SVAMI ŠIVANANDA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:47 pm

108 PARABOLA
SVAMI ŠIVANANDA
preveo Aleksandar Đusić


(Web tim portala Prosvetljenje zahvaljuje Aleksandru Djusiću na ustupljenom prevodu, kao i na dozvoli da objavimo ovaj tekst na osnovu autorskih prava koje je on dobio od indijskog izdavača)

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:48 pm

SADRŽAJ


Napomena izdavača
Nalozi Bakti
Slava Raminog imena

PRVI DEO: FILOZOFIJA I DOKTRINE

Filozofija
O maslacu skrivenom u mleku
O vrani na krovu
O kraljevom snu
O ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
O tropskoj voćki u dvorištu
O čoveku i njegovom psu
O zamindaru i njegovom upravitelju
O izgubljenom ručnom satu
O otiraču pred vratima
O zadovoljenjima kamile
O putniku i njegovom prtljagu
O čoveku koji je izgubio pamćenje
O gramzivom hodočasniku

Najviša svrha ljudskog rođenja
O dečaku koji je zalivao koren
O panditu i šalu
O mački u visećoj ležaljci
O prostitutki i njenom ljubavniku
O sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši
O košakara ptici
O čoveku koji se bojao komaraca
O dva biznismena
O dve ptice i Garudi

Slava Gurua
O slepcu koji vodi slepca
O prepredenjaku i četiri budale
O kuriru milionera
O pseudo-bakti
O Bramaništi i njegovom učeniku
O dobroćudnom mladiću i lepoj devojci
O dobro zgotovljenoj gozbi
O sumnjičavcu koji se udavio
O rasipniku
O tuberkuloznom bolesniku
O obmanutom hodočasniku
O ovcama i vuku

Oprema sadake
O naričućoj ptici
O profesionalnom trgovcu
O baštovanu i čobaninu
O darovima šećernom bogu
O strpljivom siromahu
O kralju i njegovom sokolu
O kralju i astrologu
O bradonji i kaši
O naslednici koja se udala za rugobu
O zmiji i pacovu
O ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva
O netrpeljivoj posvećenici

Staza služenja
O kupanju slona
O majčinom lukavstvu
O dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju
O medu i puzavici
O čoveku sa lošom probavom
O čoveku koji je blatom prao blato
O dva putnika
O zamindarevoj palati

Staza božanske ljubavi
O krojačevoj igli
O mravu i gušteru
O okorelom starcu
O razbojniku
O blagoslovenom pacovu
O milioneru i tri prosjaka
O drvoseči i Gospodu Jami
O visprenom dečaku
O plemićevom milosrđu

Pokoravanje uma
O mravima i planini šećera
O devojci koja je zaustavila policajca i lopova
O siromahu i njegovom nalazištu blaga
O korovu u polju
O prevarantskom upravniku pošte
O čoveku koji je odsekao kravlje vime
O advokatovom turbanu
O stotinu dece

Staza mudraca
O žitu i plevi
O četvorici obrazovanih naučnika
O dečaku i sveći
O ljudima koji su umrli od straha

Priroda đivanmukte
O lovčevom snu
O svetiljci u mračnoj sobi
O detetu i senci
O zagađenju vatre
O kravama i stubu za češanje


DRUGI DEO: OSTALE PARABOLE

O Radži Đanaki i panditima
O staroj dami i igli
O svekrvi i prosjaku
O mladićevoj blagodati
O saduu i maču
O dečaku koji nije umeo da gleda na sat
O ptici i plodu pamuka
O čoveku u pitonovom ždrelu
O mladiću i anđelu
O vodi i vatri
O pušačima opijuma i mesečevom odrazu
O mužu i ženi
O razmaženom detetu
O čoveku i njegovom konju od blata
O filozofu i razbijenom ogledalu
O braminu koji je izbegao kišu
O kondukteru koji je ispao iz autobusa
O šefu koji je uklonio kazaljke na satu
O dečaku i njegovim cipelama
O kostimiranom dečaku i mišu
O dečjoj svađi zbog kuća od blata
O čoveku koji se pred blagajnom pretvarao da je žena
O goniču volovske zaprege
O maharadži Puranđani
O nesmotrenom jelenu
O lakonskom Spartancu
O Mahmudu i Ajazi
O 'dramskoj predstavi'


Napomena izdavača
Istina je jednostavna. Jednostavne su reči sveca koji je spoznao Boga. Kako jednostavno naš Gurudev, Sri Svami Šivanandađi Maharadž, iznosi najistančanije duhovne istine, tako da ih i laik može razumeti! Mudračevo je milosrđe toliko veliko da želi da istine iz svetih spisa učini dostupnim svakome, bez obzira na čovekov intelektualni nivo. Stoga je on doslovno iscrpeo sve metode formulisanja istine. Napisao je komentare na drevne tekstove; izneo je učene teze o metafizičkim pitanjima; ispričao ih je u obliku zanimljivih priča; sažeto ih je izrazio u aforizmima; živopisno ih je dramatizovao u svojim komadima; opevao ih je u pesmama i utkao ih u uzvišene poeme; a sada nam stiže još jedan moćni metod poučavanja – parabola. Priča je zanimljiva, i um je lako shvata. Duhovna istina, koja je druga strana priče, automatski se neizbrisivo zadržava u umu. Istina postaje ne samo jasna, nego neopoziva.

Ove parabole su neizmerno korisne ne samo za sadaku (duhovnog tragaoca) da na njih meditira, već i za duhovnog propagatora, koji parabolama svoju propoved može da dovede kući, u srce publike.

UDRUŽENJE BOŽANSKOG ŽIVOTA

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:49 pm

Nalozi Bakti

1. Razvijaj devociju (predanost, pobožnost) putem đape (ponavljanja mantre), kirtana (duhovnih pesama), satvične (čiste) hrane, molitve (puđe), itd. Žudi za viđenjem Boga. Voli Ga od sveg srca. Stalno misli na Njega.

2. Budi u društvu svetaca, pravednih i mudrih. Izučavaj pobožne knjige kao što su Gita, Bagavata, Ramajana, žitija svetaca.

3. Ime Gospoda je božanski nektar. Ime je tvoje jedino utočište, potpora i blago. Ime (engl. 'name') i Nami (Bog) su jedno. Stalno sa pobožnošću pevaj Njegova Imena. Pevaj kirtane. Ovo je glavna sadana (duhovna praksa) u kali-jugi (gvozdenom, tj. mračnom dobu).

4. Moli se Gospodu iz srži svoga srca: »Ja sam Tvoj. Sve je Tvoje. Neka bude volja Tvoja. Ja sam oruđe u Tvojim rukama. Ti činiš sve. Ti si pravičan. Podari mi veru i predanost.«

5. Oseti Božje prisustvo uza se. Vidi Boga u svakom licu. Posmatraj ceo svet kao Gospoda.

6. Primenjuj sadaćaru (ispravno ponašanje). Neguj vrline i iskorenjuj poroke. Budi dobar i čedan. Budi ljubazan prema svima. Budi ponizan. Budi čist. Govori istinu. Obuzdaj bes. Imaj širinu srca. Razvij samilost.

7. Nauči svoje oko da posmatra obličje Gospoda. Nauči svoje uho da sluša o slavi i lilama (božanskim zabavama) Gospoda. Nauči svoje ruke da služe svecima i siromasima.

8. Nađi svoje utočište u Gospodu. Potpuno Mu se i dragovoljno predaj. Živi za Njega. Ponudi Mu svoja dela. Njegova će se milost spustiti na tebe.

9. Imaj savršeno poverenje u Boga. Vera je neophodna da dostigneš Boga. Vera može da te uvede u unutarnje odaje Gospoda.

10. Stalno ponavljaj neke nadahnjujuće stihove (veličanja Božije slave) ili neke mantre, ili Imena Boga. To će biti božanska podloga tvoje pažnje.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:49 pm

Slava Raminog imena

1. Nebrojene su velelepnosti Raminog imena (Rama Nama).

2. Rama, koji je sveprožimajući, biva spoznat kada posvećenik Sri Rame poništi egoizam, i kada sve vezanosti nastale usled egoizma nestanu pomoću Rama-smarane (pamćenja, tj. razmišljanja o njemu u svakom času).

3. Sri Rama obitava u jezgru svih pojedinačnih duša.

4. Rama voli svoga posvećenika kada je ovaj predao svoje individualno biće Raminim stopalima.

5. Posvećenik je u božanskoj ljubavi blagosloven blaženstvom Jastva od sveprisutnog Gospoda Rame.

6. Posvećenik je uvek pred stopalima (u vlasti) Rame.

7. Rama voli svoga ljubitelja, i stoga posvećenik biva iniciran u Rama Nama od samoga Rame.

8. Posvećenik je ispunjen blaženstvom Jastva, i ne oseća potrebu ni za čim drugim osim onoga što je Raminom blagonaklonošću stekao putem ispravnog napora.

9. Sri Ramin posvećenik direktno je pod Raminom zaštitom, i oseća radost u molitvi: »O, moj Gospode Rama; neka uvek živiš u mome srcu i blagosiljaš svoga poniznog posvećenika jedino svojom ljubavlju.«

10. Posvećenik pronalazi Ramu u svim pojedinačnim dušama, i od Rame mu dolazi božanska ljubav, blagoslovena strpljenjem.

11. Ramin posvećenik je uvek pred stopalima Rame, i dela po nalogu Njegove volje. Posvećenik Rame dela u svom vlastitom Jastvu, pripadajući Rami. Posvećenik svoje biće predaje isključivo Raminim stopalima.

12. Neka sveprožimajući Rama blagosilja celo čovečanstvo božanskom ljubavlju!

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:50 pm

PRVI DEO
Filozofija i doktrine

Poglavlje prvo

Filozofija



Parabola o maslacu skrivenom u mleku
Mlada kći otišla je u svoje rodno selo po prvi put otkad se nastanila u gradu. Uveče, pred odlazak na spavanje, njena mati otklopila je lonac sa svežim kravljim mlekom i usula malo mlaćenice. Devojka upita majku: «Mati, to je bila mlaćenica; zašto si je pomešala sa mlekom? Mleko se može ukvariti!» «Dete moje», odgovori majka, «tako se mleko priprema da bi iz njega mogli da izvučemo maslac.» «Ali gde je maslac u njemu, majko?» «On je u svakoj kapi mleka, mila moja, samo ga sada ne možeš videti. Pokazaću ti ga ujutro.» Ujutro je kćer videla da je ono što je sinoć bilo tečnost preko noći postalo čvrsta tvar. Majka je stavila u nju štap za bućkanje i energično počela da bućka sladak kravlji sir. Maslac je počeo da pluta na površini mrvljenog sira. Zatim ga je sakupila i pokazala svojoj zaprepašćenoj kćeri. Mati objasni: «Dodavanjem mlaćenice mleko se usiri, pretvori se u sir. Tada ga moraš bućkati. Ovim se postupkom dobija maslac koji je bio skriven svuda u mleku. Isprva nisi mogla da ga vidiš, jer je bio skriven. Odakle je sada došao? Isključivo iz mleka. Dakle, sada shvataš da je sve vreme postojao. Čekao je na proces bućkanja da se, na tvoje veliko zadovoljstvo, pokaže.» I kći je sledila isti postupak i dobila maslac za sebe.
Slično tome, svetovni čovek prilazi Mahatmi i pita ga: «O, sadu, zašto si se odrekao sveta, i usuo ovaj novi element veragje (nepristrasnosti, neprianjanja) i tjage (napuštanja) u svoj život? Zašto nisi pustio da život teče svojim prirodnim tokom?» Sadu odgovara: «Brate, ja to činim da bih spoznao Boga.» «Gde je Bog?» «On je sveprisutan.» Ali, svetovni čovek ga ne vidi i nije ubeđen. Tada mu sadu objašnjava kako unutrašnje biće, koje je nestalno i razliveno, treba učiniti pouzdanim i čvrstim. Zatim treba uzeti štap za bućkanje u vidu jednousmerene koncentracije i meditacije, i tu očvrslu antakaranu (unutarnji psihički organ: um, intelekt, ego i podsvest) treba vrlo dobro izmućkati. Tada se spoznaje Bog. On je sveprožimajući, u svakom atomu tvorevine. Ali nije vidljiv golim okom i čovek ne može da ga spozna drugačije osim kroz ovaj proces zvani sadana.
Baš kao što je majka bila potrebna da njena kći nauči da maslac postoji u mleku i da će ga bućkanje izdvojiti, tako je i Guru neophodan da čovek spozna da Bog postoji, da je sveprisutan, i da je dostižan putem sadane. Ako aspirant sledi Guruova uputstva, i on može spoznati Boga.

Parabola o vrani na krovu
Jedan je čovek stigao u selo i na raskršću upitao drugog čoveka: «Prijatelju, koja je kuća gosn. Ijera?» «Vidiš li onu kuću na čijem vrhu sedi vrana? To je kuća gosn. Ijera», odgovori mu ovaj. Onaj prvi se na to okrenu i ode. Vratio se posle nedelju dana i zbunilo ga je kada nije ugledao nikakvu vranu ni na jednom kućnom krovu. Ponovo je zapitao jednog prolaznika: «Koja je kuća gosn. Ijera?» Ovaj mu odgovori: «Ona kuća na tri sprata, sagrađena od kamena – to je kuća gosn. Ijera.» Od tada više nije dolazio u zabunu po pitanju pokazane kuće.
Šastre (sveti spisi) govore o Bogu ili Bramanu kao o Vrhovnom Izvoru univerzuma: «Jato va imani butani đajante», itd. Ali, to nije dovoljno. Jer, postoje periodi kada ne postoji nikakva tvorevina. Dakle, to nije trajna definicija Bramana. Stoga nam šastre pružaju večita uputstva poput «Satjam Đnanam Anantam Brama» (Brama je istina, znanje i beskonačnost), itd. Sledeći ova uputstva niko ne može omanuti da dostigne Cilj, tj., Bramana ili Boga.

Parabola o kraljevom snu
Kralj je otišao na počinak u svojoj palati, koju su sa svih strana čuvali stražari. Ni muva nije mogla da uđe i uznemiri kralja. Spavaća soba bila je snabdevena svim mogućim komforom i vladaru ništa nije nedostajalo da može da uživa u blaženstvu dubokog sna.
Ubrzo pošto je legao usnio je san. Jedan šakal je nekako ušao u palatu, napao ga i ugrizao za prst leve noge. U međuvremenu, on čuje da su neprijatelji ušli u njegovo kraljevstvo i sve prisvojili. U strahu počinje da beži, ali nožni prst zadaje mu veliki bol. On trči do doktora radi medicinske pomoći, ali doktor odbija da ga leči jer, iako je bio kralj, nije uz sebe imao para da ga plati, budući da je izgubio kraljevstvo. Beži u šumu kao prosjak. Tamo pronalazi Mahatmu koji mu isceljuje rane. Zahvalnost Mahatmi ispunjava vladarevo srce, i on se tada budi.
San nestaje. Kralj još uvek leži na svome zlatnom krevetu u palati u koju ni muva ne može da uđe. Ustanovljava da nema ni šakala, ni rane, ni njegovog bežanja u šumu. Međutim, milost Mahatme opstaje u njegovom umu i on, mada je sve to bio san i on je to uvideo, zauvek neguje uspomenu na svečevu vidarsku uslugu i iz nje crpi nadahnuće.
Slično tome, điva (individualna duša) je uistinu Vrhovni Vladar univerzuma. U njoj ništa ne nedostaje i ona poseduje najviše blaženstvo – ona jeste blaženstvo. A ipak, kada je veo neznanja nabačen preko nje, ona sanja. U tom je snu ujeda šakal egoizma. Čulni je neprijatelji savlađuju. Nestaje tako dugo uživana sreća; ona doživljava bol i patnju. Trči tamo-amo u potrazi za olakšanjem i za srećom. Ali svi su u svetu sebični i, ukoliko nema trenutne koristi, niko nije spreman da pruži ni čašu vode. Zgađena takvim svetom, điva beži u šumu – ka lotos-stopalima Satgurua. Guru leči njene rane i budi njenu uzvišenu duševnu svest. Probuđena duša shvata sve što se dogodilo kao ništa drugo do dugačak san. Jedino što ostaje je zahvalnost Satguruu koji je iscelio đivu od kobne bolesti rađanja-i-smrti. Guruova upadeša (duhovni savet) i milost jedino su što istrajava kada sve drugo što je bilo deo sna iščezne. Probuđena duša ponovo shvata da je Vrhovni Vladar univerzuma, da se njenoj veličanstvenosti nikada ništa nije dogodilo, da nije bilo ni neznanja ni egoizma, i da ona iz večnosti u večnost nastavlja da bude to isto Jastvo – blaženo, spokojno i besmrtno.

Parabola o ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
Žena se pogledala u ogledalu. Njeno golo telo i glava bili su neprivlačni. Odraz je u njoj izazvao odvratnost. Brzo je donela mnoštvo ukrasa. Počela je da njima ulepšava svoj odraz. Ali, to joj nije polazilo za rukom. Kada je prinosila ukras blizu lika u ogledalu, izgledalo je kao da su (u ogledalu) ukrasi bili sklonjeni od odraza. Na kraju je počela da nosi ukrase na samoj sebi. Na njeno čuđenje, lik u ogledalu takođe je stavio ukrase, i izgledao je predivno.
Odraz predstavlja đivu, a žena Jastvo ili Boga. Neznalica zaključuje da mu nedostaju blagostanje, bogatstvo i sreća. On traži stvari ovoga sveta i neprestano oko sebe gomila bogatstvo i predmete raskoši. Međutim, to ga ne zadovoljava niti mu obogaćuje dušu! Što se više trudi da se ulepša bogatstvom sveta, to se više čini da ono zapravo uzmiče od njega. Tada shvata da je njegovo malo biće samo odraz sveprožimajućeg Atmana, Vrhovnog Jastva. On sve svoje bogatstvo nudi Jastvu davanjem milostinje siromasima, samoporicanjem i posvećenošću. Pomaže onima koji oskudevaju, bolesnima i onima koji pate, i donosi im sreću sa bavom (osećanjem) da služi sveprisutnom Jastvu u svima. Žrtvuje sebe Jastvu meditirajući na Njega. Više ne obraća pažnju na beznačajni odraz, đivu, već se posvećuje ulepšavanju Stvarnosti. Smesta otkriva da je on (điva) središte svakog uspeha i povoljnosti, sve lepote, sve sreće i blaženstva.
O, Čoveče! Napusti egocentričnost, i tragaj za Jastvom. Ti nisi ovo telo, um, intelekt, niti malo 'ja'; ti si besmrtni, sveprisutni Satćidananda (Istina-Svest-Blaženstvo) Atman. Spoznaj to i budi slobodan.

Parabola o tropskoj voćki u dvorištu
Veliko džek-drvo u čovekovom dvorištu beše prepuno plodova. Čitavo je, od tla pa do najviše grane, bilo krcato plodovima. Poput nekog koga je opseo zli duh, čovek više puta žurno izleće iz kuće ka drvetu. Dodiruje stablo, ali površina je neprivlačna, te ga sa gađenjem napušta. Ranije je bio primetio jednu palmu daleko od kuće, pa sada kilometrima po vrućini pešači do nje, i najzad staje ispred drveta. Njegova je žudnja dostigla vrhunac. Mami ga nekoliko sićušnih plodova koji vise na vrhu drveta, i on hoće da ih se domogne. Brzo pokušava da se uspne, ali pada na žbunje bodljikavih krušaka i trnje mu se zabada svuda po telu. Ne obeshrabrivši se, i dalje pokušava da se popne na drvo. Njegova kora je gruba i oštra, i dodatno ga ozleđuje. Ali on ne mari. Dok se penje, mnoštvo otrovnih mrava koji ujedaju poput đavola grize ga po celom telu. Nekako uspeva da stigne do vrha, tolika je njegova mahnita strast za tim sitnim plodovima, koji su okruženi stotinama pčela. Kada položi ruke na plodove, one ga besno bodu. Uprkos tome, on pokušava da ih zgrabi, ispuštajući pri tom više od polovine plena. Kreće da se spušta sa ostatkom, i pri tom mu ispada još nekoliko plodova. Konačno seda na zemlju da uživa u onome što mu je ostalo. Na svoj užas otkriva da najveći deo ovih neuglednih plodova predstavlja tvrda ljuska, a zatim treba odbaciti čak i koru. U voću je vrlo malo mesa, i čovek ga sa gađenjem baca od sebe. U trenu dolazi sebi, i počinje da oseća jake bolove. Ubodi trnja, otrovnih mrava i pčela, i posekotine od oštre kore stabla – sve ga to istovremeno muči. Prošlo je već nekoliko dana od kada je napustio dom. Sa iscepanom odećom i telom koje krvari, on kreće kući... da bi ustanovio da ga je otac sve vreme čekao sa ukusnim džek-plodovima. Mladi čovek posrćući ulazi u kuću i pada pred očeve noge. Ništa ga ne pitajući, otac mu daje novo odelo, vadi mu trnje iz tela i melemom prekriva rane, sve vreme ga hraneći voćem slatkim kao med. Mladićeva sreća je potpuna. On spokojno spava u očevom krilu.
Slično tome, čovek se ne osvrće na fontanu večnog blaženstva koja je usred njegovog srca. Uplašen je očiglednim početnim teškoćama u sadani. Neće da raseče tu grubu spoljašnjost i uživa u najvišem blaženstvu, iako ga je gladan. Beži od kuće i od tog drveta koje donosi najbolje plodove. Po užarenom pesku samsare on trči tamo-amo. Na jednom mestu pada u bodljikavo grmlje sramote; na drugom udara o stenu neuspeha. Zaljubljuje se u ženu. Koliko mnogo žrtava – bezbrižnog života, slobode od brige i želje – mora da prinese pre no što joj priđe! Primamljen prividnim užitkom on podleže strasti.
Dok se penje uz to drvo bračnog života, hiljade briga o hranjenju dece i nalaženju novca za ženinu odeću i nakit ujedaju ga svuda po telu. Ali, on i dalje teži ka rđavom cilju. Ustremljen je ka beznačajnom plodu čulnog užitka. Kada ga se domogne, nekoliko užasnih bolesti ga spopada. Razboljeva se od svih njih i, grčeći se od patnje i bola, shvata da mu svet neće dopustiti da uživa ni u najmanjem užitku za koji je mislio da mu je u šaci. I tada počinje da traži izlaz.
Dok se spušta sa stabla porodičnog života, oštre ivice zahteva poverilaca i rođaka cepaju mu odeću i nanose modrice. Napušten je, sa dronjavom odećom i telom koje krvari na stotinu mesta, bez snage. Umoran, seda na čas i ispituje plodove koji su mu zadali toliko nevolje. Većim delom to je tvrda ljuska (neprobojno i nedokučivo srce žene, koje njenoj ljubavi pruža privid veličine, bez ikakve stvarne suštine u sebi!), a deo toga je samo koža. Kada se sve to odbaci, ne preostaje praktično ništa – izuzev posekotina i modrica, ujeda i uboda, poderanog odela i iznurenog tela. Sa krajnjom odvratnošću, čovek odbacuje to obmanjivo voće i trči svome domu.
Tamo ga čeka Guru, sa ukusnim voćem mudrosti, isečenim i spremnim da bude posluženo. On mu briše suze, leči rane i snabdeva ga novom odećom odricanja i pobožnosti. Mladi čovek pada pred Guruova stopala i bezbedno počiva u njegovom krilu. Sa najvišom ljubavlju i samilošću, koje mogu teći samo iz Guruovog srca, Guru hrani sledbenika slatkim medom mudrosti, Atma-đnanom. Probuđen u svome najdubljem Jastvu, čovek spava za poslove sveta i uživa u veličanstvenom besanom snu samadija.

Parabola o čoveku i njegovom psu
Čovek je pošao u šetnju sa svojim voljenim psom. Bio je veoma ponosan na njega, i ovaj je uvek išao pred njim. Taj čovek je imao kišobran u ruci. Da pokaže ljudima oko sebe da bi njegov pas ljubimac učinio za njega sve, dao mu je da nosi kišobran u zubima, i ovaj je ponosno išao pred njim. Iznenada je počela da pada kiša, a pas se nalazio sto metara ispred njega. Čovek je potrčao prema njemu, ali pas se, ne znajući zašto gospodar protivno svom običaju trči ka njemu, uplašio i u punom trku pojurio ka kući. Ponosni čovek bio je mokar do gole kože pre nego što je uspeo da stigne do kuće i uzme kišobran.
Điva, zaslepljena ponosom i neznanjem, poverava svoju duhovnu svest umu. Neko vreme se čini da um ide ispred nje i vodi je, čvrsto držeći svest, i điva smatra da je svest na sigurnom. Ali, nailazi jak pljusak patnji svetovnog života i iskušenja čulnih objekata. Pas-um sa kišobranom duhovne svesti razdvojio se od đive i veoma je udaljen.
Da kišobran duhovne svesti nije bio poveren umu (koji nije mogao zaista da ga upotrebi), điva je mogla da se zaštiti od kiše patnji i iskušenja. Ovako, što brže trči ka oslobođenju od njih, čini se da joj ono sve više izmiče.
Stoga, Čoveče, ne učini glupost da poveriš svoje duhovno blago i sreću svome neispravnom umu. On je krajnje nepouzdan, i napustiće te kada budeš na iskušenjima. Nauči se da veruješ isključivo u Gospoda. Njega učini svojim jedinim uporištem.

Parabola o zamindaru i njegovom upravitelju
Krupni zamindar (veleposednik) imenovao je upravitelja nad svojom imovinom. Upravitelj je dobio široka ovlašćenja. Ljudi su bili primorani da mu se povinuju i verovali su da je opunomoćen da ih nadzire, postavlja i otpušta. Iako je sa distance motrio na upravitelja i njegove aktivnosti, zamindar je uspeo da stvori utisak da je odsutan. Upravitelj je postepeno postajao sve oholiji i nadmeniji, i počeo je da preuzima ovlašćenja samog zamindara! Jednoga dana jedan sadu (pobožna osoba) je došao da poseti zamindara. Upravitelj je strogo ukorio sadua i rekao mu: «Gde je taj tvoj zamindar? Ovde nema takvoga. Ja sam sve i svja. Šta god da ti treba, traži to od mene.» Sadu, koji je raspolagao čudesnim moćima, odjednom je uzviknuo: «O, zamindare, molim te dođi i prosvetli ovog čoveka!» Zamindar je, kao da je samo čekao na poziv, banuo unutra. Upravitelj je pognuo glavu od stida i pao ničice pred noge zamindara i sadua. Zamindar je smesta uklonio upravitelja sa njegovog položaja i ponovo ga je na njega postavio tek kada je ovaj potpuno shvatio svoju grešku i iskreno se zakleo da više nikada neće osporiti vrhovnu vlast zamindara, već da će, naprotiv, opevati njegovu slavu pred svakim koga upozna.
Zamindar je Vrhovni Gospod. Upravitelj je um. Um potiče od Vrhovnog Gospoda; on sija isključivo Njegovom svetlošću, i zapravo nema nezavisno postojanje. Ali, on istupa kao da su mu ovlašćenja neograničena, pošto ga je Jastvo postavilo za svoga zastupnika da se bavi lilom sveta. Um zamišlja da ima kontrolu nad čulima, i da im može dati ili oduzeti snagu. Postepeno nemoralni i opasni um počinje da poriče postojanje bilo kakve sile iznad sebe. Tada dolazi Bogo-realizovani svetac koji ga podseća na Jastvo. Ali, rđavi um odriče postojanje Jastva. '»Gde je to Jastvo ili Bog? Ja sam sve što postoji.» Međutim, Gurua ili Bogo-realizovanog sveca nije tako lako pobediti. On izvikuje Božije ime u čovekove uši i daje inicijaciju, i čovek u trenutku spoznaje višu Silu.
On prepoznaje i priznaje sveprožimajuću, sveprisutnu prirodu Gospoda, i predaje Mu se. Gospod smesta otpušta um. Kada um iščezne, sadaka ulazi u samadi i postaje potpuno promenjena i pročišćena osoba. Zaklinje se da ga Ga više nikada neće poreći, i da će uvek opevati Njegovu slavu.

Parabola o izgubljenom ručnom satu
Jedan je čovek izbezumljeno tražio nešto u mračnoj sobi. Plakao je i vikao. Napravio je džumbus od stvari u sobi; neke je polomio, a o neke se spotakao. I pored svega toga, nije uspevao da pronađe ono za čime je tragao.
Njegov prijatelj je došao na prag i upitao ga za razlog njegovog nezadovoljstva. On odgovori: «Prijatelju moj, izgubio sam svoj ručni sat. Nestao je.»
Prijatelj reče: «Kako je mogao da nestane odavde? A i ti si glupan kada ga tražiš u ovom mraku! Doneo sam svetiljku. Ali, pre svega se smiri. Dobro razmisli i pokušaj da se setiš gde bi mogao da bude. Uskoro ćeš ga sigurno pronaći.»
Čovek je postupio po tim uputstvima i dokopao se sata. Prijatelj mu je objasnio: «Sat nije bio izgubljen, niti si ga sada stekao. Sve vreme je bio tu. Međutim, zbog mraka koji je vladao u sobi, i zato što si ga tražio tamo gde se nije nalazio, nisi ga posedovao. Nisi bio upućen u njegov položaj. Sada kada je to neznanje uklonjeno, ti misliš da si ga stekao. Ali, on je oduvek bio tvoj i nikada nije bio izgubljen.»
Slično tome, u najdubljem kutku čovekovog srca je Jastvo, prepuno blaženstva i spokoja. Ali, oslepljen mrakom neznanja, čovek nije u stanju da ga vidi i da iskusi sreću i mir. Tragajući za njima, on luta naokolo među stvarima ovoga sveta, samome sebi stvara zbrku, uzrokuje i tuđu i svoju patnju, plače i viče, ali nikako ne nalazi objekt svoje potrage. Konačno se pojavljuje Guru sa svetiljkom mudrosti u ruci. On kaže čoveku: «Ovom svetiljkom ukloni tamu svog neznanja; smiri se; obuzdaj sve mentalne promene. Zatim analiziraj čitavo svoje iskustvo i meditiraj na ishod. Otkrićeš Jastvo; nisi ga bio izgubio, niti si ga sada stekao. Ono je oduvek bilo tu, samo što ti to nisi znao. Sada kada u tvome čistom srcu i stišanom umu Jastvo blista, samoosvetljeno, ti smatraš da si ga ponovo zadobio. Ali, zapravo ga nikada nisi ni izgubio.»

Parabola o otiraču pred vratima
Jedan je čovek žurno ulazio u komšijinu kuću. Na pragu je zatekao raznobojni otirač za noge sa ispisanom rečju 'Dobrodošli' na njemu. Sa nepromišljenom bezbrižnošću stao je na njega gordo iskoračivši. Otirač je kliznuo sa svoga mesta i čovek je pao na leđa, istovremeno šutnuvši otirač uvis. Otirač je pao na naličje. Čovek je prokleo otirač i ono 'Dobrodošli' napisano na njemu, i ustao. Tog trenutka pogled mu je opet pao na otirač; ali sada je na njemu pisalo: 'Opasnost: čuvaj se'. Shvatio je da je to bilo namenjeno onima koji bi neoprezno stali na njega, primamljeni rečju 'Dobrodošli'.
Čovek nedovoljnog znanja pročita u svetim spisima «Maja tatam idam sarvam», «Isavsjam idam sarvam», «Sarvam kalvidam Brama» (čitav ovaj univerzum je prebivalište Gospoda) i smatra da nema potrebe za oprezom, za veragjom i za sadanom, pošto je sve prožeto Bogom! Stoga se oklizne i padne; njegov je pad užasan. Kako je Bog mogao tako da ga ostavi na cedilu? Zar su knjige u kojima stoji «Maja tatam idam sarvam» (Sve ovo Ja prožimam) lažne? Ne, nisu. On ih ponovo pogleda, i tada nađe drugu Božju izreku: «Anitjam asukam lokam imam prapja bađasva mam» (Stigavši u ovaj svet nestalnosti i patnje, obožavaj Me). Sada razume da će se čovek, ako je neoprezan i nema veragju, saplitati na svakom koraku; i da, mada je svet prožet Gospodom, mora pažljivo da se kreće i da bude opremljen budnošću i veragjom.

Parabola o zadovoljenjima kamile
Jedan trgovac je morao da pređe pustinju. Iznajmio je kamilu da nosi njegov teški prtljag, čitavog ga je stavio na njena leđa, i jednu malu praznu limenku pride. Kamila je posrtala pod tolikim teretom i nije bila voljna da se pokrene. Tada je trgovac skinuo praznu limenku i bacio je na zemlju. Kamila je pomislila da joj je teret znatno umanjen i pokrenula se, gazeći užareni pustinjski pesak bez ikakvog daljeg nezadovoljstva.
Ovaj svet – ova pustinja samsare – je mesto gde maja obavlja svoj posao. Ona odvlači sirotu đivu u pustinju sa užarenim peskom beskrajnih muka i patnji. Điva je opterećena nebrojenim brigama, zebnjama i željama, mukama, bolestima i patnjama. Povremeno, maja ukloni sitnu muku sa leđa đive, i tako je ovoj pruženo malo zadovoljstva. Điva budalasto zamišlja da je sasvim oslobođena od svih patnji sveta i srlja u pustinju samsare. Jadna obmanuta duša! A breme je sve vreme i dalje na njoj. Obmanuta je podvalom maje.

Parabola o putniku i njegovom prtljagu
Jedan seljak nikada ranije nije putovao vozom. Primio je telegram od svoje žene koja je boravila u jednom drugom, udaljenom selu, u kojem je pisalo da je jako bolesna i da želi da ga vidi i razgovara sa njim. Seljak je požurio ka železničkoj stanici i kupio kartu, ušao u voz i započeo putovanje. Nažalost, nešto dalje od stanice pruga je bila u popravci, pa se voz tuda veoma sporo kretao. Seljak je ranije video kako voz povećava brzinu, i nije mu bilo jasno zašto sada mili tako sporo. Bio je nestrpljiv da stigne do ženinog sela. Počeo je naporno da razmišlja i na kraju ustanovio: «Kakva sam ja budala! Ne samo da sam ja sam teret za voz, nego sam još zadržao i svoju prostirku i sanduk kao dodatni teret. Samo zbog toga voz ide ovako sporo.» Odmah je podigao svoj sanduk i prostirku i metnuo ih sebi na glavu – na uveseljenje ostalih putnika.
Slično tome, čovek se ukrcava na ovaj voz života na zemlji. On sam je nošen nekom nevidljivom silom. Ali, njegova supruga (sreća) je u ozbiljnoj opasnosti i on želi da brzo stigne do nje. Stvari se ovde ne odvijaju uvek onako kako bi čovek želeo. Nestrpljivi čovek misli da će, ako preuzme odgovornost za svoju porodicu i decu, za svoje poslove i domaće brige, i položi je sebi na glavu, pre stići do svoga odredišta – sreće. On zaboravlja ili nije upućen u činjenicu da je u svakom slučaju voz ono što nosi i njega i sav teret, koji može da stavi ili sebi na glavu ili na pod kupea. Bog je zaštitnik svih. Pa ipak, glupan misli da je on odgovoran za svoju ženu i decu, za svoju kuću, posao i imetak.

Parabola o čoveku koji je izgubio pamćenje
Jedan čovek je igrao kriket. Iznenada ga je lopta pogodila u potiljak. Zavrtelo mu se u glavi, i sve mu se zamračilo. Pao je u nesvest i odveden je u bolnicu. Pošto je bio podvrgnut raznim operacijama i injekcijama, najzad se ponovo osvestio. Tražio je nešto za jelo. Vikao je i plakao posmatrajući stvari oko sebe u velikom strahu. Počeo je da zapitkuje ljude oko sebe: «Ko si ti?», «Šta je ovo?» Medicinske sestre shvatile su da je izgubio pamćenje. Zaboravio je svu svoju rodbinu; nije bio u stanju da kaže čiji je sin. Starija sestra koja mu je povratila svest igrala je ulogu njegove majke. Usvojila ga je kao svog sina. Čovek je poverovao da je ona njegova prava majka. Gajio je nova prijateljstva i stekao nove prijatelje. Nije prošlo ni godinu dana pre nego što ga je ponovo neodoljivo privuklo igralište za kriket. Igrao je isto onako dobro kao i ranije, iako nije mogao da prepozna nijednog od starih saigrača. Ljudi su se čudili ovom čudnom preobražaju mladog čoveka.
Isto tako čovek igra igru života na ovoj zemaljskoj ravni. Smrt ga se dočepa, i sve oko njega se zamrači. On gubi svest. Odnose ga glasnici iz drugog sveta, i seku ga i muče zbog raznih grehova koje je počinio dok je bio na zemlji. Njegova svest polako ponovo oživljava na zemaljskoj ravni kada ga majka rodi. On plače na sam pogled na neobične stvari oko sebe. Nagonski pribegava majčinim grudima i sisa mleko. Što je svesniji sveta, to više zapitkuje: «Šta je ovo? Šta je ovo?» Zaboravio je svoga pravog oca i majku – Boga. Žena koja ga je ovde rodila kaže: «Ja sam tvoja majka», i on je prihvata kao majku. Zatim stiče novo društvo rođaka i prijatelja. Ali, vrlo ubrzo počinje da igra istu staru životnu igru, kao što je to i ranije činio, neodoljivo privučen samskarama (utiscima) iz prethodnog života. Mudri ljudi čude se ovoj misteriji seobe duše. Iako se sećanje na njegov prošli život izgubilo, samskare i vasane (skrivene suptilne želje) su ostale! One ga vode dalje.

Parabola o gramzivom hodočasniku
Čovek koji je želeo da pođe na hodočašće uzeo je od prijatelja sto rupija na zajam. Išao je na razna mesta i zatim se vratio u svoje rodno mesto. Kada je sreo prijatelja od kojeg je pozajmio novac, i kada je ovaj zatražio da mu ga vrati, hodočasnik je upitao: «Koliko treba da platim?» «Pobogu, pa sto rupija!» «O, ti želiš da ti sve vratim?» Kakvo čudesno pitanje!
Isto je tako začuđujuće ponašanje ljudskih bića. Điva stupa na široko polje samsare i tumara raznim područjima – kao mineral, kao biljka, kao životinja, a zatim i kao čovek – uz pomoć svesti pozajmljene od Boga. U ljudskom životu điva ponovo dolazi sasvim blizu svoga doma, tj. Boga. Sada, kada je putovanje gotovo okončano, Bog traži da mu pozajmljena svest bude u potpunosti vraćena. Drugim rečima, čovek treba da shvati da čitava njegova duša pripada Bogu, i da stoga njegovo srce u celosti treba da bude ponuđeno Njemu. Ali glupan, ispunjen požudom i pohlepom, mohom (zaluđenošću) i vezanošću, nije voljan da to učini. Kakvo veliko čudo! Kako je maja moćna!

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:51 pm

Poglavlje drugo

Najviša svrha ljudskog rođenja

Parabola o dečaku koji je zalivao koren
Otac je poželeo da ispita inteligenciju svoja dva sina. Obojici je dodelio zadatak da paze na po jedno drvo mangoa, obećavši nagradu onome čije drvo donese vrhunske plodove u izobilju. Budalasti dečak ustanovio je da se lišće suši, a da cvetovi rastu na krajevima grana. Brzo se popeo na drvo i pažljivo zalio svaki list. Lišće je i dalje venulo i drvo je na kraju propalo. Mudri dečak, s druge strane, zalivao je koren, i to drvo je bilo zeleno i zdravo i donelo je ukusne plodove u izobilju.
Slično tome, Bog čoveku daje ljudski život da bi proverio razvitak njegove pameti. Budala, željna da dobije nagradu večnoga mira i besmrtnosti, nastoji da udovolji žudnji svojih čula, i da stekne svetovno znanje, misleći da je to pravilan način. I usled toga umire bednom smrću neznalice. Mudrac se, naprotiv, posvećuje kontemplaciji Boga, korena čitave tvorevine, i time stiče sve bogatstvo i znanje univerzuma. Bog je veoma zadovoljan njime i dodeljuje mu nagradu besmrtnosti i večnog blaženstva.

Parabola o panditu (učenoj osobi) i šalu
Radža (kralj) poklonio je skupocen šal jednom budalastom panditu. Pandit nije imao predstavu o vrednosti tog šala. Odmah je njime obrisao svoj nos i stopala. Ljutit zbog tolike gluposti, radža je naredio da mu se oduzme šal pošto ne zna kako se on koristi. I njegov vojnik oduze panditu šal.
Slično tome, ovo dragoceno ljudsko rođenje bilo nam je dodeljeno kao veliki dar od Boga. Ali, budala ga rasipa na ženu, zlato i slavu. Ubrzo dolazi smrt i oduzima mu taj dar od Boga, koji je čovek tako grubo zloupotrebio.
O, čoveče, iskoristi ovaj dragoceni ljudski život za đapu, izučavanje svetih spisa, nesebično služenje i meditaciju. Spoznaj Jastvo i budi slobodan!

Parabola o mački u visećoj ležaljci
Čovek je začuo vrištanje bebe u susednoj prostoriji. Pomislio je da se njegov dečačić uznemirio u snu, pa je otišao u njegovu sobu i tamo opazio da se ležaljka pomera. Počeo je da peva uspavanku i da ljulja ležaljku. To je trajalo desetak minuta, a onda je, na njegovo zaprepašćenje, mačka iskočila iz ležaljke i pobegla. U ležaljci je video kako je mačka vešto probušila bebinu flašicu i popila mleko iz nje (majka je bila iznela bebu).
Do ušiju budalastog čoveka doprle su prijatne, slatke reči nežnosti koje su izgovarali njegova žena i deca. On je veoma zadovoljan i upušta se u služenje njima. To traje dosta dugo pre nego što uvidi da nije njihova ljubav prema njemu bila ono što ih je navodilo da se prema njemu lepo ponašaju, već njihova sebičnost. Unutar ležaljke domaćinstva kojim on upravlja, ne zatiče čedo ljudi koji su mu zaista odani, već mačku sebičnih rođaka koja je sve vreme bila zauzeta ispijanjem mleka njegovog života i puštanjem radosnih uzvika što je našla takvu budalu kao što je on!
Brate, pogledaj u ležaljku. Mačka će iskočiti iz nje. Ne budi naivan. Gledaj svoja posla – vežbaj sadanu kako bi postigao samospoznaju.

Parabola o prostitutki i njenom ljubavniku
Jedan čovek bio je veoma zaljubljen u prostitutku. Provodio bi jedva jedan sat u svome domu, koliko da uzme izvrsno jelo koje mu je spremala njegova odana supruga. Nikada je ne bi ni pogledao, i s vremenom je gotovo i zaboravio da ima ženu, osim u vreme obroka. Imao je jako dobrog prijatelja koji mu je želeo dobro i koji ga, uviđajući da ovaj srlja u propast, jednoga dana povede u stranu i reče mu: «Prijatelju, ti znaš koliko te ja volim. Zato te molim da odustaneš od odlaženja prostitutki.» «Zašto? Ona je tako dobra prema meni i tako je lepa. Ona je sam moj život. Ne mogu ni da zamislim uživanje bez nje, niti život bez njenog posedovanja.» Prijatelj mu ponovo reče: «Ja imam jako dobar razlog što tražim da digneš ruke od nje. Pažljivo pregledaj njeno telo onako kako ti ja kažem, i otkrićeš da ima užasnu bolest. Veza sa njom učiniće da i ti podlegneš toj bolesti. Zbog toga je napusti.» Čovek je smesta odjurio do prostitutke i pregledao je onako kako ga je prijatelj uputio. Otkrio je da je ovaj bio u pravu. Tog trenutka um mu je ispunila odvratnost prema njoj. Pobegao je iz njene kuće rešen da više nikada ne prođe njenom ulicom. Njegova supruga čekala ga je kod kuće. Pružala mu je nezaraženo zadovoljstvo čitavog njegovog života. Kasnije, čak i ako bi se, usled snage stare navike, dogodilo da prođe ulicom u kojoj je prostitutka živela, ona sama bi zabravila vrata i utrčala unutra, da je on ne bi u besu ispsovao i obznanio njenim ostalim redovnim posetiocima da ima opaku bolest. Čovek je, nakon toga, stalno uživao u prosvećujućem društvu svoje supruge i u čistoj sreći.
Sličan je slučaj sa čovekovim preobražajem. U njegovom se vlastitom srcu nalazi beskrajno blaženstvo. Ali, on ne mari ni da pogleda na svoje Jastvo; čak ne zna ni da Ono postoji! Sve vreme je posvećen maji, objektima čulnih užitaka. Samo nakratko – za vreme dubokog sna – vraća se svome unutarnjem Jastvu i uživa u miru i sreći; ali ni tada ne obraća pažnju na Jastvo, i ne shvata da je Ono tu. Oči su mu oslepljene neznanjem. Tada mu samorealizovani mudrac prilazi kao njegov najdraži prijatelj i dobrotvor, i kaže mu: «O, čoveče, odbaci ovu maju; napusti čulne užitke. Gle, u odajama tvoga srca boravi najviše blaženstvo. Idi tamo i uživaj u beskrajnoj sreći.» Ali, čovek uzvraća: «Kakve su to gluposti!? Kako može biti sreće izuzev u objektima čula? Ja iz njih izvlačim krajnje zadovoljstvo, i uopšte ne mogu da živim bez njih. Kako da ih odbacim?» Ali, mudrac moli neznalicu: «Prijatelju, shvati, ja imam itekako dobar razlog što od tebe tražim da napustiš te čulne objekte. Oni imaju veliku manu. Propadljivi su i šire zarazu beskrajne patnje. Pomisli na bolest, pomisli na starost, pomisli na smrt, jer to su osobine čulnih objekata. Kada traćiš svoj život na njih, i ti obolevaš, stariš i umireš. Odbaci ih i uživaj u besmrtnosti i večnom blaženstvu.» Tada čovek seda na mirno mesto i razmišlja o rečima mudraca. Spoznaje Istinu. Proteruje čulne objekte iz svoga uma. Trči natrag svome domu – sedištu Jastva – i tamo uživa u trajnom miru i večnom blaženstvu. Ponekad, zbog snage ranijih samskara, može čak jako da se približi istim starim čulnim objektima; ali, sada maja beži od njega, da ne bi, kada ona počne da ga zavodi, otkrio njenu narav drugima i tako ih sprečio da postanu njene žrtve. Uživajući tako u blaženstvu Jastva čitavog svog života, on na kraju biva oslobođen.

Parabola o sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši
Siromašni svirač na đalatarangi (instrument za čije sviranje se koristi voda) uživao je svirajući u svojoj trošnoj kući, kada je kiša počela da pada. Kroz krov koji je propuštao vodu, curilo je pravo na njegovu glavu. Ali, njemu to uopšte nije smetalo. Odmah je uzeo jednu od čaša na kojima je tako dugo svirao, i stavio je na glavu. Voda je curila u čašu, a on je nastavio da svira kao i do tada, dok kiša nije prestala, a tada je samo sklonio čašu sa glave i nastavio da svira.
Siromaštvom pogođeni muzičar može se uporediti sa mladićem koji nije obilno obdaren duhovnim samskarama. Zgrada u kojoj on živi, tj. telo, nije dovoljno jaka da odoli prirodnim silama; energija curi kroz njene prilaze. Kao bramačari, on proučava Vede i svete spise u Gurukulu. Raspolaže intelektualnim razumevanjem velikih duhovnih istina. Ali, kada sasvim odraste, dolazi do silovitog pljuska prilika pogodnih da čula postanu plen prirodnih sila. Međutim, on nije odvučen sa ispravnog puta. Otkriva da se među šastrama (svetim spisima) koje je proučavao nalaze i neke koje preporučuju grihastašram (porodični život) za mladića njegovog temperamenta. Tako se on ženi. Mada to podrazumeva nošenje bremena porodice, ipak ga spašava od veće opasnosti. On i u grihastašramu nastavlja sa muzikom sadane. Kada kiša nagona za čulnim užicima prestane, on se odriče sveta i nastavlja svoju muziku sadane, ne morajući više da nosi breme porodice na glavi. On je zaista mudar čovek.

Parabola o košakara ptici
Ptica košakara stanuje u deblu drveta. Ona buši rupu u njemu i gradi čvrsto gnezdo blizu kore. Da ne bi ostavila mesta za upad bilo kog drugog stvorenja, ptica nastavlja da sa svih strana ojačava gnezdo, sve dok u njega ne može ni igla da prodre! Da je ostavila rupu, imala bi vazduha za disanje. No, pošto je sve zapušeno radi bezbednosti, ptica ugine u gnezdu.
Slično tome, grihasta (kućevlasnik) brižno sprečava ulazak bede i muke, gradi svoje gnezdo doma i porodice, svoga unutrašnjeg stava prema životu, na takav način da ne ostavlja prostora ni za jedan vriti (misao) koji se ne bavi zadovoljenjem čula (građe od koje je načinjen njegov kavez) da mu uđe u um. Da je ostavio jedan mali otvor 'veragje' (nepristrasnosti, neprivrženosti) u tome oklopu, disao bi i bio bi u stanju da u prikladno vreme dobije hranu za dušu. Međutim, pošto ni to nije dopustio, bedno umire unutar tog čvrstog i krutog gnezda.
O, čoveče, čak i ako odabereš da uđeš u gnezdo grihastašrama, ostavi mali otvor 'veragje' u njemu, kroz koji možeš uteći u široki svet spoznaje Boga, kad tome dođe vreme.

Parabola o čoveku koji se bojao komaraca
Stanovnik sela u blizini guste himalajske šume nije imao miran san u svojoj kući. U njoj je bilo bezbroj komaraca kojima je on bukvalno bio obrok svake noći. To mu se toliko smučilo da je napustio kuću i počeo da spava u džungli. Nije poneo oružje, niti je išta znao o džungli. Svež povetarac držao je komarce na odstojanju, i on je bio srećan zbog toga. Ali, par dana kasnije ga je napao i usmrtio tigar.
Slično tome, mladić napušta kuću, zgađen njenim brigama, zebnjama i željama, i stupa u ašram. Međutim, nije opremljen sadanom, a naročito ne veragjom. Neko vreme izgleda mu da je postigao ono za čime je tragao, jer u ašramu nije izložen brigama, zebnjama i željama. Ali, uskoro ga maja ipak savladava i on postaje žrtva pohote, bogatstva ili slave, i biva izgubljen.

Parabola o dva biznismena
Jednom su dvojica biznismena zbog posla krenuli na dalek put. Obojica su bili bogati. Bili su dobro obavešteni o zaradi koju bi im njihov posao doneo u novom mestu. Prvi od njih, Rama, mislio je: «Uložiću čitavo svoje bogatstvo. Čak i ako posao bude klimav u početku i ako bude početnih gubitaka, ipak će moj temelj biti čvrst i na kraju ću zaraditi.» U skladu sa takvim razmišljanjem, uložio je sve što je imao i odmah počeo ozbiljno da posluje, na dobro utvrđenoj podlozi. Sa uobičajenim gubicima na početku, prebrodio je rane faze izuzetno uspešno i postao ugledan biznismen. Kako je vreme prolazilo, zarađivao je više nego što je mogao i da sanja.
S druge strane, Govinda, drugi čovek, razmišljao je sa izvesnim pesimističnim stavom: «Ako sav svoj novac uložim i izgubim ga, onda niti ću imati profit od novog posla, niti tu sreću da dobro živim sa starim bogatstvom. Zato ću u početku uložiti samo malo. Ako je unosno, ulagaću sve više od starog bogatstva; jer, nova zarada će mi pružati sredstva za život, pa neću zavisiti od starog bogatstva za svoju svakodnevicu.»
I zaista, isprva je uložio malo. To je potrošeno na početne gubitke. Zatim je ponovo uložio malo, ali to je bilo dovoljno tek da nadoknadi početne gubitke i nije mu donelo nikakav profit. Kako su godile proticale, dospeo je do toga da je izgubio sav svoj imetak i nije imao od čega da živi.
Dvojica biznismena su nalik dvojici duhovnih aspiranata.
Njihov odlazak u udaljenu zemlju je kao odlazak aspiranata u osamu radi ubiranja dobre duhovne žetve.
Poput biznismena koji je sve svoje bogatstvo uložio odjednom, i aspirant se odjednom svega odriče i, kao i biznismen, ima klimav početak, ali se potpuno posvećuje duhovnoj stazi. Za njega nema povlačenja niti krajnjeg gubitka. On brzo napreduje i ubrzo postiže blaženstvo duhovnog života, krajnju svrhu ljudskog postojanja.
Srodan Govindi je onaj aspirant koji iz prethodne udobnosti odlazi u osamu, ali čuva netaknutim svoje staro bogatstvo da ga spasi u vreme oskudice. Aspirant sumnjičavo rezonuje: «Ako iscrpim sav svoj imetak a ne uspem u postizanju Cilja, mogu kasnije biti prisiljen da živim poput prosjaka u ovom svetu. Za svaki slučaj ću nešto sačuvati u skladištu. Kada steknem to blaženstvo, rado ću razdeliti ovo bogatstvo. A ako ne steknem blaženstvo, moći ću da ga upotrebim u svetu.»
Ovaj aspirant, poput drugog biznismena, gubi sav svoj imetak kada Vreme položi svoju moćnu ruku na njega. On ne dobija plodove duhovnog života, kao što i Govinda ostaje bez zarade.
O, čoveče! Zapamti Božje reči: «U duhovnom nastojanju nema početnog gubitka, pa čak ni otpora. I najmanje razumevanje ove istine (zakona) spašće te od veoma velike opasnosti.»
Odreci se svega, bez ikakve zadrške; samo tada će se plodovi duhovnog života naći u tvojim rukama.

Parabola o dve ptice i Garudi
Predivni Garuda (mitski orao, vozilo boga Višnua) leteo je nebeskim visinama. Dve su ptice sedeći na tlu posmatrale kako uzleće ka nebu i veličanstveno lebdi na neverovatnoj visini. Mlađa ptica osetila je kako joj se talasi očajanja šire srcem. «Kakva je uopšte korist od moga letenja?», reče ona drugoj ptici. «Ako letimo, treba da letimo poput Garude. Ako to ne možemo, bolje da spalimo svoja krila. Ja odsada više uopšte neću da letim.» Starija joj ptica odgovori: «Brate, to nije ispravan stav. I mi imamo krila, i možemo da letimo. Ne treba da se predajemo očaju. Učinimo što možemo. Ima i u tome lepote.» Rekavši to, starija ptica odlete. Mlađa se ptica još nije povratila od utučenosti, kada je naišao lovac i sa lakoćom je uhvatio.
Svetac vazda uzleće u Božansko i lebdi u transcendentalnim područjima božanskog blaženstva. To nije moguće svim ljudima. I pored toga, Bog je svakoga obdario nekim dobrim osobinama i talentima. Mudrost je u tome da ih iskoristite što više možete. Ako to ne činite, podesni ste da padnete kao žrtva tamasa (inercije, lenjosti) i potonete još dublje u okean samsare.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:52 pm

Poglavlje treće

Slava Gurua

Parabola o slepcu koji vodi slepca
Pedeset slepih ljudi sedelo je u darmašali (objektu za privremeni smeštaj hodočasnika). Svi su bili od rođenja slepi, i svi su želeli da otputuju u izvesno udaljeno mesto hodočašća. Došla su još četiri slepca i priključila se ovoj grupi. Rekoše da i oni idu u isto mesto. «Prijatelji», reče vođa pedesetorice, «mi smo slepi i ne možemo sami da nađemo put do svetilišta. Hoćete li biti u stanju da nas vodite? Da li vaše oči vide?» «Da, dragi prijatelji», odgovoriše četvorica, «mnogo smo slušali o svetom gradu i putu kojim se do njega stiže. Imamo jasnu mentalnu sliku tog puta. Mada ga ne vidimo svojim očima, uvereni smo da ne samo da ćemo mi stići na odredište, nego da ćemo i sve vas odvesti tamo sa nama. Sledite nas.» Vezali su se jedan za drugog dugim konopcem. Najbolji od četvorice predvodio ih je. On je, bez sumnje, imao mentalnu zamisao o putu; ali to nije bilo od naročite koristi. I sebe i njih je doveo u zabludu, i uskoro je pao u duboki klanac. Vezani za njega, drugi su se slepci, ne znajući gde ih on vodi, takođe jedan za drugim stropoštali za njim. I svi do jednog su izginuli.
Sličan je slučaj sa masama u današnje vreme. Čule su za zemlju večnog blaženstva, zemlju koja obiluje svetošću i božanstvenošću. Ali, ne znaju put do nje, i čekaju da ih neko povede. U međuvremenu dolazi još nekoliko slepaca, koji su mnogo slušali o kraljevstvu Božjem i poseduju odlično intelektualno razumevanje. Oni misle da znaju put, pa čak i da mogu druge da vode njime. To su naučnici i naučni filozofi, koji obećavaju da će odvesti mase u kraljevstvo besmrtnog blaženstva, a lakoverna javnost ih sledi. Te vođe imaju izvrstan intelekt, ali ne i samokontrolu i iskustvo. Idu tamo gde ih njihove žudnje, vasane i želje vode, i upadaju u užasni jarak čulnosti i materijalizma, u kojem umiru. A sa njima ginu i svi njihovi sledbenici.
Čujte me, ljudi - ne sledite slepe obmanjivače. Sledite mudrace koji poseduju intuitivni vid i stignite do boravišta vrhovnog blaženstva.

Parabola o prepredenjaku i četiri budale
Jedan je čovek otišao u park. Sve betonske klupe bile su zauzete, a on je bio umoran i hteo je da predahne. Niko od ljudi na klupama nije se činio sklonim da ih napusti. Razmišljao je šta da učini, i smislio dobar plan. Premestio se u ćošak parka i počeo da gleda uvis, praveći se da je zapanjen onim što vidi. Tako je izazvao radoznalost četvorice ljudi sa najbliže klupe da vide šta ga je to toliko zaprepastilo. Privučeni znatiželjom, ostavili su klupu i prišli mu. Ali, on se istog trenutka okrenuo, otišao pravo do klupe i udobno se ispružio na njoj. Pre nego što su mogli da otkriju šta je to ugledao, on je već blaženo zaspao. Četiri su se budale još dugo prepirale o tome šta je on video, ali nisu uspevale da dođu do ispravnog zaključka.
To je ono što se događa mnogim ljudima u svetu. Često se pojavi neki naučnik ili političar, koji želi da vodi udoban život sa ugledom i slavom, moći i položajem. Inteligentan je, i zaključuje da je prost čovek budala koja se lako da prevariti. Ovaj naučnik ili političar pravi se da je otkrio nešto zapanjujuće. Ljudi se okupljaju oko njega i muče se nad njegovim otkrićem. Ulaze u beskrajne sporove među sobom po pitanju prirode tog otkrića, dok se on snabdeva debelim bankovnim računom, slavom i svim vrstama komfora i pogodnosti.
O, glupane, ne dozvoli da te licemer obmane. Obrati se istinskom mudracu. On će te prosvetiti i vodiće te ka cilju, večnom blaženstvu i trajnom miru.

Parabola o kuriru milionera
Jedan milioner hteo je da pošalje hitnu poruku drugom bogatašu koji je živeo u susednom gradu. Pozvao je svog najboljeg sekretara i uručio mu poruku rekavši: «Molim te da ovo hitno odneseš mome prijatelju.» Kurir je dostavio poruku drugom bogatašu, a ovaj oholi čovek primio ju je i ravnodušno rekao kuriru: «Nadam se da si ručao; ako nisi, uzmi ovo voće i odlazi.» Kurir je otišao duboko uvređen.
Neki siromah na putu naiđe na kurira i sa ljubavlju i brižnošću ponudi mu čašu hladne vode. Kurir je vrlo zadovoljan zbog toga i osvežava se vodom. Kasnije celu stvar saopštava svome gospodaru koji, shvatajući da je uvreda naneta njegovom kuriru zapravo uvreda njemu samome, sa odbojnošću gleda na bogataša kojeg od tada udaljava od sebe. A onaj siromah biva obilno nagrađen.
Slično tome, Bog šalje ljudskom rodu svoje Glasnike u vidu svetaca i mudraca. Oni dolaze na zemlju sa porukom ljubavi, radosti i besmrtnosti. Oholi čovek ispunjen ponosom zbog svoga bogatstva, položaja i moći, gradi ašram za sveca ili poklanja novac za svečevu misiju – ali sve je to zaprljano arogancijom, ahamkarom (egom) i abimanom (samovažnošću). To ne zadovoljava sveca. S druge strane, siromah nudi svecu cvet, voće ili samo vodu, ali sa time mu nudi i svoje srce, i svetac je veoma zadovoljan njime. Preko sveca Gospod meri zasluge bogataša i siromaha. On kažnjava nadmenog bogataša, a nagrađuje pobožnog siromaha. Ono što se vrednuje je bava, osećanje; kvalitet, a ne kvantitet.

Parabola o pseudo-bakti
Živela jednom jedna kukavica koja je imala veliku želju da se u očima javnosti predstavi kao veliki posvećenik Gospoda Narasime (inkarnacije Višnua kao polu-čoveka, polu-lava). On nije posedovao ni hrabrost ni mudrost, ni pobožnost ni iskrenost. Otišao je kod majstora za tetovaže da mu na leđima istetovira lik Gospoda Narasime. Mislio je da će ga zbog toga ljudi doživeti kao odanog posvećenika.
Majstor tetovaže smireno je počeo da radi. Posle par minuta kukavica, nesposobna da podnese ubode iglom i obuzeta zastrašujućom mišlju da će joj živi Narasima sesti na leđa, drhteći zapita: «Koji deo Gospoda sada tetoviraš?» Majstor odgovori da je upravo započeo da mu ocrtava noge. Kukavica reče: «Gospodine, Božja noga zadaje mi mnogo bola. Zaobiđi njegove noge, ne želim ih. Istetoviraj neki drugi deo njegovog tela.» Majstor je počeo da radi na Gospodovim rukama, a kukavica je ponovila istu primedbu. Tada je majstor počeo da se bavi glavom i kada je to objavio, sama pomisao na glavu Gospoda Narasime izazvala je kod kukavice žestoku drhtavicu, i ona naglo pobeže vičući: «Gospod Narasima je bio zadovoljan sa mnom. Seo mi je na leđa. Gledajte, o ljudi! Gledajte kako sam ja veliki posvećenik.» Međutim, sve što su ljudi mogli da vide bilo je nekoliko nespretnih ogrebotina koje je majstor tetovaže uspeo da načini, te su se rugali kukavici i sažaljevali njegovu glupavost i neznanje.
Svet je pun pseudo-đnanija (znalaca), pseudo-vedantina, pseudo-jogija. Te osobe su kukavice, ali žele da se izdaju za velike jogije i bakte. Oni nemaju volju da se potčine Guruu i strpljivo od njega uče. Nisu u stanju da se suoče sa preprekama na duhovnoj stazi. Oni uzmu reč ili dve iz Guruovih usta i idu naokolo propovedajući javnosti, uvereni da su postali realizovane ličnosti. Isti su kao ta kukavica koja misli da je Gospod Narasima pristao da se smesti na njenim leđima.
O, čoveče! Svesrdno se potčini Guruu. On će u tvome umu iscrtati celu neopisivu sliku Gospoda. Čak i ako je ne pokazuješ, ljudi će saznati za vrednost te slike. Imaj na umu da ćeš morati da se suočiš sa preprekama i da ih prevaziđeš.
Budi odvažan. Budi hrabar. Budi strpljiv. Budi ozbiljan.


Parabola o Bramaništi i njegovom učeniku
Živeo jednom jedan Bramaništa (učvršćen u znanju o Bramanu) Guru. Bio je potpuno zadubljen u prosvećivanje celog čovečanstva pomoću svoga intuitivnog znanja i iskustva, i to na sve moguće načine – držanjem propovedi, pisanjem knjiga, pružanjem saveta, itd. Zaposlio je jednog svog učenika da vodi beleške i sastavlja knjige. Kako je vreme prolazilo, učenik postade nalik gramofonskoj ploči, stalno ponavljajući Guruove reči i izraze. A dok bi to činio, bio bi sav naduven od sujete i ponosa. Govorio bi: «Šta zna Guru? Ja napamet znam toliko toga. Mogu da citiram sve svete spise. Ja sam savršeni đnani koji sve zna.» Ukratko, postao je otpadnik.
U svoje vreme, jedan od Guruovih sledbenika bio je ucveljen gubitkom jednog člana porodice. Guru je zadužio učenika-otpadnika da izrazi saučešće ožalošćenoj porodici. Učenik je otišao u njihov dom i potpuno ozbiljno počeo da drži vedantičku propoved. Ukućani su, naravno, i dalje bili ožalošćeni. Međutim, pred njima se iznenada pojavio Guru lično. Samo njegovo prisustvo oraspoložilo ih je i usrećilo i zaboravili su na gubitak člana svoje porodice. Guru je rekao samo par reči, i svi su bili momentalno preobraženi.
Upamtite Kena upanišadu: «Ono što se ne može misliti umom; ono čime je um spoznat», itd.
Intelektualni i teoretski filozofi uzaludno žive na ovom svetu. Oni nisu ni od kakve koristi čovečanstvu. Njihovi govori deluju na slušaoce kao vedantička propoved pomenutog učenika pred ucveljenom porodicom.
Može li mesec da izjavi da sija svojim vlastitim svetlom, da vam pomaže svojim svetlom, da je njegovo svetlo nadmoćnije od sunčevog? Kada se sunce rodi, istinu o sjaju mesečeve svetlosti lako je proceniti.
Isto tako, tamo gde postoji intuitivno iskustvo i znanje, znanje koje se samo pojavljuje u srcu obogaćenom iskustvom, od kakve je koristi obaveštenost mozga?
Mudraci, sveci i realizovani ljudi žive da prosvete celo čovečanstvo. Čak i ako ćute, samo njihovo prisustvo u stanju je da preobrazi čovečanstvo, dok suvi intelekt ne može da prosveti ni jednu jedinku.
O, čoveče! Zaboravi na svoja intelektualna postignuća. Znanje koje poseduješ nije tvoje, već pripada Gospodu. Priznaj Njegovu prevlast i potčini se Njegovoj volji.

Parabola o dobroćudnom mladiću i lepoj devojci
Bio jednom jedan naočit mladić koji je bio poslovično dobar prema svima. Nikada nije učinio ništa, neposredno kao ni posredno, što bi bilo štetno za ljudski napredak i korist. Jednom prilikom je pošao na putovanje. Usput je upoznao prelepu devojku i smesta se zaljubio u nju. Ni ona nije imala ništa protiv toga. Bez mnogo odlaganja i premišljanja, mladić se sa devojkom vratio svojoj kući. Ali, pre datuma određenog za venčanje, mladić je doznao za devojčinu ljubav prema nekom drugom mladiću, što je i ona otkrivala svojim postupcima. Bez oklevanja, naveo ju je da se uda za tog čoveka. Prošlo je godinu dana, i devojka je gotovo zaboravila ljubaznost mladića dobre naravi. Tada je mladić, uz pomoć čarobnjaka, dao devojci neki narkotik u obliku slatkiša, posle čega je ova zamrzela svoga muža. Napustivši ga, vratila se dobroćudnom mladiću, te su srećno živeli do kraja života.
Bog i Guru su sinonimi. Možemo ih uporediti sa dobroćudnim mladićem. Sve što oni čine uvek je za dobro pojedinca i celog sveta. Mladić koji odabira devojku je nalik Bogu ili Guruu koji odabira učenika iz sveta.
Ljubav devojke prema drugom muškarcu nalik je posvećenikovoj ili učenikovoj ljubavi prema svetovnim stvarima. Bog i Guru je dopuštaju u slučaju svoga voljenog posvećenika i učenika. No, kada je pojedinac gotov da zaboravi Boga ili Gurua, oni pomoću svojih tajanstvenih duhovnih moći (uporedivih sa čarobnjakovom drogom) skreću njegov um sa svetovnih objekata i odvode ga u svoje domove.
Njihov čin odvraćanja jedinke od svetovnih težnji je transcendentalan, neosporan. Za tog pojedinca to je od ogromne koristi.

Parabola o dobro zgotovljenoj gozbi
Bio jednom jedan Bramaništa Guru sa jednim svojim učenikom. Obojica su živeli u istoj kolibi. Učenik je propisno proučavao duhovnu literaturu i ovladao njome. Uz to je danonoćno služio Gurua.
Blizina Gurua navodila ga je da misli da je on jedini Guruov voljeni učenik. A to ga je vodilo ka uverenju da ostali učenici, koji su tumarali naokolo i tek povremeno posećivali Gurua, nisu istinski odani Guruu. I sve je to jačalo njegov ego.
Jedne zimske noći, učenik se vraćao u kolibu pošto je obavio neki posao napolju. Iz kolibe je začuo glas drugog učenika, povremenog posetioca. Zakucao je na vrata. Guru je upitao: «Ko je to?» Učenik, kao i obično, odgovori: «Ja sam, molim te otvori mi vrata.» Guru doviknu: «Uživam u dobro spremljenoj gozbi. Nema mesta ni za koga drugog na mojoj gozbi.»
Učenik je pogrešno shvatio Gurua. Pomislio je da je omalovažen i uvređen pred povremeno gostujućim Guru-bratom, praktično neznancem. I zato je, ljutit i uvređen, odmah napustio mesto i besciljno lutao naokolo.
Kako su dani prolazili, njegovo srce, um i ego bili su potpuno sprženi vatrom odvojenosti od Gurua. Njegovo srce i um, kao i samo njegovo biće, bili su dobro zgotovljeni na vatri virahe (razdvojenosti). Zaboravio je na samog sebe i bezmalo je poludeo od Guru-bakti.
Jednoga dana, sasvim iznenada, pojurio je ka Guruovoj kolibi i uporno kucao na vrata dozivajući glasom punim ljubavi: «Gurudev, Gurudev». Sam ton njegovog glasa zatomio je čak i Guruovo uobičajeno i formalno pitanje «Ko je to?» Um mu je bio ispunjen isključivo prisustvom njegovog Gurudeva. Bio je slep za sve ostalo, za njega više nisu postojali ni on ni cela vasiona; samo je Guru postojao.
Guruu je bio dobro poznat glas njegovog učenika. Više nije mogao da čeka. Izjurio je napolje i srdačno ga zagrlio, govoreći: «Upravo uživam u dobro spremljenoj gozbi. Nema mesta ni za koga drugog na mojoj gozbi.»
Bog je sveprisutan i nedualan. Nema mesta ni za koga drugog da postoji pored Njega. U ovom prostranom univerzumu nema mesta za to sićušno čovekovo 'ja'.
Sve dok taj niski ego odoleva, i ti moraš da tumaraš u mraku, trpeći sve moguće tegobe poput toga ponosnog učenika. U takvom te stanju ni to što si religiozan, ni to što obilaziš hramove i mesta za bogosluženje, ni to što se pridržavaš isposništva – ništa od toga ne može te učiniti voljenim od Boga.
Moraš imati ananija-bakti, ljubav za Boga radi samog Boga. Prosto služenje Boga sa mišlju 'Ja služim Boga' ne može postati ananija-bakti.
Kad ti je ego spaljen vatrom virahe, kada su ti i srce i um potpuno skuvani u toj vatri, i kada je tvoja ljubav prema Bogu sasvim zgotovljena na vatri razdvojenosti i postaje Mu prijatna i ukusna, kada, u tom stanju, za tebe ne postojite ni ti ni ovaj univerzum, nego ti jedino On ispunjava srce i um – tada i jedino tada ćeš postati Njegov miljenik. Tada će On pojuriti ka tebi i zagrliti te kao Guru koji grli učenika.
Tada ćete obojica uživati u dobro zgotovljenoj gozbi na kojoj neće biti mesta ni za koga drugog.
Ubij to malo i nisko 'ja' i reci: «O, Gospode! Sve je ovo Tvoje vlastito Jastvo.»

Parabola o sumnjičavcu koji se udavio
Stoje dva čoveka na hridi u okeanu, podaleko od obale. Smrkava se, kopno se više ne vidi, a oblaci se gomilaju na nebu, talasi udaraju o stenu i okean je sve uzburkaniji.
U tom se mraku pred njima pojavi čovek. «Pođite sa mnom, odvešću vas na obalu», kaže im on.
Razborit čovek odmah mu se pridružuje, a glupan ga pita: «A kako ćeš nas ti to prevesti preko ovolike vode?'»
«Imam čamac», kaže mu pridošlica. «Ja sam spreman da pođem sa tobom», kaže razboriti čovek. «Ne, ja ne idem», kaže glupan; «šta ako je čamac neispravan, ili ako je taj tip kriminalac i ubica?»
Tako razboriti uđe u čamac i bezbedno stigne na obalu, predvođen čamdžijom, dok glupana ubrzo progutaju narastajući talasi.
Održavajući se na površini ovog okeana samsare, điva posle silne borbe dobija ovu blagodat ljudskog rođenja. Druga obala spasa još nije dosegnuta, a vreme izmiče. Nastupa veče života, gubi se vid. Oko mudrosti oslepljeno je gomilajućim oblacima materijalizma i nesklada. Zbunjen i pobožan, čovek stoji na hridini individualnog života.
Guru mu dolazi sa čamcem Božjeg imena ili bakti. Rukom ga poziva da mu se pridruži u čamcu i tako bezbedno stigne na obalu. Razborit čovek spremno ga posluša. Ali, glupan ima hiljadu sumnji i milion bojazni. On osporava verodostojnost Gurua i vrednost bakti. Vrlo ubrzo ga ponovo proguta ogromni okean samsare i on, potonuvši, propušta najveću priliku da se spasi, koja mu je bila data od Boga.

Parabola o rasipniku
Bio je veoma bogat i živeo u raskoši. Jeo je probrana jela i odbacivao sve što nije ispunjavalo zahteve njegovog visoko razvijenog čula ukusa. Taj raskošni život doneo mu je žestoku dizenteriju. Lekar mu je propisao veoma gorku pilulu, rekavši mu: «Ako ne uzmeš ovu gorku pilulu, umrećeš». Čovek ju je bez reči progutao i ozdravio. Jednom zauvek odbacio je raskoš kako bi izbegao da opet oboli.
Dok je prepun energije, u punom cvatu mladosti, čovek vodi senzualan život. Naviknut je samo na ono najbolje od svega! Ruga se odricanju, samožrtvovanju i samoporicanju. Ne zanima ga ništa što mu ne pruža maksimum čulnog užitka.
Ali, njegova fizička energija vremenom biva iscrpljena. Dolazi mu Guru i ukazuje da pati od strašne bolesti rađanja i umiranja. Daje mu gorku pilulu odricanja, samožrtvovanja i samoporicanja. Budući da je to jedini način da se izleči od bolesti rađanja i umiranja, čovek proguta pilulu i istovremeno odlučuje da se više nikada ne vrati svome starom životu rasipništva, bezbožnosti i nepromišljenosti.

Parabola o tuberkuloznom bolesniku
Osoba pati od tuberkuloze. Lekar uviđa da se bolest do kraja pacijentovog života neće moći sasvim ukloniti, ali ne želi to da mu kaže. Naprotiv, on ga hrabri: «Brate, ti možeš potpuno da se izlečiš. Ali moraš da shvatiš da je ovo veoma ozbiljna bolest, i da protiv nje nisu dovoljni samo lekovi. Moraćeš da se pridržavaš strogih ograničenja u ishrani. U tom slučaju ćeš bez sumnje ozdraviti.» Bolesnik uverava lekara da će se pridržavati svih dijetetskih odredbi u skladu sa njegovim uputstvima. Lekar mu daje lek, koji je samo izgovor da mu nametne korisne propise o ishrani. Bolesnik uzima lekove i neko vreme se pridržava propisane dijete i zaključuje da ga bolest više ne muči. Sa velikim oduševljenjem on nastavlja tretman. Bolest ga ne napušta u potpunosti, ali mu više ne zadaje velike nevolje. Ona je u njemu, ali se ne ispoljava, i iščezava sa njegovom prirodnom smrću.
Slično tome, kada aspirant priđe duhovnom učitelju, on stavlja pred njega svoju prošlost, mnoge grehe koje je počinio i mnoge rđave samskare koje su unutar njega. Učitelj otkriva da sve to potiče od najteže bolesti – bolesti neznanja, mula-ađnane, koja se može izlečiti tek kada se izgubi ideja o telu. Ipak, Guru inicira aspiranta u mantru i kaže mu: «Ovo je odličan lek; ali ukoliko ne primenjuješ ahimšu (nenasilje), satju (istinoljubivost) i bramačarju (celibat), ako ne ustaješ u vreme bramamurte (svitanje) i ne meditiraš, ako redovno ne vežbaš sadanu, ovaj lek ti neće mnogo pomoći. Moraš nesebično da služiš, da budeš posvećen Bogu, da meditiraš. Tada ćeš se otarasiti ove unutarnje bolesti.» Aspirant uzima mantru i vežba sadanu. Ubrzo otkriva da mu je srce svetlo i lako, um bistar, a intelekt prefinjen. Savest mu je čista. Ohrabren tim blagotvornim simptomima, on nastavlja i mantra-đapu i sadanu. Loši vritiji sami od sebe odumiru u njegovoj antakarani (umu), pošto ne dobijaju priliku da se ispolje. Ako, Božjom milošću, stigne do duhovnog prosvetljenja pre smrti, sa smrću njegovog tela umire i njegova ađnana (neznanje), i on biva izlečen od ove užasne bolesti rađanja i umiranja.

Parabola o obmanutom hodočasniku
Hiljade ljudi dolazilo je u Rišikeš da se okupa u svetoj Gangi. Ali, jedan čovek žurno je uleteo u stanicu da kupi kartu za Madras. Jedan hodočasnik, začuđen što napušta Rišikeš na tako sveti dan ne iskoristivši priliku da se okupa u Gangi, zapita ga: «Brate, zar nećeš biti u Rišikešu na ovaj sveti dan i okupati se u Gangi? Zar ne možeš da odložiš svoje putovanje na jug?» Čovek odgovori: «Prijatelju, a šta se to nalazi u Gangi? Kupao sam se u njoj godinama, i to svakodnevno. Ali, nedavno sam čuo da onaj ko se okupa u reci Tamrapami na krajnjem jugu Indije stiče veliku vrednost. Zato odlazim tamo.» Ljudi su se smejali njegovoj gluposti.
Ljudi koji dugo vremena prožive sa velikim svecem, često dozvole da njihova privrženost i odanost njemu opadnu. I dok milioni ljudi iz svih delova sveta dolaze k svecu da dobiju njegov daršan (viđenje), njegovi učenici koji su uz njega misle da im se spasenje nalazi u nekom hodočašću ili u nekoj sadani, zbog kojih moraju da ga napuste! Kakva šteta. Bolje je ne biti isuviše intiman sa svecima i uvek unutar sebe održavati sjajnim plamen predanosti njihovim lotos-stopalima, dok ta predanost ne postane čvrsto uspostavljena.

Parabola o ovcama i vuku
Čovek je čuvao veliko stado ovaca. Sedeo je na malom brežuljku i terao sve vukove koji su pokušavali da se približe stadu, čak i kada su bili na velikoj udaljenosti. Spuštalo se veče, i čovek je ovako razmišljao: «Tokom celoga dana odlično sam izlazio na kraj sa vukovima; nijedan nije uspeo ni da se približi stadu. Neće se ništa dogoditi ni noćas. Vukovi možda uopšte neće doći, a čak i ako dođu savladaću ih.» Pala je noć. Kad god bi vukovi zaurlali blizu stada, čovek bi povikao i zamislio da su pobegli. Uprkos tome, vukovi su tokom noći bili zauzeti odnošenjem ovaca. Kada je sunce ponovo izašlo, čovek je ustanovio da su mu odneli više od pola stada. Postao je mudriji i, još dok je sunce sijalo toga dana, snabdeo se ogrevom i zapalio veliku buktinju pri čijoj plamtećoj svetlosti je mogao sve jasno da vidi i da drži vukove podalje od stada.
Isti je slučaj i sa sadakom. Sve dok se nalazi u živom prisustvu sunca svoga duhovnog učitelja, u stanju je da čuva ovce svojih duhovnih samskara da ih ne prožderu vukovi poroka. Obmanuti sadaka umišlja da je, pošto je bio u stanju da sačuva ovce od vukova u prisustva sunca svoga Gurua, neprobojan za greh. Misli da mu se gresi neće više ni približiti! Izlaže se opasnosti i udaljava se od učitelja, umišljajući da je đivanmukta (oslobođena duša). Drži vatrena predavanja napadajući greh, poročan život i maju. Međutim, u tami neznanja koja se ispoljava u odsustvu Gurua, sadaka gubi većinu svojih vrlina. Vukovi poroka, na koje je sve vreme vikao, bešumno ulaze u njega i kradu najveći deo njegove pobožnosti i vrline. Zatim, kada se vrati Guruu (ako, Božjom milošću, vukovi poroka nisu pre toga progutali i njega), otkriva da je izgubio mnogo od svoga duhovnog bogatstva udaljivši se od Gurua. Postavši razboritiji, on sada radi na tome da stekne gorivo sadane, jame i nijame (etičke norme, kontrola uma i čula, i dr.). Još dok je u živom prisustvu svoga Gurua, on pali buktinju rasuđivanja. Kada je ona zapaljena, mrak mu više ne prilazi, niti ga vukovi poroka uznemiravaju. Tek tada je on stvarno jogi i đivanmukta, i svetlost Gurua tada zauvek blista u njemu i kroz njega.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:53 pm

Poglavlje četvrto

Oprema sadake


Parabola o naričućoj ptici
Dve ptice, mužjak i ženka, sagradile su gnezdo u krošnji drveta. Imale su mladunce, koje je ženka čuvala dok bi mužjak odlazio u potragu za hranom. Jednoga dana, dok je mužjak bio odsutan, naišao je lovac i naciljao na ženku. Ova je to primetila, ali nije htela da odleti da lovac ne bi pobio njene ptiće. Koristeći priliku, lovac ju je oborio strelom. Mužjak se upravo tada vratio do gnezda i, zatekavši mrtvu ženku u lovčevim rukama, počeo je da je oplakuje i jadikuje zajedno sa mladuncima. Da je, umesto toga, iskoristio svoja krila, odleteo bi i izbegao smrt. Ali, pošto je sedeo naričući nad smrću svoje partnerke, lovac je drugom strelom oborio i njega. Zatim je još samo trebalo da se popne na drvo i pokupi mladunce. Čitava porodica je tako izginula ni ne pokušavši da se spasi.
Isti je slučaj i sa ljudskim bićima. Roditelji su snažno privrženi i vezani sa svoju decu i unučad, i ne primećuju približavanje smrti. Čak i kad im se smrt unese u lice, to prianjanje ih zaslepi i oni se drže svoje dece dok ih smrt neumoljivo odvlači sa sobom. Kada njen voljeni umre, to treba da je znak za ucveljenu osobu da poleti na krilima viveke (ispravnog rasuđivanja) i veragje i odleti u carstvo Besmrtnog, vršeći rigoroznu sadanu. Naprotiv, ožalošćeni jadikuje nad gubitkom i postaje sve više vezan za porodicu. Lovac (smrt) lako dolazi do sledeće žrtve. I tako, jedno za drugim, ljudska bića ulaze u kuću Jame (boga smrti) ne pružajući ni najmanji otpor. Premda znaju da je smrt neminovna, oni dokono sede pozivajući je, umesto da se potrude da je pobede. O, čoveče, ti imaš krila viveke i veragje; odleti pre nego što te lovac odnese sa sobom!

Parabola o profesionalnom trgovcu
Pošto je popio mnogo todija (vrsta rakije), jedan je čovek ušao u prodavnicu mleka i uzeo malo slatkiša i pan (lišće betela). Kada je izašao, hvalio je kvalitet mleka koje se tu prodaje i upečatljivo govorio: «Upravo sam u ovoj prodavnici popio čašu mleka, i to me je osvežilo i dalo mi dovoljno snage i energije da dođem ovde i ovako zagrmim pred vama. Idite i vi i probajte to mleko.»
Međutim, pan nije mogao da spreči zadah todija iz njegovih usta. Kretnje mu nisu bile uravnotežene i odavale su njegovo pijanstvo. Ljudi su lako shvatili da on nije pio mleko nego rakiju i da nije govorio da bi poveo druge pravim putem, već da zaradi novac za ispunjenje svojih žudnji. Stoga ga je javnost odbacila i klonila ga se.
Trgovac-pijanac je nalik religijskom licemeru koji ide naokolo propovedajući religiju kako bi zaradio pare da zadovolji svoje niske želje. Takvi se ljudi koriste verom publike.
Ti licemeri prvo sve dobro isplaniraju. Odlaze u neko duhovno sklonište na kraći period, poput pijanca koji je ušao u mlekaru. Stave na sebe spoljne oznake da prikriju svoju nižu prirodu, kao što je pijanac žvakao pan. Zatim idu naokolo propovedajući, pretvarajući se da su potpuno realizovani mudraci, i govore o rajskom blaženstvu u kojem uživaju. Govore upečatljivo, ali publika prepoznaje njihovu nisku prirodu i žudnje. Ove lažne propovednike svi osuđuju i izbegavaju.
O, čoveče, tvoji postupci odaju tvoje misli. Ne možeš se izdavati za ono što nisi. Znaj to, i preoblikuj svoj karakter. Postani istinski duhovni junak, a ne licemer.

Parabola o baštovanu i čobaninu
Jednoga jutra baštovan je išao ka gazdinoj kući sa saksijom na glavi, a u saksiji se nalazila prekrasna zelena biljka, u čije uzgajanje je uložio veliki trud. Usput je sreo prijatelja, čobanina, koji je išao kući sa ovcom prebačenom preko ramena. Baštovan već izvesno vreme nije video čobanina. Pozdravio ga je širokim osmehom i zapodenuli su razgovor. Kada su razmenili novosti, svaki je produžio svojim putem. Baštovan je želeo da baci pogled na biljku pre nego što uđe u gazdinu kuću. Spustio je saksiju sa glave i, na svoj užas, ustanovio da u njoj nije ostalo ni lista, ništa do gola stabljika. Ovca koju je njegov prijatelj nosio preko ramena pojela je sve lišće dok je on bio zauzet razgovorom. Kako da se pojavi pred gazdom bez biljke? Stoga se vratio u baštu, krajnje razočaran.
Sadaka neguje božanske osobine u bašti svoga srca. On mora da se naporno bori i upinje da odneguje i jednu jedinu vrlinu. Vrlina je njegova propusnica da uđe u Gospodarev dom, carstvo Božije. On nosi saksiju svojih vrlina dok se kreće ka tom Carstvu. Ali, za vreme njegovog životnog putovanja on sreće 'prijatelja', koji uz sebe ima proždirača vrline, tj. porok. Kontakt sa tim prijateljem kao da zabavlja čoveka vrline, ali to prijateljstvo mnogo košta. Vrlo uskoro, vrli čovek otkriva da ga je druženje sa 'prijateljem' lišilo njegovih vrlina. Izgubio je propusnicu za carstvo Božije, i mora da se vrati u ovaj svet patnje i smrti, teško razočaran.
O, čoveče, čuvaj se lošeg društva. Imaj satsang i bićeš duhovno uzvišen.

Parabola o darovima šećernom bogu
Čuvši za delotvornost molitve kipu Vinajake napravljenom od šećera, jedan čovek je poželeo da vrši svakodnevnu puđu (službu Božju) idolu od šećera. Bio je velika cicija, i nije želeo da na puđu potroši mnogo para. I pored toga, pripremio je idola i započeo puđu. Kada je došao čas za ponudu nevedije (žrtvovanje hrane) Gospodu, škrtac nije znao šta da radi. Sa sobom nije poneo ništa za nevediju, niti je bio spreman da bilo šta kupi. Zaključio je da idol ionako ima velik stomak (Vinajaka i treba da ima velik stomak), a stomak je bio od šećera. «Taj šećer će biti dovoljan za nevediju», pomislio je. Perorezom je odsekao delić Vinajakinog stomaka, stavio taj šećer na tanjir i ponudio ga idolu kao nevediju. Da ga nauči pameti, Vinajaka ga je učinio takvim siromahom da je morao da jede sopstveno meso i da umre užasnom smrću.
Neki ljudi prilaze svecima i mudracima sa bezbožnim namerama. Čuli su da obožavanje svetaca podaruje blagostanje i slavu, pa im prilaze i govore slatke reči, ali su tvrdice i neće potrošiti ni novčić na milosrđe. Čak će otići tako daleko da varaju sveca uzimajući cveće i voće iz njegovog vlastitog prebivališta i stvarajući privid da su to njihove žrtve njemu! Zbog toga ostaju i bez ono malo blagostanja i pameti koje su imali, a na kraju umiru užasnom smrću, zagnjureni u neznanje i zabludu.

Parabola o strpljivom siromahu
Bio jedan bogati stari plemić koji je živeo u velikoj palati. U blizini je živeo i jedan siromah u trošnoj kolibi, i prehranjivao se mrvicama hrane koju su drugi bacali. Uprkos tome, on je uvek bio vedar i nije se žalio na svoju lošu sreću.
Jednom se dogodilo da siromah dugo nije imao ništa da pojede. Zato je otišao bogatom plemiću da zatraži pomoć. Stari plemić ljubazno ga je primio i upitao za razlog njegovog dolaska. Siromah reče da već danima ništa nije jeo i da bi bio jako srećan ako bi dobio nešto hrane. «Je li to sve?! Dođi, sedi!», okuraži ga plemić pa doviknu nekome: «Momče! Veoma važan gost došao je da obeduje sa mnom. Reci kuvaru da smesta spremi ručak, i donesi vode da operemo ruke.»
Siromah je bio iznenađen. On je već čuo da je plemić srdačna osoba, ali ipak nije očekivao takvu dobrodošlicu. Bio je prepun hvale za svoga domaćina. Plemić ga naglo prekinu i reče: «Nema na čemu, prijatelju. Sedimo i uživajmo u hrani.» Pa poče da trlja ruke kao da ih neko poliva vodom i zapita siromaha zašto i on ne opere svoje ruke.
Siromah nije video ni momka ni vodu, ali odluči da treba da učini što mu je rečeno, te se pravio da i on pere ruke. «A sada pređimo na ručak», reče plemić, i poče da naručuje razna fina jela. Ali nije bilo traga ni hrani niti ikakvom donosiocu.
Onda plemić reče siromahu: «Tako prekrasna gozba je pred nama. Samo se posluži, prijatelju. Moramo pojesti sva ova ukusna jela.» I pravio se da jede iz zamišljenih tanjira.
Siromah je bio slab od izgladnelosti, ali je sačuvao prisebnost. Nije dopustio da ga očajanje savlada. I on se pravio da jede sa praznog stola. Plemić bi povremeno uzviknuo: «Ala je ukusna ova supa! A i kari je fantastičan, zar ne, prijatelju?» Siromah je odgovarao: «Svakako, kako da ne!» «Zašto onda ne bismo uzeli još», pravio se plemić da dodaje neka zamišljena jela siromahu i pitao ga jesu li ukusna.
Iako stravično gladan, siromah se beskrajno zahvaljivao svome domaćinu i izjavljivao da nikada u celom svom životu nije imao tako izvanrednu gozbu. Nije pokazivao ni najmanji znak žaljenja. Uspevao je da zadrži veseo izraz lica bez ikakve izveštačenosti, kao da je sve bilo stvarno.
Plemić je bio darežljiva osoba, čovek milosrdne naravi. Hteo je da proveri hoće li siromah podleći očajanju. Čuo je da je ovaj poznat po tome što nikada ne gubi strpljenje. Smatrao je da tako zadovoljna, vedra osoba ne treba da gladuje i trpi siromaštinu. Ali, imao je svoje sumnje, pa je rešio da ga lično stavi na probu. I otkrio je da je sve što se govorilo o njemu bilo tačno.
Tada plemić pljesnu rukama i svita slugu uđe sa slasnim jelima koje je on pominjao. Na sto je postavljen majstorski pripremljen ručak, i siromah ovoga puta nije morao da se pretvara. Sa zadovoljstvom je obedovao sa plemićem.
Kada su završili obrok, plemić reče: «Prijatelju, ti si čovek beskrajnog strpljenja. Ti dobro znaš kako da sa svime budeš zadovoljan i da vedro podnosiš zlu kob. Ti si čovek kakvog sam tražio da upravlja jednom od mojih farmi. Od sada treba da živiš sa mnom.» I siromah više nije morao da trpi oskudicu.
Iz ove priče čovek može da izvuče nekoliko pouka. Kada je siromah otišao kod bogataša, on nije tražio nikakvu milostinju koja bi mu omogućila da nekoliko dana živi bez prošnje. To pokazuje da nije bio pohlepan. Živeo je u sadašnjosti. Hteo je nešto hrane i to je i zatražio. Da je tražio novac, dobio bi ga i potrošio za par dana, a potom bi se vratio prethodnom siromaštvu. Nije tražio ništa osim onoga što mu je odmah bilo potrebno, i to je popločalo put njegovoj dobroj sreći, zapošljavanju na bogataševoj farmi.
Kada je bio šikaniran od domaćina izmišljenim jelima, on nije izgubio strpljenje uprkos velikoj gladi. U suprotnom, bio bi zamoljen da izađe i izgubio bi i obrok i neočekivanu službu.
Takođe se nije žalio na svoju lošu sreću niti je oplakivao svoju sudbinu kao što bi to običan prosjak činio pred bogatašem.
Dakle, pouka je u tome da treba biti stpljiv i sve iskoristiti na najbolji mogući način. Čovek treba da nauči da vedro podnosi nedaće, da učini sve što je moguće, moli se Bogu i veruje u Njegovu milost. Nikada se ne treba žaliti na svoju zlu sreću. Kako seješ, tako ćeš požnjeti. Stoga nema svrhe oplakivati zlu sudbu. Čovek treba da nauči kako da stekne hrabrost i da svoju sudbinu gradi sopstvenim trudom.
Strpljenje je zlatno. Bez njega bi život bio potpuna propast. Važna poenta ove priče je u tome da čovek, kada ide nekome zbog bilo kakve usluge, treba da bude spreman da mu se prilagodi ako namerava da bilo šta dobije od njega.
Pohlepa i milost Božja ne idu jedno sa drugim. Tamo gde je pohlepa teško da može biti dobre sreće. Treba naučiti živeti u sadašnjici, i ne tražiti ništa više od onoga što ti pripada.
Sa strpljenjem, vedrinom, zadovoljnošću i ljubaznom naravi, čovek treba da nauči da što je moguće bolje iskoristi okolnosti u kojima se nalazi.

Parabola o kralju i njegovom sokolu
Kralj je obučavao sokola za lov i izviđanje. Uzimao bi ga sa sobom kad god je izlazio napolje. Jednom su kralj i njegovi lovci jahali kući dolinom između pustinjskih dina. Kralj je bio veoma žedan. Dok je jahao kroz dolinu primetio je, na svoju veliku radost, kako voda curi niz ivicu stene. Odmah je sjahao i pružio svoj srebrni pehar da skupi nešto vode. U međuvremenu, njegov omiljeni soko kojeg je vodio sa sobom, odleteo je i počeo da kruži nad dinama.
Posle nekog vremena, kada se pehar napunio, kralj ga je žudno podigao da popije kristalno bistru vodu. Ali, u tom trenutku, soko se iznenada sručio odozgo i krilom zakačio pehar tako da se sva voda prosula.
Kralj je pogledao uvis i video da je njegov omiljeni soko sleteo na vrh stene sa koje je curila voda. Podigao je pehar i ponovo na isti način počeo da ga puni. Morao je dugo da čeka dok se nije napunio, a kada je konačno bio spreman da ga ispije, soko se obrušio kao i ranije i oborio pehar iz kraljeve ruke.
Kralj se veoma razbesneo. Sa velikim je strpljenjem ponovo skupio vodu i po treći put mu soko nije dozvolio da je popije.
Kralj je već postao krajnje razjaren. Isukao je svoj mač i viknuo na sokola: «Ovo je poslednji put. Ako me sprečiš da popijem vodu, platićeš to životom.» Još jednom je strpljivo skupio vodu, i ovoga puta bio je na oprezu dok je podizao pehar da je popije. Soko se ponovo zaleteo i srušio pehar, ali mu je kralj pri tom odsekao glavu brzim zamahom mača.
Progunđao je: «Dobio si što si tražio!» Kada je pogledom potražio pehar, video je da je upao u pukotinu do koje nije mogao da siđe. Zato je počeo da se penje uz stenu da pije sa izvora. Kada je stigao na vrh, ugledao je lokvu vode u kojoj se nalazila mrtva otrovna zmija. Bio je preneražen. Zaboravio je na žeđ i mislio samo na svoj prenagljeni postupak koji je rezultirao ubijanjem sokola koji mu je spasao život. «Danas sam naučio gorku lekciju, a to je da nikada ništa ne činim ishitreno.»
Žurba je majka žalosti. Razvij moć rasuđivanja. Dobro razmisli, a zatim delaj. Pogledaj pre no što skočiš.

Parabola o kralju i astrologu
Jedan je kralj pokazao svoj horoskop jednom astrologu i zapitao ga kakvu budućnost vidi u njemu. Astrolog je pažljivo procenjivao položaje planeta, gledao je i u šastre, i na kraju je dao ovakvo mišljenje: «Maharadžo, svi tvoji rođaci umreće pre tebe, vlastitim rukama ćeš ih sahranjivati.» Kralj se jako razbesneo. Bio je veoma privržen rodbini i nije mogao da otrpi takav sud. Smesta je naredio da siroti astrolog bude bačen na doživotnu robiju.
Zatim je poslao po drugog astrologa. Ovaj je bio taktičniji od onog prvog. Zaključio je da je prethodnikovo tumačenje bilo sasvim pravilno, pa je gledao da istu stvar predstavi drugim rečima: «Maharadžo, ti ćeš imati veoma dug život. Živećeš duže od svih svojih rođaka.» I ovo je značilo da će cela rodbina pomreti za kraljevog života, ali je iskazano tako da ugodi kralju. I zaista, kralj je bio veoma zadovoljan astrologom i bogato ga je nagradio.
Zato se kaže da čak i kada kazuješ istinu, treba da je izraziš na prijatan način. Ne treba je izneti tako da povrediš tuđa osećanja. U suprotnom, ona vredi isto koliko i laž. Govor treba da ti je istinoljubiv, ugodan i blagotvoran.

Parabola o bradonji i kaši
Jednom je nekom čoveku sa dugačkom bradom i brkovima bila ponuđena zdela retke ovsene kaše, koja se lepila za bradu i brkove i kvarila ih. Ali, on je toliko voleo tu kašu da nije bio u stanju da je propusti. Isto tako je voleo i svoju bradu i brkove koje je svakodnevno s pažnjom i ljubavlju negovao. Nastojeći da pije kašu a da ne umaže brkove i bradu, bio je veoma pažljiv u držanju zdele na odstojanju, ali to je rezultiralo time da se sva kaša prosula na zemlju i ništa od nje nije završilo u njegovim ustima.
Bradonja je nalik nedopečenom aspirantu. Njegovo negovanje brade i brkova srodno je aspirantovom posvećivanju vremena održavanju svoga fizičkog vela urednim i lepim.
Kaša je nektar mudrosti koji mu nudi duhovni učitelj. U svome nastojanju da sačuva telo od bola, nevolje, isposništva, itd., nedopečeni aspirant pokušava da izbegne vežbanje sadane. On smatra da i bez praktične sadane može da dođe do trajne sreće u životu.
Međutim, ne može da prenebregne uputstva duhovnog učitelja, jer mu ona obećavaju najviše dobro. Ali, ta uputstva koja dobija od Gurua ne donose mu ništa dobro pošto ih on propušta usled svoje ludosti. Zato da mu ni njegov boravak uz Gurua ne donosi nikakvu korist. Mora mnogo toga da nauči iz ličnog iskustva, i da u skladu sa time promeni svoj stav. Mora da napusti ljubav prema telu i telesnim udobnostima, da gleda da se okoristi time što je u Guruovoj blizini i da usvoji sva njegova uputstva.
Besmrtni život je za Duh a ne za telo. U Duhu možeš uživati tek kada prevaziđeš telo.


Parabola o naslednici koja se udala za rugobu
Živela jednom prelepa mlada naslednica ogromnog imetka. Mnogi su je mladići prosili, ali ona je dala prednost jednom siromašnom mladiću ružnog izgleda koji je postao izvitoperen i nepouzdan u svojim svetovnim aktivnostima zbog svoje ljubavi za tu mladu damu. Kada su je ostali udvarači upitali za razlog što je odabrala čoveka koji niti dobro izgleda, niti je bogat ni pametan u poređenju sa njima, ona odgovori:
«Ne možete se vi porediti sa tim siromahom; i nemate njegove oči koje su sposobne da vide oba sveta.»
Biti probuđen u ljubavi je licemerje.
Mlada naslednica može se uporediti sa Gospodom koji poseduje sve moguće blago.
Siromašni, ružni mladić je nalik pobožnom aspirantu koji ne zna ni za šta izvan Gospoda, i za koga se sva tri sveta uistinu nalaze unutar njegovog cilja, budući da izvan njega ničega nema.
Drugi su prosci poput privrženika koji mole za darove od Gospoda, a ne za samog Gospoda.
Biti probuđen za ljubav je licemerje, jer time ne voliš voljenog zbog onoga što on sam po sebi vredi, već zbog njegove spoljašnje lepote i bogatstva.
Biti svestan spoljnog sveta znači zaboraviti Duh. A to je gore od spavanja.
Bilo da se radi o vedanti ili o bakti ili o jogi, sve je to isto što se tiče glavnog cilja. Treba da zaboraviš spoljni svet, da budeš slep za njega, i da sav prostor i vreme sagledaš unutar svoga Cilja, unutarnje Stvarnosti.
Tada će ti Jastvo otkriti svoju prirodu; tada će te Bog voleti i odabrati te za svoga najvećeg posvećenika.

Parabola o zmiji i pacovu
Otrovna kobra je bila uhvaćena i stavljena u korpu, u kojoj je umirala od gladi. Nameravajući da je potpuno potčini i dovede pod svoju vlast, krotitelj zmija je nekoliko dana uopšte nije hranio. Jednom prilikom je krotitelj bio odsutan, a jedan pacov je skakutao po korpi. Kobra je znala da je to pacov, pa mu se ovako obratila: «O, pacove, maharadžo! Ti si tako dobar i plemenit. Zbilja, ti si kralj čitavog životinjskog carstva. Budi tako ljubazan da me obaspeš svojom milošću!» Čuvši to, pacov reče: «Ko si ti što govoriš iz korpe? Nisi li ti kobra, moj najveći neprijatelj? Zašto mi tako laskaš?» «Ja ti ne laskam, o, care careva», odgovori kobra. «Evo kunem se da nikada više neću ni pipnuti nijednog pacova. Stoga, budi milostiv prema meni.» Zadovoljan poniznim držanjem kobre i pohvalnim rečima koje je izgovorila, pacov reče: «O, kobro, u pravu si; sada sam ja car careva, jer sam izvan tvoga domašaja. Fino su te strpali u ovu korpu. Gode mi tvoje reči. A sada reci šta mogu da učinim za tebe.» Kobra uzvrati: «Neka moj račvasti jezik uvek opeva tebe, maharadžo! Molim te da napraviš malenu rupu na vrhu korpe. Ti to možeš da središ za minut; i to je jedina usluga za koju te preklinjem.» «Pih!», reče nadmeni pacov, «zar si zbog tako male usluge bila toliko ponizna prema meni? Ja ću to obaviti za tren.» I pacov se odmah bacio na posao. Još pre nego što je rupa bila dovršena, kobra iskoči iz korpe i odmah proguta pacova, a zatim pobeže iz krotiteljevog stana. Usput naiđe na krotitelja i ljuto ga ujede, tako da ga je njen otrov usmrtio.
Krotitelj zmija je sadaka. Zmija je pokvareni um – niski nečisti um pun poročnih samskara i vasana. Korpa je malo tapasje (isposništva) i sadane koje sadaka čini da bi poročne samskare držao pod kontrolom. Pacov predstavlja ono malo dobrih samskara stvorenih u umu koji je još uvek opterećen privrženošću raskoši i čulnim užicima. Dakle, pacov ovde ima dvostruku ulogu.
Uz veliki trud sadaka ''hvata'' poročni um i stavlja ga u korpu tapasje i sadane. Poročne samskare su izgladnele zbog sadakinog odbijanja da ih nahrani višaja-bogom (čulnim užicima), i sadaka smatra da će na taj način uskoro potpuno ovladati umom i pokoriti ga svojoj volji. Ali, dok je on odsutan, tj. kada mu budnost malo popusti, umu se približava objekt svetovnog zadovoljstva. Poročni um uživa unutra, i pokušava da se sprijatelji sa objektom. Ali, donekle prosvećeni intelekt kaže: «Ti pokvareni ume, ti si moj zakleti neprijatelj; kako onda možeš da pomisliš da ću te osloboditi ovih ograničenja samouzdržavanja? Zar da ti dozvolim da se ponovo prepustiš čulima?» Međutim, poročni um je prepreden. On veliča objekt svog užitka slikajući ga božanstvenim bojama. «Ti za mene uopšte nisi iskušenje! Bogatstvo je oruđe za služenje i milosrđe. Žene su moje božanske majke. Uživanje je samo nadnica koju dajem ovome telu koje neprekidno radi za sreću čovečanstva. Zakleo sam se da više nikada neću povlađivati čulima.» Puko licemerje!
Um se zaklinje da nikada neće zgrešiti, da neće povlađivati čulima, čak i ako bi bio oslobođen od ograničenja samouzdržavanja. U samouzdržavanju nastaje rupa; stvoren je kanal za tek delimično obuzdani um da poteče ka objektima čula. Pokvareni um prvo će sebi priuštiti dobar obrok od malene viveke koja se pojavila u sadaki, pre nego što se prepusti čulnim objektima. Zatim, dok beži – a prirodna poročna snaga uma sada je udvostručena zbog izgladnelosti čula i potiskivanja želja – pokvareni um nezadrživo napreduje i ubija sadaku. Sadaka umire zbog manjka budnosti, i zbog male rupe nastale u njegovoj sadani i tapasji kontaktom niskoga uma sa čulnim objektima.
O, aspirante! Čuvaj se. Čuvaj se. Čuvaj se. Ne umanjuj svoje napore, svoju sadanu, niti tapasju, ni za jedan sekund. Drži se svoje rešenosti. Kreći se ka svome Cilju.

Parabola o ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva
Skromne žene nikada drugima ne govore o slatkim rečima ljubavi koje su im njihovi nežni muževi šaputali na uvo, niti o svojim bračnim iskustvima. No, jedna glupava žena, preterano ponosna na suprugovu ljubav, mislila je da će joj se ljudi diviti i čestitati joj na njenoj dobroj sreći ako im ispriča kako je nežno njen suprug voli i kako je srećna sa njim. Kada je počela da obznanjuje svoje doživljaje, ljudi su joj se smejali i rugali joj se, a i njena rodbina je izbegavala društvo te neskromne žene. Na kraju ju je čak i muž zamrzeo zbog takvog neumerenog ponašanja. Tako je sve izgubila i ostatak života provela u krajnjoj bedi.
Slično tome, sadake nikada ne govore drugima o upadeši (duhovnom savetu) svoga Gurua, ni o svojim duhovnim iskustvima. Ali, budalasti sadaka, ponosan na svoja početna duhovna iskustva, počinje da ih oglašava da bi privukao pažnju i divljenje javnosti. Ali, avaj – javnost uviđa njegovu sujetu i on postaje predmet sprdnje. Njegova braća sadake izbegavaju njegovo društvo pošto je on čovek sujete. Uobraženi ponos čini da izgubi čak i inicijalni kontakt sa Božanskim koji je imao, i tako biva lišen duhovnih iskustava koja su mu bila data. Napušten od svih, ostatak života provodi u krajnjoj bedi.
O, sadako! Čuvaj tajnu svete upadeše svoga Gurua i svojih duhovnih iskustava. Tada ćeš se duhovno razvijati i brzo ćeš dostići svoj cilj.

Parabola o netrpeljivoj posvećenici
Jedna budalasta posvećenica posedovala je zlatni kip Bude, koji je nosila sa sobom gde god da je išla. Tokom svojih lutanja, stigla je u jedan manastir u kojem su se nalazile stotine kipova Bude. Ali, njoj se nisu dopadale druge Bude, volela je samo svoga Budu. Uvek kada je palila mirisni štapić pred svojim Budom, smetalo joj je što taj dim stiže i do drugih. Navukla je zavesu oko kipa. Za nekoliko meseci njen je Buda potamneo i postao smrknut, dok su drugi još sjajnije blistali.
Sličan je slučaj sa uskogrudim osobama. One ne poštuju tuđu veru. Ali, kao što reka bez pritoka trpi nestašicu, tako i njihovoj veri nedostaje snaga i umire preranom smrću. Čovek treba da razvije srce koje će prihvatiti i druge vere. Religija koja sve prihvata i ni sa kim se ne bori je istinska religija. Samo će takva religija opstati, dok će druge iščeznuti poput mehurova. Ta trajna religija je religija istine, čistote, nenasilja i ljubavi.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:54 pm

Poglavlje peto

Staza služenja


Parabola o kupanju slona
Vodič slonova odveo je slona do Gange i priuštio mu lepo kupanje duže od sat vremena. Izdašno je nanosio sapun i fino mu oribao celo telo. Kada je bio sasvim zadovoljan, izveo ga je iz vode i poveo ga kući. Međutim, istog časa kada je dospeo do obale Gange, slon je surlom zahvatio veliku količinu prašine i blata i njima umazao čitavo telo. Vodič je uvideo da je sav njegov trud time obesmišljen. Odveo je slona u šumu i naložio mu da prenosi debla. Slon je obavio velik posao. Koliko god napora da je čovek ulagao u ovom pravcu, ništa od toga nije bilo uzaludno! Shvatio je da je slon pogodan samo za to, i da je pametnije koristiti njegov rad nego gubiti vreme kupajući ga.
Slon je tamasično (neznalačko, inertno) biće. Tamasičan čovek koji se odaje svim oblicima poroka može se porediti sa slonom. Vodič slonova je svetačka duša. Svetac se trudi da očisti poročnog čoveka sapunom znanja iz svetih spisa i da ga okupa đapom, kirtanom, itd. Ali, čim mu se ukaže prilika, poročni čovek se posipa prašinom i blatom.
Svetac proniče u narav poročnog čoveka. Daje mu naporan posao i izvlači iz njega mnogo korisnog rada. Poročni čovek radi poput slona, i rad ga na kraju pročišćava.

Parabola o majčinom lukavstvu
Majka je pokušavala da svome detetu da gorak lek. Ali, koliko god ga milovala i nagovarala, ono nije htelo da ga proguta. Tada je došla na sjajnu ideju. Stavila je pred dete slatki 'ladu' i rekla mu: «Ako uzmeš ovaj lek, daću ti ladu.» Dete je smesta uzelo lek, a budući da je lek uklonio dejstvo bolesti i dao mu obilje energije, radosno je otrčalo zaboravivši na 'ladu'.
Ako kažeš čoveku: «Molim te, uradi ovu jađnu (žrtvovanje)», on to neće učiniti, zato što u svemu što radi traži užitak. Stoga Vede nude svargu (raj), itd., kao nagrade za žrtvovanja. Kada čovek vrši žrtvovanja, srce mu se pročišćava i postepeno se u njemu pojavljuje mudrost. Više i ne mari za svargu i njenu ograničenu sreću, već biva oslobođen u vrhovnom blaženstvu.

Parabola o dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju
Jedan čovek imao je dva sina. Jednoga dana obojici je dao po deset rupija i rekao im: «Potrošite tih deset rupija kako vam volja, ali mi donesite plavih patlidžana za večeru.»
Obojica su otišli na tržnicu. Priglupi dečak pokazao je prodavcu povrća novčanicu od deset rupija i rekao: «Daj mi, molim te, deset plavih patlidžana za ovu svotu; moj otac želi dobar obrok večeras.» Prodavac povrća odmah je zapazio dečakovu priglupost, dao mu deset natrulih patlidžana i poslao ga kući.
Pametni dečak otišao je u dućan, pokazao novčanicu i rekao: «Vidi, želim deset najboljih plavih patlidžana po najnižoj ceni. I vrati mi kusur.» Dobio je patlidžane za manje od jedne rupije. Sa dve rupije učinio je puđu u lokalnom hramu i uzeo Gospodov prašad (posvećenu hranu). Pet rupija poklonio je siromašnim dečacima koji su srdačno blagoslovili njega i njegovu porodicu. Za ostatak je kupio najbolje duhovne knjige koje su se mogle naći u knjižari.
Obojica se vratiše ocu i pokazaše šta su doneli.
«Vidi, oče, šta sam ti doneo! Deset patlidžana za deset rupija; mora da su izvrsni», reče glupan i pokaza mu deset trulih patlidžana. Otac ih sa gađenjem odgurnu uz komentar: «Ne samo da si bacio pare, nego si kupio trule patlidžane koji bi pokvarili i druga dobra jela. Kakva si ti budala!» Okrenuvši se ka drugom dečaku, otac upita: «A šta si ti doneo?»
Pametni dečak metnuo je pred oca dobre patlidžane, posvećeni prašad iz hrama i duhovne knjige, i dodao: «Oče, ovo me je koštalo svega pet rupija. Drugih pet razdelio sam na milostinju. Kako su srećni bili siroti dečaci! Poslali su usrdne molitve Gospodu da sve nas blagoslovi. Bog je zasigurno zadovoljan nama.» Otac je toplo zagrlio pametnog dečaka i shvatio njegovu mudrost. «Ti si moj rođeni. Jako sam zadovoljan tobom. Zato te postavljam za jedinog naslednika svega što mi pripada. Ti i ja smo jedno.»
Bog ljudima daje bogatstvo da bi ga valjano upotrebili. Arta (blagostanje) treba da bude tako upotrebljena da zadovolji ostale tri purušarte (čovekova cilja, odnosno interesa) – darmu (etičko ponašanje), kamu (zadovoljenje svih želja) i mokšu (duhovno oslobođenje) – a ne samo jednu od njih (npr., kamu).
Budala, međutim, troši sve svoje bogatstvo, svu energiju i vreme na uživanje u čulnim zadovoljstvima. Ta zadovoljstva koja tako skupo plaća – jesu li to zaista zadovoljstva? Ne, sva su ona bolna i trula u samoj svojoj srži, i sasvim su beskorisna.
Razborit čovek, naprotiv, štedljivo troši na životne potrepštine, a izdašno na one stvari koje podižu i jačaju darmu i donose mu mokšu. On čini milosrdna dela, troši na bogosluženje, itd. Pomoću tog bogatstva on stiče đnanu (duhovno znanje). (On hrani Mahatme i sadue i brine za njihovu fizičku udobnost, kako bi mogli da mu prenose đnanu i brinu za njegov duhovni razvitak.)
Gospod je veoma zadovoljan mudrim čovekom, te ga obuhvata i grli. Oni postaju jedno. Takav čovek nasleđuje božanske aisvarje (ovladavanje događajima i svim objektima želja bez pomoći fizičkih sredstava) i sija kao Njegov božanski naslednik – veliki sveti sida i đivanmukta – na zemlji.

Parabola o medu i puzavici
U džungli se nalazilo jedno veliko drvo, a navrh njegove krošnje veoma veliko saće. Ali, bilo je teško popeti se na vrh drveta. Morali su se usecati stepenici u stablu i polako se penjati, a to je zahtevalo veliko strpljenje i inteligentan rad.
Vitka puzavica obavijala je to drvo i prilično uznapredovala u penjanju uz njega. Činilo se da je jaka, iako se opasno ljuljala u vazduhu.
Gramzivi čovek, željan da se domogne meda bez mnogo muke, započeo je uspinjanje uz drvo isključivo uz pomoć puzavice. Bio je suviše lenj da useca stepenike na stablu i verovao je da je puzavica dovoljno jaka da ga odvede do vrha. Kada je bio par metara nad tlom, jak nalet vetra pokidao je puzavicu i čovek je pao i polomio ruke i noge.
Sličan je slučaj i sa onima koji pokušavaju da se popnu uz drvo Božanstva da bi uživali u medu mokše, a to čine uz pomoć puzavice kamja-karmi (dela izazvanih žudnjom), kao što je jagja (obredno žrtvovanje), itd. Put ka mokši ide duž stabla drveta Božanstva. Moraš da napraviš stepenike na njemu uz izvestan napor koji je sadana. Moraš se penjati stepenik po stepenik, počevši od jame, nijame, asane, pranajame, pratjahare, darane i djane, da bi na kraju stigao do vrhunca, tj. samadija. Do njega nema prečice. Ne možeš izbeći odgovornost. Ako se, međutim, penješ uz pomoć kamja-karmi – mada i one izgledaju snažne – one te neće odvesti u visine atmičke velelepnosti. Kada dune vihor sebičnih želja, pohlepe za stvarima ovoga sveta i rajskim užicima, ta puzavica karme će se pokidati i doživećeš težak pad.
O. čoveče, sebična dela neće te dovesti do cilja samorealizacije. Pomoći će ti isključivo nesebična dela. Sadana predstavlja nešto mnogo strožije i nepokolebljivije. Na vrh se možeš popeti samo uz velike napore. Međutim, jednom kada dopreš do vrha, pićeš nektar besmrtnosti i večnog blaženstva.

Parabola o čoveku sa lošom probavom
Jedan čovek je na gozbi pojeo previše gija (prečišćenog maslaca) i razboleo se. Probavne funkcije su mu se blokirale. Otišao je lekaru, i ovaj mu je rekao: «Donesite mi, molim vas, tolu (11.7 grama) gija; pripremiću lek i dati vam ga.»
Bolesnik je bio zapanjen: «Ali, doktore, pa ja patim upravo od posledica preterane konzumacije gija! Zašto želite da mi uvećate muku?»
«Dragi moj, samo ti donesi gi. Pokazaću ti šta da radiš sa njim. Gi je sada za tebe lek.»
I bolesnik je doneo gi. Lekar mu je dodao još nekoliko sastojaka i dao pacijentu odgovarajuću dozu. Čovek je zaista bio izlečen, i vratio mu se apetit.
Slično tome, čovek je karmom vezan za ovaj točak rađanja i smrti. Egoistična radnja učinjena sa žudnjom za njenim plodovima donosi ponovno rađanje sa svim pratećim patnjama. Čovek odlazi svecu da bi se izlečio. A svetac mu propisuje služenje, rad – dakle, ponovo karmu! Može li sam rad raskinuti karmičke okove? Može, ako mu se dodaju sastojci nesebičnosti i lišenosti ega. Ako se takav rad obavi, ne u cilju obezbeđivanja nagrade ovde ili na drugom svetu, nego u cilju izlečenja čoveka od kobne bolesti rađanja i umiranja, taj rad postaje niškama seva (nesebično služenje) koja će ga osloboditi iz ovog kaveza samsare.

Parabola o čoveku koji je blatom prao blato
Jedan mladić čuo je kako se kaže: «Ušnam ušnena šamjati» (isto se istim potire). Jednoga dana išao je cestom i ustanovio da mora da pređe preko blatnjavog kanala. Stigavši na drugu stranu kanala, video je da se uprljao blatom do kolena. Odmah je počeo da nanosi još više blata, sve do pojasa. Jedan razboriti prolaznik upitao je mladića šta to radi. Ovaj odgovori: «Pokušavam da uklonim blato.» «Ali, ti samo nabacuješ još više blata!» «To je u skladu sa pravilom da se isto istim leči.» «O, glupače», reče mu mudri čovek, «to pravilo u ovom slučaju ne važi. Dodavanjem prljavštine na prljavštinu možeš samo postati još prljaviji. Ukloni to blato pranjem u vodi i sapunu.» Mladić ga je poslušao i očistio se.
Slično tome, điva koja je bačena u ovu blatnjavu baru zvanu samsara, uživa u njoj i nanosi na sebe još blata vršeći sve vrste kamja-karmi (radnji sa žudnjom). Zavedena je da poveruje da će pomoću takvih radnji ubrati obilatu žetvu sreće, ali njihov rezultat biva sasvim suprotan. Điva je sve jače vezana za točak rađanja i smrti ovim žicama avidje (neznanja), kame (strasti) i karme. Pojavljuje se Guru i prosvećuje đivu. On kaže: «O, čoveče, to nije način da postigneš večno blaženstvo ili spasenje. Speri prljavštinu karme koju si dobio sa ovim rođenjem pomoću vode bakti prema Bogu i sapuna odsustva želja. Produhovi sva svoja dela. Tada će prljavština koja ti je pokrila dušu biti sprana, i ti ćeš sijati u svojoj iskonskoj slavi.» Učenik na to počinje da primenjuje bakti i niškama-sevu, i naposletku biva oslobođen.

Parabola o dva putnika
Dva su čoveka putovala seoskim drumom. Jedan od njih je jauknuo, uhvatio se za nogu i seo na zemlju. Trpeo je bol od velikog trna koji mu se zabio u stopalo. Nije bio u stanju ni da podigne nogu. Drugi čovek je nastavio da hoda, a onda je počeo da viče na prvog: «Hajde, budalo, počinje da se smrkava. Ako ne potrčiš prema meni, nećemo stići do odredišta pre mraka.» Ovaj mu odgovori: «Ne, druže; ne mogu ni da mrdnem dok mi je ovaj trn u nozi.» «Zašto dižeš toliku galamu? Hajde, ustaj ili ću otići», brecnu se njegov saputnik i udalji se još par stotina metara. No, odmah zatim i on je nagazio na trn i previjajući se od bola seo na zemlju. Pošto je svaki dodir povećavao bol, nisu mogli sami da izvade trnje iz tabana. Podnosili su istu patnju, ali razdvojeni jedan od drugoga zbog neljubaznosti i sprečeni da jedan drugom pomognu! Obojica su ležali tamo dok nije naišao treći putnik i izvadio im trnje iz tabana, a zatim im rekao: «Prijatelji, ožiljcima se rugaju samo oni koji nikada nisu bili ranjeni. Da si uklonio trn iz noge drugoga, on bi te pratio i pomogao bi ti kada si ti imao trn u nozi. I tako biste brzo napredovali ka cilju, ne ignorišući tuđi bol.»
Slično tome, kada na ovom trnovitom i teškom putu zvanom život zatekne saputnika pogođenog patnjom i nemaštinom, čovek tvrdog srca ismeva ga i odlazi svojim putem. Ali, život je takav da i on uskoro biva pogođen istom patnjom i nemaštinom. Van domašaja ikakve pomoći, i on pati. Nailazi mudrac sa vrhovnim znanjem, koji poseduje svest o Jedinstvu, i oslobađa ih njihove muke, i obojici u srce usađuje seme ljubavi. On kaže: «O, čoveče, u drugom čoveku postoji bol samo zato da bi ti dobio priliku da mu pomogneš i olakšaš mu patnju. Tako ćete, pomažući jedan drugome, brzo napredovati i produžiti ka svome odredištu. Možeš se smejati muci drugoga i reći da je to njegova karma, ali uskoro se i ti možeš naći u istoj situaciji. Shvati prirodu sveta. Pomaži svima. Voli svakoga. Spoznaj Jastvo u svima.»

Parabola o zamindarevoj palati
Krupni veleposednik (zamindar) izgradio je prekrasnu palatu. Da pokaže svoje bogatstvo, ukrasio je palatu svim skupocenim umetničkim i arhitektonskim rešenjima koje su tadašnji umetnici i arhitekte mogli da zamisle. Palata je bila završena, i bila je bez premca. Ceremonija otvaranja održana je sa svom mogućom pompom i raskoši. Zamindar je pozvao mnoge uglednike na ovu priredbu. Neki su se divili slikama koje su ukrašavale zidove, neki freskama na samim zidovima, neki su hvalili izvanrednu konstrukciju dvorana, a neki umeće sa kojim je izrađen svaki prag. Jedino je inženjer koji je bio odgovoran za izgradnju palate bio ćutljiv. Zamindar ga zapita: «Pa, prijatelju, zašto si tako ćutljiv? Čemu se ti najviše diviš u ovom raju koji je nastao zahvaljujući meni, a u čijem si oblikovanju ti imao tako izvanrednu ulogu?»
«Oprosti mi, maharadžo; privremeno sam sasvim izgubio svest o okruženju. Dok sam razmišljao o veličanstvenosti palate, svojim mentalnim okom video sam dva snažna vola kako kruže oko mešalice za kreč. Veoma cenim njihovu službu. Sva slava ove prekrasne građevine pripada njima. Šta bi sve ove arhitekte, inženjeri i umetnici postigli da ta dva vola nisu strpljivo kružila oko mešalice za kreč, teško radeći na zadatku proizvodnje najboljeg kreča neophodnog za izgradnju?»
U svakom zamašnom poduhvatu ima divnih stvari koje privlače pažnju. Ima zanosnih stvari koje izazivaju strahopoštovanje i zadivljenost u vašem srcu. U uzbuđenosti divljenja ovim blistavim objektima, skloni ste da zaboravite tihu, nerazmetljivu, nesebičnu službu koju izvode dinamični radnici koji su vam pomogli da ostvarite zadatak. Njima pripada istinska slava.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:54 pm

Poglavlje šesto

Staza božanske ljubavi


Parabola o krojačevoj igli
Krojač je prionuo na posao. Uzeo je komad platna i pomoću sjajnih, skupih makaza sekao ga na različite komade. Zatim je makaze spustio pokraj nogu, uzeo malu iglu i konac i počeo da od parčadi platna šije prvorazrednu košulju. Kada je završio sa šivenjem, zabo je iglu u svoj turban. Krojačev sin, koji je sve to posmatrao, upitao ga je: «Oče, makaze su skupe i tako lepo izgledaju, a ti si ih bacio na pod. Igla je gotovo bezvredna, za jedan novčić možeš ih dobiti tuce. A ipak, ti je brižljivo stavljaš na samu svoju glavu. Postoji li neki razlog za to nelogično ponašanje?»
«Da, sinko. Makaze nesumnjivo imaju svoju funkciju; ali jedino što one čine je da seku tkaninu na komade. Igla, naprotiv, sjedinjuje te komade i povećava vrednost tkanine. Zbog toga je za mene igla dragocenija i vrednija. Vrednost neke stvari zavisi od njene koristi, sine, a ne od njene skupoće ili izgleda.»
Slično tome, postoje dve klase ljudi u svetu – oni koji stvaraju razdore i nesklad, koji razdvajaju čoveka od čoveka; i oni koji donose mir i harmoniju, koji ujedinjuju ljude. Oni prvi su uglavnom bogati ljudi, moćni političari i kraljevi; ovi drugi su uglavnom siromašni posvećenici Boga, lutajući monasi bez sredstava i prosjaci. Gospod koristi obe ove klase da obavi svoju funkciju obezbeđivanja polja za evoluciju pojedinačnih duša. On baca dole u prašinu moćne kraljeve i milionere koji izazivaju ratove i nesklad; i On čuva sirotog, pobožnog posvećenika na svojoj vlastitoj glavi. U Njegovim očima lestvica vrednosti potpuno je drugačija!

Parabola o mravu i gušteru
Jedan mrav uživa u svome obroku od mrvice šećera. Dva mlada čoveka gledaju kako mrav zaboravlja na sebe prionuvši na posao. A jedan gušter brzo prilazi da proždre mrava. Na maloj razdaljini se zaustavlja da ga dobro nacilja.
Jedan od mladića kaže: «Vidi, gušter hoće da pojede mrava. To je zakon prirode, u kojem stoji da je mrav gušterova hrana. Gledaj.»
Drugi mladić kaže: «Ne. Ne smemo besposleni da stojimo ovde dok gušter guta mrava. Ja ću ga sprečiti.» Rekavši to, on pokušava da uhvati guštera za njegov mašući rep. Ali gle, u ruci mu ostaje deo repa, a gušter nepovređen nastavlja dalje. Onda mladić u trenutku poklapa mrava kupastim dlanom svoje šake. Pošto se njegova pomama pokazala uzaludnom, gušter zaključuje da je mrav dobro zaštićen i nestaje.
Isto tako, kada sadaka pokušava da meditira, stare višaja-vasane (žudnje za čulnim objektima) dolaze da progutaju njegovu sadana-šakti. Dok jedno vreme ostaje upijen u radost koju mu pruža meditacija na Boga, opasni neprijatelj se iznutra podiže da napadne. Pesimistični glupak ophrvan očajanjem odustaje od napora. Ali, razborit čovek neće odustati. On često u svom potcenjivanju mračne sile pokušava da se direktno sukobi sa protivnikom. Rđavi vriti time nije ščepan, nego izbegne taj zahvat i privuče se bliže. Tada se u čoveku javlja svetlost mudrosti i on hitro pokriva antakaranu (um) upijenu u meditaciju moćnim štitom Božjeg imena i potpunog samopredavanja Njemu. Tako zaštićen Svemoćnim Imenom, on ostaje bezbedan i njegova meditacija se neometano nastavlja. Rđavi vriti, potpuno izgubivši snagu, iščezava.
Nemoj se predati očaju. Ne rvi se sa zlom, već neguj suprotne odlike. Nađi utočište u Njegovom božanskom svemoćnom imenu, i okusi besmrtno blaženstvo.

Parabola o okorelom starcu
U svojoj mladosti ovaj je čovek stekao veliko bogatstvo, odavao se mnogim porocima i bio veoma uticajan. Bremenito godinama i iskustvom, njegovo telo izgubilo je snagu i evo ga gde leži na samrtnom odru, onemoćao i iznuren. Ali, čak ni tada ne želi da bilo ko osim njegovih prijatelja stupi u kuću! Posebno brine da u kuću ne uđu religiozni ljudi, da ne bi propovedali doktrinu o drugom svetu, za koju on smatra da nije pogodna za materijalni napredak njegove porodice. Zbog toga hvata svoj masivni štap za hodanje i seda pred ulaz u kuću. Niko ne može da prođe a da ga on ne primeti. Iako više ne može da vidi, svakoga ko pokuša da uđe u kuću pita: «Ko si ti?», i propušta isključivo stare prijatelje! Pobožne ljude koji pokušavaju da blagoslove kuću čak i sada sprečava da uđu. Najzad, on umire i oni ulaze u kuću, pevaju bađane i kirtane (duhovne pesme) i tako je pretvaraju u istinsku vaikuntu (boravište Boga).
U srcu nemoralnog čoveka žudnja se ispoljava u svoj svojoj đavolskoj snazi. Ponovljeni udarci i šamari u ovom svetu, i trošenje vitalnih energija, umanjuju snagu želje. Ali, čak i kada je značajno oslabljena, ona seda na ulaz u antakaranu i ne dopušta nijednoj svetoj misli da uđe u um. Čak i kada ne može aktivno da se prepušta čulnim užicima, ona nije voljna da pusti đivu da uživa u satsangu i sankirtanu. Sa velikim štapom zablude i sumnje ona rasteruje sve božanske uticaje. Ali, najzad silazi Božja milost, i žudnja umire. Božanski uticaji, koji su do tada čekali svoju šansu, skupljaju se oko đive i omogućuju joj da ostvari svoju božansku prirodu.

Parabola o razbojniku
U jednom gradiću živeo jedan multimilioner. Jedne noći, kada su i on i ostali ukućani zaspali, začuo se neki zvuk. Izuzetno snažni i surovi razbojnik ušao je u kuću kroz otvor načinjen u zidu. Protiv njegove snage milioner i njegova porodica nisu mogli ništa. Razbojnik ih je sve nemilosrdno poubijao i dočepao se kuće i imetka.
Ispunjen hiljadama abimana (egocentričnih prianjanja), ego obitava u srcu čoveka. Začuje se zvuk. To sadui i mahatme opevaju Božje Ime, i ovaj čovek ih čuje. Najveći razbojnik, Bog, kroz uši mu ulazi u srce, gde neumoljivo ubija njegov egoizam i njegovu vrlo veliku porodicu sastavljenu od kame (strasti), krode (besa), lobe (pohlepe), mohe (vezanosti, zaslepljenosti), made (ponosa), matsarje (ljubomore i zavisti) i raznih drugih abimana. I Bog lično preuzima vlast nad srcem i umom zajedno sa svim njihovim obiljem talenata i inteligencije.

Parabola o blagoslovenom pacovu
Blizu planinskog potoka nalazila se oronula zgrada puna pacovskih rupa u kojima je boravilo mnoštvo pacova. Noću su izlazili u potragu za hranom i obilno se snabdevali u susednoj bakalnici. Skladištili su namirnice u rupe i bili očigledno spokojni. Ali, potok je jednoga dana naglo nabujao i poplavio sve pacove koji su stanovali u rupama. Gotovo trenutno su pocrkali i plutali na površini vode. Kada se voda još jednom obrušila u golemim talasima i preplavila još jednog pacova, na bregu talasa plutao je veliki trupac. Pacov je nekako uspeo da se popne na njega. Bezbedno se spustio niz uzburkanu rečicu pošto je trupac bio veoma velik. Jednu milju nizvodno trupac je bio izbačen na obalu, pa je i pacov bio bezbedno položen na pesak. Dok su ostali izginuli, ovaj blagosloveni pacov jedini se spasao.
Planinski potok uporediv je sa ovom groznom samsarom koja nije ništa drugo do bujica rage-dveše (privrženosti i odbojnosti). Oronula kuća je ovaj maleni blatnjavi brežuljak zvani Zemlja sa nebom kao jedinim krovom, razbijen na delove velikim okeanima, sa ogromnim rekama koje teku posvuda, ponegde visoko u planinskim vencima, a ponegde nisko u nivou okeana. U ovoj oronuloj kući stanuju ljudska bića u pacovskim rupama zvanim gradovi i sela. Nesvesni strašne bujice rage-dveše koja protiče pored njih, ljudi se bave svojim poslom gramzivo gomilajući objekte ovog sveta. Pre ili kasnije nađu se zahvaćeni strujom, bivaju preplavljeni bujicom i ginu. Ali, na toj struji pluta i klada, tj. bakti. I ona izgleda kao da je deo bujice, ali iako deluje kao raga (snažna ljubav), bezbedna je jer se radi o snažnoj ljubavi prema Bogu. Blagoslovena duša brzo staje na tu kladu, na bakti, i struja je neće progutati. U toku vremena, ona biva odneta na obalu Besmrtnosti.

Parabola o milioneru i tri prosjaka
Živeo u jednom gradiću milioner dobre naravi. Tri prosjaka naumila su da ga zamole za pomoć. Prvi od njih prišao mu je i rekao: «O, gospodine! Treba mi pet rupija. Molim te da mi ih daš.» Milioner je bio zapanjen njegovom drskošću. «Šta! Pa ti tražiš od mene pet rupija kao da ti ja dugujem novac! Kako se samo usuđuješ? Otkud mogu sebi da dozvolim da udelim pet rupija samo jednom prosjaku? Evo ti ove dve rupije i beži od mene», reče on. I čovek se udaljio sa dve rupije. Sledeći prosjak prišao je milioneru i rekao: «Maharadž! Već deset dana nisam imao pošten obrok. Molim te, pomozi mi.» «Koliko ti treba?», zapita ga milioner. «Koliko god mi ti daš, Maharadž», odgovori prosjak. «Evo, uzmi ovu novčanicu od deset rupija. Možeš dobro da jedeš najmanje tri dana.» I prosjak je otišao sa deset rupija. Došao je i treći prosjak. «Maharadž, slušao sam o tvojim plemenitim osobinama. Zato sam došao da imam tvoj daršan. Ljudi tako milosrdne naravi zaista su manifestacije Boga na zemlji», rekao je. «Izvoli, sedi», reče mu milioner. «Izgledaš umorno. Molim te, uzmi ovu hranu», reče i ponudi prosjaka hranom. «A sada mi reci šta mogu da učinim za tebe.» «Maharadž», odgovori prosjak, «ja sam samo došao da dobijem daršan tvoje plemenite ličnosti. Već si mi dao ovo obilno i sočno jelo. Šta još da tražim od tebe? Ti si već ispoljio izvanrednu dobrotu prema meni. Bog te blagoslovio!» Ali milioner, dirnut njegovim duhom, preklinjao je prosjaka da ostane sa njim, podigao mu pristojnu kuću na svom vlastitom imanju, i starao se o njemu do kraja života.
Bog je poput ovog dobrog milionera. Tri klase ljudi Mu prilaze, sa tri različite želje i molitve.
Tu je pohlepan čovek pun sujete, nadmenosti i žudnje. On od Boga zahteva objekte svetovnog užitka. Pošto je taj čovek, kakve god da su njegove niske želje, ipak imao dovoljno zdravog razuma da se obrati Bogu, On mu dodeljuje izvestan deo željenih objekata (koji će vrlo uskoro nestati, kao što je prvi prosjak potrošio dve rupije još pre mraka).
Druga vrsta posvećenika moli se Gospodu za oslobođenje od patnji sveta, ali bolja je od one prve, utoliko što je spremna da se povinuje Njegovoj volji. Njemu Gospod dodeljuje potpuno oslobođenje od patnji, i podaruje mu bogatstvo i blagostanje.
Treća vrsta je đnani; on zna prirodu Boga. On se jedino ovako moli Bogu: «O, Gospode, Ti si Satćidananda; Ti si apsolutno postojanje, apsolutno znanje, apsolutno blaženstvo, itd., itd.» Šta on želi? Ništa. Međutim, Gospod je izuzetno zadovoljan njegovim duhom odricanja, samopredanosti i odsustva želja. Zato mu daje da jede Njegovu vlastitu hranu, tj. podaruje mu vrhovnu predanost Njemu. Povrh toga, On postavlja baktu da živi u Njegovoj vlastitoj kući – Vaikunti. Od tada pa nadalje ovaj đnani-bakta ostaje u boravištu Gospoda kao oslobođeni mudrac.

Parabola o drvoseči i Gospodu Jami
Jednoga dana u mesecu junu, kada je sunce bilo u zenitu, stari drvoseča bavio se sakupljanjem naramka drva. Uzdisao je i vukao svoje umorne noge užarenom stazom. Tako iznuren, u jednom trenutku je zbacio teret i obratio se Bogu smrti: «O, Smrti! Molim te dođi, odnesi me, i oslobodi me ovog tereta.» I gle!, Bog smrti mu je odmah došao, da ga oslobodi od muke svetovne egzistencije.
«Došao sam», reče, «pripremi se da me upoznaš.»
«Ne, ne», brzo mu odgovori drvoseča, «nisam te zvao radi toga. Molim te, budi tako dobar pa mi pomozi da podignem ovaj naramak na glavu. Samo zato sam te pozvao.» Tako je starac produžio svoje putovanje teturajući se sa tovarom na glavi.
Tako i ljudi sveta obično ispoljavaju veliku predanost Gospodu, i mole Mu se da ih oslobodi svih patnji sveta. Ali, njihova je predanost malodušna i neodlučna. Nikada zaista ne misle ono za šta se mole. Radije nastavljaju svoje bedno postojanje ovde nego što im je stalo da ga se u potpunosti oslobode.
Za brz duhovni napredak čovek mora da razvije duboku težnju da se sretne sa Bogom. Zamislite da vam se zapalila kosa; sa kakvom hitrinom bi pojurili da je ugasite? Ista takva mora biti i vaša revnost u kretanju ka Guruu ili ka Bogu, da bi postigli oslobođenje. Gospoda može videti samo onaj ko ne može da živi bez Njega ni jedan sekund.

Parabola o visprenom dečaku
Jedan posvećenik je delio Gospodov sveti prašad izvan hrama. Stotine njih okupilo se oko njega, i stvorili su veliku galamu i metež, usled čega je bilo nemoguće razdeliti prašad. Jedan mali dečak video je tu gužvu i utrčao u kuću. Doneo je veliki štap na čiji kraj je okačio malu korpu. Držeći se podalje od gomile, pomoću tog dugog štapa prineo je korpicu sasvim blizu posvećenika. Ovoga je zadivila dečakova bistrina i smesta mu je dao mnogo prašada. A okupljena masa i dalje se borila da se približi posvećeniku kako bi primila prašad!
Gospod uz sebe ima svoju beskrajnu Milost da njome obaspe sav ljudski rod. Ali ljudi jure tamo-amo, i hoće da zauzmu najistaknutiji položaj. Čak i sadake i posvećenici koji se guraju oko hramova i ašrama žude za položajem i zvanjem! U međuvremenu, jednostavan i detinje čist čovek, sa visokim stepenom viveke, prilazi Bogu pomoću dugog štapa meditacije i kotarice bakti. Živeći podalje od zaluđujućih gužvi, ovaj bakta prvi stiže do lotos-stopala Gospoda, zahvaljujući svojoj meditaciji i predanosti. Gospod je veoma zadovoljan njegovom vivekom, njegovom žudnjom da izbegne mase i zauzme prvo mesto među njima; i zadovoljan je njegovom meditacijom i devocijom, te mu brzo podaruje Božansku Milost.

Parabola o plemićevom milosrđu
U jednom je gradiću živeo milioner nadaleko čuven po velikodušnosti svoga srca. Ljudi su ga poredili sa Karnom iz Mahabharate, koji nikome ništa nije odbijao. Jednoga dana prišao mu je jedan siromašni bramin kojem je bila potrebna pomoć. Ispričao je milioneru sve svoje nevolje i molio za pomoć. Bogataš mu reče: «Svakako ću učiniti šta mogu da ti pomognem», te ga posla kući. Ubrzo potom, poslao mu je mnogo zlata, pirinča i drugih namirnica, svilena odela i nameštaj. Siroti bramin bio je van sebe od ushićenja. Uopšte nije očekivao toliko toga. Nadao se da će dobiti pet rupija, ali je dobio stvari u vrednosti većoj od hiljadu rupija. No, za bogataša je to bila sitnica, i čak je pomišljao da bramin možda neće biti zadovoljan onim što mu je dao. Zato mu je poslao još poklona, i bramin mu je bio dvostruko zahvalan. «Ne zadajući mi čak ni napor nošenja svih ovih poklona, taj plemeniti čovek mi ih je poslao po svojim vlastitim slugama», razmišljao je sa krajnjom zahvalnošću. Stupio je u milionerovu službu i služio ga celog svog života.
Milioner je Bog, a siromašni bramin je pobožni sadaka. Uznemiravan sa svih strana neizbrojnim željama i žudnjama, u težnji da se oslobodi od njih sadaka pribegava lotos-stopalima Gospoda. Pomoću molitve i meditacije približava se Gospodu, oseća Njegovo božansko prisustvo unutar sebe, i dobija od Njega obećanje da će se Njegova milost spustiti na njega. I gle! Bujica milosti vrlo ubrzo spira sve trišne (čulne žudnje) i vasane i ispunjava sadakinu antakaranu zlatnim odlikama, hranljivim zrnevljem znanja, odećom veragje i drugim elementima sadane, kao i nameštajem (divanom, stolicom, itd., namenjenim da udobno sedi i opusti se) meditacije i samadija. Sve je to za Svemogućeg ništa! On svojim posvećenicima može podariti čak i Indra-stvo i Braman-stvo. No, za sadaku to predstavlja nešto neprocenjivo. On je uzbuđen činjenicom da Gospod čak nije sačekao ni da on napusti ovaj svet i ode u Njegovo boravište, već je poslao svoje darove u sadakin stan – ovaj svet. Ispunjen vrhunskom pobožnošću, sadaka od tada zauvek služi Gospoda i posvećuje se širenju Njegove slave i Njegovih lila.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:55 pm

Poglavlje sedmo

Pokoravanje uma


Parabola o mravima i planini šećera
Na hiljade mrava živelo je na brdu od soli. Saznavši od jednog mrava da se u blizini nalazi planina šećera, neki mravi odoše da se do sita najedu. Mnogi od njih hodali su i hodali, ali na celoj planini nisu mogli da nađu ništa izuzev soli, pošto su u svojim ustima imali čestice soli koje nisu bili voljni da ostave na stranu. Tek nekoliko njih ispljunulo je so i napunilo usta šećerom, misleći da u njima nose celu planinu!
Sličan je slučaj sa običnim osobama iz sveta, koje ne mogu da pronađu blaženstvo čak i ako su obavešteni da se planina blaženstva nalazi pokraj njih, ili da hodaju po samoj toj planini, jer nisu voljni da ostave u stranu svoje privrženosti i sebične ciljeve za koje su čvrsto vezani.
Sam um je uzrok kako ropstva tako i oslobođenja. Ako slane čestice vezanosti nisu odbačene, čovek nigde ne može naći trajni mir, makar ga tražio po celoj vasioni. Samo retki su u stanju da u maloj meri praktikuju odricanje. Pomoću toga doživljavaju tek slab odraz blaženstva. Blagosloven je onaj ko se utapa u blaženstvu, postajući time samo blaženstvo, što je rezultat vrhovnog odricanja svih želja i prianjanja.

Parabola o devojci koja je zaustavila policajca i lopova
Ozloglašeni razbojnik bio je zamalo uhvaćen na delu od strane policajca. Sa plenom u ruci, počeo je da beži, a policajac se dao u poteru za njim. Tek što su pretrčali nekoliko stotina metara, kad ugledaše pred sobom lepu devojku kako sama šeta cestom. Policajac samo što nije ščepao razbojnika, ali čim je spazio devojku ukopao se u mestu poput kipa. I razbojnik je bio privučen devojkom, pa se i on zaustavio u mestu, par metara dalje od policajca. Devojka je samo bacila pogled na obojicu, i odšetala dalje. Čim je izašla iz njihovog vidokruga, policajac se iznenada setio da juri razbojnika, a ovaj je shvatio da mu je policajac za petama. Ponovo počeše da trče, ali snaga hajke se izgubila; razbojnik je umakao.
Poročni, niski, nečisti um je razbojnik. Uzvišeniji, čisti, satvični um je policajac. Sadaka donosi pobožnu odluku da iskoreni nečiste vasane koje vrebaju u njemu. Uzvišeniji satvični um počinje da ga čisti od njih. Potera počinje. Posle nekog vremena, čulni objekti dovode sadaku u iskušenje. Unutarnji napor prestaje, satvični um učinjen je nedelotvornim. Viši um zaboravlja svoju dužnost; niži um zanemaruje opasnost. Kada ovaj talas uzbuđenja prođe, borba iznova počinje, ali nema više potrebnu snagu. Rđavi um ojačan je labavošću satvičnog uma, tako da je sve teže potčiniti ga.
Sadako! Uvek budi oprezan. Uhvati lopova nižeg uma i satri ga.

Parabola o siromahu i njegovom nalazištu blaga
Živeo u selu jedan siromah koji je imao razdiruću želju da se obogati. Bog je preuzeo obličje vračara i rekao mu: «O, čoveče, iskopaj jamu blizu zida iza tvoje kuće. U njoj ćeš naći veliko blago.» Siromašni čovek neopisivo se obradovao kada se to pokazalo tačnim. Stekavši veliko bogatstvo, opustio se i postao nezainteresovan za daljnje sticanje ili barem održavanje bogatstva. Čuvši za njegov nemar, lopov mu se jednog dana uvuče u kuću i odnese nađeno blago. Kada je siromah ustanovio da mu je bogatstvo nestalo, bio je strašno potresen. Urlao je do promuklosti i počeo da trči tamo-amo u potrazi za nestalim blagom. U međuvremenu, isti onaj vračar naišao je na lopova u bekstvu sa blagom i uhvatio ga; blago je propisno vraćeno siromašku, koji se jako obradovao. Od tada nikada nije olabavio svoj oprez i stalno je čuvao svoju riznicu, a trudio se i da je uveća.
Slično tome, valjan čovek nastoji da realizuje Boga. Njegova težnja tako je snažna da mu Bog, u svojoj vrhovnoj milosti i saosećanju, šalje Gurua. Guru mu ukazuje da najviše blaženstvo, Bog, obitava unutar odaja njegovog srca. Valjani čovek se napreže i postiže izvesnu meru uspeha u svojoj sadani. Taj uspeh mu zavrti mozak i navodi ga da smanji svoje napore. Zatekavši ga tako nemarnog, maja ga savladava i odnosi njegov duhovni napredak, i on je opet tamo gde je bio i pre početka sadane. Naglo otkriva ovu istinu i oplakuje svoju sudbinu. Guru mu ponovo dolazi i vraća mu iskustva koja je ranije stekao sadanom. Takođe, upozorava ga na opasnost od nehata u sadani. Od tada, valjani čovek više nikada ne smanjuje svoj oprez. On čuva svoje blago duhovnog iskustva koje mu je dodeljeno i trudi se da ga svakodnevno uvećava. Jednom uvidevši da nehat ima za posledicu veliku nesreću, više neće dozvoliti da mu budnost popusti.

Parabola o korovu u polju
Jedan je čovek svoja polja zasejao pirinčem. Na svoje iznenađenje, posle nedelju dana je otkrio da je, mada je kultura pirinča iznikla, još uspešnije napredovao korov. Čudio se: «Pa ja nisam posejao nikakvo semenje za ovaj korov!» Semenje je već bilo tu, skriveno u zemlji. Kada je ratar zalio iznikli pirinač, korov je rastao još neobuzdanije. Iščupao ga je, ali on je ponovo narastao. Nastavio je da ga čupa iz korena, a u isto vreme je štitio usev pirinča. I usev pirinča je rastao, dok je korov prestao da raste na tom zemljištu kada je sav bio iščupan iz korena. Žetva je bila bogata i obilna, i ratar je bio presrećan.
Slično tome, sadaka se angažuje u đapi i meditaciji, ali na svoje iznenađenje otkriva da se u njegovom umu ispoljavaju nepoželjni vritiji. On se čudi: «Nisam meditirao na ove rđave oblike misli. Otkud se oni pojavljuju u meni?» Oni su već bili unutar uma u latentnom obliku, i počeli su da puštaju izdanke u prirodnom sledu događaja. On čupa ispoljene nepoželjne vritije i misli da je slobodan od svih zala. Sadana se neko vreme nastavlja na zadovoljavajući način, dok se rđavi vritiji ponovo energično ne ispolje. Sadaka se vežba u neprekidnoj budnosti i svi rđavi vritiji bivaju iskorenjeni. U određeno vreme dobre samskare postaju snažne i nesavladive, a korov loših misli, u potpunosti iščupan, sasvim nestaje. Sadaka stiče sidi i uživa u samadiju.

Parabola o prevarantskom upravniku pošte
Jedan seljak pisao je svome sinu koji je živeo u gradu: «Molim te da mi svakog meseca šalješ deset rupija za moje troškove.» Seoski upravnik pošte video je u tome svoju priliku i dodao cifri jednu nulu tako da je pisalo 100. Seljakov sin je svakog meseca slao svome ocu sto rupija, a upravnik pošte je bezočno prisvajao 90 rupija, a samo deset davao ocu.
S vremenom je upravnikova gramzivost postala još neobuzdanija! Podstakao je seljaka da traži od sina više para. Seljak je napisao: «Molim te da mi od sada šalješ 20 rupija.» Upravnik pošte opet je dodao nulu tako da je pisalo 200, te mu se prihod udvostručio.
Jednoga dana poštanski inspektor došao je u iznenadni obilazak seoske pošte i otkrio da upravnik svojski uživa. Raspitivao se među meštanima i posumnjao na povredu zakona.
Upitao je starog seljaka: «Kolike su tvoje potrebe?» Ovaj odgovori: «Dvadeset rupija mesečno.»
«Zašto šalješ ocu dvesto rupija mesečno, kada mu je potrebno samo dvadeset?», pitao je inspektor sina.
Istraga je razotkrila prevaru upravnika pošte. Odmah je otpušten i strogo kažnjen. Stari seljak bio je spašen od krađe svog prihoda.
Prana u telu je ono što traži hranu da podrži telo. Potrebe prane su veoma male. Ali, jezik staje između hrane i prane i zahteva mnogo više! On traži sve same poslastice. I što mu se više udovoljava, njegova žudnja sve više raste.
Zatim u čovekov život ulazi Guru i ukazuje mu da postoji neka obmana, i da sve ono što on jede nije stvarno neophodno za održanje prane. Lopov biva uhvaćen i strogo kažnjen postom, dijetom bez soli, itd. On je potpuno savladan. Sadaka postaje đitendrija (onaj koji je ovladao čulima).

Parabola o čoveku koji je odsekao kravlje vime
Jedan budalasti čovek imao je dobru kravu koja mu je donosila obilje mleka. Bio je zaprepašćen što iz dana u dan može od nje da dobija sedam-osam litara mleka ujutro i istu količinu uveče. Primetio je da sve to mleko izlazi iz istog vimena. Glupo je pomislio da krava poseduje veliko skladište mleka u vimenu i da odbija da daje više od navedene količine u jednoj muži. Bio je pohlepan i željan da dobije sve njeno mleko. Zbog toga je jednoga jutra uzeo oštar žilet i odsekao kravi vime, misleći da će tako moći da uzme sve mleko. Kakva tragedija! Umesto toga dobio je samo obilje krvi. U vimenu nije bilo ni kapi mleka. Krava je smrtno iskrvarila.
Slično tome, budalasti sadaka otkriva da tapasja daje čudesnu snagu volje i duhovni razvoj. No, taj razvoj uvek je postupan, ali zato pouzdan i kontinuiran. Međutim, on time nije zadovoljan. Hoće da mu najviše duhovno iskustvo padne u krilo u jednom danu. Tada počinje da vrši asuri (demonsku) tapasju; uzima oštar žilet krajnje askeze i preseca sam život tapasje. I šta time dobija? Ne duhovni razvoj, već propast i smrt.
O, čoveče, primenjuj satvičnu tapasju. Sledi zlatnu sredinu. Razvijaj se korak po korak i uživaj u vrhovnom blaženstvu.

Parabola o advokatovom turbanu
Jedan advokat izlazio je iz kuće da bi otišao u sud. Upravo kada je zakoračio na ulicu, primetio je da mu je turban labav, a sa narednim korakom skroz se razvezao. Tkanina turbana celom dužinom je ležala na tlu. Ponovo je počeo da ga vezuje oko glave, ali nije uspevao. Pogledao je oko sebe i u podnožju stepeništa koje vodi u njegovu kuću spazio kupolastu lampu čija je kupola bila veličine njegove glave. Pojurio je ka njoj i oko nje uvezao turban, sugerišući sebi da mu je to glava, i ovoga puta je bio savršeno uspešan. Zatim je skinuo uredno svezan turban sa lampe i stavio ga na glavu, pa se zaputio u sud.
Čovek koji pokušava da napusti ovu svetovnu atmosferu patnje i smrti, i da ode u dvor Vrhovnog Vladara, Boga, ustanovljava da mu je turban (um) labav. Bezobličan je i prostire se posvuda. Trudi se da ga sabere i od njega načini divan turban za svoju glavu – drugim rečima, da postigne samadi sa jednousmerenim umom i kruniše se, odnosno da dopre do sahasrare na svom temenu. Nijedan pokušaj mu ne uspeva, pošto je Svest koja obitava u sahasrari suviše suptilna za njega da bi je video i za nju privezao svoj um. On gleda oko sebe, i pronalazi obličje Gospoda. Na tren pomišlja da je ono jednako blagotvorno kao i sam Bog ili Vrhovna Svesnost, pa na njega usredsređuje svoj um. Kada je čitav um čvrsto pritegnut oko tog obličja, on može da ga hitro skloni sa njega i podigne ga na sahasraru, u Vrhovnu Svesnost. Sada to čini sa lakoćom, pa zadovoljno odlazi u dvor Vrhovnog Vladara, Boga.

Parabola o stotinu dece
Živela u nekom mestu dva mala prijatelja, Rama i Krišna. Bili su susedi. Kada je odrastao, Rama se oženio lepom privlačnom devojkom, dok je Krišna ostao neženja. Obojica su nasledili veliki imetak od svojih roditelja. Rama je uvećavao svoj imetak i postao milioner. A Krišna je usvojio sina svog duhovnog prijatelja i vodiča i sasvim srećno živeo u granicama svojih sredstava.
Uprkos sve većeg bogatstva, u Raminom domu nije bilo sreće. Previše dece koju je izrodio bilo je za njega i njegovu suprugu stalni izvor uznemirenja i sekiracije. Nisu uspevali da usredsrede svoju pažnju ni na jedno od dece. Deca su bila vazda nemirna i bučna, i uskoro su iscrpla Ramino bogatstvo. Koliki god bio, njegov dohodak nije mu omogućavao da sastavi kraj sa krajem.
Jednoga dana otišao je do Krišne i upitao ga za tajnu njegove sreće i božanstvenosti njegovog doma. A Krišna mu odgovori: «Ja imam samo jednog sina.»
Rama i Krišna predstavljaju ljudski um. Jedan um hirovito zavoli neku fantaziju, i stvori hiljadu želja kao svoje potomstvo. Želje brzo iscrpu energiju koju um svakodnevno održava pomoću malo koncentracije i meditacije. Um postaje slab usled brojnih želja. Iz istog razloga, ne može da se usredsredi ni na jednu od tih želja i dovede je do ostvarenja.
Krišnino usvojenje Guruovog sina može se uporediti sa umom koji upija određenu misao Gurua i usmerava svoju energiju i snagu na njeno razvijanje i usavršavanje.
Tamo gde je hiljadu želja, ne može biti spokoja uma niti koncentracije mentalne energije, pa ni njenog očuvanja. Ali, tamo gde je samo jedna želja, um može uspešno da se usredsredi na nju.
Što su brojnije želje, manje je mira i sreće. Što je manje želja, veći je spokoj uma. Zato nauči da smanjiš broj svojih želja. Zadrži jednu jedinu, i neka ona bude božanska. Usmeri čitav svoj um na nju. Iskusićeš mir i blaženstvo, i ubrzo ćeš postići svoj cilj.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:55 pm

Poglavlje osmo

Staza mudraca


Parabola o žitu i plevi
Zemljoradnikov sin pratio je oca na njivu da posmatra žetvu. Otac je sekao otežalo žito, skupljao ga i prenosio u dvorište kuće. Tamo je dobro obavio vršidbu, sve dok zrnevlje nije bilo odvojeno od stabljika. Brižljivo ga je sakupio i uneo u kuću, gde ga je uskladištio na sigurnom mestu.
«Oče, a šta sa plevom koju si ostavio u dvorištu? Doneo si je sa njive, ali ne i u kuću!», zapitao je dečak.
«Sine, pleva je ispunila svoju svrhu. Držala je žito dok ga nisam odvojio od stabljike i preneo u naš posed. Kada je žito sakupljeno, pleva nam više nije od koristi. Ostavljamo je samo da bi njome hranili stoku.» Dečko je bio sasvim zadovoljan poukom.
Isto tako, šastre (sveti spisi) donose sadaki znanje o Jastvu. Jednom kada se dostigne đnana, šastre za sidu više nisu od koristi. On brižljivo skladišti đnanu unutar svoga srca i koristi svoje šastričko znanje za dobrobit drugih koji još uvek vode svetovan život.


Parabola o četvorici obrazovanih naučnika
Jednom su četiri obrazovana naučnika – ajurvedski lekar, astrolog, muzičar i logičar – trebali da provedu dan na selu. Svaki od njih bio je veoma upućen u svoju nauku, istaknuti autoritet u svojoj oblasti, ali bez životne mudrosti.
Pošli su u šetnju da nabave namirnice za obed, i ajurvedski je lekar otišao da kupi nešto povrća. Ali, uskoro se vratio kući praznih ruku, budući da mu njegovo medicinsko znanje o hranljivosti povrća nije dopuštalo da odabere nijedno od njih. Krompir je bio štetan jer stvara vetrove, dok je luk suviše tamasičan, a i ostalo se povrće pokazalo manjkavim. I nijedno nije bilo podesno za hranu.
Astrolog se popeo na kokosovo drvo da donese kokos za kuvanje. Dok se spuštao, magarac iz obližnje kuće je zanjakao, i gle, astrolog je zastao usred spuštanja, odmah odlučivši da izradi astrološke konsekvence tog njakanja! I ostao je tako da stoji...
Muzičareva zgoda bila je još dirljivija i smešnija. Posmatrao je lonac u kojem se kuvao pirinač; voda je proključala i uskoro je iz lonca izlazio ritmičan zvuk. Muzičar, veran i privržen svome znanju muzike, odmah je počeo da vodi računa o tempu i ritmu tog zvuka; ali, hoće li se zvuk ključajućeg lonca povinovati poznatim muzičkim zakonima? Ubrzo je muzičar bio van sebe u nastupu besa i varjačom je razbio lonac, tako da se pirinač prosuo po podu i propao.
Ni logičar zbog svoje učenosti nije bio ništa bolji. Vraćao se sa šoljom punom gija i gle, usput mu je palo na um zaljubljen u logiku da ispita i proveri da li šolja podupire gi ili pak gi podupire šolju. Smesta je okrenuo šolju naopako i, gle čuda!, gi je pao na zemlju i tako propao. Obuzet žalošću zbog tog gubitka, logičar je ipak čestitao sebi na otkriću u pogledu šolje i gija i vratio se kući izgubljen u mislima o logici.
Ne budi samo obrazovan, već postani istinski mudar. Jer, veća učenost neće ti dati ni trunku prave sreće. Mudrost je blaženstvo. Knjiška učenost je beživotno znanje; iskustvo i stvarnu mudrost treba steći pomoću služenja Gurua, učenja pod njegovom upravom i postupanja po njegovim uputstvima u njihovom istinskom duhu.


Parabola o dečaku i sveći
Otac i njegov mali sin sede u mračnoj sobi. Sin kaže: «Oče, plašim se ovog mraka. Kako možemo da ga odstranimo?»
«Zapali sveću, sinko.» Dečak zapali sveću. «O, mrak je sada nestao, zar ne, oče?» «Da, sine», odgovara otac.
Sin gasi sveću. «O, opet je mračno, oče. Bojim se.»
«Zapali sveću, sinko.» I dečak ponovo zapali sveću. «O, mrak je sada nestao.»
Tako je on nekoliko puta palio i gasio sveću.
Onda mu otac objasni: «Sine, sve dok je mrak treba da držiš upaljenu sveću. Ako je ugasiš, mrak će te ponovo opkoliti. Ali, kada izađe sunce, sveća ti više nije potrebna. Tada tokom celog dana dobijaš svetlo od te vrhovne svetiljke sveta.»
Slično tome, učenik dolazi Guruu radi uputstva o jogi i dobija dikšu (inicijaciju). On kraće vreme vežba sadanu i malo se duhovno razvije. Zadovoljan što je postigao Vrhovno i ovladao majom, prekida sadanu. I mrak ga ponovo opkoljava! To se nastavlja – ''joga dolazi i odlazi'' – dok ne nauči da bude postojan u svojoj sadani. Tako on drži mrak maje podalje od sebe dok se sunce Atma-đnane ne rodi u njemu. Sa rađanjem sunca vrhovne mudrosti, tama neznanja zauvek iščezava i on se sunča u sahađa (prirodnom, prirođenom) samadiju.

Parabola o ljudima koji su umrli od straha
Jedan putnik je putujući po Srednjem Istoku sreo čudno stvorenje. «Ko si ti», zapitao ga je, «i gde si se zaputio?» «Ja sam Kolera. Idem da pobijem pet hiljada ljudi u Egiptu», reče mu neznanac i produži svoje putovanje. Nekoliko godina kasnije desilo se da su se ponovo sreli. Onaj prvi reče drugome: «Rekao si mi da ćeš pobiti samo pet hiljada ljudi, ali umesto toga si pobio pedeset hiljada.» «Ne, ne», uzvrati ovaj, «ja sam pobio samo pet hiljada, a ostali su umrli od straha.»
Ova parabola pokazuje kako je strah čovekov smrtni neprijatelj. Devedeset procenata naših briga i patnji nastaje usled straha i pogrešnih uobraženja. Premda ono što izaziva strah ne mora nikada da se dogodi, ta zebnja svejedno podriva čovekovu vitalnost. Samo je Bramavit (znalac Bramana) potpuno lišen straha.
Strah je proizvod neznanja. Atman je u svojoj istinskoj suštini uvek neustrašiv, nedostupan bolestima i slobodan. Zato valja spoznati Atmana i preći okean straha, bolesti i patnji.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:56 pm

Poglavlje deveto

Priroda đivanmukte

Parabola o lovčevom snu
Jedan lovac otišao je na počinak i usnio san. U snu je video kako ga surovi lav juri i samo što ne skoči na njega. Preplašio se i ispustio jeziv krik. Sanjao je kako se saginje da podigne svoj luk i strelu, vičući svom prijatelju: «Dodaj mi luk i strelu.» A zapravo je pao sa kreveta u tom nastojanju da se dočepa luka i strele. Smesta se probudio. Njegov sin, koji je spavao u sobi spojenoj sa njegovom, čuo je njegovo vikanje i reči: «Dodaj mi luk i strelu.» Nije znao o čemu se radi, pa je uleteo sa lukom i strelom. Otac se nasmešio i zavrteo glavom: «Ne, više mi ne trebaju. To je bio samo san, i sada kada znam da se radi o snu, luk i strela mi više nisu ni od kakve koristi. Bio je to čudesan san; mada sam sada budan i uviđam da se radilo o snu, još ga se živo sećam i radujem se.»
Slično tome, điva leži u krevetu tela. Sanja ili zamišlja da tumara u šumi ovog sveta. Napada je velika nevolja u obliku bolesti, oskudice, starosti, itd. Ona plače i viče, i ima u takvim prilikama običaj da se lati oružja odavanja čulima u uzaludnom nastojanju da ubije nevolju. Ali, Božja milost oduzima joj telesnu svest, i ona stiče đnanu. Njeni prijatelji i rođaci ophode se prema njoj isto kao i ranije. No, ona se smeši i odbija da povlađuje čulima; ona je sada probuđena duša. Sada zna da je njen dosadašnji život bio samo dugačak san. U probuđenoj duši nema nikakve patnje ni muke, i zato povlađivanje čulima za nju nema nikakvu vrednost. Iako pamti svoj bivši život neznanja, shvata da je sve to bio dugačak san, kojem sada može jedino da se nasmeje.

Parabola o svetiljci u mračnoj sobi
Čovek je po mraku ušao u svoju sobu. Hteo je da uzme svetiljku za koju je znao da je tu. Počeo je da je traži. Na mnoge se stvari spotakao, i na mnogo mesta je udario glavom. Gle! Konačno se domogao svetiljke. Mrak trenutno nestaje i on je u stanju da se kreće po sobi slobodno i lako.
Sadaka stupa u mračne pećine svoga unutarnjeg bića, znajući da se u njima nalazi svetiljka Jastva. Za vreme potrage on kao da se spotiče i pada, i udara glavom tamo-amo. Konačno dolazi trenutak – veličanstveni Trenutak nad trenucima – i svetlost je u njegovom posedu. Istog trenutka neznanje se gubi. Dušu mu obasjava svetlost Jastva. Nema više borbe; nema više nevolje. On se slobodno kreće kao đivanmukta.

Parabola o detetu i senci
Stariji brat mislio je da je njegov mali braca sam u prostoriji spojenoj sa kuhinjom. Iznenada je čuo detence kako se smeje, igra i priča. U umu mu se stvorila slika lopova koji ulazi u kuću, nudi bebi slatkiše i otima zlatne ukrase kojima su ulepšali bebu. Preneražen, brat je uleteo u bebinu sobu. I šta je tamo zatekao? Beba se igrala sa vlastitom senkom na zidu. Brat je odahnuo i sa velikom ljubavlju zagrlio dete.
Slično tome, svetovni čovek zaposlen u svom svetu, starajući se o potrebama svog želuca, smatra da je sadu usamljeno biće u drugom delu prostrane Božje kuće. Iznenada otkriva da je u saduovom stanu mnogo smeha i 'života'. Svetovni čovek zagnjuren u neznanje zamišlja da je lopov maje ušao u saduov stan i da je, nudeći mu malo udobnosti i komfora, pokrao njegove dragocene ukrase veragje, viveke i duhovne prosvećenosti. Sa tim mislima koje ga proganjaju, svetovni čovek pobliže zagleda sadua. Tada uviđa da se đivanmukta samo igra sa svojim vlastitim senkama. U očima đivanmukte, sve đive u svetu samo su njegove senke. Igrajući se sa njima on intenzivno uživa. Niti je išta stekao, niti je nešto izgubio. To samo svetovni čovek tako zamišlja.

Parabola o zagađenju vatre
Jedan čovek je upravo završio svoj obrok. On je inače patio od užasne bolesti. Uzeo je veliki list koji mu je poslužio umesto tanjira i, želeći da izbegne rizik da zarazi okolinu, bacio ga u vatru koja je gorela u blizini. To je izazvalo ogorčenje ortodoksnog bramina koji je prisustvovao tom prizoru, pošto je smatrao da je vatra time oskrnavljena. Nije znao šta da radi, ali je osećao da nešto treba učiniti. Šta čovek radi kada je zaprljan? Sipa sebi vodu na glavu i kupa se. Tako je ovaj bramin nepromišljeno sipao vodu na vatru, da je pročisti! Vatra se brzo ugasila, a đubre koje je trebalo da izgori je ostalo. Drugi, inteligentni bramin ukazao je na glupavost ortodoksnog čoveka, i rekao: «Kako si golemu štetu napravio! Otkud vatra, prečistač svega, može da biude zagađena? Onaj čovek koji je bacio list u vatru bio je sasvim u pravu. Da nije to učinio, čitava bi se zajednica zarazila njegovom užasnom bolešću. Vatra bi, međutim, sažegla sve klice bolesti. Ali, umišljajući da je vatra oskrnavljena i stoga je ugasivši, ti si sve nas uvalio u nevolju! Uzvišeno delo pročišćenja koje je vatra vršila obustavljeno je.» Zatim je ponovo naložio vatru, zapalio gomilu đubreta i pretvorio ga u pepeo.
Ova vatra može da se uporedi sa đivanmuktom. On spaljuje sve što je grešno i rđavo u svim bićima. Njegova svetlost blistavo gori među grešnicima i poročnim ljudima, i spaljuje njihove grehe i preobražava ih u čisti pepeo đnane. Poznati pokvarenjak dolazi kod đivanmukte i u cilju zadobijanja njegove naklonosti nudi mu svoje bogatstvo ili kuću. Kada pravoverni svetovnjak pogleda na ovo, zapada u nedoumicu. On misli da se đivanmukta uprljao gresima tog nitkova. On zapravo smatra da i sam đivanmukta tako postaje pokvarenjak! Ovako razmišljajući, on rđavo postupa sa đivanmuktom i tera ga da napusti mesto. Šta se onda događa? Ljudi pakosnog uma koji su se popravljali u božanskom prisustvu đivanmukte, ponovo neprikosnoveno vladaju tim mestom. Adarma (bezakonje) prožima atmosferu. Na scenu stupa mudra osoba i grdi ortodoksnog glupaka, govoreći mu: «Kako je budalasto od tebe da poveruješ da đivanmukta može da se uprlja poročnošću pokvarenjaka! Šta ti znaš o svepročišćujućem karakteru đivanmukte? Njega ništa ne može da zagadi. On nikoga ne odbija da blagoslovi. Svojevoljno i radosno rastače grehe svih. Pokvarenjak je bio u pravu kada je prišao njegovim lotos-stopalima i ponudio mu svoje bogatstvo i kuću. Đivanmukta bi sve to pročistio; ali, oteravši ga, ti si celoj zajednici natovario neizrecivu nesreću.» Zatim taj mudrac dovodi đivanmuktu natrag, i ovaj ponovo počinje da vrši svoju misiju pročišćenja duša poročnih ljudi.

Parabola o kravama i stubu za češanje
U jednom selu krave su svakoga dana odvođene na pašu. Pošto bi par sati pasle, krave bi se okupile oko čobanina da im češe vratove. Bistri čobanin je u tu svrhu otkrio jedan izum. Bio je to stub sa pomalo hrapavom površinom. Krave bi prilazile stubu i za zadovoljstvom i radošću češale vratove o njega.
Slično tome, đivanmukta vodi mnoge đive na bogate pašnjake sadane radi spoznaje Boga. One nisu u stanju da ostanu uronjene u meditaciju po ceo dan. Radžasični temperament se ispoljava i one postaju nemirne. Žude za zadovoljenjem ovog 'nervnog svraba'. Stoga đivanmukta stvara ustanovu, i đive su zauzete poslom u njoj. To im pruža veliko olakšanje. Đivanmukta gleda na to sa ushićenjem i zadovoljstvom. On ostaje blaženi sakši (svedok) te predstave, jer nije privržen toj ustanovi, koju je stvorio samo radi duša aspiranata.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Wedrana taj Čet Dec 03, 2009 4:57 pm

DRUGI DEO
Ostale parabole


Parabola o Radži Đanaki i panditima

Neki panditi kritikovali su Radžu Đanaku:
«Radža Đanaka je svetovan čovek.
Kako bi on mogao biti đnani ili mudrac?»
Radža Đanaka želeo je da im održi lekciju,
pa je pozvao sve pandite
i pružio im izvrsnu gozbu.
Poslužena su mnoga ukusna jela,
i svi su panditi uživali.
Ali, na njihovo zaprepašćenje,
ugledali su mač kako im visi nad glavama,
mač pričvršćen pomoću vlasi kose.
Zadrhtali su.
Svi su pomešali sva jela i žurno jeli.
Kad se gozba završila,
došli su u Durbar.
Radža Đanaka ih zapita:
«O, panditi, šta ste jeli danas?
Jesu li sva jela bila dobra, u skladu sa vašim ukusom?»
Panditi odgovoriše:
«Naši su se umovi bavili isključivo onom vlasi kose.
Uopšte ne znamo šta smo jeli.»
Đanaka reče:
«O, panditi, i stanje mog uma je slično.
On je uperen isključivo na Bramana;
ja ne znam ništa o ovom svetu.»
Panditi su od stida pognuli glave.
Sada su razumeli stanje đivanmukte.
Može se činiti da đivanmukta
ispunjava uobičajene životne obaveze,
ali njegov um ne nalazi se u svetu,
nego je sjedinjen sa Apsolutom.
Parabola o staroj dami i igli

Jedna je stara dama izgubila u kući iglu,
ali ju je tražila napolju na mesečini.
Jedan je čovek upita:
«Gospođo, šta to tražiš ovde?»
Ona odgovori: «Izgubila sam iglu u kući,
ali unutra je suviše mračno;
zbog toga je tražim ovde.»
Svetovni ljudi su nalik ovoj staroj dami.
Tragaju za srećom u objektu,
gde prava sreća ne postoji.
Pogledaj unutra; obuzdaj um;
objekt svoje potrage pronaći ćeš u svom vlastitom Atmanu.


Parabola o svekrvi i prosjaku
Jedan je prosjak prišao kući dok je svekrva bila odsutna, a snaja je odbila da mu da milostinju. Prosjak je otišao, ali svekrva ga je srela na drumu. Rekao joj je da je njena snaja odbila da mu da milostinju. «Otkud joj pravo na tako nešto?», zagrmela je svekrva, «pođi ti sa mnom.» Prosjak se za njom vratio do kuće, pun očekivanja. Čim je stigla do kuće, svekrva se okrenula i rekla mu: «Odlazi. Neću ti ništa dati. Ali, čak i na ovo odbijanje samo ja imam pravo u ovoj kući, a ne moja snaja.»
Isto tako, kada se čovek okrene od objekata sveta, zgađen njima, duhovni učitelj ga upozorava i ukazuje mu da ne treba da ostane pasivan, ili da izbegava svet. Neko vreme se čini da on propoveda aktivizam, prema teoriji da je svet uverljiva realnost! On traži od sadake da radi, da svima pomaže i da sve voli, kao da postoje 'mnogi'. Kada dođe čas, sadaka postiže samorealizaciju. Tada napušta svaku svetovnost, istinski se odriče sveta i ostaje uronjen u svest o Jednom. Ali, to odricanje nastalo je iz samorealizacije; on tada ima pravo da se odrekne. I jedino on i može da se odrekne sveta i svake aktivnosti. Spoznao je Jedno Jastvo u svemu. Aspirant poseduje ađnana-veragju, veragju izazvanu bolnom i mučnom prirodom sveta. Svetac, naprotiv, ima đnana-veragju, ili veragju rođenu iz spoznaje suštinske prirode Jastva, koje je jedno, nedeljivo, sveprožimajuća svesnost, uzvišeno živo prisustvo, sa čijom spoznajom čovek više ni za čim ne žudi.


Parabola o mladićevoj blagodati
Bio jednom jedan mladić koji je živeo u selu blizu hrama. Voleo je Boga samo zbog prašada i zbog zvonjave zvona. Njegova ljubav prema Božanskom bila je naivna i neznalačka. Mislio je o izrezanom i ustoličenom kamenu kao o Bogu. Poštovao bi ga kao takvog i molio mu se: «O, Bože! Daj mi sve što poželim i kada god to poželim. Osećaću se jako srećnim i beskrajno obaveznim Tebi zauvek.» Izuzev ove, nije znao nijednu drugu molitvu.
Jednoga dana Gospod mu se, veoma zadovoljan njegovom prostodušnom i iskrenom posvećenošću, pojavio u snu i upitao ga: «Hoćeš li da ti sve bude po volji i da ti se želje ispunjavaju sve do penzionerskog doba a da posle toga ne bude nikoga da ti pomogne, ili želiš bezbrižan, srećan život monaha koji prosi i ima samo po koji zalogaj svakog dana, dovoljno odeće i krov nad glavom?»
Usled prirodne zablude mladosti, mladić reče: «Gospode! Izabrao bih ono prvo.» I Gospod mu to dade. Čovekova radost nije znala za granice. Mislio je da će biti srećan dobijajući sve što mu treba u željenom trenutku. Jadničak! Jednom se molio: «O, Gospode! Podari mi valjano obrazovanje bez ikakvih prepreka.» I odmah ga je dobio.
Zatim: «O, Bagavan! Dopusti mi da uživam u ženi i deci. Imam strašnu potrebu za brakom. Pobrini se za moje telesne udobnosti.» Gospod je i to odobrio.
Pa, posle nekog vremena: «O, drago proviđenje! Želim da idem u Badrinat. Budi tako dobar da se pobrineš za moj slučaj i obezbediš mi sve potrepštine.» Gospod reče: «U redu. Uzmi svu potrebnu opremu, odeću, novac i ostalo.»
Posvećenik se naduo od ponosa i s vremenom počeo čak i da naređuje Gospodu. «O, Ti, Devadev! Učini me Tvojim gospodarem.» Gospod, unapred pogodivši njegovu želju, nestade kako bi izbegao da odbije da se odazove.
Tako su prolazile godine. Što mu je više želja bilo ispunjavano, to više je čovek tražio. Gospod je želeo da mu usmeri um ka sebi, pa ga je, učinivši da ovaj zaboravi na sporazum o uslovljenosti njegovih usluga, naveo da njegov poslednji zahtev, kada se već primaklo doba penzionisanja, bude: «Gospode moj! Moje su godine na izmaku. Supruga mi je postala stara i ispijena, nemarna i bezosećajna. Deca su mi u inostranstvu. Ali, moj um je još uvek sklon da uživa u životu pošto mi je ostalo još samo nekoliko godina. I dalje želim da se naslađujem životom do mile volje pre no što napustim ovo telo.» I Gospod mu reče: «Neka ti želja bude ispunjena.» Čovek je onda vodio nepromišljen, raspustan život kako ne bi propustio ništa od onoga što mu je preostalo. Nije bilo dana ni noći bez čulnih užitaka. Njegov je ljubavni život sav bio usmeren na naslađivanje. Ali, nastupila je neizlečiva bolest. Nijedan dan mu nije prolazio bez plakanja, urlanja i glasne vike. Nije bilo nikoga da mu priđe ili mu pomogne. Izlapeo je. Nastupilo je doba mirovine; stigli su prokleti dani.
Plakao je i cvileo i na kraju rešio da okonča svoj život skokom sa mosta daleko od svog sela, sa nabujalom rekom ispod. U gluvo doba noći zaputio se tamo bauljajući po mraku. Još jednom je prokleo sebe što nije napravio suprotan izbor kada je u snu tražio blagodat. Izlivši još jednom svoje srce pred Njega, bio je spreman da u deliću sekunde nepromišljeno skoči, kada je osetio snažno neodoljivo potezanje otpozadi. Niko se nije mogao videti ni levo ni desno, ni pozadi. Okrenuvši se oko sebe u nastupu raspomamljenosti i gađenja, i potpuno preplavljen žalošću i razočarenjem ugledao je u daljini plamteću vatru. Sada je osećao magnetsku privlačnost da u njoj završi život, mada nije znao zašto je to tako. Iznutra je osećao da ga neko zove, i pošao je prema vatri. Usput je nagazio na migoljeću, gmižuću zmiju. Upalio je šibicu. Gle! Nije to bila zmija već konopac, pa je prokleo i sebe i Boga što je propala još jedna prilika da zagrli smrt. Produžio je napred prema vatri. Pošto joj se žurno približavao ne mareći za svoj život, svetlost je dobijala na intenzitetu sjaja sa svakim njegovim korakom. Međutim, što je duže hodao, vatra se činila sve daljom. Bližila se zora. Ponovo je pomislio da se baci u bujicu, ali gle!, kada je stigao na lice mesta vatra je nestala i isposnik blistavog lika se pojavio iz unutrašnjosti kolibe i rekao: «Život nema za svrhu sračunatu smrt. Kakva si ti neznalica kada pokušavaš da završiš sa sobom! Odbaci tu pomisao. Nisam li tražio od tebe one noći da biraš između ostvarenja želja kako i kada ti se javljaju, dok ne bude nikoga da ti pomogne u starosti, i srećnog asketskog života lišenog želja? Bar sada nadoknadi štetu. Nema toga čoveka od želja koji bi bio trajno srećan, budući da se želje umnožavaju s protokom vremena. Tajna ispunjenja želja leži u krajnjem odricanju od njih. Žalim te. Otiđi do onog potočića i okupaj se. Sada je vreme bramamurte (praskozorja). Brzo se vrati. Iniciraću te u znanje o Bramanu pomoću kojeg ćeš postati oslobođen od želja i bolesti i biti jedno sa mnom. Sedi pored mene i moli se. Blistaj kao blaženstvo Apsoluta.»
Rekavši to, sadu ga je poslao na potok i zatim iščezao. Kada se vratio sa vode, starac nikoga nije zatekao, ni kolibu ni isposnika. Tu su bili samo hansa danda (palica uzvišene osobe), kamandalu (monaški vrč za vodu), kaupin (tanka tkanina za pokrivanje pojasa) i jelenska koža, i sve se to nalazilo u Omu pored udubljenja od vatre, bez ikoga okolo. Čovek je tražio i tražio sadua, ali uzalud. Vratio se do ognjišta potpuno utučen. Bio je u smetenom raspoloženju i u nedoumici šta da radi. Tada Glas odozgo reče: «Nežno voljeno Jastvo! Ja pomoću svoga blistavog sjaja pomažem onima u nevolji gde god da su. Vatra koju si ugledao sa mosta sam lično Ja. Ja sam ti. Ali, ti nisi Ja. Ja sam u tebi, sa tobom sam i oko tebe. Ne boj se. Uvek me pamti. Vodiću te ka Meni. Nemaš razloga da strepiš. Znam šta ti prolazi kroz um. Želim da postaneš jedno sa Mnom, blistavom vatrom koju si video.»
I čovek je tada razaznao Božju volju po navedenim simbolima i uzeo sanijasu (monaški zavet) da bi ponavljao OM i postao jedno sa OM-om.

Parabola o saduu i maču
Jedan kralj prolazio je kroz džunglu. Na putu je strašno ožedneo, a hteo je i da se osvež kupanjem i. Ušao je u pustinjački stan starog tapasvina (askete) i upitao ga: «Maharadž, ima li u blizini neka reka ili jezero u kojem bih mogao da se okupam i okrepim?»
«Da, postoji reka, i samo je sto metara istočno od nas. Njena voda je hladna i osvežavajuća. Izvoli, okupaj se u njoj. Uz sve to, ona je i pročišćujuća i sveta.»
«U tom slučaju, Maharadž, mogu li ovde da ostavim svoj prtljag? Kakva je korist od toga da ga nosam naokolo?»
«U redu, možeš da ga ostaviš ovde. Hej, kakva je to svetlucava stvar?», upita sadu gledajući zlatne kanije koje mu je kralj predao.
Kralj isuka blistavi mač kojem se pustinjak divio u svojoj detinjoj bezazlenosti. Kralj je shvatio da ovaj nikada ranije nije video mač, prosto ga upozorio: «Molim te da se ne pačaš u to», i otišao.
Tapasvin je ubrzo pao u iskušenje da otkrije osobine mača. Isukao ga je i položio na zemlju. Mač je istog trenutka presekao meki travnati ležaj na kojem je sedeo. Tapasvin je postajao sve radoznaliji. Uzeo je mač u ruku i udario lubenicu koja je ležala ispred njega; lubenica se raspolutila. Dva jelena igrala su se ispred kolibe; tapasvin je hitnuo na njih mač. Pogodio je jednog od njih i na mestu ga usmrtio. Tog trenutka kralj se vratio sa kupanja. Bio je ogorčen što je tapasvin tako zloupotrebio oružje. Njegova samopouzdana i izrična narav kšatrije (ratnika) podstakla ga je da izgovori nekoliko žestokih reči, i tapasvin je smesta pojurio ka kralju sa mačem u ruci. Ali, razboriti kralj ispalio je strelu na tapasvina i otkinuo mu ruku koja je držala mač. Tapasvin je u trenutku shvatio strašnu grešku koju je učinio.
Jogi je praktikovao duboku meditaciju. Napredovao je u radža jogi, i ona mu je posle određenog upražnjavanja donela neke čudesne sidije. On proba da upotrebi te sidije u neke proste i škodljive svrhe. Otkriva da može da se otarasi jednostavnih oboljenja pomoću svojih joginskih moći. U stanju je da drži u svojoj vlasti divlje zveri da ga ne bi povredile. Takođe je u stanju da vrši uticaj na neke ljude i da ih navede da mu služe. Od jednog do drugog eksperimenta, on nastavlja da koristi psihičke moći. Kada uvidi da su one ogromne, prekida svoju sadanu, odbacuje tapasju i srlja u ponor zablude. Spreman je da odseče i vrat same joge; spreman je da uništi i samu sadanu koja mu je dala psihičke moći. Ali, Božja milost se pravovremeno spušta na njega i odseca zle podsticaje unutar njega koji iskorišćavaju njegove psihičke moći. Jogi uviđa ozbiljnost svoje greške i od tada više nikada ne juri za sidijima. Tako postiže vrhovni mir.

Parabola o dečaku koji nije umeo da gleda na sat

Čovek upita dečaka: «Mališa, reci mi koliko je sati.»
«Čiko, ja ne umem da gledam na sat.»
«Tako, dakle; a koliko si dugo neupućen u to?»
Dečak je ćutao; nije umeo da odgovori na pitanje. «Bog zna, čiko», reče i opet ućuta.
Neki intelektualno nadmeni ljudi zapitkuju bezazlene svece: «Od kada avidja (neznanje) sakriva istinu? Ili, kada je avidja nastala?» Na ova pitanja ne može se odgovoriti; to su transcendentalna pitanja. Maleni um ne može da odgovori na njih. Ćutanje je odgovor. «Samo Bog zna.»

Parabola o ptici i plodu pamuka
Ptica je imala gnezdo na grani drveta pamuka. Blizu gnezda je bio jedan nezreo plod. Svakoga dana ptica bi ga posmatrala i mislila: «Neka sazri; onda ću ga pojesti.» Čekala je i čekala. Iznenada, jednoga dana dok ga je žudno posmatrala, plod je prsnuo i njegova se sadržina razletela! Ptica je bila veoma razočarana.
Mlad čovek misli da će kada ostari praktikovati sadanu. Dani protiču, i jednog lepog jutra život naglo napušta telo. Uzaludno ga je straćio.
Prema tome, uhvati vreme za čeoni pramen i iskoristi priliku; uradi to sada.

Parabola o čoveku u pitonovom ždrelu
Dva su čoveka hodala stazom kroz džunglu. Jedan od njih išao je dosta ispred drugog. Iznenada ga je zgrabio ogroman piton i počeo da ga guta. Drugi je čovek oklevao i ukopao se u mestu. Prvi čovek, sa polovinom tela već progutanom, poče da viče na drugog: «Budalo, zašto stojiš tu tako neodlučan? Dođi, ja sam ovde da te vodim i štitim.»
Slično tome, čoveka je dograbio golemi piton maje. To grozno stvorenje ga proždire. Pa ipak, njegova zabluda je tolika da se razmeće kako može da zaštiti druge i da ih vodi ka sigurnosti i sreći!

Parabola o mladiću i anđelu
Bio jedan veoma marljiv učenik, koji je često učio do duboke noći. Bio je jako siromašan, te je morao da ulaže velike napore da sebi pribavi knjige i ulje za ponoćne studije. Jedne noći je, premoren, zaspao za vreme učenja. U snu je imao neobičnu viziju. Nebesko se biće pojavilo pred njim i reklo mu: «O, mladiću, otvori usta da ti stavim u njih pilulu svekolikog znanja o vasioni. To će te osloboditi svih nevolja, i živećeš u trajnom miru.» Ali, mladić reče: «Ne želim da mi svekoliko znanje o vasioni bude ugurano u usta. Budi tako milostiv da me snabdeš uljem za moje studije.» Tako je vizija nestala, a mladić je uz pomoć velikog truda postao jedan od najistaknutijih ljudi svoga doba.
I sadaka mora da poseduje isti taj duh samopregora. Jedino tako će se brzo razvijati i postići maksimum znanja. Majka sinu može da da jelo, ali ne može da ga svari za njega. On mora da ga svari sam. Guru može čoveku da pokaže ispravnu stazu, ali ovaj mora sam njome da korača.
Ne očekuj da ćeš steći znanje bez ulaganja ozbiljnih napora, jer takvo znanje je uistinu tek puki san. Isključivo ti pravilan napor može omogućiti da privučeš naklonost Gurua ili Boga. Onaj koji izbegava teškoće nikada ih se ne može rešiti. Ali, onaj koji se sa njima hrabro suočava biće u stanju da ih prevaziđe, i postići će vrhovni mir i blaženstvo još za života.

Parabola o vodi i vatri
Jednom je Vatra na obali Gange srela Vodu, te su nadugačko raspravljale koja je od njih moćnija. Voda je dokazivala svoje junaštvo navodeći bezbrojne slučajeve koji su potvrđivali njenu sposobnost da ugasi čak i velike požare i tvrdila je da joj Vatra ne može ništa izuzev kada je voda ograničena na male posude.
Takva aluzija bila je Vatri više nego dovoljna. Znajući vrlo dobro da ne bi mogla da postigne direktnu pobedu nad Vodom, Vatra se malo udaljila od teme i počela da 'brine' o sreći Vode. Rekla je: «Draga moja Vodo, vidi koliko je blata svuda oko tebe. Zašto ne bi ušla u ovu divnu zlatnu posudu, koja bi ti pomogla da ostaneš uvek čista i bistra.» Voda je pala u iskušenje; i čim je uskočila u zlatnu posudu, Vatra je svom svojom silinom počela da je zagreva. Budući da je bivala sve toplija, Vodi je sve to delovalo ugodno. Ali, kada je stigla do tačke ključanja, bila je na mukama i počela je da razmišlja o vlastitoj gluposti.
Šivananda kaže: ovo je parabola.
Tvoje čiste misli, tvoj intelekt sa svojom sposobnošću razlikovanja, tvoj razum, tvoja mumukštva (duboka žudnja za oslobođenjem) i ljubav prema duši su poput Vode.
Nju ništa ne može da okalja ni pokvari sve dok se kreće svojim putem. Ona je uvek čista i bistra, i ima moć da sve očisti.
Tvoja ljubav prema telu je poput Vatre. Vatra je surova i divlja, a takva je i ljubav prema telu.
Ona je jednako moćna kao i Voda. Ako jedna od njih na prepad uništava drugu, i druga ima moć da stavi prvu na muke.
O. čoveče, zaštiti svoju mumukštvu, svoj razum, svoj intelekt sposoban da razlikuje. Neka uvek budu snažni.
Ljubav prema telu te mami da tražiš sitne udobnosti. Ti misliš da ti je ugodno, i da pri tom nisi vezan za te ugodnosti. Ali, one se lagano uvećavaju kao što se voda sve više zagreva, i ti se osećaš sasvim dobro. Međutim, kada dođe do tačke ključanja, ti to primećuješ i razmišljaš o svom bezumlju. Postaješ potpuni rob luksuznih stvari. Gubiš svoju snagu i sposobnost da ugasiš vatru pohote, pohlepe, itd.
Ukratko, izgubljen si.
Ljubav prema telu uvek je pripravna da zatraži svoje male ugode. Ona svakoga trena navodi i mami tvoj satvični um i intelekt. Nikada, ali nikada je nemoj slušati. Budi oprezan. Utvrdi vrhovnu vlast svoje težnje, svoje ljubavi za dušu. Ostaćeš netaknut i neoštećen vatrom koja je tvoja niža priroda, odnosno stare rđave vasane.

Parabola o pušačima opijuma i mesečevom odrazu
U noći obasjanoj mesečinom tri pušača opijuma skitala su u potrazi za vatrom da zapale svoje cigare. Lutajući tako, stigli su do obale reke. Mesec se odražavao na blago zatalasanoj površini vode, sijajući poput vatre. Poslali su jednog od njih da zapali parče drvenog uglja na toj 'vatri'. On je prišao reci i stavio ugalj na talasiće, ali je ustanovio da se ugalj nikako ne zagreva. Morao je da se vrati neobavljena posla. Ostala dvojica su ga grdila govoreći da je trebalo da ode malo dalje, pošto vatra nije bila toliko blizu. Sledeći je pošao da to uradi. Ušao je u reku malo dublje, ali se svejedno vratio bez uspeha. Treći je, ubeđen da je najpametniji, otišao sve do sredine reke, ali vatre nije bilo. I on je morao da se vrati ne postigavši nikakav uspeh u svojim nastojanjima.
Priroda samsare slična je toj prividnoj vatri. U noći neznanja đive drogirane opijumom želja tragaju za prolaznim zadovoljstvima. Te želje formiraju stvarne karme koje prikivaju individualne duše za zemaljsku ravan. Čulni užitak je samo odraz Satćidanande. Sve dok ta tajna nije otkrivena, đive trče za prividnim stvarima smatrajući ih za prave. Osoba može da sakupi mnogo činjenica o pojavnom univerzumu i da se hvali da zna više od svojih predaka, ali takvo je razmetanje isprazno. Onaj koji odlazi do sredine reke da pripali drveni ugalj nije manje budala od onoga koji je ostao na obali.
Istinski zna jedino onaj koji zna mesec, a ne njegov odraz. Istinski zna jedino onaj koji zna uzaludnost čulnih užitaka i varljivost univerzuma. Sve je ovo isključivo Satćidananda. Razlike postoje jedino usled avidje ili neznanja. Bramavid (znalac Boga, Bramana) prelaženjem s one strane avidje postaje Braman lično.

Parabola o mužu i ženi
Živeo jednom jedan siromašni par srećno u malom selu. Kad god bi se žena žalila na njihovo siromaštvo i pritiskala muža da obezbedi dovoljno stvari da vode pristojan život kao i ostali meštani, on bi joj odgovarao da Gospod njih najviše voli i da ih zbog toga drži u nemaštini. Ali, laskanjem, koketerijom i krokodilskim suzama, kao što žene to već umeju, supruga je na kraju svela svoga muža na pukog roba. Jednoga dana poslala ga je njegovom darežljivom prijatelju, naloživši mu da mu ponudi pregršt vode kao poklon. Nemajući izbora, muž ju je poslušao. Njegov darežljivi prijatelj, dobro znajući za njegovu bedu, obilno je nagradio ruke koje su mu pružile malo vode sa ljubavlju i odanošću. Međutim, siromah je izgubio svoju pobožnost i počeo da razmišlja: «Ako malo vode može da mi donese malo imetka, šta bih dobio da sam mu ponudio ceo bokal vode?»
Šivananda kaže: osmotri ovu parabolu.
Tvoj budi (intelekt) je poput tog muža, a tvoje je fizičko biće nalik toj ženi. Predodređeni su da srećno žive zajedno kao bračni par.
Dužnost žene je da obezbedi sitne domaće potrebe. Njen je život ograničen samo na to. Dužnost muža je da valjano upravlja njome i vodi je. Ali, kada žena pokaže svoje krokodilske suze, muž gubi razum i trudi se da je uteši, i svojevoljno joj se povinuje zaboravljajući na svoju dužnost i integritet.
Tako i tvoje fizičko biće žudi za svojim sitnim ugodnostima. Tvoja viveka nastoji da ga ubedi da su one beskorisne. Ali, kada ono preklinje i plače pred tobom, ti mu dopuštaš malo slobode i izbora. Umesto da pokušaš da ga obuzdaš, ti ga umiruješ ispunjavajući mu želje. Čineći to, i sam postaješ žrtva njegovih zamki.
O, Čoveče, probudi se. Ne dozvoli svojoj viveki da postane rob tvoje ljubavi prema telu. Nemilosrdno odbijaj zahteve svog tela za sitnim užicima. Ako mu ih jednom dozvoliš i probaš ih i sam, biće ti veoma teško da uspostaviš nadmoć svoje viveke nad svojim nižim bićem.
Ne možeš da se rastaneš od svog tela. Viveka i vićara (ispitivanje prirode Jastva ili istine) moguće su samo u ljudskom telu.
Supruga nije za svoga muža samo ljubavnica za pružanje putenih užitaka. Ona nije puka ništarija, već slava Božje tvorevine koja treba da ti pomogne da Ga upoznaš.
Upotrebi ovo telo da upoznaš i ostvariš Boga ne postajući rob tela. U suprotnom si izgubljen. Pročitaj priču o 'Mužu i ženi' još jednom.

Parabola o razmaženom detetu
Jednom je jedna majka uzela u službu privatnog učitelja za svog nestašnog ali omiljenog sinčića. Međutim, nije mogla da toleriše da privatni učitelj prigovara dečaku. Zato je angažovala drugog učitelja, ali ovaj je počeo da udara dečaka da bi ga popravio i učinio ga poslušnim. I majka je želela da se ponašanje njenog sina popravi i bude kulturno, ali nije mogla da podnese da ga vidi u neprilici sa teškim zadacima i kaznama. Takođe, nije bila voljna da pošalje sina u školu, jer bi to značilo da bi bila odvojena od njega jedan deo dana. Svi njeni napori bili su usmereni na to da ga održi privlačnim.
Kako su tekli dani i prolazile godine, privatni su učitelji dolazili i odlazili, ali dečakov je mozak ostao isti kao što je bio pri rođenju. I pored toga, dečko je izrastao u lepog mladića, pa u naočitog čoveka. Međutim, nije mogao da se probije u svetu, pošto nije imao ni inteligenciju ni novac, ni sposobnost da radi a ni dobre manire da bi se snašao sa ostalim pripadnicima svoje porodice i društva uopšte. Ljudi su mu se rugali i proglasili ga neupotrebljivim. Bio je izgubljen i za sebe i za svet.
Šivananda kaže: Tvoja težnja je poput te majke, a tvoje telo i spoljne navike su poput neposlušnog sina.
Želiš da u očima javnosti izgledaš kao veliki duhovni junak. Ideš od učitelja do učitelja, zato što ne možeš da podneseš teška iskušenja strpljivog povinovanja bilo kojem učitelju. Ne želiš da naprežeš telo. Smatraš da ćeš uspeti da se predstaviš kao valjana i sposobna osoba ako očuvaš spoljni izgled sa dobro razvijenim telom, sa bradom i uvijenim loknama. Tvoja abimana (poistovećenje) sa telom tako je velika da ni na par minuta ne možeš da ga zaboraviš i prioneš na sadanu. U svome skitanju od Gurua do Gurua nisi bio u stanju ništa da asimiluješ. Seti se: «Kamen koji se kotrlja ne dobija na masi.»
Ideš svetom bez pameti i bez sposobnosti i veštine. Ne uspevaš da se uskladiš ni sa jednom zajednicom. Propao si i za sebe samog i za svet u celini.
O, Čoveče, praktikuj sadanu dok si mlad. Izbegni tu abimanu za telo. Podvrgni se malim početnim tegobama i lišavanjima. To i nisu tegobe kada se uporede sa blaženstvom koje ćeš ubrati kao žetvu.

Parabola o čoveku i njegovom konju od blata
Izuzetno pametan mladi čovek pretvorio je svoj bicikl u konja divnog izgleda. Konj je bio napravljen od blata. Kada bi vozio bicikl, izgledalo je kao da jaše tog blato-konja. Nastavio je da se pretvara da je u pitanju veoma rasan konj, koji može da pretrči isto koliko i svaki drugi konj. Odlazio je u rekreativne šetnje sa prijateljima koji su jahali prave konje. Jednoga dana su stigli do rečice i krenuli u njen prelazak. Čovek sa blato-konjem razmišljao je: «Kada se zemljane posude potope u vodu, one ostanu čitave. Tako će i moj konj ostati čitav čak i u vodi. Ja mogu da pređem ovaj potok.» I ušao je u vodu; ali, kada je stigao nasred rečice, blato-konj je onemoćao i raspao se, povukavši za sobom jahača i sahranivši ga u rečno korito. Ostali su shvatili da je konj bio napravljen od nepečenog blata i nastavili svojim putem.
Uz malo bistrine, sadaka napamet nauči neke tekstove i komentare na njih. Glumi da poseduje tajanstvene moći i još tajanstveniju đnanu. Uvek jaše ukorak sa Brama-đnanijima i razgovara sa njima kao da im je ravan. Međutim, put je krcat opasnostima i nevoljama, a taj licemer ne može da izdrži nijedno iskušenje. U ključnom trenutku, njegov razum se gubi, znanje ga napušta, a veragja uzmiče. Njegova veragja nije bila valjano ispečena u vatri viveke i mumukštve. On bedno gine, dok istinski đnaniji i jogiji neustrašivo i radosno savladavaju sve prepreke i opasnosti.

Parabola o filozofu i razbijenom ogledalu
Živela jednom dva prijatelja, Ram i Gopal. Obojica su bili filozofi. Pomoću vićare i anvaja-vjatireke (pozitivnog pristupa) Ram je naučio da vidi lepotu vrhovnog Jastva u celom univerzumu. Gopal je, međutim, ostao teoretski filozof, osuđujući univerzum kao iluziju i san koji ne sadrži ništa drugo sem zla i poroka.
Jednoga dana, posle dugo vremena, Ram je posetio svoga prijatelja. Gopal je, kao i obično, nadugačko razmatrao zlo u ovom univerzumu, a na kraju je zapitao Rama kakav mu je poklon doneo. Ram je, posle kraćeg razmišljanja, izvadio iz džepa parče razbijenog ogledala i uručio ga Gopalu rekavši mu: «Ovo je moj skromni poklon. On će ti pomoći da spoznaš svoju vlastitu lepotu i čar, koje inače ne možeš da razumeš.»
Gopal je naučio lekciju, i od tada je počeo sebi da predstavlja i da shvata velelepnost vrhovnog Jastva odraženog u celom univerzumu.
Ništa u ovom svetu nije nepotrebno ni beskorisno. Ne-biće postoji da odrazi i proslavi Biće, Jastvo. Kako bi inače mogao da znaš za postojanje Jastva? Uistinu, ne-jastvo je ogledalo koje nam verno odražava Jastvo da bismo ga prepoznali.
Dakle, i zlo je ogledalo za dobro. Prisustvo mudraca i svetaca lako se zapaža usred skupa neznalica.
Nauči da vidiš dobro odraženo pomoću zla, i reci: «Zlo postoji da me podseća na dobro, prolazno postoji da me podseća na Večitog», itd.
Zaista, ova vasiona je ogledalo koje nas podseća na Boga. Nemoj da poučavaš da ga treba osuđivati kao iluziju i san, nego da ga treba iskoristiti da se oseti postojanje Boga.

Parabola o braminu koji je izbegao kišu
Stari je bramin šetao cestom kada je počelo da pljušti. Nije imao kišobran, i bojao se da ne navuče prehladu. Oko njega nije bilo nikakvog zaklona, ali je u daljini ugledao dva kulija (kolonijalna radnika) kako nose drveni poljski krevet. Potrčao je prema njima. Pošto je bio niži od njih, smestio se između njih dvojice, sa širokim poljskim krevetom iznad sebe. Ni kap kiše mu nije pala na glavu. Povremeno je malo i pomagao kulijima, ali je preimućstvo za njega bilo mnogo veće od napora.
Mnoge sadake izlažu se jakoj kiši svetovnih iskušenja dok se kreću ka odredištu spoznaje Boga. Oni mudri nalaze razborit način da izbegnu loše posledice tih iskušenja. Otkrivaju da se u njihovoj okolini nalaze ašrami i duhovne institucije kojima upravljaju duhovno ''više'' duše, naprednije sadake i sveci. Pristupajući tim ašramima i ustanovama, izmiču iskušenjima i nevoljama. Napredne duše nose odbrambeni štit pod kojim manje duše nalaze zaklon i tako izbegavaju da propadnu. I ovi aspiranti donekle doprinose ustanovama, ali korist koju izvlače je nešto ogromno u poređenju sa radom koji prilažu. U tome je veličina duhovnih ustanova.

Parabola o kondukteru koji je ispao iz autobusa
Autobus je krenuo. Kondukter je primetio, pošto je stajao na visećoj stepenici, da jedan čovek trči prema autobusu. U svojoj ''samilosti'' je ispružio ruku. Čovek je dotrčao i uhvatio se za konduktera. Budući da je bio teži od njega, istog trena kada mu je zgrabio ruku povukao ga je iz autobusa i ovaj se našao na ulici. Sada su obojica počeli da trče za autobusom. Korpulentni putnik, koji je bezbedno sedeo u autobusu, kroz prozor im je pružio obe ruke. Obojica su se uhvatili za njih i uskočili u autobus.
Ovo se veoma često dešava na tragaočevom putovanju ka Cilju. Dok stoji na visećoj stepenici sadane na koju se upravo popeo, on precenjuje svoje snage i ide naokolo ''spasavajući'' druge. Rezultat je očevidan – on sam biva povučen na ulicu svetovnog života. Nije početnikov posao da pokušava da pomogne nemoralnim ljudima da se poprave. On treba da brine za svoju vlastitu sadanu. Ako se meša u poslove drugih ljudi, i on postaje svetovan. Tada i on mora da trči za autobusom sadane. Napredni sadaka ili svetac prilazi mu u pomoć; on je utvrđen u sadani. Čak ni on ne prekida sadanu i ne izlazi iz njene tvrđave da bi pomagao drugim tragaocima, nego i dalje postojano ostaje u njoj i pruža svoju ruku kroz prozor nesebičnog služenja. Tako i drugi tragaoci bivaju uvedeni u autobus duhovne sadane. To je najbolji metod.

Parabola o šefu koji je uklonio kazaljke na satu
Osoblje kancelarije uvek je bilo željno da vidi kako otkucava peti popodnevni sat, što znači da je još jedna dnevnica zarađena bez rada. Šef je primetio da posle četiri sata službenici svakih nekoliko minuta pogledaju na zidni sat da provere koliko je ostalo do pet sati. Tiho je otišao do sata i skinuo kazaljke. Nakon toga, službenici su radili spokojno i zainteresovano, i više nisu brojali sate i minute nego posao koji su bili u stanju da obave.
U svetu, sebičan čovek uvek žudi za dobrom nagradom, bilo da je učinio neko dobro delo ili ne. Ukoliko pruži čašu vode, on željno iščekuje nagradu ili bar izraz zahvalnosti. Primetivši to, Guru ulazi u čovekov život i uklanja obe kazaljke tog sata sebičnosti – privrženost aktivnosti i žudnju za plodovima aktivnosti.
Nakon toga čovek radi zarad samog rada, ne očekujući više nikakvu nagradu, budući da je stalno svestan svoje dužnosti.

Parabola o dečaku i njegovim cipelama
Pas je zalajao na dečaka i ovaj je počeo da trči. Pas je počeo da ga juri; dečak je shvatio da ga cipele usporavaju, pa je pustio da mu spadnu sa nogu. Ostavio ih je iza sebe, a pas je smesta zgrabio jednu od njih i otrčao od dečaka, koji je zatim bezbedno otišao kući.
Svet na razne načine uznemirava čoveka sve dok ovaj poseduje dve stvari – pojmove 'ja' i 'moje'. Gde god da krene, ako je egoističan i posesivan, muke samsare će ga juriti i neće mu dozvoliti da predahne. A on, vezan za hiljadu stvari, nije u stanju da se žurno kreće ka svom odredištu. Zbog toga se odriče pojmova 'ja' i 'moje', kako bi mogao brže da napreduje prema cilju. Čim se odrekne poseda, svet prestaje da ga juri i muke samsare zauvek ga napuštaju. Odricanje ima ovo dvostruko preimućstvo: ono te oslobađa od svih tereta, čini ti srce lakšim i time ti omogućava da se vineš više u duhovno carstvo, a isto tako ti omogućava da se oslobodiš neprilika koje ti stvaraju prijatelji i rođaci. Stoga se odreci sveta i uživaj u vrhovnom blaženstvu.

Parabola o kostimiranom dečaku i mišu
Dečak se kostimirao u strašnog diva i otišao na igralište gde su bila druga deca. Ispuštao je grozne krike i dečaci su pobegli, uplašeni od tog demona. Iznenada je preobučeni dečak počeo glasno da cvili. Pao je na zemlju i ispuzao iz kostima. Unutar kostima bio je jedan miš, i dečak ga se strašno uplašio!
Tragalac navlači masku samorealizovanog mudraca i drži gromovite govore nastojeći da preobrazi ceo narod. Ljudi su ispunjeni strahopoštovanjem i divljenjem. Ali, vrlo brzo sledi tragaočev pad i maska pseudo-đnane biva smrskana, pošto se u njoj nalazi miš pohote, besa, pohlepe i licemerja, koji pokazuje njegovu slabost i obelodanjuje njegov pravi, plašljiv i budalast karakter. O, tragaoče, čuvaj se licemerja. Budi iskren i postigni Cilj.

Parabola o dečjoj svađi zbog kuća od blata
Nekoliko dece se igralo na seoskoj ulici praveći kuće i glumeći porodične uloge. Jedno je dete nasekiralo drugo, pa mu je ovo u nastupu besa šutnulo kuću koju je ono napravilo. I počeše da se svađaju oko toga. «Uništio si mi kuću; kako se usuđuješ?», itd. itd. Mladić koji je sve to posmatrao poče da se smeje nerazumnosti dece koja se svađaju zbog nestvarnih ''kuća'' načinjenih od pregršti blata, koje bi ionako srušili kad igri dođe kraj. Stariji čovek je, međutim, prokomentarisao: «Prijatelju, kada si bio dečak i ti si se ovako svađao. Sada kada si odrastao, takve stvari te više ne zanimaju. Stekao si osećaj za pravilnu procenu stvari. Dođi, treba na svaki način da umirimo decu; ali ne smeš da se smeješ njihovom ponašanju.»
Slično tome, ljudi se u svetu svađaju zbog banalnih stvari. Podižu kuće od cigle i blata, i svađaju se oko njihovog vlasništva. Cela ova planeta je gomila blata koja se obrće u beskonačnom prostoru. Privremeno je stvorena da bi đive mogle da izvode Njegovu predstavu. A kada se predstava završi, i ona će prestati da postoji. Osoba svetovne mudrosti smeje se onima koji se svađaju oko objekata čula. Ali, mudrac ga podseća da se i on, pre nego što je stekao znanje o prolaznosti objekata, takođe ponašao poput tih svetovnih ljudi. Sa iskrenom ljubavlju i saosećanjem, on navodi ljude da žive u miru i postupno ih prosvećuje i upućuje u pravu prirodu zemaljskih objekata, kao i mira i blaženstva koje mogu imati u Jastvu.


Parabola o čoveku koji se pred blagajnom pretvarao da je žena

Jedan čovek je otišao na železničku stanicu. Video je da je pred blagajnom velika gužva i da ljudi u dugačkom redu čekaju da kupe kartu. On je, međutim, želeo da brzo dođe do karte. Osvrnuo se oko sebe i spazio drugi šalter pred kojim nije bilo nikoga. Prešao je tamo, i otkrio da je on ''Samo za dame''. Našao se u nedoumici. Jedna dobričina u njegovoj blizini shvatila je šta mu treba, pa mu reče: «Pokrij glavu velom i pravi se da si žensko. Tako možeš da dođeš do karte.» Ni trenutka ne oklevajući, čovek ga je poslušao i dobio kartu. Jedan pregledač karata koji je to video stao je na ulaz na peron, i kada je čovek stigao do njega prokomentarisao je: «Ali, ovo je muška karta!» Čovek sa pokrivenim licem odigao je veo i rekao: «Da, da; ja sam muškarac.» Svi su se divili njegovoj promućurnosti.
Sve će đive na kraju postići mokšu. Ali, onaj koji je pametan žudi da ubrza svoju evoluciju i postigne mokšu ovde i sada. Nije raspoložen da se pridruži gomili. U jednome od milion javlja se ova težnja. On gleda oko sebe i primećuje da, dok je pravriti marga (kretanje ka napolje; staza delanja) krcata ljudima i zatrpana dobrim i lošim delima koja odugovlače evoluciju, postoji i druga, nivriti marga (kretanje ka unutra; prestanak delanja), na kojoj nema ni približno toliko gužve. On odlazi tamo, ali otkriva da je namenjena samo onima koji imaju određene kvalifikacije. Mudrac mu, u svojoj samilosti, dolazi u pomoć i kaže mu: «Ti možeš da se izdigneš iznad ideje o seksu ako zaboraviš da si muško. Možeš da pobediš okorelog neprijatelja, abimanu (poistovećenje sa telom), ako se pretvaraš da si budala ili ludak. U tome je tajna ove staze.» Čovek bespogovorno posluša mudraca, i tako stiče mudrost Jastva. Budalasti čovek iz sveta, sujetno ponosan na svoj majušni intelekt, ruga se mudracu koji se ponaša poput ludaka. No, mudrac u trenu odbacuje veo ludosti iza kojeg se sa razlogom sakrio, i blista kao božansko biće među ljudima, kao Bogo-čovek. On je postigao svoj Cilj, i lako ulazi u kraljevstvo beskrajnog blaženstva.

Parabola o goniču volovske zaprege
Gonič volovske zaprege stvarno je otkrio šta je Gospod Brama odredio za njega. Brama je na goničevom rođenju odlučio da ovaj zarađuje za život pomoću volovske zaprege. To mu je garantovalo da će imati dva vola i zapregu. Kada se u njemu pojavila ta istina, gonič je smislio izvrstan plan. Smesta je prodao volove i zapregu i nabavio sve što je njemu i njegovoj porodici nedostajalo. Sve pare od prodaje je potrošio, i vratio se kući. Nije imao ništa za sutrašnji dan. Zato je Gospod stvorio par volova i zapregu i stavio ih u čovekovu praznu štalu. Posle nekoliko dana, gonič ih je ponovo prodao i podelio iznos siromasima u dobrotvorne svrhe. Još jednom je Gospod stvorio volove i zapregu i stavio ih u goničevu štalu.
Sličan je slučaj sa samorealizovanim mudracem. On je ustanovio da je njegovo telo posledica njegove prarabde (sudbine, tj. delovanja karme po sili pobuda i navika iz prethodnih života) i da je sve što treba da doživi i da uživa ili propati – predodređeno. On sasvim jasno vidi funkcionisanje karme. Stoga se nikada ne uznemirava zbog sutrašnjice. Koji god zemaljski posedi da mu pripadnu, on ih odmah deli drugima. Ništa ne zadržava za sebe. Normalno, da bi izvršio božansku volju i potkrepio prarabdu, Gospod mu još jednom dodeljuje sve udobnosti i posede. Mudrac nastavlja da ih deli sa svom Božjom decom. On je lišen zebnje i brige, jer zna da će mu, sve dok traje njegovo telo, biti dato sve što je predodređeno prarabdom. Tako on raspolaže vrhovnim spokojstvom i savršenom zadovoljnošću.

Parabola o maharadži Puranđani
U stara vremena živeo je kralj po imenu Puranđana. Imao je prijatelja poznatog kao Aviđnata, Nepoznati. Kralj se rastao sa svojim prijateljem i lutao u potrazi za prebivalištem. Odbio je mnoga kraljevstva i stigao u grad sa devet kapija, snažno zaštićen sa pet zidina. U tom je gradu sreo prelepu damu okruženu sa deset slugu i zmijom sa pet ćuba, koji su je čuvali. Puranđana joj je prišao i zamolio je da ga prihvati. Ona je zbog toga bila beskrajno srećna i udala se za njega i učinila ga kraljem svoga kraljevstva. Puranđana je tu vladao stotinu godina.
Svakodnevno je izlazio iz grada kroz devet kapija i vraćao se sa raznim stvarima i iskustvima. Izgubio se u čulnim užicima i toliko se temeljno poistovetio sa kraljicom da je izgledalo kao da nema svoju vlastitu individualnost.
Jednog dana Puranđana je izašao u kočiji sa dva točka koju je vuklo pet konja. Pobio je mnoge životinje da utoli svoj apetit za čulnim užicima. Kada se vratio, njegova žena se naljutila što ju je bio ostavio samu, ali se brzo smirila i zaljubljeno ga zagrlila. I tako je Puranđana živeo ne primećujući da vreme prolazi.
Sustigla ga je starost. Čandavega, vođa 365 Gandarvi (među kojima su polovina bili svetli a ostali tamni), učestalo ga je napadao. Ali, golema zmija sa pet ćuba branila je grad. Ova borba je besnela punih sto godina i zmija je imala uspeha u odbijanju Čandaveginih juriša.
Kći Kale (Vremena) bila je u potrazi za mužem, ali niko je nije hteo. Na kraju je prišla Baji i udvarala mu se. Baja joj je ponudio svoju vojsku, kao i svoga brata Prađvaru, i podstakao je da uništi sva bića. Ta je vojska, praćena ćerkom Kale i Prađvarom, napala Puranđanin grad. Kralj je pod opsadom Kaline kćeri trpeo neizrecive muke. Kada je i Prađagarin (zmijin) dom bio napadnut od te moćne armije, zmija nije mogla da se suprotstavi tom jurišu i posle kratke borbe pobegla je iz grada. Prađvara je u međuvremenu zapalio grad. Mada mu je bio veoma privržen, kralj je bio prinuđen da napusti grad. Čak ni u tom trenutku, zbog svoje snažne čulne žudnje, Puranđana nije mogao da se seti svog starog prijatelja Aviđnate. Dok je napuštao grad, životinje koje je pobio u šumi opkolile su ga i mučile.
Ponovo se rodio kao prekrasna kći kralja Vidarbe. Maharadža Malalvadvađa oženio je tu princezu. Izrodili su jednu kći i sedam sinova. Poverivši kraljevstvo svojim sinovima, maharadža je otišao u šumu da meditira na Boga. I maharani (kraljica) ga je pratila. Nakon intenzivne pokore, dobio je daršan Gospoda; ušao je u samadi i bio nesvestan okruženja. Spoznao je svoju istovetnost sa Vrhovnim Bramanom i utvrdio se u turija (nadsvesnom) stanju. Kada je maharani ustanovila da je samo njegovo telo ostalo na zemlji dok je njegova duša postigla sjedinjenje sa Vrhovnom Dušom, pripremila je muževu sahranu i rešila da se baci u pogrebnu lomaču kako bi otišla sa mužem. U tom se času njen stari prijatelj Aviđnata pojavio pred njom i podsetio je da je bio njen prijatelj iz života u život. Takođe ju je podsetio kako je ona, napustivši ga, u svome prethodnom životu otišla u grad sa devet kapija i pretrpela mnoge patnje. On joj otkriva da su ona i on Jedno i samo Jedno. Duša kraljice se budi i postiže sjedinjenje sa Vrhovnim Bramanom.
Ova parabola ilustruje život đive u ovom svetu. Puranđana je điva. Aviđnata, Nepoznati, je Vrhovna Duša. Odbacivši mnoge živote kao mineral, biljka, životinja, itd., điva ulazi u ljudsko telo, Navadvara-puri (grad sa devet kapija, tj. telo sa svojih devet otvora). Postoji pet koša (omotača: hrane, daha, uma, intelekta i blaženstva) koje ovde okružuju đivu. Princeza u tom gradu je niko drugi do intelekt. Điva se venčava sa majušnim ljudskim intelektom. Stanujući u telu, điva uživa u zadovoljstvima ovoga sveta preko deset različitih čulnih puteva.
Vozeći kočiju tela sa dva točka dobra i zla, điva obavlja mnoge radnje kao što je žrtvovanje životinja u jađnama (žrtvenim obredima), itd. Intelekt postaje pomiren sa takvim delima, i tako điva i intelekt zajedno provode vreme.
Čandavega predstavlja godinu sa njenih 365 dana. Godine napadaju telo, ali zmija Prađagara sa pet ćuba (pet najvažnijih vidova daha: izlazni, ulazni, zadržani, penjući i uravnotežujući dah) odbija sve juriše i brani grad. Međutim, dolazi vreme kada čoveka savladava starost.
Tada ga napada moćna vojska, predvođena Kalom (vremenom ili smrću), Bajom (velikim strahom) i Prađvarom (smrtonosnom groznicom). Senzualni čovek koji je uživao u raznim objektima čula sada mora da zagrli hladnu i okrutnu smrt. Prana nije u stanju da se suoči sa ovim novim protivnikom, te odlazi. Smrtonosna groznica pali telo. Mada nerado, điva mora da napusti telo. Ali, zbog mohe (prianjanja) nije u stanju da uvidi svoje srodstvo sa Uzvišenim Neznanim Bićem, Bogom. Dok odlazi iz ovog sveta, razna bića koja je povredila tokom svog ovdašnjeg života gone je i muče.
Puranđanino naredno rođenje u ženskom telu ima za svrhu da pokaže da je điva iznad pola i da se rađa kao muško ili žensko u skladu sa karmom. Međutim, điva se u ovom životu odriče svih želja za čulnim zadovoljstvima, meditira na Gospoda i konačno sreće Uzvišenog Neznanog Prijatelja, Boga, koji budi dušu za njenu iskonsku velelepnost. Điva spoznaje svoju identičnost sa Vrhovnim Bićem.

Parabola o nesmotrenom jelenu
Jelen se igrao sa svojim parnjakom u bašti punoj cveća. Grickao je travu, a pažnja mu je bila potpuno obuzeta skladnim zujanjem pčela, te je propustio da primeti da mu se približavaju gladni vukovi, a isto tako i lovac sa strelom uperenom ka njemu. Lovac je odapeo strelu i u trenutku ga usmrtio, pre nego što je jelen mogao da shvati svoj usud.
Sličan je slučaj i sa čovekom u zabludi. Njegov život na zemlji vrti se oko jela i razmnožavanja. Kao što u bašti postoji mnoštvo cveća, tako se i u čovekovoj kući nalaze lepe žene čija lepota kratko traje i ubrzo vene poput večernjeg cveta. Čovek, obuzet prijatnim razgovorima o svojoj ženi i deci, nesvestan je vukova godina koji su spremni da mu prožderu život. Dolazi i lovac, Smrt, koji jednom jedinom strelom šalje čoveka na drugi svet, pre nego što je uopšte mogao da istraži prirodu Jastva.
O, čoveče, probudi se i meditiraj na Boga. Ne gubi ni trena u čulnom uživanju.

Parabola o lakonskom Spartancu
U staroj Grčkoj živelo je pleme zvano Spartanci. Bili su to veoma odvažni ljudi, vrlo jednostavnih navika, koji se nikada nisu hvalisali. Junaštvo Spartanaca bilo je legendarno širom njihove zemlje. Kada bi Spartanac rekao da će nešto da učini, ljudi su znali da bi on pre umro nego što bi propustio da to uradi.
Mesto u kojem su živeli zvalo se Lakonija, pa su ih nazvali Lakoncima. Jedan od naloga njihovog vladara bio je: «Budi kratak, jasan i precizan u onome što govoriš. Ne budi neodređen, i ne troši suvišne reči pokušavajući da kažeš ono što ne znaš. Ako ništa ne znaš, tako i reci. Ako hoćeš nešto da uradiš, ne hvali se time sve dok to ne ostvariš.»
Narod Lakonije bio je isto toliko poslušan svom vladaru, koliko i hrabar na bojnom polju. Uistinu, kada bi mu bilo postavljeno pitanje, odgovor Lakonca bio bi tako sažet i suštinski da se još i dan-danas, kada je iskaz jezgrovit, on naziva ''lakonskim''.
Postoji jedna priča koja ovo ilustruje. U severnoj Grčkoj je kralj Filip, otac Aleksandra Velikog, vladao teritorijom zvanom Makedonija. Filip je želeo da osvoji celu Grčku. Zato je skupio vojsku od više legija i upao u mnoge susedne države. Zatim je poslao poruku vladaru Spartanaca zahtevajući da ovaj prizna njegovu vrhovnu vlast nad Lakonijom. U isti mah, upozoravao je da će ih, ako mu se Spartanci ne budu povinovali, njegova vojska uništiti.
Kralj Filip brzo je primio odgovor. Pismo spartanskog vladara sadržalo je samo jednu reč. Ta reč je glasila ''Ako''. To je značilo da se Spartanci ne boje njegove armije i da bi kralj Filip mogao da sprovede svoju pretnju samo ''ako'' bi njegovoj vojsci bilo dopušteno od junačkih Lakonaca da uđe u Lakoniju.
Svet je prepun hvalisavaca, i ne oskudeva u brbljivcima. Praktični ljudi nikada sebi ne dopuštaju da se hvališu svojim delom.
Oni manje govore a više rade. Nikada ne obećavaju niti se zaklinju, već rade ono što se od njih očekuje. Ne šire lažne glasine i ne izmišljaju činjenice. Ne znaju za spletkarenje. Taština im nikada ne zamračuje razum. Izbegavaju zabunu tako što malo govore i ne slušaju glasine. Otuda su njihove odluke iskrene i nepokolebljive. Antički ljudi iz Lakonije predstavljaju izvrstan primer za ugledanje.


Parabola o Mahmudu i Ajazi
Mahmud Gazni bio je silan car pred kojim je ceo svet drhtao. Međutim, u privatnom životu je bio zaluđena žrtva očaranosti Ajazom, svojom robinjom. Bio je toliko zaveden ljubavlju prema njoj da je u njenom prisustvu bio sasvim nemoćan. Čak i kada je posećivao dvor, njegov premijer stalno je morao da ga podseća da je on moćni car Gazni, veliki osvajač, itd. Tada i jedino tada je bio u stanju da se ponaša kao imperator.
Isto tako je điva, koja nije ništa drugo do Beskrajna Svesnost, prevarena majom i dešava joj se da umišlja da je konačna, slaba, bolešljiva i ograničena, podložna rađanju i smrti, patnji i radosti, itd. Premijer đive ili čisti intelekt nastoji da duboko razmisli i da odgaji vritije o akandi (nedeljivosti), ekarasi (samo jednom interesovanju i uživanju), satćidanandi (istini-svesti-blaženstvu), nitji (postojanosti, stalnosti), budi (potpunoj pročišćenosti i sveznanju), mukta svarupi (istinskom obliku oslobođenog), itd., i sadaka počinje da meditira. U toku meditacija điva oseća da je jedno sa Beskrajnošću, nepromenjena majom i avidjom, i tako se postupno utvrđuje u ovom uzvišenom stanju.


Parabola o ''dramskoj predstavi''
Direktor Akademije Svetog Josifa organizovao je dramsku predstavu naslovljenu ''Ponovno sjedinjenje''. Najavio je da će različiti glumci tri sata igrati na pozornici i da će posle toga, u prisustvu probrane gradske gospode, umešnim glumcima biti podeljene nagrade i pehari. Privukao me je sam naziv drame, te sam otišao da je pogledam. Glumci su dobili prikladne kostime i naloženo im je da igraju različite uloge. Kada je sve bilo spremno, direktor je objavio početak predstave. Izašla je skupina glumaca, odigrala svoje uloge i zatim nestala. Sledeća grupa glumaca je došla, pa je, odigravši svoje uloge, takođe nestala. Taj proces je tekao bez prekida. Hej, vidi onog lošeg glumca! On ne igra svoju ulogu, nego ometa i usporava ostale glumce ispravljajući njihovu glumu. Pri tom popravlja svoj kostim, ukrašava ga, sve radi samo ne igra svoju ulogu. Valjda misli da nema direktora, da se predstava nikada neće završiti i da će zauvek nastaviti da uživa i da radi šta mu se prohte. On je budala, koliko god mislio da je pametnjaković. Direktor i gospoda primećuju da on kvari celu predstavu. Direktor je veoma blaga osoba i ne uklanja ga odmah sa pozornice, nego čeka dok se njegovo učešće ne završi, a potom ga kažnjava za njegov prestup, i on gorko plače.
A onda na scenu izlazi vrstan glumac. On ima akutni bol u leđima, ali izgleda da je potpuno zaboravio na njega i isključivo je obuzet time da što je moguće bolje odigra svoju ulogu; potpuno je udubljen u nju. On čvrsto veruje da će se predstava posle tri sata završiti i da će direktor doneti sud o svim glumcima. Jedino što ga trenutno interesuje jeste da sada odigra svoju ulogu upotrebivši sve svoje sposobnosti. I zaista, odigrao je ulogu u izvrsnom stilu koji sada svi hvale. Osvojio je srca svih prisutnih.
Predstava je ubrzo završena. Glumci koji su odabrani za nagrade uz počasti su izvedeni na podijum. Direktor i gospoda bili su vidno zadovoljni njima. Jedan za drugim su prozivani i dodeljene su im nagrade, pehari i razna druga priznanja. Njihova radost bila je ogromna. Bila je to veličanstvena predstava. Vraćajući se kući, zatekoh sebe u sanjarenju, još jednom u mislima prolazeći kroz ceo spektakl te večeri i šapatom ponavljajući najupečatljivije trenutke.
Bog je upriličio sličnu dramsku predstavu ovog sveta naslovljenu ''Realizacija Boga''. Preko proroka i svetaca je objavio da će đivatme glumiti određen broj godina, obukavši različita tela. Udasi i izdasi svakog tela već su izračunati. Potom će On doneti sud o svakome i dodeliti pehare i nagrade večnosti valjanim glumcima u prisustvu svetaca iz božanskog dvora.
Bog je đivatmama dao tela i podelio im različite uloge. Kada je stvorio svet ova drama sveta je počela. Jedna skupina tela dolazi, igra svoje uloge i zatim nestaje. Dolazi druga grupa učesnika i isto tako odlazi. To je neprekidan proces. Vidi onog lošeg glumca. On ne igra svoju ulogu i ometa bakti ostalih. Privržen je svom telu i stalno zauzet hraneći ga i održavajući ga i uživajući u svetovnim zadovoljstvima, a bez imalo bakti prema Bogu. On valjda smatra da Boga nema, i da nikada neće odbaciti svoje telo, već da će zauvek nastaviti da uživa u telesnim zadovoljstvima. Budala je, koliko god mislio za sebe da je pametan. Bog i Njegovi dvorjani sve vreme ga posmatraju. On je mrlja na drami sveta. Bog je jako sklon praštanju i ne kažnjava ga odmah, nego čeka dok ne završi svoje učešće, a zatim mu presuđuje i ovaj plače.
Potom nastupa valjana osoba. Ona živi božanskim životom. Možda ima bolesno telo, ali je zaboravila sve o njegovom stanju, i stalno je zauzeta ispoljavanjem bakti prema Bogu svim svojim snagama. Ona čvrsto veruje da jednom mora umreti, i da će Bog o svakome doneti svoj sud. Jedina briga joj je da njena bakti raste i jača što je moguće više. Ona osvaja svačije srce i svi je hvale. Kada odbaci svoje telo, uz počasti je dopraćaju do Božjeg dvora. Bog i Njegovi dvorjani raduju se da vide bakte. Bog ih jedno za drugim proziva i dodeljuje im nagrade i pehare večnosti, i to ih ispunjava ogromnom radošću i blaženstvom.
Postanimo korisni učesnici u ovoj predstavi sveta. Prestanimo da brinemo o bolesti i smrti. One će neminovno doći. Prilagodimo se okolnostima i budimo preduzimljivi u bakti. Hrana, odeća i svetovne aktivnosti su potrebne, ali iznad svega je bakti, ljubav prema Bogu, jer to je uloga radi koje nam je Bog dao ovo telo. Učinimo to upravo sada i zaslužimo Njegove pohvale i odlikovanja u božanskom dvoru, te uživajmo beskrajno blaženstvo.

@ Sva prava na prevod zadržava prevodilac.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVAMI ŠIVANANDA

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu