Joga je za svakoga

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Joga je za svakoga

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 03, 2010 9:53 pm

Joga je za svakoga


Moglo bi se reći da je joga nauka o zdravlju, za razliku od savremene zapadne medicine koja je u celini nauka o bolestima i njihovom lečenju. Kada se joga praktikuje na ispravan način, ona pomaže da se smanje negativni efekti stresa na um i telo i može da pomogne telu da uspori starenje.

Stres i traume ostavljaju veoma negativne posledice na našem telu. Stres može da dovede do toga da se meka telesna tkiva zgrče i otvrdnu da bi se zaštitila. Kad telo postane previše stresirano ili ozleđeno usled neke fizičke ili mentalne povrede, prirodno je da će ono ograničiti svoju pokretljivost, kako ne bi bilo dalje štete. Usled toga, ono tokom vremena postaje kruto. Kako starimo, telo nam postaje sve ukočenije i sve manje pokretljivo.
Ukloniti emocionalni stres
Ali, bol i povrede nisu uvek fizičke prirode. I emocionalni stres dovoi do toga da se telo, um i duša suze i skupe. Kako čovek stari, i fizički i emocionalni stres dovode do istog efekta stezanja. Česte žalbe “žiga me oko srca”, “probada me u boku” ili naprosto “osećam se nelagodno” sa neodređenim simptomima i lokacijama u velikom broju su samo posledica tih energetskih zastoja i ukočenosti.

Na primer, kako čovek postaje sve suženijih mentalnih i emocionalnih vidika, i telo polako počinje da oboleva, jer ne može da obezbedi dovoljno hranljivih materija, kiseonika, niti životno važnog osećaja smirenosti. Usled toga i telo i um moraju da se više naprežu da bi čovek ispravno funkcionisalo, a to može dovesti do osećaja nelagode, umora, potištenosti, razdražljivosti, pa čak i do bolesti. Individualizovane vežbe joge pomažu da se smanji ukočenost tela, da se poboljša cirkulacija i da se um otvori za nove načine izlaženja na kraj sa teškoćama.
I za brige ima leka
Svi mi znamo šta znači biti u stresu, kad imamo problema kod kuće, kad cene rastu, kad nam preti otkaz… Gotovo je uobičajeno da se osećamo uznemireno, zabrinuto, nervno napeto i da strahujemo od budućnosti. Ako ne možemo da se izborimo sa takvim stanjima uma i emocija, to na kraju oštećuje čitavu našu konstituciju. U najgorim slučajevima ta nagomilana tenzija može dovesti i do teških oboljenja.

Ali, vežbanjem asana (joga položaja) i pranajame (vežbe kontrole disanja i životne energije) možemo zaštiti svoje zdravlje i učiniti otpornijim svoje telo, um i emocije. Joga zapravo pomaže da se čitavo naše biće vrati u stanje u kome bi i trebalo da bude – u stanje ravnoteže. Vežbanje asana i pranajame pomaže da se pročiste unutrašnji organi, jer pomaže izbacivanju toksina iz tela. Osoba koja vežba asane, pranajamu, bande (posebne položaje) i mudre ne samo da time poboljšava svoju cirkulaciju, već i povećava kapacitet svojih pluća, što na opštem planu doprinosi da se eliminišu bolest i osećaj nelagode u umu i telu.
Joga je tesno povezana sa mentalnim zdravljem. Ljudi koji praktikuju jogu iz iskustva znaju da ona dovodi do dubokih unutrašnjih preobražaja koji imaju trajne efekte na mentalno zdravlje. Svedočenja ljudi koji se bave jogom pokazuju da ona zaista dovodi do smanjenja strepnje, napetosti i briga. Redovno vežbanje meditacije, asana i vežbi disanja pomoći će i da se postigne fleksibilnost i opuštenost uma. Joga nam pomaže da se um oslobodi od mentalnih turbulencija i neprekidnog kovitlanja misli od kojeg praktično nikad nemamo mira.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Joga je za svakoga

Počalji od Wedrana taj Pon Mar 14, 2011 5:56 pm

JOGA



Joga je umeće dovođenja duha i tela u ravnotežu zahvaljujući čemu postajemo smireni i vitalni





Joga, koja je preživela više hiljada godina i nadživela mnoge oblike rekreacije, sve je popularnija, pa gotovo i nema fitnes studija ili velnes centra koji ne nudi neki od njenih mnogobrojnih sistema i tehnika. Joga opušta i daje energiju, oslobađa stresa, uklanja napetost u leđima i vratu, glavobolju i poremećaj spavanja. Joga je mnogo više od pukog sredstva za održavanje psihofizičke kondicije putem telesnih vežbi i vežbi disanja i opuštanja. Ona nas uči da se s dužnim poštovanjem i mnogo ljubavi odnosimo prema telu i duhu i omogućava nam ponovni kontakt sa samim sobom.

Vežbe i tehnike disanja

Joga je učenje staro više od 3.500 godina, utemeljeno u indijskoj istoriji i filozofiji. Predstavlja kompleksni sistem koji ujedinjuje telesne vežbe, tehnike disanja, vežbe pročišćavanja, meditacije i opuštanja. Izraz joga je složenica sastavljena od dve reči na sanskritu: yuj, što znači sjediniti, i ghan, što se prevodi kao upotpunjavanje. U skladu sa svojim izvornim značenjem, osnovna svrha joge je ujedinjavanje, stapanje i harmonizovanje tela, psihe i duše. Joga je pogodna za sve ljude, bez obzira na godine i psihofizičku kondiciju. Iako postoje mnogi sistemi i tehnike joge, našem stilu života najprimerenija je Hatha joga. Ona je najpoznatiji i temeljni sistem koji obuhvata oko 200 asana, telesnih položaja, vežbi disanja, koncentracije i meditacije kojima je cilj da podstaknu protok životne energije i da postignu unutrašnju ravnotežu.

Efekti joge

Pozitivni efekti joge zaista su brojni, a većina je i naučno potvrđena. Jogom se uspostavlja i održava unutrašnji mir i sklad, razvija samosvest i podstiče samopouzdanje. Izvor je vitalnosti i životne energije i pod njenim uticajem razvija se kreativnost. Vežbe joge pozitivno utiču na mišiće, vezivno tkivo i zglobove. Pod njenim uticajem telo postaje lepše i izduženo, pokreti gipki, lagani i elegantni, a držanje kraljevsko. Joga jača kičmu i pridonosi njenoj elastičnosti. Mišići postaju jači, vitkiji i elastičniji, a zglobovi čvršći i pokretniji. Joga utiče i na unutrašnje organe podstičući njihovo funkcionisanje, a posebno njihovu prokrvljenost. Recimo, joga normalizuje i stabilizuje krvotok i rad srca, jača i smiruje nervni sistem i podiže celokupni imunitet. Joga poboljšava i koncentraciju. Disanje samo po sebi postaje pravilno, pa se umesto plitko i ubrzano, počinje disati lakše i dublje, od čega koristi ima celokupni organizam, a posebno koža koja postaje sveža i sjajna. Vežbe povoljno utiču i na probavu i pomažu kod različitih poremećaja, na primer, gastritisa i zatvora. Pod uticajem vežbi joge telo troši kalorije, normalizuje se osećaj gladi i potreba za hranom pa se tako gubi na težini.

Protiv stresa

Iako je joga namenjena svima, ona se posebno preporučuje određenim grupacijama ljudi. Vežbe joge biće od posebne pomoći osobama koje imaju problema s držanjem, kičmom i bolovima u leđima kao i onima koji boluju od hroničnih bolesti organa za disanje, astme i alergija, kao i hroničnih glavobolja i migrene. Bavljenje jogom preporučuje se i za ublažavanje simptoma raznih psihičkih poremećaja i bolesti, a posebno onima koji su pod stalnim stresom.

Saveti za trening

- Ako imate problema sa zdravljem, krivu kičmu, visoki krvni pritisak ili vrtoglavicu, pre učenja joge obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.

- Vežbe joge savladajte isključivo uz stručno vođstvo iskusnog trenera i ni u kojem slučaju se ne upuštajte u samostalno učenje uz pomoć kaseta i knjiga, kako biste izbegli mogućnost usvajanja pogrešne tehnike.

- Željeni rezultati mogu se postići samo redovnim i doslednim vežbanjem na duži period, i zato jogu praktikujte najmanje tri puta nedeljno 20-30 minuta ili, još bolje, svaki drugi dan. Naravno, najbolji rezultati postižu se svakodnevnim praktikovanjem joge desetak minuta ujutro ili uveče.

- Vežbajte uvek u isto doba dana, a izbor uskladite sa svojim bioritmom, zavisno do toga da li ste jutarnji ili večernji tip.

- Pre treninga nemojte jesti, pijte što manje tečnosti, a neka između većeg obroka i vežbanja prođe najmanje dva sata.

- Vežbajte bosi ili u toplim pamučnim soknama, u udobnoj i laganoj pamučnoj odeći koja ne sputava pokrete, i na prostirki koja se ne gužva.

- Pre vežbanja kratko zagrejte svoje telo, na primer, pet minuta trčite u mestu.

- Vežbe izvodite pažljivo, odmereno i strpljivo, uz koncentrisano disanje.

- Ne forsirajte se i ne činite nepotrebne pritiske na telo dok se rastežete i savijate. Mora vam biti ugodno jer se u jogi do cilja dolazi malim i telu primerenim koracima, dakle, polako ali sigurno.

- Dok vežbate, udišite i izdišite duboko i koncentrisano isključivo kroz nos, pa će tako vazduh koji udišete biti pročišćen, ovlažen i ugrejan.

- Znojenje za vreme vežbanja je dobar znak, posebno kada se izvode dinamične vežbe koje podstiču cirkulaciju.



Autor:



Milica Prelević

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Joga je za svakoga

Počalji od Wedrana taj Pon Mar 14, 2011 6:08 pm

Pozitivno dejstvo joge ogleda se na vise nivoa I na duze staze. Vec smo neke nabrojali.


Joga:


Poboljšava opšte stanje organizma

Smanjuje i/ili održava telesnu težinu

Zateže i jača mišiće, povećava elastičnost

Popravlja držanje i koncentraciju

Pomaže kod raznih zdravstvenih problema

Oslobadja stresa i pomaže da se opustite...


A kako joga zapravo deluje?



Izdvojicu ponesto za sta mislim da je najvaznije:



UTICAJ NA STRES, tj. centralni I periferni nervni sistem:

Vecina bolesti, kao sto svi znaju, dolazi “iz glave”. Uz pomoc:

a) vezbi disanja,

b) telesnih vezbi (koje u svom sklopu imaju I disanje, ali deluju I na zlezde I nervne zavrsetke),

c) i uz pravilnu relaksaciju,

oslobadjamo se stresa. Dovoljno je na dvadesetak minuta dnevno zaboraviti na sve brige I probleme, izbaciti iz sebe sve sto je negativno a nahraniti sve celije kiseonikom I pozitivnom energijom, I vec smo zdraviji duhom, a time I telom (I obrnuto J)

(Uz to: dok radimo joga vezbe, sva paznja usmerena je samo na njihovo izvodjenje, sto samo po sebi poboljsava koncentraciju. A tu su jos I vezbe ravnoteze, sve sa blagotvornim dejstvom na nas nervni sistem).


SIMETRIJA I RAVNOTEZA

JOGA po vecini izvora znaci “jedinstvo” (tela I duha, nas I okoline…), a HATHA (ha- sunce, tha- mesec) jos I jedinstvo sunca I meseca. Ravnoteza svih sila u prirodi uz pomoc joge prenosi se I na coveka.

Ravnoteza nas I okoline daje uravnotezenu licnost.

Kad je rec o telu, svako od nas je asimetrican (primer lica, desnjaci smo ili levaci, imamo makar malo krivu kicmu, najcesce nam je jedno stopalo vece sto je opet posledica nepravilnosti skeleta itd.). Ova asimetrija za posledicu ima nepravilnosti u radu organa. Uz pomoc joge, ta asimetricnost tezi da se smanji, cime se postize simetricnije, a time I zdravije telo.


PROBAVA I RAZMENA MATERIJA



Ovaj se momenat cesto zanemaruje a od najveceg je znacaja.Mozda zvuci prizemno, ali bez besprekorne probave nema ni zdravlja. Blagovremeno izbacivanje toksina direktno utice na stanje naseg organizma. Zato mnoge joga vezbe ciljano direktno Ili indirektno deluju na nas probavni trakt odrzavajuci ga u dobrom stanju, sto automatski povlaci I dobro stanje celog organizma. Pravilna razmena materija je I preduslov normalne telesne tezine.


CIRKULACIJA

Prokrvljenost svih organa I elasticnost krvnih sudova su od krucijalnog znacaja za organizam. Samo dobra cirkulacija obezbedjuje nesmetan rad svih organa I tkiva, ukljucujucu I sve unutrasnje organe I zlezde sa unutrasnjim lucenjem. Kroz joga vezbe celo telo se hrani kiseonikom koji kroz krv dopire u bukvalno sve delove tela. Istezanjem, pregibanjem itd. poboljsava se strujanje krvi kroz krvne sudove I misice, kao I masaza, a time I bolja prokrvljenost unutrasnjih organa I zlezda.


SKELET

U jogi se kaze - mlad si onoliko koliko ti je mlada kicma. To govori koliki je akcenat joge na skeletu, ali I na svemu sto uz to ide: misici koji ga drze, ligamenti, krvni sudovi, nervni zavrseci… Pravilnim vezbanjem sve se ove komponente drze u dobrom stanju.

(Uzgred, po joga predanju sva vitalnost smestena je u kicmi, gde se nalazi I sedam chakri I imaginarna zmija (kundalini) koja lezi uspavana u repnom delu kicme, da bi se uz pomoc joge probudila I kroz cakre dosla do one najvise, cakre spiritualnosti.)


U nasoj kulturi jako nam je vazan izgled, pa ne treba zanemariti ni taj aspekt. Samo zdravo telo je lepo telo, a zadovoljstvo sobom (I psihicki I fizicki) predstavlja preduslov sklada sa sobom I okolinom, sto I jeste glavno polaziste I ishodiste joge.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Joga je za svakoga

Počalji od Wedrana taj Pon Mar 14, 2011 6:09 pm

Sve vrste joge



Koja vrsta joge vam najviše odgovara? Nista znali ni kakve sve vrste joge postoje, po čemu se razlikuju, kako bilo koji pristup može da nam pomogne u ovom svetu ubrzanog tempa, uzburkanih misli i neostvarenih emocija.


Piše: Dragan Lončar, učitelj joge





Joga koju većina ljudi danas poznaje zove se Ha-Tha joga i sastoji se od položaja (asana) i vežbi u pokretu koje su usklađene sa disanjem, kao i vežbi disanja (pranajama) koje se uglavnom izvode u sedećem položaju.



Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem Hatha joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se “razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu takođe su neusklađene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge.



Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost između stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajući jogu mnogi su uspeli da reše neke životne probleme iako se nisu njima bavili na drugačiji način od do tada poznatih pokušaja da nešto promene. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobađajući se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskraćujući “hranu” koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Odjednom su se “otvorile” šanse na materijalnom i finansijskom planu, uskladili se emotivni odnosi, ostvarila se poznanstva sa pravim ljudima (onakvim kakvim ih opisuje Radjard Kipling u poemi Ako). Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraća se sposobnost usredsređivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanja istine od neistine i prepoznavanja suštine pojavnosti stvari u životu.



Redovnim vežbanjem joge na neobjašnjiv način nestaje “glad” prema nekim stvarima koje konzumiramo da bismo popunili “praznine” koje se poput dubokih jama nalaze u nama. Postiže se stanje svesti u jogi poznato kao santoša - ispunjenost, samodovoljnost. To se odnosi ne samo na fizički osećaj gladi, već i na emotivni i psihički. Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike, tj. one gube svoju magnetičnu i gravitacionu moć, jer se mi menjamo. Dolazi do postepene razgradnje ustaljenih navika i modela ponašanja, razmišljanja i osećanja, koje nas onemogućavaju da sagledamo celovitost života. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu. Telo je kočija, čula su konji, razum su uzde, inteligencija je kočijaš i Sopstvo je putnik – stara je izreka Upanišada. (Katha-Upanišad veoma lepo opisuje svrhu joge). Put Hatha joge, fizičke joge, u bogatom filozofsko-praktičnom sistemu drevne Indije služi kao solidna osnova za duhovni razvoj.





Druga vrsta joge je tzv. Gjana ili Đnana Joga - joga razlučivanja i uvida. Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije i razlučivanjem istine od neistine nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije: Šri Ramana Maharši, Šri Nisargadatta Maharađ i Đidu Krišnamurti.



Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega - čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje, recimo, prolaznosti svega u životu, može odvesti pojedinca u osećanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari, sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije “legla” na plodno tlo. Krajnji cilj Gjana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna

.



Budisti Mahajana ističu neophodnost razvijanja ljubavi i saosećanja – karune uporedo sa razvijanjem mudrosti – prađne. Veliki budistički mislilac Nagarđuna, koji je živeo u drugom ili trećem veku u Indiji, svojim Prađnaparamitra sutrama koje su mu, prema legendi, razotkrile Nage – mistični red jogija, izvršio je snažan uticaj na filozofiju Budizma.





Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bhagavad Giti. To je joga u akciji. Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom. Svako od nas traži određeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu Karma joge. To ne znači da treba dozvoliti da drugi nezasluženo koriste našu energiju, jer to nije dobro za njihov a ni za naš duhovni razvoj, ali ako "adekvatna" nagrada izostane, to treba mirno prihvatiti, u suprotnom, sve više ćemo se uplitati u slične situacije i doživljavati "nepravdu", ne shvatajući da je karma sa kojom se suočavamo sastavni deo našeg karaktera i da je možemo poništiti jedino prihvatanjem i razumevanjem razloga zbog kojih nam se neke stvari dešavaju u životu. Kako ne bismo bili zatečeni jer, kada smo povređeni, teško je zaustaviti inerciju osećanja i ozlojeđenosti, a još gore je potiskivati, najbolje je na vreme razvijati pomirljiv stav i budnost, dobrodušnost i spontanost u svakoj akciji, koliko je to moguće, sve dok nam to ne pređe u naviku. Tako ćemo se postepeno oslobađati negativnih programa koji privlače neprijatne situacije, namenjene da isprave naše pogrešno izgrađene stavove. Podsećanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge.



Ideal Karma joge iskazuje se kroz živote taoističkih, čanističkih i zen-budističkih učitelja. Kada u sebi razvijemo unutrašnji stav da svakodnevne poslove obavljamo bez namernog napora ili svrsishodnosti to taoisti nazivaju Wu-Wei (ne-delanje). Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije često nisu potpisivali svoja dela i ostajali su anonimni. Nisu se vezivali za svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi, već su uživali u kreativnom radu ne doživljavajući sebe kao nekoga ko radi, već nekoga kroz koga se dela.





Bhakti joga je joga predanosti Bogu. Išvara pranidhana - prepuštanje božjoj volji - Neka bude božja volja. Ovo je najzahtevniji oblik joge, u kome nema mesta za rezervisanost bilo kakve prirode. Realizovani Bhakta (posvećenik Bhakti joge), vidi božansko u svemu, prepoznaje lepotu Boga svuda oko sebe. U njemu gori ljubav prema svima i svemu, obuzet je blaženstvom. To stanje svesti zove se Madhura – božanska slatkoća.



Bhakte nastoje da delaju, osećaju i razmišljaju održavajući sve vreme svesnost o Bogu. Znaju i osećaju da su samo zahvaljujući Bogu u stanju da osećaju, misle i rade. Ovo konstantno podsećanje umanjuje stisak ega i ograničenja koja iz toga nastaju. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božju milost i mogućnost da pročisti dušu i tako se približi Bogu. Ljudi jakih emocija jesu potencijalne bhakte. Emocije hrane i podstiču svaku misao i akciju. Kada su razbijene - one su slabe, ali kada su usmerene - postaju izuzetno moćne. Kada se usmeravaju ka božanskom principu - emocije prerastaju u devociju.



Psihološki gledano, Bhakti joga je izvanredan metod pomoću kojeg se uravnotežava preterana rigidnost i vezanost za intelekt. Od velike je pomoći u otklanjanju intelektualne "konstipacije" i moćno sredstvo za oslobađanje i kanalisanje emocija. Danas su ljudi veoma zatvoreni, retko se smeju i slobodno izražavaju osećanja. Emocije se često ispoljavaju eksplozivno, nekontrolisano, nekultivisano i destruktivno. Stari tekstovi govore o tome da je u vremenu u kojem živimo – Kali jugi, stalno ponavljanje božjeg imena jedina delotvorna tehnika (sadhana). Kali juga je vreme velikog stresa, konfuzije i uznemirenosti. Svakako da je radi održavanja dobrog zdravlja preporučljivo vežbati Hatha jogu i tehnike disanja, ali svi drugi oblici, kao što su rituali, duge meditacije i slično za populaciju Kali juge suviše su zahtevni. Podsećanje na Boga, razmišljanje o Bogu, pevanje božjeg imena, prepoznavanje božje volje u svemu, postulati su Bhakti joge.



Pogrešno razumevanje Bhakti joge vodi u dogmu, koja vrlo brzo prerasta u fanatizam i netoleranciju. Ne treba zaboraviti da reč bhakti potiče od sanskritskog korena bhađa, što znači – "obožavati, voleti, služiti".





Radža joga, u prevodu kraljevska joga, jeste duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Priroda uma (misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija) poput koncentričnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, koja sprečava Svest (Puruša) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoći nesmetano manifestuje kroz instrument um-telo (Prakriti). Svakodnevnim vežbanjem (koncentracija, meditacija i samoposmatranje) i razvijanjem unutrašnjeg stava nevezivanja (vairagya) može se postići oslobođenje od patnje (moksha).



Put Radža joge opisao je pre oko 2500 hiljade godina svetac i mudrac Patanđali u svojim Joga sutrama, uputstvima do sada neprevaziđenim po mudrosti, jasnoći i konciznosti. Sam naziv ove joge govori o tome koliko je ona zahtevna. Teško se danas u doba Kali juge može naći čovek koji bi bio u stanju da ispoštuje principe Radža joge, a još teže da postigne prosvetljenje.





Pomenuli smo najznačajnije vrste joge. Hatha joga, koja se bavi telom i usklađivanjem energija, neophodna je osnova za dalji duhovni razvoj, ako čovek želi da se svesno kreće tim putem. Gjana joga odgovara intelektualnom tipu ličnosti, Bhakti joga emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamične i preduzimljive osobe koje ne drži mesto i nemaju strpljenja da meditiraju, Radža joga odgovara mističnom i jasno determinisanom tipu ličnosti koji se odlikuje snažnom voljom. Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put.



Postoje i druge vrste joge, kojima se na određen način koriste opisane joge. To su: Nada joga – joga koja se bavi usredsređivanjem na unutrašnji zvuk – Nadu; Krija joga - podrazumeva provlačenje svesti kroz psihičke kanale i energetske centre, sinhronizovano sa dahom i bliska je taoističkim meditacijama; Mantra joga – koristi zvuk kao metod pročišćenja uma i oslobađanja od potisnutih impresija (samskare). Mantra je za Bhakte ime Boga; Jantra joga – usredsređivanjem na mistične dijagrame (geometrijski iskazane kosmičke sile), budimo energije u sebi, proširujemo svest i stapamo se sa kosmičkom svešću, čije je ustrojstvo iskazano putem Jantre; Kundalini joga nastavak je Hatha joge, jer nastoji da svojim tehnikama otvori energetske centre – Čakre, izbalansirane energije preusmeri u središnji energetski kanal – Sušumnu, i individualnu svest rastvori u apsolutnoj svesti. Hatha, Krija, Mantra, Jantra i Kundalini joga ulaze u sastav veoma sveobuhvatnog i bogatog sistema - Tantra joge

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Joga je za svakoga

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu