Kultura - aktuelnosti

Ići dole

Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:00 pm

Podgrejano iz L.A.

Dobar deo proteklih noći proveo sam u potrazi za prvom rukom scenarija Gospodari ulice, napisanog sredinom '90-ih (kada se još zvao The Night Watchman), mnogo pre no što su majstor-kvariše uplele svoje prste. Mnogo pre no što je Brajan De Palma napravio travestiju od Crne Dalije i pre no što je Kurtis Henson snimio Poverljivo iz L.A.—najbolji film '90-ih. Kao pravi digitalni detektiv, naoružan borbenošću, burbonom, benzedrinima i pokojim bendžosom za polusatno punjenje baterijâ kad prvi zraci svetla prodru kroz prozor, rovario sam po gigabajtima gugl-papirologije. Overio svaki sajt sa besplatnim skriptovima. Šetao forumima, krstario po torentima. Cimao prijatelje na američkim univerzitetima sa pristupom prestižnim bazama podataka. Jok. Šipak. Ništa.

Zamajavanje oko zajedničkog imenitelja. Ne zbog Dejvida Ajera koji po ko zna koji put cedi identičnu priču—bilo da je piše (Dan obuke), piše i režira (Surova vremena), ili, sad, navodno, samo režira. Već zbog onoga koga Ajer već drugi put prekraja; onog zbog koga bih Gospodare ulice—shvatih posle treće projekcije—radije čitao nego gledao. Zbog Džejmsa Elroja.

Teško je pisati o omiljenom piscu—neki se ni ne usuđuju. Čovek koji pljuje po Čendleru i Dostojevskom, samoproklamovani eksploatator ubistva rođene majke i Betoven kriminalističke proze ("štaviše, ima ljudi koji Betovena zovu 'nemački Elroj'!") mora imati jaka leđa da bi podržao takav bravado.

Ima—cigletine. Krcate: imenima, datumima, događajima; likovima koje nepokolebljiva opsesija vodi preko leševa podvodača i političkih piona, korupcije zakonskih institucija i iskvarenosti duše, sve do—ako pre toga ne popiju metak u facu—kakvog-takvog iskupljenja (i metka u facu u prologu naredne knjige, obično). U jednoj Elrojevoj rečenici svašta može da se desi—bitni likovi ginu bez najave ili pardona, jedan novinski naslov gura radnju mesecima unapred, prijatelji postaju neprijatelji, neprijatelji postaju prijatelji. Osam godina tajne istorije Los Anđelesa sabijene na petstotinak grozničavih stranica? Izvol'te. Mislite da vam za Sto godina samoće treba papir za popisivanje rodoslova latinoameričke porodice? Za Američki tabloid treba vam čitav zid i gomila crnih flomastera za praćenje beskonačnih intriga, pohranjenih detalja, pûkih slučajnosti, koje Elroj, sve do jedne, uvezuje u pripovedačku tapiseriju.

Izvuci jednu nit i sve se raspada; uspešno prekroji njegovu knjigu za platno—dobićeš holivudski film decenije. Pohrvaj se s njegovim scenarijima? Obrati se Dejvidu Ajeru, i nađi što harizmatičnije glumce da iznesu ono što škrabalo poglupi: Dan obuke vadio je Denzel Vošington; samo uz Kristijana Bejla mogla su se izdržati Surova vremena; Ajerovoj prvoj obradi Elroja—Dark Blue—pomogao je Kurt Rasel, u ključnoj ulozi poznije karijere.

"Borba između Svetlosti i Tame", podvodio nam je Kijanu Rivs Gospodare, sigurica-saundbajtom kojim je verovatno promovisao i Matriks i Konstantina. Nisu mu strane uloge onih koji se tokom te borbe kreću u sivoj zoni "između"—igrao je čak i problematičnog pandura na surferskoj dasci (baš u vreme kad je Elroj završavao svoj Losanđeleski kvartet).

Mnogi su se, zauzvrat, bavili Kijanu-enigmom, neki je čak i rešili. Ali, čoveka kome je najveći strah da će mu na pogrebnoj ploči pisati "onaj što je glumio Teda" do sada je u svim situacijama služio zbunjeni zen-pogled u daljinu. Idu mu od ruke pucanje, podmetanje dokaza, voštenje drukara telefonskim imenikom—rutina pravednika. Ali, kad treba da izbacuje prebudžene aliteracije iz usta k'o nabrijani bi-bop bubnjar iz palica ("žrtve su devojčice koje su kopali, karali, i kačili na Internet") ili da koristi rasizam kao oružje ("svima su vam oči k'o apostrofi, oblačite se k'o belci, pričate k'o crnci, vozite ista kola k'o Jevreji"), deluje kao devetogodišnjak koji čita s "idiota", a ne kao ovaploćeni elrojevski heroj kome pravila policijske procedure i sopstvena savest samo smetaju da počisti ološ. Vik Meki iz serije Prljava značka sažvakao bi ga, ispljunuo k'o slinu, smestio mu jedan u čelo još u prvom činu.

Kakogod, Tom Ladlou se budi s utokom, bez nje ne odlazi ni bič da baci u šolju (deset minuta kasnije roknuće tipa kao Gagija na kraju Kad budem mrtav i beo koji nije preduzeo tu meru predostrožnosti). Dok vozi ulicama El-Eja u standardnoj Ajerovoj sekvenci, radi se unučićima votke—klin se klinom izbija. Njegov moto? "Jebeš pojačanje." Iako je deo specijalnog narko-odreda, radi solo. On je noćna ptica grabljivica, navodeća raketa za brzopotezno istrebljenje šljama.

A ima i koga da ga navodi. Redovnu figuru u Elrojevim paklenim pripovestima—nazovimo je "crnački Dadli Smit". Baja koji vuče konce i Ladlouu čuva leđa od Unutrašnje kontrole. "Ovo je predivno, Tome!" divi se Forest Vitaker prizoru pokolja k'o nekoj Baskijatovoj slici—gajba istačkana krvlju, Korejanci rasuti po zidovima, ponosni pater familias. "Pobrinuo sam se za tebe i ranije, ima da se pobrinem i sad", skida Forest Denzela Vošingtona zabave radi, sa sve odmahivanjem vilice i klimanjem glavom. Pri tom ima šira ramena koje odsečno sleže u hodu, badass-brkove, dobroćudni osmeh zvečarke, i dovoljno pljuvačke da sparinguje sa Hjuom Lorijem—poznatijem kao Dr Haus—u najintenzivnijoj sceni filma (gde Kijanu mudro ćuti). "Učini celom odeljenju uslugu i isperi labrnju sačmom", preporučuje mu. Kad se Ladlou premišlja oko linije koju svakim danom sve više prekoračuje, ili slini u pivo pri pomisli na svoju mrtvu suprugu, tatica ga bodri sa: "Ti si vrh koplja", i postavlja večno pitanje: "Ko će da zaustavi životinje?"

Problemi. Od samog početka svi, uključujući i publiku, znaju ko koga zavlači—sem Kijanua, koji je, kao, totalno blentav, brate. Korupcija u policiji? Ma šta kažeš! Whoa! Čak i udovica bivšeg mu partnera služi kao Proročište—"Kad ćeš progledati?" pokušava ona da uznemiri anemičnu, naivnu Neo-glazuru. Kijanu zagledan u daljinu, blagi namršt, ništa ne kopča.

Ajer dobar: akcija, nasilje, pucačina. Trudi se da ispriča priču bez previše rezova, usporenih snimaka, ili drmusanja kamerom. Ajer lenjivac: na svaku Elrojevu repliku ide jedna kvazielrojevska—blago obarena, ne tvrdokuvana. "To što želiš... to što misliš da želiš"—pazi sad—"ne želiš." Ovde žene služe da glume žrtve, povijaju rane, i morališu—dok Elrojeve žene imaju cojones. Muziku predstavljaju prebasirane matrice iz CSI: Miami (isti kompozitor). Farsični govor na kraju preslikan je iz Dark Blue, a ni tamo nije bio baš najsrećniji završetak.

Ajer zastareo: od originalnog scenarija, ova priča rađena je već milion puta—u Dark Blue identično, korak po korak, samo bolje. Čak je i Forest Vitaker u 6. sezoni Prljave značke pokušavao da doaka Viku Mekiju. Ali, nije to glavna mana.

Da bi uspela, Elrojeva priča mora da postigne grandioznost Vagnerove opere da se ne bi survala u melodramatičnost. Njegove su knjige simfonije mračnih romantičara: Betovena, Bruknera, Bramsa. Prava pravcata "borba između Svetlosti i Tame", ako baš hoćete, s tim što Tama preovlađuje, dok tanka traka svetla proviruje ispod zaključanih vrata. Za tako nešto mora se puno pasulja pojesti—ili bar religiozno studirati serija The Wire—ili bar unajmiti kalibar Kristijana Bejla, a ne drvo javorovo. "Vreme je da se okrene novi list—i zatvori knjiga", lepo kaže Forest u Gospodarima.


Poslednji put izmenio Wedrana dana Pet Okt 02, 2009 10:50 pm, izmenio ukupno 2 puta

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:03 pm

Rundek u predstavi Brod za lutke

Darko Rundek, poznati kompozitor i muzičar , gostovaće na 43. Bitefu i dva dana će nastupati u predstavi rediteljke Ane Tomović „Brod za lutke“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, za koju je on komponovao muziku.

Predstava je na repertoaru 43. Bitefa09, 18. i 19. septembra na Velikoj sceni Sava centra.

Predstava „Brod za lutke“ , nagrađena je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, za najbolji tekst savremene drame i najbolju predstavu u celini.

Ulaznice za ovaj događaj mogu se kupiti u Pozorištu na Terazijama, Bilet servisu, Ticket servisu i preko Klub ljubitelja pozorišta.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:19 pm

Lili Alen napušta muziku

Pevačica Lili Alen saopštila je da se povlači iz sveta muzike i da ne planira da snimi novi album, objavio je “New Musical Express” pozivajući se na informacije na pevačicinom blogu.

Lili Alen navela je da neće obnoviti ugovor sa diskografskom kućom “EMI”, a početkom meseca je izjavila da razmatra ideju da se posveti glumi.

"Dani kada sam zarađivala od snimanja ploča su prošli", navela je Lili Alen na svom blogu.

Pevačica je pokrenula blog na kojem prikuplja poruke muzičara koji se protive muzičkoj pirateriji i ilegalnom kopiranju muzike s interneta. Među kolegama koji su je podržali su Gari Barlou iz grupe "Take That”, Džejms Blant i gitarista grupe "Radiohead” Ed O'Brajen.

Lili Alen je objavila dva albuma - "Alright, Still" (2006) i "It's Not Me, It's You" (2009).

Među njenim hitovima su pesme "Smile", "LDN", "Fear", "Not Fair", "Fuck You" i "22".

Pročitajte recenziju poslednjeg albuma Lili Alen pod nazivom "It's Not Me, It's You"

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:20 pm

Sound Migrationz

Sound Migrationz , izložba koja se otvara 25. septembra u novobeogradskoj "Blok Gallery" je potraga za poreklom zvuka i njegovim vizuelnim manifestacijama.

Dobitnica Zlatne arene u Puli, Snežana Petrović, koja poslednjih dvadeset godina živi u Los Anđelesu, okupila je grupu tamošnjih umetnika sa kojima zajedno putem ove izložbe otvara niz pitanja vezanih za manifestaciju zvuka:

Kako je moguće manifestovati životni put kroz migraciju zvukova od mesta do mesta?

Kako se umetnikov indetitet reflektuje i služi kao refleksija translociranih zvučnih prostora?

Kako se zvuk može vizuelizovati?

Glumica Dušica Žegarac ponudila jemoguće odgovore u svom tekstu "Isijavanja i odblesci":

"Svaki od kreativnih načina izražavanja duhovnosti i misaonih sadržaja nosi u sebi sve ostale. Oni se samo u formalnom smislu služe specifičnim jezikom koji se oslanja na jednu dominantnu perceptivnu sliku i doživljaj sveta...

Reči imaju boju, one su meke, tvrde, pune, oštre ...

Ako je reč slika, boja i zvuk, slika je govor...

Zapisan, apstrahovani slikovni jezik nota čitamo kao transcendirani, matematički precizan govor koji pripada samom središtu našeg bića."

Spisak učesnika:
Annemarie Huinink - "Silent Scream / Selfportrait", 2009
Atsushi Tameda - "47 Pneuma", 2009
Đorđe Arnaut - "Oda Radosti", 2009
Iris Bechtol - "Of Sounds", 2009
Jessica McCambly - "My Favorite Sounds", 2009
John Oliver Lewis - "Residency Noise (Wathershed)", 2009
Laura Bierma - "Whispers", 2009
Marc Wurmbrand - "Listening to Miles : Concerto de Aranjuez", 2003
Mihailo Mlinar - "Sound of Gold", 2008
MluM - "Stomp Krump", 2009
Renee Azenaro - "Wait for me", 2009
Snežana Petrović, Kevin Palkki - "Mandala", 2009
Aleksandar Vasiljević, Dragomir Nikolić, Miroslav Savić - "Subsonicni Trio", 2009
Takeshi Kanemura - "Ichiba", 2009
Ulysses Jenkins - "Notions of Freedom", 2007 - "Planet X", 2005
Zoran Belić - "No-Thing / Ni-Šta", 2009
Željka Momirov - "Roses", 2009
Nebojša Ignjatović Nebe - Art performans "Interakcija u sound scapeu-u", 2009
Lotrek - "Soundmigrations", 2009
Vladimir Milačić / Sound Editor

Otvaranje izložbe je zakazano za 20 časova. Adresa galerije je Jurija Gagarina 221, kod mesne zajednice "Sava". Izložba će biti otvorena do 9. oktobra.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:21 pm

Kronenberg snima novu verziju Muve


Kanadski režiser Dejvid Kronenberg snimiće za “Fox” novu verziju "Muve", filma kojim se 1986. proslavio.

Kronenberg, koji trenutno radi adaptaciju trilera "Matareški krug" Roberta Ladlama, možda će biti i autor scenarija za novu verziju "Muve".

Taj naučno fantastični film prati transformaciju jednog naučnika (Džef Goldblum) u džinovsku muvu, posle promašenog eksperimenta.

Kronenberg je snimio i ostvarenja "Kontrolori", "Spajder", "Sudar" i "Zakletva".

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:22 pm

Dodeljen Gran pri 43. Bitefa


Gran pri "Mira Trailović" na 43. Bitefu dobila je predstava "Sanjari" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Miloša Lolića, saopštio je predsednik žirija, francuski teatrolog Patris Pavis.

Specijalnu nagradu dobila je predstava "Odmor od povijesti" hrvatske trupe "Bacači sjenki".

Obe odluke donete su većinom glasova, a članovi žirija bili su nemački dramski pisac Ronald Šimelfenig, hrvatski reditelj Oliver Frljić i srpski umetnici - glumac Vladimir Aleksić i dramska autorka Maja Pelević.

Odluka o Gran priju se, po tradiciji Bitefa, ne obrazlaže. Što se tiče Specijalne nagrade, žiri je ocenio da "Odmor od povijesti" - "preispituje klasičnu poziciju gledaoca, igra se granicama percepcije i obogaćuje gledaoca na čulnom nivou".

U konkurenciji je, od 15. septembra, bilo devet predstava koje su odabrali selektori Jovan Ćirilov i Anja Suša.

Na svečanosti u Bitef teatru proglašen je i dobitnik "Politikine" nagrade za režiju - kanadski umetnik Rober Lepaž za predstavu "Plavi zmaj".

Pozorišna kritičarka "Politike" Ana Tasić istakla je da je "rediteljski pristup Lepaža određen raskošnom vizuelnom ekspresijom i precizno promišijenom sintezom različitih medija".

Ona je dodala da je žiri "Politike" odluku doneo većinom glasova, a da će nagrada - slika "Biserna svetlost" autorke Slobodanke Rakić Šefer, biti dodeljena početkom oktobra.

Umetnički direktor Bitefa Jovan Ćirilov objavio je rezultate glasanja gledalaca. Nagradu publike dobila je predstava "Pisac" (Norveška) sa prosečnom ocenom 4,62. Na drugom mestu je predstava "Aerodromski klinci" (Švajcarska) - 4,59, a na trećem "Sutra" (Velika Britanija) - 4,58.

Ćirilov je istakao da su sve do osmog mesta prosečne ocene iznad četvorke.

"Doviđenja na 44. Bitefu", rekao je on, ali ovogodišnji festival nije sasvim gotov.

Nemačka predstava "Karl Marks: Kapital, prvi tom", koja je izvedena kao poslednja u glavnom programu, biće reprizirana u petak uveče u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a u subotu u "Sava centru" gostovaće još jedna nemačka predstava - "Bure baruta" čime se završava i prateći program 43. Bitefa.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Pet Sep 25, 2009 11:23 pm

Posetilac (2008)


Gotovo apsolutna nemost filma „Posetilac“ kontrastno dovodi do iznenadnog buđenja bujice strahova&sumnji kod gledaoca dok, opet, nemo (! – glavni lik u priči ne izgovora niti jednu reč) gleda u izvanredno debitantsko delo Jukka-Pekka Valkeapää-a što ga je ovaj izvoleo predstaviti promrzloj publici na Paliću, kraj jezera, 19. dana jula.

Atmosfernično-hladno vreme bejaše baš idealna podloga za ono što videsmo na filmskom platnu na prelasku nedelje u još jedan (ne)radni ponedeljak – jedva 70-tak redova oskudnog govora i blistavost tamnih slika koje tokom čitavog filma dominiraju ovom sagom u kojoj nevinih nema, gde je greh utkana kategorija u izgubljenim životima zaboravljenih protagonista jednog davno iščezlog predela na koje je i poslovično dobri Bog zaboravio, a iskupljenje ne postoji ni kao reč, a kamoli kao neka iole opipljiva kategorija.

A priča nas, zapravo, uvodi u svet konačnog sivila prožetog tamnovilajetskom strepnjom iz čijih se sveprožimajućih „sjajnih niti“ nije lako osloboditi. Pitanje je samo – da li glavni likovi tome uopšte streme ili je neumitnost stradanja predodređena za „izgubljene duše“ koje se boljem ni ne nadaju već se sudbinski prepuštaju dodeljenom im životnom putu?

Kako god bilo, daleko od idiličnog, ali ipak potpuno samozadovoljni seoski život majke i sina remeti dolazak Posetioca, nekoga ko se povezuje sa njihovim ocem koji je, inače, u zatvoru, a koji, sa druge strane, odlično „komunicira“ sa sinom koji predstavlja rečitu vezu sa majkom kod kuće.

Iako je klimanje glavom sve što dobijamo od iole smislenijih odgovora od njega ne računajući fantastične facijalne ekspresije uz pomoć kojih njegova osećanja dobijaju svoj fizički karakter i preko granice neizrečenog, a što mladom glumcu sigurno obezbeđuje obećavajuću karijeru. A pre narečenog glumačkog uspeha, mladi će Vitali Bobrov u ovom filmu pokazati svu paklenost nevinog detinjstva i suptilno se edipovski razračunati sa neočekivanim gostom (koji se jeste iznenada pojavio i naterao druge da rešavaju stvar), ali i sa autoritativnim ocem, pretnjom na daljinu, pretnjom koja ga je umalo koštala glave. A sve to u okolini koja bi i najhrabrijem među nama zaledila krv u žilama, a koja kroz simboličku ravan famozno nevine i čiste prirode dočarava sve svoje tamne&mračne stvari sadejstvujući tako u životu ove male, skladne zajednice.

Pravog kraja ove priče – naslikane pronicljivim fotografskim okom i izuzetnim smislom za poteze kamere koja u pravim trenucima čini upravo ono što treba, ne remeteći ni jednog trenutku samu priču – i nema, iako joj naziremo određeni smisleni završetak, tragičnost je neumitna konstanta koja će stići pre ili kasnije, a pojedinci su posetioci koji su tu da joj se kako god znaju i umeju prilagode. Sve ostalo su samo stilske varijacije na zadatu temu.
Postoj

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Međunarodni festival etnološkog filma

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 4:36 pm

Etnografski muzej,
22. - 25. oktobar



Festival etnološkog filma se nalazi neposredno pred izazovom da dokaže kulturnoj i široj javnosti da etnografski film ima vitalan značaj za samospoznaju, pa i za opstanak samosvesti jedne društvene zajednice. Zahtevan zadatak? Viši cilj – veći motiv!

Ovogodišnji festival će, s jedne strane, dužno poštovanje da pokloni arhivskim filmskim dokumentima (filmovi hrvatskog etnologa Milovana Gavacija i par filmova iz bogate filmske produkcije ,,Dunav filma'' posvećenih Beogradu), dok će istovremeno značajnu pažnju posvetiti i kreativnom procesu u stvaranju etnografskog filma na panelu: Kako čitati i koristiti nemontiranu filmsku i video građu.

Tokom četiri festivalska dana biće prikazano 66 filmova iz 22 zemlje, s tri kontinenta. U okviru takmičarskog dela biće prikazano 29 filmova, dok će ih u informativnom delu programa biti 37. U okviru specijalnog programa biće prikazani arhivski filmovi.

Čet. 22.
10.00 > Informativna sekcija
House: Fiddler Sam Bannett (VB), 10 min.
Opa cupa cupana (HRV), 25 min.
Život Roma u Belegišu (SRB), režija: Kamenko Katić, Đura Mrđa, 55 min.
Začinjeno suncem i ljubavlju (BiH), režija: Jelena Đokić, 12 min.
Svetomarske špice (HRV), 28 min.
Counting Tiny Little Steps (RUM), 60 min
Carnival King of Europe (ITA), 18 min
Professional foreigner (NEM), 60 min
As Long as There’s a Breathe (SAD), 56 min
Basilio d’ Amico (ITA), 44 min.
19.00 > Svečano otvaranje Festivala
20.00 > Konkurencija
Posao snova (BiH), režija: Danijela Majstorović, 52 min.
U zahvalnost kozama (SRB), r.Dobrivoje i Dobrila Pantelić, 7 min.
Paris of my Exiles (FRA), 48 min.
She River, Encounters by the River Po and Surroundings (ITA), 64 min.
Krishnayatra (ITA), r. Danandžoj Mandal, 60 min.

Pet. 23.
10.00 > Informativna sekcija
Three Carnivals and a Half (ITA), 50 min.
Risen from the Ashes (BUG), režija Krasimima Doneva, 43 min.
The Last Generation (RUM), 95 min.
For our Street Family (KAN), 34 min.
Čuvari tradicije (SRB), režija: Gordana Simonović, 27 min.
The Red Forest People (FRA/BEL), 52 min.
Kučevišta ili Dušanov znak (SRB), režija: Nebojša Ilić, 30 min.
12.00 > Okruli sto Festivala
„Šta činiti s nemontiranim filmskim materijalom'“
Uvodna reč: dr Naško Križnar (Slovenija)
14.00 > Poseban program „Iz arhiva“
Izbor iz etnografskih filmova dr Milovana Gavacija (Hrvatska)
Vrličko kolo (1930.god.)
Zvončari-Marčelji, Kastav (1931.)
Pletenje jalbe (1934.)
Ribanje migavicom, Šabakom-Tkon (1935.)
Pogreb na saonicama (1935.)
Porodična zadruga Živić-Krlavini: Sikirevci (1963.)
Šestinski opanci (1963-68.)
Uvodna reč: mr Aleksej Pavlovski (ili dr Tanja Bukovčan)
17.00 > Konkurencija
The Shaman, his Nephew…and the Captain (JAP), 87 min
The Invisible City (ŠPA), 54 min
Do viđenja, kako ste ? (SRB), režija: Boris Mitić, 60 min
Oss Oss Wee Oss (VB), 17 min
Promocija za saborovanje (SRB), režija: Svetlana Paroški, 30 min.
Yanomami: The Last Tribe (JAP), 60 min
Umiaq Skin Boat (KAN), 31 min
Ho fatto il mio coraggio (KAN), režija: Đovani Prinćiđali, 50 min

Sub. 24.
10.00 > Informativna sekcija
Vez na platnu (SRB), režija: Nada Belegišanin, 25 min
Dawn Rised up (IRAN), režija: Reza Madžlesi, 37 min
(Un)veiled (SAD), 36 min
Cheyenne at Thirty (ITA), 30 min
Kamen drevnog snevača (2.deo), (SRB), režija: Nebojša Ilić, 20 min.
U vatri genija (HRV), 32 min
Bela vila (SRB), režija: Slobodan Simojlović, 20 min
Side Effects: Portrait of the Young Artist in Lahore (NOR), 35 min
Plastic Flowers Never Die (SAD), 34 min
Silent Waters (GRČ/VB), 38 min
The Right Man at the Right Place (FRA), 65 min.
Handmade (SRB), režija: Saša Srećković, 30 min
14.00 > Poseban program „Iz arhiva“
Filmski dokumenti o Beogradu iz arhive „Dunav Filma“
Srbija (1961.)
Beogradom, nekidan (1966.)
Beograd (1969.)
Terazije (1969.)
Beograd-grad domaćin (1974.)
17.00 > Konkurencija
Jorgen Leth on Haiti (ŠPA), 51 min
Young Arabs (SAD), 18 min
Rapresent (SRB), režija: Ivana Todorović
Novo vrijeme (BiH), režija: Dino Kasalo, 33 min
Visiting the Athenian Acropolis (GRČ/VB), 26 min
Etnoforenzičari: u gradu Dugom Selu (HRV), režija: Ivo Kuzmanič, 40 min.
Balkan’s Digest (RUM), 26 min
Kavijar konekšn (SRB), režija: Dragan Nikolić, 52 min
Vincek Trsek zbudi (HRV), 35 min
Doing the Norway (NOR/SAD), 31 min

Ned. 25.
10.00 > Informativna sekcija
Strava i užas (SRB), režija: Miljan Glišić, 26 min
Mi smo ono što izgubimo (SRB), režija: Srđan Mitrović, 5 min
Homeland (LIB/SAD), režija: Nigol Bezjan, 30 min
Bunari ostrva (SRB), režija: Vladimir Perović, 26 min
Mikrokosmos Sarajevo (BiH/SLO), 28 min
Harley… the Bad People? (NOR), 17 min
Simboli na stećcima – reči svetog jezika ''Mesec'' (BiH), 25 min
Od iskona (SRB), režija: Branko Stanković, 18 min
Trifun bombaš (SRB), režija: Slađan Stojanović, 12 min
14.00 > Konkurencija
Ko ste šta ste vi (SRB), režija: Mladen Stajić, 27 min
Survival (POLJ), režija: Lukaš Debski, 31 min
Još samo tren (SRB), režija: Vladimir Manić, 20 min
Moken : Enigmatic Sea Nomads (JAP), 53 min
The Arrow of Seven Flames (RUS), 60 min
Dužijanca (SRB), režija: Milan i Rade Krstić, 20 min
20.00 > Dodela nagrada Festivala, prikazivanje prvonagrađenog filma i svečano zatvaranje Festivala.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Dečji filmski festival — Kids Film Fest

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 4:40 pm

Dom Sindikata, 19. - 25. oktobar ; Kolosej Multiplex,24. i 25. oktobar



Peti Dečji filmski festival biće održan od 19. do 25. oktobra u Beogradu, u dvorani Doma sindikata i multipleksu Kolosej u TC Ušće (24. i 25. oktobra). Prve nedelje oktobra Festival će biti održan i u Novom Sadu (od 1. do 7, hala Spens), a potom revijalno i u drugim gradovima širom Srbije. Planirano je prikazivanje oko 15 filmskih premijera, od kojih će veliki broj biti sinhronizovan. Jedan od najzanimljvijih filmova ove godine jeste Neverovatno putovanje jedne kornjače, film za sve ljubitelje prirode i sveta okeana, začuđujuća avantura snimana u realnom prostoru. Pratimo priču male kareta kornjače koja je rođena na plaži na Floridi, a zatim kreće uz golfsku struju sve do hladnog severa, preplivavši put od severnog Atlantika do Afrike i nazad do plaže na kojoj je rođena. Uz sve to, svi izgledi su protiv nje — samo jedna od hiljada kornjača preživi ovaj put.

Iz palete Marvelovih animiranih crtanih filmova stižu nam najnovije Hulkove avanture: Hulk protiv Volverina i Hulk protiv Tora, kao i avanture tinejdž junaka — Novi Osvetnici: Heroji sutrašnjice. Za sve devojčice tu je dugometražna crtana avantura omiljenih junakinja: Bloom, Stelle, Flore, Layle, Muse, Tecne i ostalih, u crtanom filmu Magija Vinks: Tajna izgubljenog kraljevstva.

U jednom od najsimpatičnijih danskih crtanih filmova u poslednje vreme, Sunčani Beri i disko gliste, videćemo pustolovine jedne kišne gliste koja sa dna lanca ishrane kreće na put ka tome da postane disco zvezda, dok nam iz Finske dolazi avantura malog irvasa, Niko i put ka zvezdama, koji u potrazi sa svojim ocem želi da nauči da leti.
Imaćemo priliku da vidimo i poslednji nastavak veoma uspešnog nemačkog serijala Divlji dečaci 5: Iza horizonta, gde zatičemo naše, sada već tinejdž junake — Divlju fudbalsku družinu, u najnovijoj avanturi koja će obradovati sve ljubitelje prethodnih serijala; videćemo i mnoge druge, kako zabavne tako i poučne filmove.

Pored filmova, različiti programi za naše najmlađe biće organizovani u takozvanoj Kids Areni koja se nalazi u Domu sindikata, i to tokom pet dana (od 19. do 23. oktobra) za vreme filmskih programa i u pauzi. Tako će, na primer, animator i televizijski producent iz Švedske Erling Ericsson učiti male posetioce Filmskog festivala kako da prave animirane filmove, a prikazaće im i program animiranih filmova koje su u njegovoj radionici stvarala deca iz svih krajeva sveta. Tu će biti i volonteri Crvenog krsta Beograda koji će dežurati za vreme festivala i u pauzama filmova učiti decu tehnikama prve pomoći, kao i pripadnici Vojske Srbije i MUP-a Srbije koji su svojom pojavom uvek izazivali veliko interesovanje male publike.

Neke od najznačajnijih tema savremenog društva — očuvanje i zaštita prirode i reciklaža, biće predstavljene na radionicama Centra za razvoj ekološke svesti Izvor, Beogradskog ekološkog centra i časopisa National Geographic Junior. Kulturni centri i ambasade predstaviće svoju kulturu najmlađim posetiocima.

Uz pevanje, igranje, animaciju, igrice, crtaonice, kvizove znanja i jezika — sa brojnim plesnim i sportskim školama i školama borilačkih veština, kao i mnogim drugim drugarima i prijateljima festivala, Arena u Domu sindikata tokom pet festivalskih dana postaje pravo malo carstvo igre i mašte za naše najmlađe posetioce.
Napomenimo još da je svaka kupljena karta ujedno kupon za veliku nagradnu igru: poslednjeg dana festivala, uz prisustvo televizije Pink Kids, biće izvučena imena dobitnika vrednih nagrada.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Oktobarski Salon – Okolnost: jedna međunarodna izložba

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 4:42 pm

Od 2. oktobra do 15. novembra


Fokus ovogodišnje selekcije je na projektima koji tematizuju i problematizuju širok spektar pitanja od sistemskog značaja za društvo i umetnost, te ne izražavaju samo „bavljenje“ umetnika tim pitanjima već su neposredne intervencije u poimanju i odnosu šire javnosti prema istim.

Umetnici/prostori/projekti
Planirano je da najveći deo radova na ovogodišnjem Oktobarskom salonu bude, kao i prethodnih godina, izložen u Muzeju 25. maj. Ulaz u izložbu čini grupa radova bečkog umetnika Marka Lulića, čije je stvaralaštvo fokusirano na istraživanje nasleđa modernističke arhitekture i umetnosti, te njihove savremene relevantnosti. U bioskopskoj sali Muzeja svakog dana osim ponedeljka u tri tremina (11h, 14h, 17h) biće prikazivan film Želimira Žilnika "Stara škola kapitalizma" koji za temu ima aktuelno pitanje sumnjivih privatizacija i socijalne polarizacije u Srbiji, kao i pitanje (ne)mogućnosti otpora vulgarnom tranzicijskom kapitalizmu. U postavci će se naći i dva video rada Bojana Fajfrića, umetnika koji živi i radi u Amsterdamu. U jednokanalnoj video projekciji Kupola autor, u ekskluzivnom preview sadržaja kupolnog prostora bivšeg jugoslovenskog parlamenta, vrši svojevrsnu vizuelnu autopsiju prostora koja moćnu estetiku konfrontira sa njenim političkim potencijalom. Koncipiran kao kombinacija igrane i dokumentarne forme Fajfrićev drugi video rad Tetha ritam kroz priču o porodičnoj anegdoti rekonstruiše jedan od ključnih događaja iz novije srpske istorije – Osma sednica CK SKS.

U Muzeju 25. maj će između ostalih biti predstavljen i video rad Pra-ubistvo Vladimira Nikolića. Autor forenzičarskom preciznošću rekonstruiše filmski zapis ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića, baveći se prvenstveno slikama događaja koji ima status „pra-ubistva“ u medijskom društvu.

Pored gore navedenih umetnika u prostoru Muzeja 25. maj moći će da se pogledaju i radovi ovogodišnjih predstavnika Srbije na Venecijanskom bijenalu Katarine Zdjelar i Zorana Todorovića, zatim Žolta Kovača, Branimira Stojanovića, Uroša Đurića, Predraga Neškovića, Zorana Naskovskog, Jamesdina, Živka Grozdanića Gere, Olega Novkovića, Igora Grubića, Miljenka Derete, Biljane Đurđević i Raše Todosijevića.

Izložbeni prostori 50. Oktobarskog salona uključuju i Likovnu galeriju i Galeriju Artget Kulturnog centra Beograd u kojima će biti izložen rad Zašto ne govorim srpski (na srpskom) britanskog umetnika Fila Kolinsa (Phil Collins), kao i video istraživanje zagrebačke i beogradske Parade ponosa Igora Grubića, dok će u Centru za kulturnu dekontaminaciju biti predstavljen projekat aktuelnog finaliste Henkel Art Award Ivana Grubanova.

Jedno od istorijski najzanimljivijih izlagačkih mesta ove godine je prostor Garaže u Masarikovoj ulici. Lokacija na kojoj je pre pedeset godina održan prvi „Oktobarac“ oživeće kroz rad/projekat Edukativni mural o malo poznatoj istoriji slikarstva prošlogodišnje laureatkinje Salona i učesnice aktuelnog Istanbulskog bijenala, Darinke Pop-Mitić.

Beogradska publika će na aktuelnom Oktobarskom salonu imati priliku da se detaljnije upozna sa radom Kunsthistorisches Mausoleum, komemorativne institucije sa jedinstvenom postavkom o istoriji umetnosti. U pitanju je zbirka crteža i slikarskih dela (autoportreti) anonimnog autora, pod nazivom Posmatrači posmatrača. Mauzolej se nalazi u ulici Braće Radovanovića 28 i povremeno je bio otvoren za javnost od 2003. godine. Za posetice Oktobarskog salona će biti otvoren svakog radnog dana od 15 do 18 h, osim ponedeljkom.

Posebno zanimljiv segment jubilarnog izdanja Salona čine TV projekat Individualni kolektivizam Igora Grubića i specifičan artistički zahvat u javnom gradskom prostoru Umetnik-prorok Raše Todosijevića, koji intervenišu unutar uobičajenih „promotivnih“ delatnosti kada su ovakve izložbe u pitanju. Grubićeva serija kratkih televizijskih priloga u kojima se za najširu publiku predstavljaju umetnici zastupljeni na izložbi biće od 5. oktobra emitovana na nacionalnoj i nekim od lokalnih televizija. Todosijevićev projekat kroz nesvakidašnje brendiranje sredstava javnog prevoza spisku izlagačkih mesta priključuje i širi gradski prostor.

Umetnici: Phil Collins, Miljenko Dereta, Biljana Đurđević, Uroš Đurić, Bojan Fajfrić, Živko Grozdanić, Ivan Grubanov, Igor Grubić, Jamesdin, Žolt Kovač, Kunsthistorisches Mausoleum, Marko Lulić, Zoran Naskovski, Predrag Nešković, Vladimir Nikolić, Oleg Novković, Darinka Pop-Mitić, Branimir Stojanović, Zoran Todorović, Raša Todosijević, Katarina Zdjelar, Želimir Žilnik

Prateći program
U okviru 50. Oktobarskog salona predviđena je realizacija niza pratećih programa. Pored već pomenute serije razgovora, stručnih vođenja, umetničkih prezentacija (Artist Talk), te pratećih umetničkih projekata Individualni kolektivizam Igora Grubića i Umetnik kao prorok Raše Todosijevića izdvajamo i projekat Pažnja-kritika!?. Reč je publikaciji koju su za jubilarni 50. Oktobarski salon priredili Aleksandra Mirčić (MSUB), Aleksandra Estela Bjelica Mladenović (KCB), Gordana Dobrić (KCB) i Radonja Leposavić (Radio Beograd), a tiče se stručnih osvrta, kritika i pisanja o ovoj najvećoj i najznačajnijoj likovnoj manifestaciji kod nas.

Tokom trajanja Salona u Galeriji Artget će pored promocije knjige PAŽNJA-KRITIKA!?, koja na oko 500 strana prezentuje 167 kritika, 75 kritičara, iscrpnu bibliografiju, hronologiju važnijih događaja, komentare i rezimee na engleskom, biti organizovan i razgovor na ovu temu u kojem će učestvovati istaknuti beogradski likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti, umetnici, profesori i novinari.

Pažnji preporučujemo i projekat Kustoske prakse u Srbiji danas u okviru kojeg je među domaćim kustosima savremene umetnosti sprovedeno istraživanje/anketa na temu njihovog angažmana i promišljanja aktuelnog stanja u profesiji. Koncipirano kao prostor da se iznese stav o kustoskoj praksi danas i ovde, o uslovima u kojima se ona obavlja, mogućnostima i ograničenjima, „štimovanjima“ i kompromisima sa institucijama i finansijerima, istraživanje je fokusirano, pre svega, na potrebu za kritičkom refleksijom okolnosti i uslova i o mogućnostima uticaja na njih. Odgovori učesnika će biti dostupni on-line u vidu svojevrsne platforme, a zainteresovanim posetiocima i učesnicima ankete biće data mogućnost dalje refleksije, komentara i diskusije, u vidu bloga.

Prostori 50. Oktobarskog salona:
Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6; otvoren svakog dana od 10:00 – 20:00, ponedeljkom zatvoreno
Kulturni centar Beograda: Likovna galerija, Knez Mihailova 6, Galerija Artget, Trg Republike 5/I otvoreni svakog dana, 10:00 – 20:00, ponedeljkom zatvoreno
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21; otvoren svakog dana od 12:00 – 20:00, ponedeljkom zatvoreno;
Kunsthistorisches Mausoleum, Braće Radovanović 28; otvoren svakog dana od 15:00 – 18:00, ponedeljkom zatvoreno;
Javna garaža u Masarikovoj 4, VI nivo

Gradski prostori:
tramvaj 10 (svakog dana od 5:05 do 23:00), trolejbus 41 (svakog dana od 3:55 do 00:15)
Televizijski prostori:
RTS (RTS 2 radnim danima u 20:00), TV Foks (radnim danima u 23:55)

PROGRAM:
četvrtak, 1. oktobar
19:00 beogradska premijera filma "Stara škola kapitalizma" Želimira Žilnika (Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6)

petak, 2. oktobar
19:00 svečano otvaranje izložbe Okolnost (Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6)

subota, 3. oktobar
razgovor s žirijem:
12:00 Maria Hlavayova, Charles Merewether, Stevan Vuković
(Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6)
razgovori s umetnicima:
17:00 Darinka Pop-Mitić; (Javna garaža u Masarikovoj 4, VI nivo)
18:30 Ivan Grubanov; (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21)
20:00 Phil Collins; (Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 6)

četvrtak, 8. oktobar
12:00 – Predstavljanje knjige „Pažnja – kritika!?: kako i šta je pisano o beogradskim oktobarskim salonima“ učesnici: Aleksandra Mirčić, Gordana Dobrić, Aleksandra Estela Bjelica Mladenović, Radonja Leposavić, priređivači; (Galerija Artget Kulturnog centra Beograda, Trg Republike 5/I)

četvrtak, 15. oktobar
11:00–15:00 – Okrugli sto: Kritika Oktobarskog salona: Kako, šta i zašto je baš tako a ne nekako drugačije pisano o beogradskim oktobarskim salonima, povodom pedesetogodišnjice postojanja Salona
Učestvuju: likovni kritičari, istoričari i teoretičari umetnosti
Moderatori razgovora su priređivači knjige „Pažnja – kritika!?“
(Galerija Artget Kulturnog centra Beograda, Trg Republike 5/I)

Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Cesaria Evora

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:09 pm

Velika dvorana Centra "Sava"
6. oktobar, 20.30
Cena ulaznica: 1600, 2000 i 2500 din.



Bosonoga diva se vraća Beogradu!

Cesaria Evora, velika bosonoga diva sa Zelenog rta ponovo nastupa u Beogradu gde će promovisati svoj poslednji album Rogamar.
Cesaria Evora proslavila je svoju malu državu boreći se za nju muzikom i stihovima. Ona je dokaz da čovek može da postigne svetsku slavu uprkos zrelim godinama.

Cesariju Evoru danas mnogi smatraju živom legendom. Velika pevačica uvek ostaje verna sebi i uprkos godinama i dalje je hrabra, jaka i principijelna. Od objavljivanja prvog albuma Cesaria Evora ne staje. Posle mnogo teških godina probijanja sama kaže:

“...I tako sam počela samo da pevam. Ne verujem u snove i sudbinu. Ono što me usrećuje je činjenica da sam prošla kroz mnogo patnje da bih danas znala bolje da uživam u onome što imam. U mojoj zemlji se kaže da je bolje prvo popiti otrov a kasnije med. Sada, uživam u medu”.

Beograd ponovo ima priliku da uživa u njenoj muzici.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

41. BEMUS od 3. do 19. oktobra

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:11 pm

Beogradske muzičke svečanosti - BEMUS, 41. po redu, biće održan od 3. do 19. oktobra pod sloganom "Crossing october".
Na ovogodišnjem BEMUS nastupiće brojni orkestri iz Holandije, Rusije i Nemačke, a kao svojevrsna atrakcija najavljuje se nastup internacionalne perkusionističke trupe Stomp.

Ovogodišnji program će uglavnom biti posvećen baroknoj i renesansnoj muzici - na otvaranju muzičkih svečanosti nastupiće nemački orkestar "Baltazar Nojman" koji će izvoditi dela na starim baroknim instrumentima pod dirigentskom palicom Tomasa Hengelbroka.

U Beograd stiže i jedan od trenutno najznačajnijih svetskih orkestara "Rojal koncertgebau" iz Amsterdama, koji će izvesti čuvenu "Simfoniju br. 1" Gustava Malera, dok će Solisti Sankt Peterburga premijerno izvesti kompoziciju Dijane Bošković "Koncerto for Strings", specijalnu narudžbinu BEMUS-a.
Publika će imati priliku da čuje i hrvatski "Kantus ansambl" pod dirigentskom upravom Berislava Šipuša, Beogradski gudački orkestar "Dušan Skovran" i Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije.

Dva koncerta, nastupi Simfonijskog orkestra RTS i Solista Sankt Peterburga, biće posvećeni obeležavanju jubileja: 100 godina od rođenja srpske kompozitorke Ljubice Marić i 250 godina od smrti nemačkog kompozitora Georga Fridriha Hendla.

BEMUS će zatvoriti Simfonijski orkestar RTS-a, izvođenjem dela Igora Stravinskog. Ulaznice po ceni od 500 do 2.500 dinara već se nalaze u prodaji, a publika može da napravi komplet ulaznica po svom izboru i sa popustom od 10 do 50 posto može ih kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

KOLARČEVA ZADUŽBINA

Sub. 3. 20.00
Otvaranje BEMUS-a
Baltazar Nojman Ansambl
Dirigent Tomas Hengelbrok
Veronik Žon, sopran
Program: Hajdn, Betoven, Mocart
U saradnji sa Ambasadom Savezne Republike Nemačke
Cena ulaznica: 500, 700, 900 din.

Pon. 5. 20.00
40 godina Ansambla Renesans
Muzika Ars Nove, Italija XIV vek
Program: muzika Renesanse, Engleska, Francuska, Flandrija, Italija XVI vek
muzika Baroka, dela H. Šica, A. Vivaldija, G.F. Hendla
Cena ulaznica: 400, 600, 800 din.

Uto.6. 20.00
100 godina od rođenja kompozitorke Ljubice Marić
Simfonijski orkestar i hor RTS
Dirigent: Premil Petrović
Lidija Bizjak, klavir
Program: Oktoiha 1, Vizantijski koncert, Tužbalica, pastorala i himna – svetska premijera
Pesme prostora
U saradnji sa Odborom Vlade Republike za obeležavanje stogodišnjice rođenja Ljubice Marić i Muzičkom produkcijom RTS
Ulaz slobodan

Ned. 11. 20.00
Solisti Sankt Peterburga
Umetnički rukovodilac: Mihail Gantvarg
Program: Hendl, Šostakovič, Hajdn, Barber, Rosini, Bartok
Dijana Bošković: Concerto for Strings - posvećeno ruskim kompozitorima
(svetska premijera - porudžbina Bemusa)
Cena ulaznica: 500, 700, 900 din.

Pon. 12. 20.00
BGO Dušan Skovran
Dirigent: Kristijan Kernin
Katarina Jovanović, sopran
Program: G.F.Hendl: Uvertire i arije
Cena ulaznica: 500, 700, 900 din.

Uto. 13. 20.00
Cantus Ansambl
Veče savremene muzike
Dirigent: Berislav Šipuš
Program: Edgar Vareze, Paul Hindemit, Dubravko Detoni, Berislav Šipuš, Silvio Foretić,
Draško Adžić
U saradnji sa Udruženjem kompozitora Srbije, Hrvatskim društvom skladatelja, festivalom Biennale Zagreb i Cantus Ansamblom
Cena ulaznica: 400, 600, 800 din.

CENTAR „SAVA“

Sre. 7. 20.00
Royal Concertgebouw Orchestra
Dirigent: Danijel Harding
Program: Janaček, Maler
U saradnji sa Sava centrom i Ambasadom Kraljevine Holandije
Cena ulaznica: 800, 1.000, 1.300, 1.600 din.

Čet. 15. – Sub. 17. 20.00
Stomp - Kombinacija perkusija, pokreta i vizuelne komedije
U saradnji sa Sava centrom i Glynis Henderson Productions
Cena ulaznica: 1.700, 1.900, 2.200, 2.500 din. (pomoćna sedišta 1.500 din.)

Pon. 19. 20.00
Simfonijski orkestar i hor RTS
Dirigent: Bojan Suđić
Aneta Ilić, sopran
Nataša Jović Trivić, mecosopran
Hon Li, tenor
Ivan Šarić, bas
Pijanisti: Sonja Lončar, Andrija Pavlović, Natalija Mladenović i Tea Dimitrijević
Ansambl perkusionista RTS
Program: Veče Igora Stravinskog
Cena ulaznica: 500, 700, 900, 1.200 din.

POZORIŠTE NA TERZIJAMA

Sub. 10. 12.00 i 17.00
Bemus deci: Scholares Minores Pro Musica Antiqua
Umetnički rukovodioci: Danuta i Vitold Danijelevič
Program: Rana muzika Evrope
U saradnji sa Ambasadom Poljske
Cena ulaznica: 300 din.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

OKTOBARSKE PREMIJERE

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:14 pm

ANĐELI U AMERICI
Beogradsko dramsko pozorište

Tekst: Tony Kushner
Režija i scenografija: Gorčin Stojanović
Kostimograf: Lana Cvijanović
Uloge: Boris Komnenić, Pavle Pekić, Jelena Ćuruvija, Vladimir Aleksić, Cvijeta Mesić, Miki Damjanović, Danijela Štajnfeld, Milan Čučilović i Dejan Matić Mata
Premijera: 2. oktobar

Anđeli u Americi: Gej fantazija na nacionalne teme Tonyja Kushnera višestruko je nagrađivan komad (Pulitzerova nagrada za najbolju dramu, četiri Tony priznanja, Nagrada Kruga britanskih kritičara itd.) u kome pisac, bez trunke samilosti, vivisecira društvo savremene Amerike i postavlja dijagnozu bolesti koje ga nagrizaju (duhovnih, psihičkih, fizioloških), kroz pojedinačne, lične, intimne priče usamljenih ljudi u potrazi za samoodređenjem. Nedostatak roditeljske brižnosti, ugroženost gej populacije, rasizam, antisemitizam, otuđenost i romantična ljubav kao filmska/virtuelna kategorija samo su neke od tema koje Kushner dotiče u ovoj apokaliptičnoj viziji sveta u kome živimo.
Prvi deo prvi put je izveden u maju 1991. godine u produkciji pozorišta „Eureka“ u San Francisku, a premijera u Londonu bila je u januaru 1992. u Kraljevskom nacionalnom teatru. Svoj brodvejski život drama je započela tek 4. maja 1993. u Walter Kerr teatru. Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije komad je prvi put izveden u oktobru 1994. godine u HKD Rijeka, u režiji Larija Zapije.
Televizijska kuća HBO snimila je 2003. mini seriju za koju je Kushner prilagodio originalni tekst. Serija je osvojila nagrade Zlatni globus i Emmy, a glavne uloge poverene su Alu Pacinu, Meryl Streep i Emmi Thompson.
Tony Kushner (1956) ima iza sebe impozantnu pozorišnu i filmsku karijeru. Nagrađen je Pulitzerovom nagradom za Anđele u Americi, a kao koautor scenarija za film Minhen Stevena Spielberga bio je nominovan za Oscara za najbolje adaptiran filmski scenario. Ostala dela: Hidrotafija, Sloveni!: Razmišljanje o dugoročnim problemima Vrline i Sreće, Svetla soba zvana dan, libreto za mjuzikl Karolina, ili promena, adaptacija Dibuka S. Anskog i novi prevod Brechtove drame Majka hrabrost i njena deca (izvedeno u Delacorte teatru 2006. godine, u režiji Georgea C. Wolfa, sa Meryl Streep u glavnoj ulozi).

LA STRADA
Pozorište na Terazijama

Tekst: Federico Fellini
Režija: Slavenko Saletović
Uloge: Dubravka Kovjanić, Dragan Vujić, Vuk Saletović, Dragica Ristanović, Maja Brukner, Ansa Simić, Ana Radivojević-Zdravković, Milan Milosavljević, Aleksandar Dunić i drugi.
Pretpremijera: 2. oktobar
Premijera: 3. oktobar

Dok se stariji posetioci još sećaju istog komada u čuvenoj interpretaciji Olivere i Radeta Markovića (Beogradsko dramsko pozorište), Felinijeva „La strada“ biće u teatru viđena prvi put. Reditelj Slavenko Saletović osmislio ju je kao muzičku melodramu koja će obeležiti početak sezone u Pozorištu na Terazijama.
Tema „La strade“ je šekspirovska: otvara dilemu o smislu života i smrti, postavljajući pitanje možemo li, uopšte, da dokučimo odgovor. Jedini mogući put je, izvesno, u duhovnoj nadgradnji – veri i umetnosti.

DOKLE?!
Atelje 212

Tekst: Milica Piletić
Režija: Alisa Stojanović
Kostimograf: Zora Mojsilović
Kompozitor: Koja
Uloge: Sofija Juričin, Dara Džokić, Bojan Dimitrijević, Branislav Trifunović, Bojan Žirović, Radmila Tomović, Miloš Timotijević i Andrija Daničić
Premijera: 6. oktobar, Teatar u podrumu

Milica Piletić u svom novom komadu pokazuje da se, iako godine prolaze, u našim životima poslednjih decenija ništa suštinski ne menja. Mnoge su generacije u međuvremenu odrasle, a sve je ostalo isto. Ovo je priča o mladosti, o nama, o ljudima koji su želeli da žive drugačije, o događajima koji su nas pretekli. U šta se pretvorila borba za drugačiji život? Kada smo to odustali?

MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU
Madlenianum Opera & Teatar

Režija i izbor muzike: Ivana Vujić
Scenografija: Kosta Bunuševac
Kostimografija: Ljiljana Petrović
Uloge: Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Branka Pujić, Danica Ristovski, Miodrag Krivokapić, Nebojša Kundačina, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić
Premijera: 15. oktobar

Najpoznatije književno delo Tennesseeja Williamsa nije slavno samo zbog holivudskog filma iz 1958. godine sa Paulom Newmanom kao Brickom i Elizabeth Taylor kao Maggie. Ovo Williamsovo remek-delo, za koje je dobio Pulitzerovu nagradu 1955, do danas je na repertoaru pozorišta na Broadwayu i West Endu i predstavlja jedan od najdugovečnijih komada na svetskim scenama koji je ikada postavljen. Sada je Mačka na usijanom limenom krovu i u Beogradu — na sceni „Madlenianuma“.
Ovo je melodramska priča o posrnuću i pravoj ljubavi koja se otkriva u poslednjem trenutku. Priča prati bračni par Pollitt — Bricka i Maggie, u presudnom času za jednu bogatu američku južnjačku familiju, u trenutku kad se saznaje da će Brickov otac, stari tata Pollitt ubrzo umreti. Borba za nasleđe posvađaće snahe, ali će zbližiti nestašnog bonvivana Bricka i njegovog oca, uz mnogo pravih teatarskih emocija koje nikog neće ostaviti ravnodušnim.
Očekuje se da će Mačka na usijanom limenom krovu biti novi veliki hit, jer se nova postavka ovog večitog komada u Beogradu čeka preko petnaest godina.

KOD KUĆE — KABUL
Narodno pozorište

Tekst: Tony Kushner
Režija: Željko Đukić
Uloge: Dušanka Stojanović-Glid, Nela Mihailović, Hana Selimović, Slobodan Beštić, Nenad Stojmenović, Mihailo Lađevac, Darko Tomović, Nebojša Kundačina i Stefan Buzurović
Premijera: 30. oktobar

Na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta uveliko su u toku pripreme za predstavu Kod kuće — Kabul, u režiji Željka Đukića, koji već godinama živi i radi u Čikagu. Za angažman u zavičaju odabrao je komad njujorškog pisca Tonyja Kushnera, osvedočenog borca za ljudska prava i jednog od retkih američkih intelektualaca koji javno upozoravaju na kataklizmičku korupciju u društvenom, ekonomskom i kulturnom životu. U ovom komadu, napisanom mnogo pre nego što je Al Kaida izvršila napad u Njujorku, Kushner piše o životu pod terorom talibana i ulozi Zapada u njegovom stradanju. Kod kuće — Kabul jeste, pre svega, drama o izgnanstvu, a egzil nije pitanje geografske udaljenosti od sredine s kojom se identifikujemo, već pitanje nemoći jezika da izrazi najdublja osećanja, pitanja bliskog i udaljenog, šta smo i ko smo izvan sopstvene kuhinje...

POZORIŠTE „DADOV“ — DVE PREMIJERE U OKTOBRU

Pozorište „Dadov“ priprema brojne premijere za predstojeću sezonu, od kojih nas dve očekuju već u oktobru. Prva je Pit u režiji Predraga Stojmenovića, po tekstu Ljubinke Stojanović, u kojoj će zaigrati nekadašnji dadovci, a sada studenti Fakulteta dramskih umetnosti ili već proslavljeni glumci: Nikola Jovanović, Tanja Petrović, Višnja Sretenović i Nenad Stojmenović. Tekst govori o generaciji koja se svesno prepušta svim telesnim zadovoljstvima, dipsomaniji, strastima, da bi zaboravila da je zaboravljena. Kao što glavna junakinja Nera, u retkim trenucima jasnog sagledavanja, povraća pri pogledu na svoj lik, ime i život, tako se autorka gnuša od pomisli: „Umreću kao što oni umiru“ — obična, nepoznata, zaboravljena... Druga premijera, Internat, po tekstu Olge Dimitrijević, zakazana je za 29. oktobar i ujedno je diplomska predstava Jovane Papović, studentkinje režije na FDU. U predstavi koja se bavi pitanjem individue naspram društva, marginalizovanih naspram uklopljenih, devijantnog naspram „nedevijantnog“, glume: Jelena Velkovski, Tamara Dragićević, Miloš Biković, Pavle Jerinić i članovi ansambla Omladinskog pozorišta „Dadov“. Radnja se dešava u srednjoj mlekarskoj školi koja sa domom učenika funkcioniše kao zatvor. Strogi raspored aktivnosti, odmora i spavanja i strateški svuda raspoređene kamere kontrolišu svaku sekundu života mladih učenika.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Susret dece Evrope - Radost Evrope 2009 -od 1. - 6. oktobar

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:17 pm

Davne 1968. godine, redakcija „Susreti četvrtkom“ tadašnjeg Doma pionira, a danas Dečjeg kulturnog centra Beograd, pokrenula je inicijativu da se organizuje međunarodna dečja manifestacija pod nazivom „Radost Evrope“ kojom će biti obeležen 5. oktobar – Svetski dan deteta.

Od tada, svake godine početkom oktobra, beogradski mališani u svojim porodicama ugoste više stotina vršnjaka iz cele Evrope koji sa sobom donose zvuk, pokret, sliku, kulturu i običaje svoje zemlje i različita umeća koja, tokom šest dana programa, pokazuju na trgovima, ulicama i u dvoranama Beograda.

Čet. 1.
12.00 – 14.00 > Svečano otvaranje nagrađenih radova ovogodišnjeg međunarodnog likovnog konkursa Radost Evrope 2009 biće održano u Dečjoj galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd. Ovom prilikom biće uručene nagrade pobednicima konkursa.
U programu otvararanja izložbe učestvuju gostujuće grupe iz Mađarske i Slovenije sa svojim domaćinima.
17.00 – 17.30 > Karneval Radosti Evrope 2009 – Kroz vasionu u vekove
Okupljanje učesnika i formiranje karnevalske procesije (Beogradska tvrđava – spomenik „Pobednik“)
17.30 – 18.00 > Gala procesija učesnika karnevala (Beogradska tvrđava – Knez Mihailova ulica – Trg Republike)
18.30 – 19.00 > Predstavljanje gostujućih grupa na sceni na Trgu republike
19.00 – 20.00 > Zvanično otvaranje manifestacije

Pet. 2.
Susreti prijateljstva na Trgu Republike
10.00 > Dok čekamo goste, upoznajmo učesnike festivala „Deca kompozitori“
11.00 > Upoznajmo decu iz Srbije, Hrvatske, Slovačke, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Rumunije.
12.00 > Upoznajmo decu iz Srbije, Poljske, Ukraijne, Švedske, Slovenije
13.00 > Upoznajmo decu iz Kipra, Velike Britanije, Turske, Kine
17.00 > Dok čekamo goste, upoznajmo učesnike festivala „Deca kompozitori“
18.00 > Upoznajmo decu iz Srbije, Hrvatske, Slovačke, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Rumunije.
19.00 > Upoznajmo decu iz Srbije, Poljske, Ukrajine, Švedske, Slovenije
20.00 > Upoznajmo decu iz Kipra, Velike Britanije, Turske, Kine.

Sub. 3.
11.00 -13. 00 > Klub ljubitelja muzike
Učestvuju gostujuće grupe iz Češke i Turske
Proslava 40 godina manifestacije i 100 godina od rođenja Ljubice Marić
(Dečji kulturni centar Beograd, Crvena sala)
15.00 – 17.00 > Evropski animirani film- festival „Balkanima“ (Dečji kulturni centar Beograd, Crvena sala)
15.30 – 17.00 > Raditi sa decom – Radost
Prezentacija i baletska radionica Mojce Horvat Studio iz Ljubljane, Slovenija (Dečji kulturni centar Beograd, Baletski studio)
19.00 – 21.00 > Gostujuća grupa iz Češke „Dance Center Prague – Conservatorie“
„Baby Ballet Prague“
Baletski performans: „Dance of the Deep Forest“ (UK Vuk Karadžić)

Ned. 4.
17.30 – 19.00 > Gala koncert 34. Radosti Evrope 2009 „Kroz vasionu i vekove“ (Centar „Sava“, uz direktan televizijski prenos).

Pon. 5.
10.00 – 12.00 > Evropski animirani film- festival „Balkanima“ (Dečji kulturni centar Beograd, Crvena sala)
13.00 – 17.00 > Dečji vašar – Rekreativno-zabavni program (Ada Ciganlija– na sportskim terenima za odbojku, košarku, fudbal i duž šetališta pored jezera)
18.00 – 20.00 > Video izložba: Kosmos
U saradnji sa Business Technology incubator-om Beogradskog tehničkog fakulteta.
(Dečji kulturni centar Beograd, Atrijum)

Uto. 6.
10.00 – 16.00 > Poseta Smederevskoj tvrđavi – Grupa iz Belorusije
10.00 – 16.00 > Poseta Nišu (Grupa iz Bugarske)
18.00 – 20.00 > Video izložba: Kosmos
U saradnji sa Business Technology incubator-om Beogradskog tehničkog fakulteta.
(Dečji kulturni centar Beograd, Atrijum)

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Monika Beluči

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:19 pm

Prelepa italijanska glumica, Monika Beluči, rođena je 30. septembra, 1968. godine, u malom italijanskom gradu, Ćita di Kastelo, u kome je odrasla obožavajući svetske filmske ikone kao što su Sofija Loren, Ana Manjani, Đina Lolobriđida i Klaudija Kadinale. Sa 18 godina je počela da studira pravo na Univerzitetu u Peruđi, kada ju je prijatelj nagovorio da se okuša u manekenstvu. Ova profesija pokazala se unosnom za Belučijevu zbog čega je napustila studije i preselila se u Mila no, odakle je za veoma kratko vreme njena karijera krenula uzlaznom putanjom. Pohađajući istovremeno i časove glume, Monika je 1990. godine dobila svoju prvu filmsku ulogu u filmu Dina Rizija «Život sa sinovima».

Posle nekoliko glumačkih ostvarenja u italijanskim filmovima, primetio ju je Frensis Ford Kopola koji joj je dodelio prvu američku ulogu; igrala je jednu od Drakulinih nevesti, u njegovoj adaptaciji Brem Stokerovog «Drakule» (1992), u kojima su takođe glumili Kijanu Rivs i Vinona Rajder. Odmah posle snimanja vratila se u Italiju i zaigrala u filmu «Heroji», a godinu dana kasnije i u dečjem filmu «Grudva». Međutim, kako je vreme odmicalo, Belučijeva je postajala sve nezadovoljnija neuspesima i letargičnošću italijanske filmske industrije u promovisanju svojih projekata. Pre nego što je potražila posao u francuskoj kinematografiji, pojavila se kao žena Faraona, pored Bena Kingslija u američkom televizijskom filmu «Josif» (1995).

Za svoj filmski debi na francuskom jeziku 1996. godine nominovana je za nagradu Cezar (francuski ekvivalent američkom Oskaru), u filmu «Apartman», i počela da se zabavlja sa kolegom, mačo-zvezdom, Vinsentom Kaselom. Par (koji se nekoliko godina kasnije i venčao) ponovo se pojavio pred kamerama, u romantičnoj komediji «Kakvu me želiš» (1996) i ozloglašenom trileru Jana Kounena o krvoločnim pljačkašima banke, «Dobermanu» (1997).

Tri godine kasnije, reditelj Stiven Hopkins je na prekookeanskom letu odgledao «Apartman» i ponudio Moniki ulogu lepe ali otuđene žene Džina Hekmana, u filmu «Pod sumnjom». Iste godine, glumica je zasluženo dobila svetsko priznanje za svoje ostvarenje u filmu «Malena». Pod rediteljskom palicom nagrađivanog reditelja Đuzepea Tornatorea, film govori o smernoj mladoj nevesti koja tokom II svetskog rata ostaje sama u malom sicilijanskom gradu pošto njen muž odlazi u rat. Očaravajuće lepa, ona se bori da zadrži svoje dostojanstvo dok je žene iz sela preziru i omalovažavaju, a muškarci nasrću.

Posle ovog uspeha, Belučijeva prihvata ulogu u još jednom internacionalnom hitu, Kristofera Gansa «Pakt s vukovima» (2002). Ovaj stilski prelaz između istorijskog i kung-fu žanra (u kome takođe glumi sa Kaselom) bio je četvrti najuspešniji film te godine u Francuskoj. Pošto je osvojio Evropu i Ameriku, Belučijeva je nominovana za najbolju sporednu žensku ulogu od strane Američke Akademije za naučnu-fantastiku i horore.

Posle ovoga sledi uloga zavodljive kraljice sa Nila u adaptaciji stripa Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra. 2001. godine, pridružuje se Kijanu Rivsu u drugom i trećem nastavku Matriksa. Iste godine snima i kontroverzni film sa svojim suprugom, Kaselom «Odpozadi». Ubrzo posle toga, Brus Vilis lično bira Moniku za ulogu humanitarnog doktora, koga on spasava iz ratom razorene Nigerije u filmu «Jecaji sunca».

2004. sledi uloga Marije Magdalene u kontroverznom blokbasteru Mela Gibsona, «Stradanje Isusovo», koji govori o poslednjih 12 sati života Isusa Hrista, ali se ponovo vraća francuskom filmu ulogom u «Tajnama agenata» (sa Vinsentom Kaselom).

Kao rezultat uspeha tog filma, Belučijeva započinje saradnju sa dva renomirana reditelja, Terijem Gilijamom i Spajkom Lijem, u filmovima «Braća Grim» i «Ona me mrzi». Njenoj filmografiji dodaju se i filmovi: «Seti me se, ljubavi», «Kao riba na suvom», «Gospodar rata» (sa Nikolasom Kejdžom)...

Sa više od 20 filmova za sobom, Monika je ipak svetsku slavu stekla zahvaljujući evropskom filmu, ne profitirajući od Holivudske mašinerije onako kako se moglo očekivati. Iako je zli jezici (kritičari) olako poistovećuju sa nekadašnjim italijanskim lepoticama, Monika Beluči predstavlja sopstveni brend senzualnog stila.

Ovog meseca, Yellow Cab ima čast da vam predstavi Moniku Beluči, talentovanu glumicu i jednu od najpoželjnijih žena na svetu.

Rođeni ste u italijanskom gradu Ćita di Kastelo. Kako je devojčica iz malog grada odlučila da postane glumica i osvoji Holivud?

Nisam zapravo 'odlučila' da postanem glumica, iako su mi idoli u detinjstvu bile velike italijanske glumice poput Manjanijeve, Sofije Loren, Klaudije Kardinale, i dr. Dobila sam svoju prvu ulogu pukim slučajem. Počela sam da se bavim manekenstvom tokom studija kada je Fransis Ford Kopola video moju sliku i dodelio mi ulogu u 'Drakuli'.

Vaše prvo pojavljivanje na TV-u bilo je 1990. godine, a ubrzo zatim, 1992., već ste glumili rame uz rame s Entonijem Hopkinsom, Gerijem Oldmanom i Kijanu Rivsom, u Brem Stokerovom 'Drakuli'. To je bio brz put do vrha. Koja je tajna vašeg uspeha i kakav savet možete dati mladoj devojci iz Srbije koja deli vaše ambicije?

Ne postoji neka posebna tajna. Moj savet bi bio da ostane verna sebi i ne pokušava da bude nešto što nije. Naravno, uspeh je kombinacija sreće, talenta i teškog rada.

Režiser Žil Mimuni snimio je svoj izvanredan film 'Apartman' 1996. godine u kome ste vi glumili. Posle toga, prestao je da režira. Po vašem mišljenju, šta se krije iza 'nestanka' tako neverovatno velikog talenta?

To je pitanje na koje samo Žil može dati odgovor.

Takođe, za vašu ulogu u 'Apartmanu', nominovani ste prvi put za francusku Cezar. Da li nagrade menjanju život jedne glumice?

Nagrade posebno menjaju način na koji vas drugi posmatraju i mogu vam pružiti mogućnost da birate između više projekata. Težak deo je napraviti pravi izbor.

Uzdrmali ste mnoge tabue vašim ulogama u filmovima poput «Odpozadi» i «Stradanje Isusuovo». Po vašem mišljenju, da li je pomeranje granica jedna od najvažniji misija u filmu kao umetnosti i zašto?

Kao glumicu, posebno me zanima isprobavanje novih i različitih stvari koje mi dopuštaju da razvijem delove sebe koje ranije nisam poznavala. Nije mi posebno namera da rušim tabue i pomeram granice.

Kako ste se osećali prilikom snimanja nagih scena s vašim suprugom Vinsentom Kaselom u istom filmu?

Kada kamera počne da snima, mi smo samo dva glumca – a ne muž i žena.

Koji su vam režiseri s kojima ste dosad radili bili najbliži kada je senzibilitet u pitanju? Da li je bliskost važna za snimanje filma i da li se ona može osetiti na velikom platnu?

Do sada sam imala sreće jer sam uspela da uspostavim poseban a ipak različit odnos sa svakim režiserom s kojim sam radila. Ne mogu da kažem da sam bila 'bliža' s jednim nego što je to bio slučaj s drugima.

Pojavili ste se u TV reklami za Dolce & Gabbana. Da li uglavnom nosite njihove kreacije ili ste izabrali da uradite reklamu zbog režisera Đuzepea Tornatorea?

Stalno nosim Dolce & Gabbana – ne samo da su neverovatno talentovani, nego ih ubrajam i među svoje bliske prijatelje. Uradila sam reklamu iz nekoliko razloga – zato što se divim njihovom radu i radu režisera Đuzepe Tornatorea.

Kakav je osećaj biti najseksepilnija žena na svetu?

Ja nisam najseksepilnija žena na svetu, tako da ne znam...

Prvo ste nam dokazali svoj talenat kao glumica a zatim ste, 1998. godine, uradili kalendar s nagim fotografijama za italijanski časopis Max, i u 2000. za GQ. Da li je to na bilo koji način uticalo na vašu karijeru?

Ne.

'Doberman' je film koji je doživeo znatan uspeh u Srbiji. Šta nam možete reći o produkciji, i kada možemo očekivati nešto novo od Jana Kounena?

Bilo je zabavno – ali i tako davno! Jan je režirao dokumentarac 'Daršan' koji je prikazan ove godine na Kanskom festivalu, a upravo se sprema da režira novi film.

Da li ste ikada bili u Jugoslaviji?

Nažalost, nisam, ali sam čula da je to veoma lepa zemlja.

Samo da znate, vi ste jedna od najpoželjnijih žena u Srbiji.

To je veoma laskavo.

Da li ste upoznati sa srpskim filmom i, ako jeste, kakvo mišljenje imate o njemu?

Nažalost, nisam.

Imate poprilično iskustva u glumi s obe strane Atlantika. Koje se prednosti i mane snimanja u Evropi, kao i u Americi?

Ne postoje mane – postoje samo različita iskustva.

U kom biste filmskom žanru želeli da glumite i da li i dalje vidite sebe kao glumicu u budućnosti?

Zainteresovana sam da radim stvari koje ranije nisam, ali me ne zanima neki određeni žanr. Nadam se da ću glumiti još dugo, ali ne pravim nikakve dugoročne planove jer se nikad ne zna šta nam sutrašnjica nosi

U kojim novim projektima možemo da vas vidimo?

Imam dva filma koji izlaze u narednih nekoliko meseci – «Koliko me voliš» koji je režirao Betrand Blier, i 'Braća Grim' koji je režirao Teri Gilijam.

YC tim: Mina, Milica V., Milica Ž. i Saja.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Jesen u Beogradu

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:20 pm

Jesen koja je već uveliko počela početkom avgusta (što se vremena tiče), izgleda da će biti sve osim tmurna, barem kada je reč o clubbingu i provodu.

U SUMMER BASSMENT kraj sezone biće obeležen nastupima Moonbootice – nemačkog elekctro house DJ sastava 2. septembra; dan kasnije engleskim DJ dvojcem, Shapshifters-ima trenutno “very hot” disco house atrakcijom koji su se proslavili već sad club anthemom “Lola's Theme” i “Back 2 Basics”, dok je closing party zakazan za 9. i 10. uz standarnu rezident ekipu.

ANDERGRAUND namerava da svoje verne fanove u novoj sezoni počasti svežom programskom šemom u kojoj će se pored postojećih favorita – Aćim, Eye, Prema, Ike, Puki pojaviti i drugari iz Electric factory-a, Kinetic Vibe-a i Gramophonedžie, dok je mali klub rezervisan za drugi stage i samim tim drugu vrstu muzike pretežno funk disco i nu jazz orijentisanu, koju će fino zamešati veličine poput Ćileta, Cobe, B Good-a, Jazzmate-a. Otvaranje je planirano za 15. septembar Andergraund all stars postavkom, 16. je tu sa već uigranom R&B ekipom, a 17-og je TUBORG loud and clear party sa prvim ino gostom ove sezone Master H-om sa etikete Soma i mojom malenkošću.

U lepa iznenađenja ove sezone spada i EXILE koji je pretrpeo kako vizuelne tako i programske zahvate i uspeo da pridobije najveći broj fanova ove monsunske sezone. Dobra novost je da splav ima nameru da radi i tokom zimske sezone kao lounge bar, sa mogućnošću zakuvavanja dobre žurke.

Legendarni klub u Rajićevoj ulici koji je do sad promenio više puta svoj naziv, enterijer kao i koncepciju vraća se svom starom nazivu Zvezda i obećava da će svoje dveri otvoriti za stariju ekipu željnu starog koncepta – old school disco, house i po koji dobri stari hit iz osamdesetih.

Od velikih dešavanja tokom septembra definitivno ističemo najnoviji događaj u okviru Pleasures eventa. 10. 9. na Beogradskom sajmu u hali 3 predstavljajući verovatno jedan od najznačajnijih engleskih hip hop atrakcija Roots Manuva koji će rame uz rame nastupiti s našim najuspešnijim sastavom iz te branše BG Sindikat te se očekuje pravi spektakl kada je ova vrsta zabave u pitanju što, nažalost, u Beogradu nije često. Kao dj podrška te večeri nastupiće Easy Rollers-i a iz redova domaćih eksperta za vanilice DJ Pookie.

Ovomesečna preporuka autora gladnim klaberima je restoran Užice na autokomandi i najboljih pet ćevapa u somunu koje Beograd može da ponudi u 7 ujutru posle naporne noći, uz ambijent i ekipu koji više priliče nekom filmu Džima Džarmuša – komplet zabava.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

FAST Love ili Ljubav na brzaka

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:22 pm

Da li se sećate replike iz filma «Kad je Hari sreo Seli», u kome Meri i Džes, uoči svog venčanja, leže u krevetu posle pokušaja da uteše svoje prijatelje Harija i Seli? Meri se okreće prema Džesu i kaže: «Molim te, obećaj mi da više nikada neću biti sama!» Ukoliko čitate ovaj članak, postoji velika šansa da ste vi i/ili neko od vaših bliskih prijatelja ponovo sami (u ljubavnom smislu), tj. ponovo osuđeni na 'izlaske' i 'zabavljanje'. Za većinu je ovaj drugi krug upoznavanja s novim ljudima i muvanje potpuno zastrašujući; to je poslednja stvar koju zaista žele da rade. Sigurna sam da je većina nas, u određenom trenutku u svom životu, izgovorila frazu sličnu onoj koju je Meri podelila sa Džesom. Žalosno je što se u današnje vreme veze okončavaju uznemirujućom brzinom. Ovi raskidi vraćaju nas u situaciju koju najviše mrzimo. Međutim, pod pretpostavkom da ste konačno skupili dovoljno snage da se ponovo upustite u sve te zavrzlame, postavljate sebi pitanje: Odakle da počnem?

Speed-dating (ili 'brzo zabavljanje') je trend koji je potpuno obuzeo Britaniju. Čak 61% mladih Britanaca i Britanki koristi ovaj vid upoznavanja. Evo kako on funkcioniše: Speed-dating događaji su na raspolaganju svakome, potrebno je samo da se učlanite u speed-dating agenciju, uglavnom on-line, platite članarinu i date im osnovne podatke poput vašeg imena i starosnog doba. Kad stignete na mesto događaja, dobijete bedž s imenom ili brojem, i list za bodovanje. Dalje, upoznajete se sa oko 30-ak pojedinaca/samaca u roku od 90 minuta. Štiklirate ime/broj muškaraca koji su vam se svideli, zatim predate bodovani list organizatorima i tu se veče završava. Narednog dana, primate e-mail s detaljima muškaraca koji su takođe štiklirali vas. Zatim preko organizatora možete da razmenjujete e-mail-ove jedni s drugima.

Drugi po veličini dejting trend je putem Interneta. On-line sajt posvećen ovoj temi sakuplja podatke o svojim članovima i koristi te informacije u potrazi za potencijalnim partnerima koji imaju slična interesovanja i osobine. Ovakvi sajtovi razlikuju se samo po tome u kolikoj meri pomažu članovima da sakriju kontakte od drugih članova. Ova vrsta upoznavanja pruža više mogućnosti kada su u pitanju godine, interesovanja i lični stilovi nego što se, po svoj prilici, može naći u barovima ili grupama za samce. Koriste ih ljudi koji nisu u ljubavnoj vezi a koji se ne osećaju prijatno prilikom upoznavanja s nepoznatima. On-line upoznavanje vam pruža dovoljno vremena da upoznate nekoga putem e-mail-a ili chat-a, pre nego što podignete vezu na viši nivo. Takođe vam dopušta da krijete svoj identitet sve dok se ne osetite dovoljno slobodno da ga obelodanite. Niko ne mora da zna da ste u potrazi za partnerom – ni vaši prijatelji, ni kolege (ili šef!), ni vaša porodica.

I konačno dolazimo do najnovije ludosti u Britaniji – «Večera u mraku» opisuje se kao novo dejting iskustvo, događaj namenjen mladim, slobodnim profesionalcima koji su previše zauzeti poslom da bi imali vremena da izađu u život i upoznaju ljude. Lišavajući učesnike jednog od čula, organizatori kažu da ljudi ne moraju da se brinu o svom izgledu ili odeći koju imaju na sebi. Umesto toga, mogu da se opuste i usredsrede na ispoljavanje svoje ličnosti. Držeći vas za ruku, kelner koji nosi naočare za noćni vid vodi vas do stola gde vas smešta s nepoznatim ljudima. Učesnici prstima jedu hranu i moraju da se koncentrišu na glas koji im je najbliži. Svi govore glasno jer nisu sigurni koliko je od njih udaljena osoba s kojom razgovaraju ili koja ih sluša. Od tog trenutka, sve se odvija isto kao i prilikom spid dejtinga – ali pod okriljem mraka. Momci cirkuliraju po prostoriji, prateći svetla u podu i uz pomoć domaćina, sve dok ne upoznaju svaku od devojaka. Umesto da se zapisuju imena ljudi koje upoznaju (što nije jednostavno izvesti u mraku), razmenjuju se kartice s imenima na početku svakog 'sudara'. Ako želite ponovo da vidite određenu osobu, jednostavno stavite njihovu karticu u poseban koverat. Kad se svi sastanci završe, pale se svetla i konačno ste u mogućnosti da vidite osobe koje ste upoznali. Bar ostaje otvoren do sitnih sati, omogućavajući vam da malo bolje upoznate neke od prisutnih s kojima ste bili 'na sudaru'. Pre odlaska, organizatorima predajete vaš koverat s karticama. Domaćini vam narednog dana šalju detalje ljudi s kojima ste se 'našli', i prepuštaju vam svaki sledeći korak.

Dakle, da li sve ovo daje rezultate? Većina ljudi koji koriste neki od ovih vidova upoznavanja priznaju da možda ne nađu 'pravu osobu', ali da svakako nađu 'pravu osobu u ovom trenutku' ili «Mr. Right, right now»... Porast ovog dejting fenomena odražava promene u prioritetima slobodnih osoba – izlasci i zabavljanje jesu važni, ali ne treba da potrošite ceo vikend na njih, i način na koji mladi ljudi žive u današnje vreme, brzo i bez vremena za druženje.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Dodir naivne i surove stvarnosti

Počalji od Wedrana taj Ned Okt 04, 2009 5:23 pm

Gotovo u istom trenutku izdavačka kuća Geopoetika, jedna od zbilja retkih koje odolevaju izazovu ugodnog skliznuća u tople vode banalnih bestselera, obradovala nas je dvema novim knjigama. Mada je jedna od njih originalno izdata još pre 17 godina i mada deluju dijametralno različite, kako po geografskoj pripadnosti pisaca, tako i po temama i obimu, ova dva izdanja u suštini povezuju tanke ali čvrste niti, delikatne poput paučine i čvrste i vibrantne kao žice nekakvog unikatnog muzičkog instrumenta. Reč je o knjigama «Igraj, igraj, igraj» japanskog pisca Harukija Murakamija i «Dopler» Norvežanina Erlenda Lua.

Osim „slučajnosti“ da im je dve do sada jedine kod nas objavljene knjige Geopoetika publikovala u jako kratkom razmaku pre izvesnog vremena («Sputnik ljubav» i «Naivan, super») i da su ta dva dela naišla na retko lep prijem čitalačke publike i stvorile respektabilnu bazu fanova u našoj oskudnoj čitalačkoj stvarnosti, postoji još skrivenih veza na koje ćemo pokušati da ukažemo i navedemo vas da se upustite u retko lepu i izazovnu avanturu čitanja ova dva dela.

Murakamijev junak, razvedeni novinar koji svoj posao doživljava kao nešto od čega se živi i što se ima obaviti na najpošteniji mogući način, igrom misterioznih okolnosti biće upleten u scenario koliko fantastičan toliko i kreiran i vođen njegovom podsvešću ali i svesnom odlukom da napravi kratak iskorak iz sopstvenog monotonog života. Povratak u hotel za koji ga vezuje maglovita uspomena i koji je potpuno izmenjen ali čuva staro ime iz sumnjivih razloga, veza sa distanciranom devojkom sa recepcije, neobično prijateljstvo sa ekscentričnom 13-togodišnjom devojčicom, misteriozne smrti osoba koje su povezane s njim i povratak prijatelja iz detinjstva, sada velike filmske zvezde u njegov život, samo su neka od težišta ovog obimnog (407 strana) romana. Elementi fantastike vešto utkani u tkivo priče daju osobenu atmosferu delu, a minimalizam kojim Murakami izbegava kitnjastost i rasplinjavanje i uspeva da očuva brz ritam pripovedanja uspešno se prepliće s izvornim stavom glavnog junaka koji pokušava da iskorači iz banalnosti svakodnevice i očuva integritet sopstvene ličnosti i emocija u svetu koji preti da ga uguši jeftinom zabavom, prebrzim ritmom i reklamnim porukama. Duhovito poentiranje na račun pop kulture 80-ih samo obogaćuje delo i, pošto je pravilno adresirano ne gubi ništa na aktuelnosti ni dve decenije kasnije.

Murakami je veličanstven pisac, raskošan i sveden u istom dahu, inteligentan, mudar i čisto detinje naivan i pošten.

Njegov 20 godina mlađi kolega Erlend Lu je još svedeniji i ogoljeniji u svom književnom izrazu.

Dok se u prethodnom romanu «Naivan, super» pozabavio problemom adaptacije mladog čoveka na moderno društvo koje je Murakami na sličan način anticipirao još krajem 80-ih, ovde glavni junak Dopler, čovek sličnih godina kao Murakamijev protagonista, već dobrano „obrađen“ u mašini modernog doba, posle smrti svog oca shvata da više ne može da izdrži pritisak svakodnevnog opstajanja u savremenom društvu i odlučuje da napusti kuću, ženu, sina, posao i prijatelje i da se naseli u šumi gde će u samoći, tišini i prirodi pokušati da se sabere i pronađe izgubljeni smisao života.

Naravno, Luova pripovest je sve samo ne pamflet protiv globalizma, to je opora ali topla i zabavna priča o izgnanstvu na koje smo primorani i koje donosi potpuno drugačiji pogled na život jer više nema zatvorenog matriksa potrošačkog ludila koji nas obavija simulakrumom života.

Lu ovim romanom donekle obogaćuje svoje pripovedanje u odnosu na prethodno delo ali zadržava prepoznatljivi očišćeni stil prepun urnebesnih detalja kojim s lakoćom dočarava dileme svojih junaka. Kao veliko dete čija moć zapažanja nije zamućena društvenim konvencijama Lu nas prikazuje upravo onakvim kakvi jesmo, izgubljeni, nesposobni da se odupremo i ubačeni u bezglavu trku koja uvek ima isti kraj.

I Murakami i Lu su pisci svesni svoje obaveze da opominju, moguće je da su njihovi glasovi slabašni i da će ih vetar odneti ali oni su svoj deo posla uradili.

Sada je sve na nama...

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Sre Nov 04, 2009 4:56 pm

Sinemanija 2009: 4. novembar


Jelena Tripković
04.11.2009.


Sedamnaesta po redu tradicionalna revija filmskih ostvarenja "L’Oreal Paris Cinemania" održava se i od 19.30 časova 31. oktobra do 19.30 časova 7. novembra u novosadskom "Spensu". Sinemanija se odvija u art bioskopu "Vojvodina" na Spensu, a projekcije su zakazane za 17, 19.30 i od 22 časa.

Program Sinemanije u Novom Sadu podudara se s beogradskim, osim što se prikazuje sa dva dana zakašnjenja. Filmovi koji se prikazuju od 17 i 19.30 časova su isti kao i na repertoaru Centra "Sava" od pre 48 sati. Poslednji film večeri, od 22 časa, na Spensu uvek je onaj koji je u istom terminu bio prikazan prethodnog dana u Centru "Sava". Na novosadskoj Sinemaniji biće premijerno prikazano 22 filma, dva manje nego u Beogradu, jer neće biti prikazani filmovi "Surogati" i "Michael Jackson's This is it".

PREMIJERNI PROGRAM - Centar "Sava"

Sreda, 4. novembar, 17 časova

Film: "Gradsko ostrvo" ("City Island")
Žanr: komedija
Trajanje: 100 min.

Glavne uloge:

Alan Arkin (Alan Arkin), Endi Garsija (Andy Garcia), Dominik Garsija-Lorido (Dominik Garcia-Lorido), Džulijana Margulis (Julianna Margulies), Emili Mortimer (Emily Mortimer)

Scenario:

Rejmond de Felita (Raymond De Felitta)

Režija:

Rejmond de Felita (Raymond De Felitta)

SINOPSIS

Upoznajte Rizove, porodicu koja bi mogla mnogo bolje da se slaže, samo kad bi mogli jedni drugima da kažu istinu. Ali kad zatvorski čuvar neće da prizna čak ni to da su "poker večeri" u stvari časovi glume, kako očekivati da će ikad objasniti postojanje svog vanbračnog sina? Njegova ćerka radi kao striptizeta, a trebalo bi da je na koledžu, dok mladi Vini Junior ima tajni seksualni fetiš koji uključuje 24-časovnu veb-kameru i komšinicu od 150 kila. Vinsova žena Džojs je stub porodice, ali prošlo je godinu dana otkako je bila intimna s mužem, pa zato i ne čudi što ona njegovo "poker veče" doživljava kao postojanje ljubavnice. Kada bivši zatvorenik Toni uđe u život porodice Rizo, Džojs će početi da gubi glavu – i ne sumnjajući da je zgodni mladić u stvari njen pastorak.

Sreda, 4. novembar, 19.30 časova

Film: "Džuli i Džulija" ("Julie & Julia")
Žanr: biografski, komedija, drama, romansa
Trajanje: 123 min.

Glavne uloge:

Meril Strip (Meryl Streep), Ejmi Adams (Amy Adams), Stenli Tuči (Stanley Tucci), Kris Mesina (Chris Messina), Linda Emond (Linda Emond)

Scenario:

Nora Efron (Nora Ephron), Džuli Pauel (Julie Powell) - knjiga

Režija:

Nora Efron (Nora Ephron)

SINOPSIS

Počeci karijere neumorne Džulije Čajld, žene koja je zauvek promenila način na koji Amerika kuva, prepliću se s odlukom blogerke Džuli Pauel, koja na prekretnici svog života osmišljava gotovo nerazuman plan kako bi fokusirala svoju energiju. Scenarista, producent i reditelj filma Nora Efron besprekorno spaja ove dve izuzetne istinite priče razdvojene prostorom i vremenom u komediju koja dokazuje da ako imate pravu kombinaciju strasti i putera, možete da promenite svoj život i ostvarite snove.

Sreda, 4. novembar, 22 časa

Film: "Grofica" ("The Countess")
Žanr: drama
Trajanje: 98 min.

Glavne uloge:

Džuli Delpi (Julie Delpy), Vilijam Hart (William Hurt), Danijel Bril (Daniel Bruhl), Anamarija Marinka (Anamaria Marinca)

Scenario:

Džuli Delpi (Julie Delpy)

Režija:

Džuli Delpi (Julie Delpy)

SINOPSIS

Mađarska grofica Eržebet Batori iz 17. veka, opsednuta svojom lepotom, počinila je stotine ubistava iz uverenja da će kupanje u krvi devica sačuvati njenu mladost. Ona se smatra jednim od najstrašnijih serijskih ubica u istoriji. Zajedno sa svojim saradnicama optužena je za torturu i ubijanje preko 650 devojaka i mladih žena. Znali su je kao krvavu damu iz dvorca, u kome je, nakon suđenja, provela ostatak svog života.

Suđenje je održano 1610. godine, ali mu ona nije prisustvovala. Njene savetnice veštice osuđene su na smrt, dok su nju zazidali u jednu prostoriju kule njenog dvorca i ostavili joj samo jedan otvor za vazduh, hranu i vodu. Umrla je 1614, nakon što je prethodno odbila čitav niz sveštenika koji su joj nudili poslednje oproštenje grehova. Dokumenti sa suđenja, koji potvrđuju istinitost ove priče, čuvaju se danas u Budimpešti, u državnom arhivu.

Cene karata su 250 dinara za termine od 17.00 i 22.00 časa, a 300 dinara za udarni večernji termin od 19.30 časova, što važi za projekcije u Beogradu i Novom Sadu.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Sre Nov 04, 2009 4:59 pm

Sinemanija 2009: 3. novembar

Jelena Tripković
03.11.2009.


Tema ovogodišnje L’Oreal Paris sinemanije je: "Svaka žena je zvezda u svom filmu". Poenta ove poruke je da pripadnice lepšeg pola ne treba da se porede s filmskim divama, već da u sebi prepoznaju pravu lepotu. Uz pomoć profesionalnih saveta L’Oreal Paris stručnjaka - šminkera, dermatologa i frizera koji su na raspolaganju svim zainteresovanim na ovogodišnjoj L’Oreal Paris sinemaniji, to će biti znatno lakše. Sve dame će imati jedinstvenu priliku da budu našminkane od strane L’Oreal-ovih profesionalnih šminkera, da ispitaju svoju kožu, stilizuju kosu i dobiju dragocene savete.

Šestog dana Sinemanije publika u Centru "Sava" ima prilike da pogleda filmove "Dobro došli u Zombilend" s Vudijem Harelsonom u glavnoj ulozi, "Neočekivana ljubav" s Dženifer Aniston i triler "U izmaglici" s Tomijem Li Džounsom u glavnoj ulozi.

PREMIJERNI PROGRAM - Centar "Sava"

Utorak, 3. novembar, 17 časova

Film: "Dobro došli u Zombilend" ("Zombieland")
Žanr: horor, komedija
Trajanje: 88 min.

Glavne uloge:

Džesi Ajzenberg (Jesse Eisenberg), Vudi Harelson (Woody Harrelson), Ema Stoun (Emma Stone), Abigejl Breslin (Abigail Breslin), Bil Marej (Bill Murray)

Scenario:

Ret Ris (Rhett Reese), Pol Vernik (Paul Wernick)

Režija:

Ruben Flajšer (Ruben Fleischer)

SINOPSIS

Dva čoveka su pronašla svoj način da prežive nalet zombija koji su opustošili svet. Kolumbus je velika kukavica, dok se Talahasi, zombi ubica, ne plaši ničega. Oni udružuju snage s Vičitom i Malom Rok, koje su takođe uspele da prežive. Ubrzo moraju da odluče šta je gore: da se oslone jedni na druge ili da se predaju pred zombijima.

Utorak, 3. novembar, 19.30 časova

Film: "Neočekivana ljubav" ("Love Happens")
Žanr: romantična komedija, drama
Trajanje: 109 min.

Glavne uloge:

Aron Ekhart (Aaron Eckhart), Dženifer Aniston (Jennifer Aniston), Den Fogler (Dan Fogler), Martin Šin (Martin Sheen), Džudi Grir (Judy Greer), Franses Konroj (Frances Conroy), Saša Aleksander (Sasha Alexander)

Scenario:

Majk Tompson (Mike Thompson), Brendon Kemp (Brandon Camp)

Režija:

Brendon Kemp (Brandon Camp)

SINOPSIS

Doktor Bark ima odgovor na sve. To će reći milioni obožavatelja koji su pročitali njegovu knjigu ili pohađali njegov popularan seminar za oslobađanje od straha. Eloiz Čendler je nešto manje sigurna u sebe. Srdačna, spontana, slobodnog duha, ona pokušava da izleči slomljeno srce, inspirisana dirljivim ljubavnim pismima koja šalje kao vlasnica prodavnice cveća. Neočekivano privučen Eloiz, Bark uspeva da je ubedi da izađe s njim, ali dogodiće mu se zapanjuća stvar - prvi put u nekoliko poslednjih godina on će ostati bez reči. Intuitivno, Eloiz shvata da čovek od koga mnogi traže savet još uvek nije do kraja shvatio sebe. Da li će on dovesti u pitanje karijeru i reputaciju i dozvoliti sebi da ponovo nekog zavoli? Da li će Eloiz prihvatiti novi izazov i konačno otvoriti srce čoveku koji je možda onaj pravi?

Utorak, 3. novembar, 22 časa

Film: "U izmaglici" ("In the Electric Mist")
Žanr: drama, misterija
Trajanje: 117 min.

Glavne uloge:

Tomi Li Džouns (Tommy Lee Jones), Džon Gudman (John Goodman), Piter Sarsgard (Peter Sarsgaard), Keli Mekdonald (Kelly Macdonald)

Scenario:

Jerži Kromolovski (Jerzy Kromolowski), Meri Olson-Kromolovski (Mary Olson-Kromolowski)

Režija:

Bertran Tavernije (Bertrand Tavernier)

SINOPSIS

Istražujući ubistvo mlade žene, detektiv Dejv Robiso slučajno sreće par holivudskih zvezda - Elroda Sajksa i Keli Dramond, koji su došli u njegov mali grad da snimaju film o građanskom ratu. Dejv hapsi Elroda zbog vožnje u pijanom stanju. Pošto mu je predočeno da može da ode u zatvor, Elrod počinje da priča o lešu u stanju raspada koji su Keli i on pronašli u močvari. Dejv se tada priseća ubistva u močvari koje je on video kao tinejdžer. Otkriće sa sobom donosi mnoštvo čudnih događanja i vezu s velikim brojem ubistava u toj oblasti. Sve žrtve su bile mlade žene, a svi dokazi vode ka Dejvovom nekada dobrom prijatelju, mafijašu Džulijusu Balboniju.

Cene karata su 250 dinara za termine od 17.00 i 22.00 časova, a 300 dinara za udarni večernji termin od 19.30 časova.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Wedrana taj Uto Jan 18, 2011 11:21 pm

Gornjačka klisura i manastir Gornjak

Jedna od specifičnosti Homolja su mnogobrojne klisure: Gornjačka, Ribarska, klisura Velike i Male Tisnice, zatim Osaničke reke i klisura reke Do. Najpoznatija je Gornjačka klisura, duga 16 kilometara, koju čine četiri velika meandra. Na platou jednog od njih, na levoj obali Mlave, nalazi se manastir Gornjak, koji je ime dobio po vetru koji duva u klisuri.

U klisuri se nalaze i brojni ostaci utvrđenja starog srpskog grada koji je prestao da živi posle pada Smedereva. Na ulazu u klisuru mogu se videti razrušene stražarske kule, koje su nekada služile za odbranu rimskog vojnog puta (Via militaris) što je prolazio ovuda vodeći za Niš. U Gornjačkoj klisuri takođe se mogu videti i ostaci srednjovekovne srpske mitropolije.

Manastir Gornjak nalazi se u Gornjačkoj klisuri, između Žagubice i Petrovca na Mlavi. Gradnja manastira završena je 1380. godine, a ktitor je bio knez Lazar. Od kada je manastir sagrađen, monaški život u njemu odvijao se bez prekida. Od najstarijih građevina sačuvane su glavna crkva posvećena Vavedenju, i mala kapela u pećini, posvećena sv. Nikoli. Svojom arhitektonskom celinom Gornjački manastir pripada moravskoj školi. Vavedenjska crkva ima trolisnu osnovu sa kupolom. Zvonik i priprada dodati su kasnije. Najinteresantnije freske nalaze se u kapeli sv. Nikole.

Ispod visa Ježevac sa desne strane puta prema manastiru Gornjak nalazi se u samoj planini veliko jezero koje nije ispitano, a sam prilaz je veoma nepristupačan.

Do manastira Gornjak može se stići autobusom, jer se nalazi u neposrednoj blizini puta koji povezuje Petrovac na Mlavi sa Žagubicom. Od Žagubice do manastira ima 27 kilometara, a autobusi između Žagubice i Petrovca saobraćaju nekoliko puta dnevno.

Do Petrovca ćete najlakše stići redovnom autobuskom linijom iz Beograda. Autobus iz Beograda za Petrovac ide nekoliko puta dnevno. Prvi polazak radnim danima je u 8 časova, a poslednji u 20:15. Prvi polazak vikendom je u 11:00, a poslednji u 19:00.

Usled svog specifičnog geografskog položaja, Homoljski kraj nalazi se pomalo izvan glavnih puteva, tako da su u njemu najbolje sačuvana obeležja stare balkanske kulture, narodnih običaja, starih zanata i tradicionalne arhitekture. Niži delovi planina obrasli su grastovim šumama, na srednjim delovima su uglavnom hrastove i bukove šume, dok se na najvišim delovima nalaze uglavnom pašnjaci i livade. Ovde se mogu videti mnogobrojni katuni i bačije, starinska stočarska staništa koja su i dan danas u upotrebi. Tokom leta, između Đurđevdana i Mitrovdana, ovde se može sresti mnoštvo stočara, koji napasaju stada ovaca od čijeg se mleka pravi čuveni homoljski sir.

Izvor: Klub putnika srbije

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kultura - aktuelnosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu