Ljubomir Pjevčević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ljubomir Pjevčević

Počalji od Wedrana taj Ned Nov 01, 2009 2:54 pm

Pesnik Pjevčević je kompletan pesnik, tako živi, i tako piše, i ljubavnu, i rodoljubivu, i lirsku, i dečju, i sve vrste poezije. Do sada je objavio 60 knjiga, od živih i mrtvih, samo je nekoliko onih koji su objavili više od njega

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije ... Zlatnu značku Ljubomiru Pjevčeviću za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture

Među dobitnicima prestižne nagrade Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, našao se i pesnik Ljubomir Pjevčević iz Valjeva. Validnost nagradi, pored pesnikovog dela, njegovog velikog i raznorodnog opusa, daje i to što je na čelu ove kulturne institucije baš pesnik Ljubivoje Ršumović, a predsednik žirija za dodelu nagrade bio je baš aforističar i književnik i pomoćnik ministra za dijasporu i funkcioner Srpskog pokreta obnove, baš Aleksandar Čotrić. Žiriju, pretpostaviti je, nije bilo teško da odluči da, pored drugih, nagradu dodeli i Pjevčeviću, jer u programskim ciljevima KPZ-a Srbije piše da se ova institucija bavi afirmacijom kulturnih vrednosti koje predstavljaju trajna kulturna dobra, kao i da dodeljuje nagrade i druga javna priznanja pojedincima i kolektivima koji postižu najbolje rezultate u kulturi i obrazovanju.

PETAO ŠTO BUDI: Nema šta, lep povod za predstavljanje laureata, kaže se, široj publici. Dakle, pesnik nas prima u svom domu, po stolu rasprostro fotografije, Pesnik sa predsednikom Tadićem, predsednik baš milo gleda, Pesnik sa kraljevskim parom, Karađorđevići baš nasmešeni, Pesnik u društvu raznih umetnika, Ivane Žigon i sl., Pesnik u nastupu, Pesnik prima nagradu... Pesnik govori impresije, i ostalo, sa dodele nagrade. Nagrada se godinama dodeljuje, u žiriju desetak eminentnih ljudi, predsednik Aleksandar Čotrić. Kad je primio nagradu, zahvalio se, kako, stihovima, pesnik se reče, pesnički, ko da opet prima nagradu: Srbija, to su svi njeni ljudi/ i zlatno sunce iznad plota/ i prvi petao što jutrom budi/ umorno selo od života/ Srbija, to su trube i frule/ seljačke ruke, žuljave, jake/ Srbija, to su usne što ljube/ planinske reke i brzake...


SA PREDSEDNIKOM I PRESTOLONASLEDNIKOM: Ljubomir Pjevčević sa Borisom Tadićem i...
Nagrada jeste značajna, za prošlu godinu, pored njega, dobili je i Miki Jevremović, Raša Popov, dramaturg Radomir Putnik, trideset šest Srba iz sveta, ali on je već navikao na nagrade, da pomene nagradu "Hadži Ruvim", koju manastir Bogovađa dodeljuje za doprinos Srpskoj pravoslavnoj umetnosti, nagradu za poeziju Karađorđevića, ima i dva ordena, srebrni orden majora Gavrilovića, zlatnu medalju Srpskih dobrovoljaca, tu je nagrada još, bio gost u pet ambasada, dva puta u češkoj, učestvovao u više svetosavskih programa, da ne govori o humanitarnim programima sa Jelenom i Ivanom Žigon, imao dve promocije u Ruskom domu, umalo da zaboravi, dobio i nagradu Društva srpsko-ruskog prijateljstva, za doprinos razvoju kulturne i naučne saradnje dva naroda...


...Aleksandrom i Katarinom Karađorđević
Nema gde nije nastupao, sve reprezentativna mesta, sve najvažnije institucije i objekti kulture, u Sava centru, u Đurinoj kući, Konaku kneginje Ljubice, u raznim galerijama, otvorio dva velika skupa srpske dijaspore, skup Društva srpskih domaćina u Koštunićima, koliko puta je bio na Dvoru, član je Odbora za promociju dvora, gost na svim kraljevskim rođendanima, slavama, prijemima, nastupao na mitinzima, pred sto hiljada ljudi na Ravnoj gori...

RAZBILA SI TANJIR: Ima šezdeset objavljenih knjiga, dve upravo treba da mu izađu, jedna povodom 150 godina rođenja Nikole Tesle, druga se zove Valjevski kraj – skriveni raj, tu će sve biti obuhvaćeno, sve planine, svi potoci, sva sela...

Počeo da piše u osnovnoj školi, nešto malo dečje poezije, u gimnaziji isto nešto malo pisao, nije bilo ni za knjigu, počeo ozbiljno da piše pre desetak godina, i eto, 60 knjiga, prvo pisao ljubavnu poeziju, posle rodoljubivu, za koju je dobio dva ordena, sad piše sve vrste poezije, i dečju, i rodoljubivu, lirsku, ljubavnu, satiričnu, za sve dobija nagrade. U knjigama ima 2500 pesama, nekoliko stotina u rukopisu, hiljadu zna napamet, na promocijama sve govori iz glave, 25.000 knjiga poklonio u raznim humanitarnim akcijama.

Iznosi tačno 15 knjiga, više se ne može ni poneti, sve tvrd povez, naslovnice u boji, sve izdanje pesnika, kao što je rekao, sve vrste poezije, ajde nešto i da citiramo: Sinoć me vino popilo/ u čašu ceo stao sam/ Tvoju sam ljubav izdao/ O kako nisko pao sam! U istoj knjizi i pesma Najviša srpska planina, evo strofe, poslednje, Ovo je Ravna Gora/ najviša planina srpska/ a na njoj spomenik Čiči/ i crkva što se diže/ tu Sunce toplije greje/ tu cveće lepše miriše/ tu duša slobodno diše/ i Gospod Bog je bliže. Evo ljubavne: Ljubav — to je kad se dvoje vole/ opijeni božanstvenim pićem/ I kad neko pobegne iz škole/ da se sretne sa voljenim bićem. Ima još: Bez ljubavi trava stala bi da raste/ osušile šume, presahnuo vir/ i nikad ne bi vratile se laste/ bez ljubavi rat bi pobedio mir. Ajde još jedna strofa: Ljubiću tebe kad jutro sviće/ Ljubavi bilo je, ljubavi biće/ Ali, nijedna nije ko ti/ Na tvome jastuku sunašce spi. Evo još samo jedna: Do zadnjeg časa, do zadnjeg trena/ i kapi krvi biću tvoj/ Ljubavi moja, za sva vremena/ ljubavi moja, živote moj.

Ima i, što kažu, ozbiljnih tema, Srbija, Karađorđevići, brojne istorijske ličnosti, evo o Živojinu Mišiću: Struganik, selo je malo/ ne više od sto kuća/ seljaci s ponosom kažu/ Ovde je rođen naš Žuća, evo o proti Matiji: Po Brankovini rodnoj/ viori crna mantija/ dok konja kroz selo jaše/ Aleksin prota Mateja. Ima knjiga u kojima su pesme svim princezama, kraljicama, kneginjama naših dinastija, evo početka pesme kraljici Aleksandri Karađorđević: Jecao je pesmu ranjeni buzuki/ Razbila si tanjir/ iz koga si jela/ I dok si na stolu/ igrala sirtaki/ treptao je svaki/ deo tvoga tela. Nema o kome pesnik nije zapevao: Munja nebo prolomila/ I Lika se sva zatresla/ U Smiljanu kraj Gospića/ Rodio se mali Tesla, evo i strofe iz knjige o Svetom Savi: Langos, Atos i Kasandra/ sećaju se Aleksandra/ a još više Svetog Save/ i danas ga Grci slave...

TAJ IMANIŽIZAM: Kako dolazi do teme, kad je neka značajna godišnjica obavezno se upozna, eto skoro bila promocija knjige o Tesli, saznao da je Tesla imao brata Danu, koji je nastradao tako što ga je ubio konj, kad se otac prota vraćao iz službe, to su bile velike šume tad u Lici, to je bilo životinja, od medveda, vukova, nečeg što nema sad, oca su napali vukovi, konj je pobegao i došao kući uznemiren, Dane mu je prišao i konj ga je udario, i na licu mesta ubio, i Tesli je celog života ostala rana... Uzor su mu ljudi koji su životom i delom zadužili Srbiju i bili ukras Srbije, i Dučić, i Rakić, Šantić, Crnjanski, Andrić, to su bili ambasadori, to su uzori, on je na toj liniji. Ovo sad, dok se ne potpiše, ne znaš ko je napisao, da li Rumun, Kinez, Turčin, Srbin, naročito kad se to nabaca, kako padnu reči to je pesma. Njegov pravac je taj imanižizam, to je slikarstvo u poeziji...

Kakav mu je status u branši, sa 60 knjiga dva puta pisao molbu za prijem u Udruženje književnika, potrebne dve knjige i jedna nagrada, a on prvi put kad je konkurisao imao 20, drugi put 40 knjiga, deset nagrada, dva odlikovanja, i oba puta ništa, nisu mu ni odgovorili, i šta sad, više ne konkuriše, šta ima neko sa jednom, dve knjige, da prima njega sa 60, to je 30 puta više od uslova, član je Kraljevskog književnog kluba, Udruženja srpskih pisaca u otadžbini i rasejanju, to je dovoljno, pa on nastupa pred trista ljudi, tu je gitara, klavir, glumci, pa Tamo daleko, Kreće se lađa francuska, gde god je nastupio puno, prepuno. Skoro bio u Ministarstvu za dijasporu, najbolji ljudi su otišli odavde, stvorili najbolja dela i umrli u tuđini, sveti Sava, Vuk Karadžić, Tesla, Pupin, vladika Nikolaj, svi su oni bili potcenjeni... On pokušava da bude kompletno pesnik, 24 sata, i tako se ponaša, i prema prirodi, i prema životinjama, ljudima, ne na silu da napiše jednu knjigu, sa ovoliko knjiga u ravni je sa ljudima koji su stvarno pesnici, i životom i delom, od glave do pete, kao Desanka i Dobrica, pa samo nekoliko pesnika, i od živih i od mrtvih, ima više pesama od njega, nastupao pred ženama ambasadora, pred kraljevskim parom, pred sto, pred dvesta hiljada ljudi...

Iznos i diplomu Kulturno-prosvetne zajednice, KPZ Srbije dodeljuje Zlatnu značku Ljubomiru Pjevčeviću, za nesebičan, predan i dugogodišnji rad i stvaralački doprinos u širenju kulture, Beograd, potpisi, levo Čotrić, desno Ršumović. Pokazuje i pozivnicu, na ime, za slavu Karađorđevića, bilo tri hiljade zvanica, sve ambasadori, političari... Trebao da ide u Pariz, na predstavljanje srpske kulture, za Božić u Rumuniju, ali problemi sa vizom, ove godine će sigurno ići tamo gde su naši ljudi, eto u Kanadi ima jak časopis "Poet", tamo piše, Ljubomir Pjevčević, jedan od najvećih živih rodoljubivih pesnika, baš jedan lep članak. Početkom nedelje ide na Dvor, kod predsednika Saveta krune, posle u Batajnicu, ima neki program za pilote što voze migove, ima pesmu za tu priliku: Na jata gavrana vranih/ uzleću beli ptići/ jer svoj Beograd ljube/ krilati Obilići/ Jer oni su voleli nebo/ oni su voleli krila/ al' iznad svega tebe, Srbijo majko mila, pojašnjava, beli tići su beli orlovi, na jato gavrana vrani', posvećeno braniocima Beograda 1941.

Dragan Todorović

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ljubomir Pjevčević

Počalji od Wedrana taj Ned Nov 01, 2009 2:57 pm

LJUBOMIR PJEVČEVIĆ - PESNIK I PESNIKINJI ROD

Hvala braći na pomoćidragan todorović LJUBOMIR JE, PREZIME MU KAŽE, P(J)ESNIK. POSLE PAUZE, ZA TRI GODINE, NAPIS’O 2400 PESAMA, OD SVAKE TEME I ZA SVAKU PRILIKU. HILJADU IH IMA U GLAVI, GOVORI NA OTVORENOM I ZATVORENOM, NA TRGOVIMA, MITINZIMA, AKADEMIJAMA, PROSLAVAMA, A KAD MU SE PROHTE, I U AMBASADAMA

Pesnik Ljubomir Pjevčević otvara katalog izložbe Milića od Mačve u Modernoj galeriji Valjevo, čita posvetu Milićeve ćerke Simonide: "Dragom i izuzetnom srbskom poeti i novom prijatelju, koji mi je dane u Valjevu učinio još ljepšim i prozračnijim, na sjećanje i uz želju da se naši zajednički planovi ostvare, neprijatelji poraze, a prijatelji ujedine, u zajedničkoj borbi za istinu i ljepotu kojoj služe čista božja djeca." U potpisu, "Simonida Ljubi Pjevčeviću koji pjeva čim usta otvori". Spremio i fotografije, za novine bi, sugeriše, najbolja bila ona na kojoj je s knjigom, idealna, gde ćeš bolju, pesnik s knjigom. Ima ih i s Vukom Draškovićem, Đinđićem, princezom Jelisavetom, nema s kim nema, ali, najbolja je ona: pesnik sa knjigom.
PRABABA I PRADEDA: Govori ne čekajući pitanje, pripremio se, il’ će biti da pretpostavlja šta novinara interesuje. Ima 20 knjiga, različitih, raznih izdanja, i ljubavna, i rodoljubiva, i duhovna, i dečja, i satirična, sve vrste poezije. Ima i 11 džepnih knjiga, kako kaže, pozivnica, na razne teme, koje poklanja na književnim večerima. Pesme su mu u pet antologija, a biće u još dve, o Beogradu i o majci. Od 20.000 knjiga, 18.500 podelio je besplatno, projekte finansira kako stigne: porodica, sponzori. Na kraju svake knjige i knjižice, posle "Hvala braći na pomoći", sledi spisak donatora. Od 2400 pesama, koje je ispevao, 1700 je u knjigama, od ukupnog broja, 1000 drži u glavi. I još, što je važno, u rodu je s Desankom Maksimović, pradeda mu i prababa bili teča i tetka Desanki, velika poetesa redovno dolazila kod babe Mirjane. Za trilogiju "Crveno, plavo, belo" dvaput odlikovan, od čika Nauma Đorđevića dobio srebrni orden majora Gavrilovića, ima dva ordena, počasnu člansku kartu, statuu Srpskog ratnika u proboju Solunskog fronta, knjige mu, već godinama, s ostalim relikvijama stoje na Zejtinliku, ima dosta knjiga i u svetu, Velja Ilić nešto nosio u Ameriku...
Biće ‘96, dobio i nagradu Karađorđevića za knjigu "Đorđeva loza", član Kraljevskog književnog kluba, održava lepe odnose s celom kraljevskom porodicom, zovu ga na prijeme, čest je gost na dvoru, pokazuje pozivnice, bio na rođendanu kod princeze Jelisavete, napisao rođendansku pesmu, pročitao, princeza bila prezadovoljna, ima i sliku kako se ljubi s princezom, ali nije za štampu, princeza se ni sa kim ne ljubi... Ima i nagradu s Novogodišnjeg pesničkog festivala u Rakovici, nagradu Hadži Ruvim manastira Bogovađa za doprinos srpskoj pravoslavnoj umetnosti, 14 pisama od Karađorđevića, sa svih strana sveta, pisao mu i mali Petar, "od sveg srca", čim je postao punoletan, bio u kontaktu s Amandom, to je princeza Katarina Oksenberg, igrala Amandu, Karingtonovu ćerku, u "Dinastiji", i njoj poklonio knjigu... Još je važno, pošto je Desanki rod, da je ušao u antologiju, "Pesnici Desanki", i to sa tri pesme, neki imaju jednu, dve, a on tri, eto, vladika Amfilohije i Milić od Mačve imaju po jednu...
OD KOMPOTA STOMAKU DIVOTA: Najviše piše ljubavnu poezije, jer dok je ljubavi, ima i nade, za nas, za svet, i čovečanstvo; uzori mu Dučić, Rakić, Šantić, Desanka, zato što su životom i delom najbolje predstavljali Srbiju, da kaže jednu ljubavnu, ne treba. Listamo knjige i knjižice. Pesma Jovan princ od ljubavne rime, "Upeklo sunce k’o dukat žuti / ćarlija vetar kroz krše ljute / a on se mrtav, al srećan vraća / u svoje Trebinje pod rodne skute"... Još o ljubavi, Ljubomir Pjevčević, "Ljubav je", posvećeno stogodišnjici rođenja velike pesnikinje u godini koju je Unesko proglasio godinm Desanke Maksimović, pa imamo: "Ljubav je k’o ptica kad raširi krila / vine visoko na svoj prvi let / Ljubav to je slatka nevidljiva sila / bez ljubavi davno nestao bi svet"... Pa još imamo, "Moja se draga udaje / drugi joj više pružio / a duša za njom luda je / svu noć sam zbog nje tužio"... pa imamo, "Moja ružo k’o sneg bela / moja kito jorgovana / ‘oćemo l’ se ljubit dušo / ispod starog šadrvana"... i imamo, "Dva anđela zlatokrila / pred oltarom suze rone / oplakuju dvoje mladih / ljubavnika iz Verone"... Ali imamo i, "Šljiva suva / srpsku vojsku čuva / a rakija žednoj duši prija / Od kompota / stomaku divota / a od džema / ništa slađe nema"... kao što na kraju svake umotvorine imamo, "Hvala braći na pomoći".
Pesnik Pjevčević, veli, nastupa na vrhunskim mestima, književne večeri imao i u pet-šest ambasada, s Grcima, Špancima, Rusima, Česima, Meksikancima, u Đurinoj kući, Domu VJ, bio gost vrhunskih umetnika, na humanitarnom koncertu Cece Slavković, dobro stoji, i sarađuje, u Ruskom domu, tamo ga zovu Srpski Jesenjin, bio gost na koncertima Dragana Stojnića, Tatjane Olujić. Treba da gostuje u Kolundžijinom Gvarnerijusu, zna adresu, Džordža Vašingtona 12, mnogo toga, ne može svega da se seti, učestvovao na dve-tri Ravnogorske akademije, seminaru Srpskog lekarskog društva, njegova pesma Ne da brat na brata otvorila program proslave Mojkovačke bitke, od svih pesnika u istoriji ima najviše pesama o albanskoj golgoti, 185 pesama samo o golgoti, na Savindan govorio pesmu o svetom Savi pred pet-šest vladika, svaki srpski velikan mu je zastupljen u nekoj pesmi, svaka crkva i manastir imaju svoju pesmu, svaki veliki Srbin, opevani su događaji i ljudi...
POKLON ZA "VREME": Počeo da piše u osnovnoj školi, pa u srednjoj, ali toga malo bilo, ne računa, tek u poslednjih nekoliko godina, posle pauze, 2000 pesama izašlo iz njega. Prvo pisao rodoljubivu, onda na red došlo ostalo, s inspiracijom nema problema, zato što piše "sve vrste poezije", pa mu lakše ide, inače, poezija mu je u strogoj formi i strogoj rimi, što je najteža vrsta poezije, može da se rimuje sa dve reči, ali on rimuje sa stotinu. Svuda nastupa, svuda ima razumevanja, jedino u Valjevu jok, u snu se ne snilo, još familija s velikom pesnikinjom, eto, skoro, književno veče u biblioteci, deset pesnika, 20 posetilaca, a on posle nastupa, samo na večeri, imao 44 gosta, kod njega je posećeno, 300–350 ljudi, pokazuje slike, ne može sve ni na sliku da stane, samo na Ravnoj gori ga slušalo 100.000 ljudi, sitnijih stvari bilo na stotine, bio na tridesetak mitinga po Srbiji, kao angažovan pesnik, a to je najteže, ima pesme i o političarima, Vuku, više o Ravnoj gori, Draži. Molba za prijem u Udruženje književnika stoji tamo više od godinu dana, ništa, uslov dve knjige i jedna nagrada, a on 20 knjiga i dva ordena, imao više promocija nego svi zajedno u tom udruženju, i još familija s velikom pesnikinjom, ako, to je njihov problem, njima se lupa o glavu... Drugo bi bilo da je Desanka živa, nije iskoristio rodbinske veze, ima 2400 pesama, jedino Desanka, od mrtvih, i Dobrica Erić, od živih, imaju više. Onaj Rakić imao samo 52 pesme, a on toliko. Bio član SPO-a, kod Velje u Čačku, oni nisu na vlasti da guraju, a to se gura opasno, nikako prave vrednosti da dođu do izražaja.
Eto, ima vizitkarti, pun katalog i još pune ruke, preko 500, treba mu sponzor da se javlja na telefon. Nema s kim nije nastup’o, s braćom Teofilović na Sajmu suve šljive, pa Lari Nanos, Đorđe Marjanović, dobro funcioniše s diplomatskim korom, ambasadorske žene vrhunski umetnici, žena beloruskog ambasadora magistar klavira, bugarski ambasador odličan pesnik i kritičar, sve to željno nastupa, to je divna šansa da se ostvari prijateljastvo, i Desankina najbolja prijateljica bila Bugarka, a on je tu da posreduje, da dovede, ima i pesmu "Bugarko moja", čitao bugarskom ambasadoru, uključuje kasetofon, da pokaže, stihovi, muzička pratnja, sve sam nivo...

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu