Ličnim trudom do luksuzne knjige

Ličnim trudom do luksuzne knjige

Izlazak iz štampe prve sveobuhvatne monografije o našem velikom umetniku Paji Jovanoviću kruna je jubileja 150 godina od njegovog rođenja, koji je započeo juna 2009. i traje do juna 2010. Objavljivanje monografija posvećenih delu Milene Jeftić Ničeve Kostić, Milana Blanuše, Radomira Damnjanovića Damnjana i Vladimira Veličkovića, rezultat je, pak, ponajviše ličnog angažovanja umetnika, ali i ponekog galeriste, kolekcionara, pa i stranog izdavača.



Reprezentativnu monografiju o delu Paje Jovanovića izdao je Muzej grada Beograda u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu, Galerijom Matice srpske iz Novog Sada i Narodnim muzejem u Vršcu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i grada Beograda. Izdavanje ove monografije omogućeno je sredstvima grada Beograda - Sekretarijata za kulturu, a u muzejima će se prodavati po ceni od 5.000 dinara. Autor monografije je Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, najveći poznavalac Jovanovićevog dela. Urednik izdanja je mr Bojan Kovačević, recenzenti su prof. Miodrag Jovanović i prof. Miroslav Timotijević. Stručni saradnici na projektu su Danijela Vanušić, kustos Muzeja grada Beograda, i Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu. Urednik fotografije je Vladimir Popović, hronologiju i bibliografiju uradila je Vera Grujić iz Narodnog muzeja u Beogradu, prevod rezimea Novica Petrović, dizajn - „KoanStudio“, a štampao ju je „Publikum“ u tiražu od 1.800 primeraka.
Po rečima urednika, monografija je kapitalno izdanje na 312 strana sa više od 160 visoko kvalitetnih ilustracija umetnikovih slika, skica i studija, ikonostasa, ličnih predmeta, dokumenata, diploma, fotografija modela i ličnih fotografija. Zvanično će biti promovisana danas u Konaku kneginje Ljubice u 18 sati. (Podsećamo: izložba „Između estetike i života: predstava žene u slikarstvu Paje Jovanovića“ u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu traje do 6. juna.)
Ješa Denegri i Tomazo Trini autori su monografije Radomira Damjanovića Damnjana, u kojoj je sažeto 50 godina rada tog umetnika, čije je delovanje vezano za jugoslovensku i italijansku kulturnu sredinu. Monografija je pre neki dan predstavljena u atrijumu Narodnog muzeja, a ima dva izdanja. Srpsko-englesko je objavila „Vujičić kolekcija“ (cena mu je 7.500), a italijansko-englesko milanska kuća „Federico Bianchi Contemporary Art“.

Nakon tekstova dvojice eminentnih istoričara umetnosti, u monografiji slede sažeta biografija, popisi samostalnih i grupnih izložbi, akcija, performansa, filmova i video snimaka, nagrada, muzeja i javnih zbirki i privatnih kolekcija u kojima se dela nalaze, na kraju i 370 vrlo kvalitetnih reprodukcija. Likovno-grafičko rešenje i pripremu uzorno su uradili Nebojša Jehlička, Miki Raković i Milan Drobnjaković, ali pod Damnjanovim budnim nadzorom.

Pod budnim okom umetnika nastale su i ostale gorepomenute monografije naših savremenika. Milena Jeftić Ničeva Kostić kaže da je iskoristila priliku koju joj je donela nagrada za slikarstvo na Jesenjem salonu 2006. godine i prijavila se na gradski konkurs za kapitalna izdanja. Budući da 5.000 evra izdvojenih iz beogradske kase za kulturu nije moglo da pokrije troškove izdanja, umetnica je konkurisala za sufinansiranje kod Ministarstva kulture. Knjiga ima 200 strana sa 175 crno-belih i kolor reprodukcija, izdavač je Udruženje likovnih umetnika Srbije, a biće u prodaji po ceni od 4.000 dinara u „Stubovima kulture“, „Beopolisu“ i Galeriji ULUS. Dizajnersko rešenje je dala sama umetnica, Jovan Despotović je autor teksta, a recenzent je Irina Subotić. Rezultat je izvanredan pisani dokument o Mileninom delu u kome Despotović, povodom najnovije faze, primećuje:
- Baš kao nekada peneristi, barbizonci ili rani impresionisti, tako i Milena polovinom prve decenije novog veka slikama velikog formata prenosi optičke senzacije koje nastaju tokom posmatranja i studiranja vizuelnih podsticaja iz prirode, iz njenih formi, boja i svetlosti…

Milanu Blanuši, što se sufinansiranja tiče, u pomoć nije pritekao samo grad Novi Sad (još dok je na čelu bila Maja Gojković), nego i opština Vršac i „Hemofarm“. Tako je sakupio gotovo deset hiljada evra, što je, kako kaže, suma s kojom se mora računati ako se traži kvalitet. Taj kvalitet kupac dobija za 4.200 dinara po primerku i to samo u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, jer, „luksuzne monografije vredi ponuditi na ekskluzivnim mestima“. Vrednosti monografije doprinose analitički tekstovi Save Stepanova i Nikole Šuice fokusirani na Blanušin virtuozni figurativni crtež.

Kad je o ekskluzivi reč, iz navedenog iskače monografija Vladimira Veličkovića na srpskom, španskom i francuskom, čiji je izdavač mala kragujevačka galerija „Rima“ koju vodi Aleksandar Milojević. Ne samo zbog toga što na kulturnoj sceni Kragujevca postoji tek dve godine, nego što se uopšte odvažila na ovakav i za državu krupan korak. Ali, to je već pitanje posvećenosti poslu kojim je mladi galerista odlučio da se bavi kako bi izgradio svoje ime, poverenje umetnika s kojima sarađuje, ali i pionirski promovisao potencijal svog grada. Ova treća po redu monografija o Veličkovićevom opusu iz pera Slobodana Lazarevića ima 220 strana, a za koji dan, kad bude promovisana, znaće se i njena cena.
Navedeni primeri pokazatelj su pre svega da bez lične inicijative nema napred, kao i da kultura ne može sasvim i uvek opstajati na državnim jaslama.

Velikani bez monografije
Ovim kapitalnim izdanjima konačno se počela popunjavati ogromna crna rupa u našoj kulturi. Naime, monografije još nemaju mnogi koji je zaslužuju. Među njima su velikani kao što su Milan Konjović, Živorad Nastasijević (čija je izložba u toku u Galeriji RTS), Marko Čelebonović, Marko Murat, Ignjat Job, Peđa Milosavljević, Lazar Vozarević, Aleksandar Tomašević, Toma Rosandić, Matija Vuković, Radomir Reljić, Nikola - Koka Janković, Dušan Otašević, Todor Stevanović...