Banka polnih ćelija uskoro u Srbiji: Donori mlade i zdrave osobe

Banka polnih ćelija uskoro u Srbiji: Donori mlade i zdrave osobe
Jajne ćelije i spermatozoide moći će da daju samo mlade, psihofizički zdrave osobe. Donori neće imati nikakva prava prema deci začetoj pomoću njihovih ćelija, objašnjava doktor Ivan Tulić.

Za veštačku oplodnju kod nas se još uvek koristi samo sperma bračnog druga. Uskoro će ovaj postupak moći da se obavlja i spermom drugog davaoca, takozvanom doniranom spermom u indikovanim slučajevima. Naime, za par meseci, najverovatnije do kraja ove ili na samom početku sledeće godine, i u Srbiji bi trebalo da proradi banka polnih ćelija.
– Uprava za biomedicinu već je formirana. Postupak s doniranim polnim ćelijama obavljaće se u ovlašćenim zdravstvenim ustanovama. Ministar zdravlja izdaje dozvolu jednoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, koja će obavljati poslove banke doniranih polnih ćelija. To će se najverovatnije raditi samo u jednoj zdravstvenoj ustanovi – objašnjava prof. dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici u Beogradu.


SAMO ZDRAVI DONORI
Prema njegovim rečima, jajne ćelije moći će da doniraju samo žene do 30 godina, dok je gornja starosna granica za muškarce davaoce sperme 45 godina.
Osim toga, oni će morati da ispunjavaju još jedan vrlo važan uslov. Moraće da budu potpuno psihofizički zdravi.
– To će se utvrđivati detaljnim zdravstvenim pregledima, virusološkim i drugim analizama potencijalnih donora. Ukoliko se na pregledima utvrdi da su potpuno zdravi i od njih se uzmu polne ćelije, oni će za šest meseci morati ponovo da se podvrgnu određenim analizama. Jer može da se desi da rezultati pokažu da je neko u trenutku pregleda bio zdrav, ali da se ne vidi da je možda bio u periodu inkubacije neke bolesti. Ako je takav slučaj u pitanju, to se može otkriti na kasnijem pregledu i zato se i rade ti kontrolni pregledi. A sve to kako se ne bi desilo da donor primaocu prenese neku bolest – objašnjava naš sagovornik i dodaje da će uzete i zamrznute ćelije moći da se koriste tek kada njihov donor prođe i kontrolni pregled.

OČEKIVANI PRIMAOCI
Donirane polne ćelije neće moći da dobije svako. Kada je o jajnim ćelijama reč, njih će, objašnjava dr Tulić, moći da dobiju sledeće kategorije žene:
– s oslabljenom funkcijom jajnika
– koje su više puta podvrgavane procesu vantelesne oplodnje, a ili nisu dobro reagovale na stimulaciju ili su dobijene nekvalitetne jajne ćelije ili nekvalitetan embrion
– s genetskim oboljenjima koja mogu da se prenesu na plod
– koje zbog lečenja malignog procesa u maloj karlici idu na zračenje, hemioterapiju ili su im jajnici odstranjeni pri operaciji
– s urođenim poremećajem u razvoju jajnika
A što se muškaraca tiče, donacije su moguće u sledećim slučajevima:
– teški poremećaji spermatogeneze
– s genetskim oboljenjima koja mogu da se prenesu na plod
– koji su podvrgnuti zračenju zbog malignih oboljenja testisa ili su im odstranjeni testisi
Na veštačku oplodnju doniranom spermom moći će da računaju i žene koje nemaju partnera. Međutim, one će prethodno morati da dobiju dva odobrenja, i to od ministara zaduženih za zdravlje i za porodicu.


OČEKIVANI DAVAOCI
Dr Tulić navodi da se može očekivati da najčešći davaoci jajnih ćelija budu žene koje su i inače u procesu vantelesne oplodnje.
– Kod njih se simulacijom obično dobije veći broj jajnih ćelija. One tada mogu da odluče da jedan broj ćelija zadrže za sebe, a ostatak daju u banku. Za tako nešto pismenu saglasnost treba da daju i žena i muž, i tek tada ćelije mogu da idu na zamrzavanje i čuvanje u banci – objašnjava on.
Žene koje nisu u procesu veštačke oplodnje, a hoće da budu donori treba da znaju da to podrazumeva od osam do deset dana, koliko obično traje simulacija jajnika, da stvore veći broj jajnih ćelija. Posle toga sledi njihovo vađenje. Pošto se to radi pod anestezijom, postupak, objašnjava naš sagovornik, nije bolan.
I, naravno, pre svega toga rade se detaljni zdravstveni pregledi kako bi se utvrdilo kompletno psihofizičko stanje zdravlja potencijalnog donora.

IDENTITET DAVALACA ZAŠTIĆEN
U registru Uprave za medicinu čuvaće se svi podaci o osobama koje su ćelije donirale, kao i o onima koje su ih primile, zatim o deci koja su začeta doniranim reproduktivnim materijalom. Na osnovu tih podataka deca začeta doniranim ćelijama moći će jednog dana, kada odrastu, da provere da li su u srodstvu s osobom sa kojom žele da stupe u brak. Podaci o svim osobama uključenim u ovaj proces biće potpuno zaštićeni – pojašnjava profesor Tulić.

PLAĆAJU SE SAMO TROŠKOVI
U nekim zemljama, ističe prof. Tulić, donorima se ustupanje ćelija plaća.
– Kod nas to nije predviđeno. Njima će se plaćati samo eventualni troškovi prevoza do mesta davanja ćelija i troškovi boravka ako moraju da ostanu više dana.

DOSTUPNI SAMO MEDICINSKI PODACI
Dete začeto doniranim ćelijama moći će od Uprave za biomedicinu da traži o donoru podatke koji su od medicinskog značaja, ali ne i informaciju ko je donor, kao i bilo koje druge njegove lične podatke. Medicinske podatke dete će moći da traži kada postane punoletno, a izuzetno i sa 16 godina, ako u tom uzrastu postane poslovno sposobno. Zdravstveni radnik koji leči dete može iz medicinskih razloga zatražiti uvid u medicinske podatke koje vodi ova uprava kako bi se otklonili eventualni rizici po zdravlje deteta.

BEZ OBAVEZA PREMA DETETU
Donor nema nikakve pravne niti bilo kakve druge obaveze prema detetu začetom njegovim reproduktivnim materijalom. Zdravstvena ustanova, odnosno banka ćelija i tkiva, dužna je da mu pre postupka to predoči.


Izvor: http://zena.blic.rs/Porodica/4211/Banka_...rave_osobe