Najlepši ljubavni stihovi

od **Wedrana** Ned Sep 27, 2009 9:18 pm

First topic message reminder :

OVE NOĆI

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
Trepere modre zvijezde u daljini".
Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.
U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.
Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.
Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.
Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:20 pm

PROLAZNOST

Prolazi sve
Cak i ova ceznja
Snovi sto spavaju u meni
I oluja osecaja sto besni

Prolazi sve
Zivot
Svaki drhtaj
Utihnut ce sum boli
I kliktaj ljubavi

Gutljaj sna ispijam
Iz prazne case.

M.

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:21 pm

Ljubav u nama

Da li si ikad slusao vetar
kako peva baladu o nama,
da li si slusao reku,
kako prica u smiraj dana
i kisu kako sapuce
sama,
da li cujes tisinu kako sanja?
Vidis li mesec,
kako luta
kao moja nada,
ljubav kako raste,
kao sneg kada pada,
sunce kako sja
uvak u nama
da li vidis,
da li vidis
ljubav u nama

V.

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:22 pm

I jedan osmeh..

Noc nije nikad potpuna
Ona postoji uvek ponavljam to
I poshto tvrdim sa sigurnoshcu
Na kraju svake tuge prozor je jedan otvoren
Prozor ostavljen
Uvek po neki san ne spava
Zhelja da se ispuni glad da se zasiti
Jedno srce plemenito
Jedna ruka pruzhena shaka otvorena
Ochi pazhljive
Zhivot jedan zhivot da se podeli.

Pol Elijar

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:23 pm

Ti ne voliš i ne žališ mene

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su k'o sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
al' ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća-
i k'o što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi će mo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče" tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss" i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema-
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.

Sergej Jesenjin

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:23 pm

LJUDI U NASIM GODINAMA

Ljudi u nasim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivaci u plitku vodu,
kao politicari u kombinacije,
iz cistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
vec dobrano izucili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostace zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
medj ljudima,
samo ce u hladnim nocima,
sami i prepoznati odjednom,
izaci na zacudjen sneg
i glasno zaplakati.

Pero Zubac

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:24 pm

DALEKO OSAMLJENO DRVO

Daleko osamljeno drvo
Daleko osamljeno drvo
Ko zna preko koliko voda
I brda
Ti si moja prava pesma.
Do tebe je stigla moja tišina
Sva osamljena
I pusta.
I pogled moj upirem u tvoje grane, večno,
Sav plav
Od razdaljine.
Hoću li preko vode moga plača
Hoću li preko brda moga bola
Jednom
Samo jednom
Sviti svoju granu
Daleko osamljeno drvo
Daleko osamljeno drvo.

Stevan Raičković

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:25 pm

Волети тебе

Волети
волети као додирнути
саће меда
у ноћи после поноћи.
Волети тихо
латице с неба
и прах сребрни
са далеких звезда.
Волети лако
као кад волиш
музику сетну, музику далеку
волети некако
по први пут.
Волети сам.

Волети
волети
некако нежно
некако тајно
волети опет
некако лепо
и некад сувише рано.
Волети понекад ветар
волети понекад кишу.

Волети
волети опет
неким тајним путем
по не знам који пут
волети мирисне дуње
на ружичастом столу снова
од звездане муње.
Волети увек
и по први пут.

Волети благо
волети са годинама касно
волети крадом
у јутро које тек долази
са првим мразом.
Волети баш све.

Волети заувек
волети тајно
волети понекад
као некад давно.
Волети лудо.
Волети дуго
као да ћеш живети кратко
волети слатко
ил тако некако.
Волети увек.

Волети тебе
или неке друге снове
лутати ноћу пустим друмовима
од самоће најлепше боје.
Волети тебе
волети тебе.

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:29 pm

Moj svet

Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga što u bolu dokučim,
moj svet se sastoji od nedorečenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,
od priželjkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da čovek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svačim,
u njemu su i skrušenosti blage svojstva
i pobuna
što čovek prođe tek što zakorači.

Moj svet se sastoji od onoga
što se misli kad je ponoćna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tiši.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova čistilišnih.

D.Maksimović

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:30 pm

Intima

Hoću samo da te volim
Oluja ispunja dolinu
Jedna riba rijeku

Stvorih te po mjeri svoje samoće
Čitav svijet da se sakrijemo
Dane i noći da bismo se razumjeli

Da ništa više ne vidim u tvojim očima
Osim onoga što mislim o tebi
I o jednom svijetu nalik na tvoj lik
I o danima i noćima upravljenim tvojim vjeđama

Paul Eluard

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:31 pm

PRAVI LJUBAVNICI

Pravi ljubavnici sada pod zemljom leže. Okrenuti jedno
drugome sa svim svojim stranama, drže se za ruke. Od tišine tiši.

Mi stojimo ovdje na njihovoj travi. Mi stojimo ovdje
na njihovoj travi, na ovom lišću, u ovom proljeću drhću
njihove zaustavljene želje. Pjevaju njihovi glasovi. Na
zemlji sjene, u visini ruže: što oni neće napraviti da
odagnjaju zimu, koje li sve ukrase neće upotrebiti.

Mi stojimo ovdje, a oni dom svoj pod zemljom grade.
Utišaj se, prijateljice moja, od prolaznosti oni prave
čipku i misle na nas, naše nesigurne korake. Cvijetom
koji ti u kosu stavljam oni nam kažu put. Kada počne
dolaziti noć, i mi krenemo kući, oni će nas dugo gledati.
I mahati nam zelenim rukama.

Danijel Dragojević

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:32 pm

LIPA

Pod mojim prozorom miriše lipa...
Tom mirisu uvek se veselim.
Davna je prošlost, maštom kad skitah,
sad one prave mirise želim.

Pod mojim prozorom i godine lete...
Prolete život na kobili besnoj.
Ovi mirisi uvek me podsete,
na ono što u životu beše lepo.

Taj film uvek rado gledam...
A loše u crnu rupu sklanjam.
Zato uvek pod lipu sedam,
da opet, kao nekad sanjam.

Miriše lipa, mirisi mame...
Ono što mi smeta, u ponore bacam.
Da samo lepota u srcu ostane,
u davnu prošlost rado se vraćam.

Pod prozorom miriše lipa...
U noći pevaju slavuji.
I dok mesec svet srebrom obasipa,
opet krv mojim žilama struji.

Pod mojim prozorom miriše lipa...
Srce bije žarom novim.
Uvek je lepo maštom kad se skita
i zato taj miris lipe volim.

Miriše lipa... I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

Ljubodrag Obradović

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:32 pm

Lisce bez vetra,
nemo je u svojoj pesmi,

bas kao sto su

senke bez svetla
nepokretne u svojoj igri.

Tako i covek bez ljubavi
nista drugo nije,

Samo lisce nemo

i nepokretna senka.

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:34 pm

Prastati znaci shvatiti
Prastati znaci popustiti
Prastati znaci uvideti
Prastati znaci prevazici
Prastati znaci obuzdati
Prastati znaci osloboditi
Prastati znaci razumeti
Prastati znaci odklanjati
Prastati znaci udostojiti
Prastati znaci prosuditi
Prastati znaci odoleti
Prastati znaci prebroditi
Prastati znaci nadvisiti
Prastati znaci pobediti

Zato prastam sebi
sto sam drugima prastao

Djordje Gavric

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:34 pm

Dok sam te imao

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:35 pm

U medjuvremenu

Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvatu nashih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne, ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice? Ti?
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog.

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se - upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.

Mika Antic

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:36 pm

NA KRAJU BIĆE OPET JEDNO ISTO

Kad pomislim da će kao pene nestati
I hridi ove, gde se jutros moja tuga
Meša sa gorkim mirisom pelena,
Kuda ću minuti ja kao svila zračna
Samo, ispod plavih maslina i lovora zelena.

Kad pomislim da je sve ovo što me boli
I večno tako se čini, samo senka nestalna
I da će i more ovo, i zvezdu, i planinu snežnu
Odneti vreme kao i čoveka,
I suzu njegovu zemaljsku i radost nežnu:

Mirna bih i gorka na pesak ovaj legla
I večito na njemu ostala,
Ne tražeći ničemu na ovoj zemlji lek.
Na kraju biće opet jedno isto
Sve, ma čime se ispunio vek.

I što bih onda činila ma šta
Da mi radost dođe ili tuga prestane,
Kada sam proleća jednog u maju postala
Samo zato da me opet nestane.

D.Maksimović

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:37 pm

Ja odsecam sebi radost
kao monah kosu

Uspomena sam na sebe
Sklop nesvestice i ravnodusja

Koracam protivno srcu
Ne verujem nogama da idu
Ne verujem da je dan

I lazem
Lazem
Da me ne boli ...

Jovan Nikolic

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:42 pm

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

Ž. P.

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:43 pm

KO CE DA MI VRATI VREME

Od ko zna koliko hiljada minuta,
i pregrst sati, dana i nedelja,
kad se sve skupi i oduzme, za ceo svoj zivot si:
tri godine bio u autobusu,
72 sata stajao na semaforu,
sto sati si se svadjao sa sopstvenom zenom,
a ostalo sa postarom...
30 sati si hranio svog psa,
i dve godine se izlezavao nakon sna,
...bolje da mi ne kažu koliko je prespavano...
i svaki me put ubiju istine i procene,
slike i statistike,
uzasi istine izgubljenog vremena,
kratka kriza analiza...
koliko li sam se sati samo gledala u ogledalu,
prala, zube, sudove il prozore,
minut po minut- propao dan,
dan po dan- propala godina,
godina po godina- baceni snovi
i ubiju me ti racuni i popisi,
dva izgubljena pišem, tri promasena pamtim...
i niko mi ne kaže koliko sam vremena stracila voleci tebe-
bez sumnje bi me tek to ubilo,
od svih mojih pesama i redova
koliko li je tebi bilo napisano...
Evo, sve ih bacam sada,
na gomilu, pa pravo u vatru
jer mi se sad sve cine lazne,
a kome da cvilim za odstetu,
jer tako propalo vreme
malo se kome desilo na svetu.
I stajati ispred crvenog na semaforu,
imalo je vise smisla nego voleti tebe,
i juriti penu po masnim tanjirima,
skupljati srcu i čistiti cipele,
dvesta sati hraniti golubove,
pola veka raspremati krevet,
ma bolje je bilo otici sa cergom,
pa hraniti konje i popravljati kisobrane,
nego se i jedan tren probuditi kraj tebe!
Jer bi i taj jedan posejao ostale,
dane muke, zaluda i besmisla
bolje je bilo utopiti se u glupoj statistici,
nego biti deo sopstvenog racuna i poraznog bilansa,
i onih sedamdeset, i onih pedeset, i onih tamo nekoliko sitnih,
ja sam ceznula za tobom,
da nisam znala da ceznem za sopstvenom fikcijom,
da nisam znala da ceznem za nekim svojim zaostalim snom,
a da je covek tvog lika, adrese i maticnog broja,
jedan bledi covek od papira i magle,
sa tudjim pricama i frazama,
pun promaje i belanca umesto slaga,
i se?era umesto marcipana,
mnogo buke- praznih dana.
Ja sad hoću svoje vreme natrag,
sve te dane ja hoću sa kamatom
da opet mogu onako da volim,
i da opet budem onako gladna, onako spremna
onako pitka, mila i mlada,
da budem i krotka ako treba glupa,
samo ne gorka... ovako gorka,
opora i hladna, k'o jesen umorna
a da sam se svadjala tolike sate sa postarom
sa prodavcem kokica i prvim komsijom
i cekala zeleno, i hranila psa
pa makar bi malo sunca ostalo
pa makar bi malo još toga zasjalo,
i ne bi sve tako trajno potonulo,
i pojelo godine i sve oko njih...
Na svakih sto sati, neko i sto baci
al mu mnogo vise treba da to shvati.

autor nepoznat

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:44 pm

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda, postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok, koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini,
Da nisam nikakav oblik,
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam...

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam...

M. Antić

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:45 pm

Treći amanet ptici

Sve se moze dokazati putem vec proverenih
ucenja,
ili umovanja sto se tek naziru,
ali stvari ce ipak teci onim brzinama
kojima putuje vasa misao.

Primite zato s rezervom dokaze jednog nosoroga
da je lebdenje lakse ili teze izvodljiv posao,
makar on posvetio takvoj dirljivoj nauci
citav svoj preozbiljni i uvazeni zivot.

Postoji nesto sto se ne da nauciti.
Ko moze govoriti liscu kako se menjaju boje?
Ko vatri da bude vrela, i izvoru da bude pitak?
Gde se to zvezda skolovala da sija?
Koji nas je to ucitelj uputio u disanje?

Silom se ne moze biti ni krilat ni darovit.

M.Antić

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:46 pm

Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napishi
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vishe znam.
U sobi mirishe lipa.
Ponoc je. Opet sam....

Pero Zubac

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:48 pm

Prvo Veche

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.

Pogledah zračak koji bludi
Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.

Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Čuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oči njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! sviđa mi se, sviđa to!

Ali ti moram reći zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Začuh njen smeh što znaci: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

Artur Rembo

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:50 pm

Завара ме, тако, нека чудна слутња,

неко ново „ А можда, ипак...“

и почнем да му се надам.

Онај голуб се тада врати

и гледа ме са суседног крова,

и то увек кад помислим да је све узалуд

и да никад није ни могао

да буде моја стварност

јер он, заправо, не може припасти никоме

пошто превише припада себи самом.

А опет, довољно је било само да ме угледа у маси

и да баш мени пружи руку

(случајно, наравно, јер увек је све случајно,

а онај који у оваквом следу догађаја види некакву законитост -

сам себи ставља наду, као омчу, око врата),

и да помислим да је то очигледан доказ

и знак да нисам ништа умислила.

Вероватно ћу ујутру, кад отворим очи,

опет помислити: „Боже, ако је он тај,

пошаљи ми неки знак,

и никада више нећу посумњати да је воља Твоја“,

и уплашићу се још више него прошли пут

уколико баш тада слети онај голуб на кров

и загледа се у мене.

Она лепа слутња претвара се у стрепњу,

и почиње да боли.

Зар је могуће да никад не постанемо имуни

на онога који је најжељенији и најнедостижнији од свих?

Зар је могуће да је слутња једино што нас чини живим?

Виолета Милићевић

od **Wedrana** Sre Okt 07, 2009 6:51 pm

Lirski Razgovor

-Reci kako me volish.

-Hocu.

-Reci.

-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sheshiru.I volim te u zzaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavash .I kad radish povijena. Volim te kad jaje lepo mutish. Volim te chak i kad kashiku ispustish.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pochetka. I kad kosu svoju chesljem lepo delish.

I u opasnosti. I kad se veselish. Na moru. U gorama.U kaljachama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volish?

-Kao srzz leta , zna se.

-A da li me volish u jesenje dane.

-Chak i onda kad gubish kishobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.....

Konstantin Galcinjski

od Sponsored content

Najlepši ljubavni stihovi

Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi

Re: Najlepši ljubavni stihovi