Sofonizba Anguisola (1531 – 1625)
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost :: Muzika :: Filozofija :: Psihologija :: O ovome se priča... :: Umetnost
Strana 1 od 1
Sofonizba Anguisola (1531 – 1625)
Sofonizba je bila jedna od prvih poznatih slikarki iz 16. veka, rodjena je 1531. u Kremoni, u Italiji. Bila je jedno od 7 dece. Sve njene sestre i brat, bili su nadareni slikari, ali je jedino Sofonizba prihvatila slikarstvo kao svoj poziv i ostala upisana u istoriju evropske umetnosti.
Uz podršku koju je dobijala od oca, Sofonizba je prevazišla sve teškoće koje su je pratile u svetu umetnosti u kome su dominirali muški slikari, i postala veoma uspešna. Prve slikarske pouke dobila je u radionici Bernarda Kampija, u njegovu radionicu je stigla 1546.godine. Tamo je usavršila svoj slikarski talenat, i nakon nekoliko godina provedenih u njegovoj radionici, odlazi u Rim i Madrid gde izučava antičku umetnost i umetnost svojih velikih prethodnika. Godine 1559. odlazi kod slikara Bernarda Gratija i radi u njegovom ateljeu.
Dok je boravila u Španiji postala je omiljena slikarka španske kraljice, i boravila je neko vreme na Španskom dvoru. Bila je, takođe, dvorski slikar Filipa II i profesorka slikanja kraljice Izabele iz dinastije Valoa. Ovo je predstavljalo njen veliki uspeh, pre svega iz razloga što su na španskom dvoru, veoma retko, bili prihvatani umetnici koji nisu španske nacionalnosti. Boraveći na Španskom dvoru, upoznala je svog budućeg supruga Fabricija de Mokada. Kralj Filip II joj je bio toliko privržen da je joj je iz svoje kase poklonio novac za miraz. Zajedno sa svojim suprugom, 1571. odlazi na Siciliju u grad Paterno. Godine 1578. njen suprug umire na putu za Španiju. Sofonizba se nakon ovog događaja seli u Liguriju, u Livorno. U Livornu upoznaje svog drugog supruga, plemića iz Đenove, Oracija Lomelinija i odlazi u Pizu 1579. godine. Konacno, 1615. godine, sa novim suprugom, vraća se na Siciliju u Palermo gde je njen muž imao brojne posede.
Sofonizba ovde nastavlja sa svojim slikarstvom, uprkos problemima sa vidom, i dostiže svoju veliku slavu, naročito posle priznanja od strane velikog umetnika Antoana van Dajka koji ju je nasledio njenu poziciju dvorskog umetnika na Španskom dvoru. Sofonizva i Antoan su se lično upoznali nešto pre njene smrti 1624. na dvoru kralja Emanuela Filberta od Savoja u Palermu.
Sofonizba je umrla godinu dana kasnije 16. novembra 1625. godine. Sahranjena je u Palermu u crkvi San Đorđo, crkvi, koju je sama oslikala freskama.
Kako je postigla internacionalnu slavu, Sofonizba se smatra prvim velikim ženskim slikarem renesanse. Smatra se veoma plodnom slikarkom, iza nje je ostalo sačuvano preko 30 potpisanih dela iz perioda dok je jos živela u Kremoni. Postoji negde oko 50 dela koja joj se sa velikom sigurnošću mogu pripisati. Kao slikar, bila je prepoznatljiva po velikoj pažnji koju je pridavala obradi detalja. Njena jedinstvenost, kao slikara, ogleda se, pre svega u tome što, iako je bila slikar portreta, vrlo malo je laskala prilikom predstavljanja portretisanih ličnosti. Težila je tome da sve svoje likove predstavi što realnijim i prirodnijim, sa svim njihovim manama i vrlinama. Njene slike, na taj način, nisu samo izgladele realistično, već se govorilo da bi svaki čas mogle da progovore.
Najpoznatije njene slike su njeni autoportreti. Na njima je prikazvala sebe kao obrazovanu damu, koja zauzima visoki položaj na društvenoj lestvici. Ni na jednom svom autoportretu nije prikazala sebe kao slikarku, umesto toga, sebe je prikazivala kao tihog posmatrača i učenjaka. Njena odeća i nakit pokazuju njen socijalni status, a njen duboki, prodoran pogled predstavlja nam je kao jednu moćnu i veoma inteligentnu osobu. Iako, njeni autoportreti deluju po malu ukočeno, oni u sebi sadrže ljupki devojački šarm. Ona je uravnotežena i smirena, obrazovana i prefinjena, i kao takva, predstavila je sebe kao model idealne italijanske žene svoga vremena.
Pred sam kraj svog života potpuno je oslepela i živela je od penzije koju je dobijala od kralja Filipa II. Sofonizba predstavlja jedan od malobrojnih bisera ženskog slikarstva 16. i 17. veka, iako je ostala u senci svojih koleginica: Artemizije Đentileski, Rozalbe Kariera i Anđelike Kaufman, ostala je zapamćena kao jedna od najobrazovanjijih i najcenjenijih žena svoga vremena.
Anita Rover.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost :: Muzika :: Filozofija :: Psihologija :: O ovome se priča... :: Umetnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu