O lepom i uzvisenom

Možda je onaj ko je prvi nazvao žene imenom "lepi pol" hteo da kaže nešto laskavo, ali bolje je pogodio nego što je i sam mogao pomisliti. Nastranu to što je njihova pojava uopšte finija, njihove crte nežnije i blaže, njihovo lice u ljubaznosti, šali i prijaznosti izrazitije i privlačnije nego kod muškog pola- da ne zaboravimo ni ono što se mora odbiti na onu skrivenu čarobnu moć kojom navode našu strast na povoljan sud o njima- u samim osnovama duha ovoga pola urezate su naročite crte po kojima se on jasno razlikuje od našeg pola i što izlazi uglavnom na to da je osnovno obeležje žene "lepota." Na drugoj strani, muškarci bi mogli polagati pravo na naziv plemenitog pola kad se od plemenitog čoveka ne bi zahtevalo i to da počasne nazive odbija i da ih radije dodeljuje nego prima. Ovim se ne misli reći da žena nema plemenitih osobina, niti da bi muški pol trebao da bude bez lepote; naprotiv, očekuje se da svaki pol ujedinjuje te osobine, no ipak tako da se kod žene sve druge prednosti ujedinjuju samo zato da bi još više istakle karakter lepote, koja ostaje središnja tačka ženskih osobina, dok se, naprotiv, među osobinama muškaraca jasno izdvajaju "uzvišeno" kao obeležje njihovog pola. (...)
Sadržinu velike ženske nauke čini čovek, i to muškarac. Njihova životna mudrost nije u umovanju, već u osećanju. Kad se misli na to da im se pruži prilika da razviju svoju lepu prirodu, mora se ova okolnost uvek imati pred očima. (...) Vrlina žene je "lepa vrlina." Vrlina muškog pola trebala bi da bude "plemenita vrlina." Žene će izbegavati zlo ne zato što nije pravo, već zato što je ono ružno, a moralno pozitivni u njihovim očima oni postupci koji su moralno lepi. Ništa o onom što treba, što moramo, što smo dužni da činimo. Žena ne trpi nikakva naređenja ni neljubaznu prinudu. Žene čine nešto amo zato što im se to dopada i cela umetnost je u ovome: učiniti da im se dopada samo ono što je dobro. (...) Najvažnije je da muškarac postane potpuniji kao muškarac a žena kao žena, tj. da naklonost polova deluje u skladu s prirodom: da muškarca još više oplemeni a osobine žene učini još lepšim. U bračnom životu, udruženi par treba da čini takoreći jednu moralnu osobu, kojom upravljaju i koju oživljavaju razum muža i ukus žene.
Imanuel Kant