Dogodilo se na današnji dan

Dogodilo se na današnji dan - 21. septembar

- Danas se slavi praznik Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu, od roditelja Joakima i Ane, koji su već bili stari ljudi kada su je dobili. Kako nisu imali potomstva, što se u ono vreme smatralo Božijom kaznom, danonoćno su se molili Bogu da ih obdari detetom. Ani se javio anđeo Božji i rekao da je njen vapaj došao do nebesa i da će ubrzo postati majka. Kada je Ana rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Ne zna se od kada se tačno praznuje dan Marijinog rođenja, ali dan njene smrti (28. avgust) - Velika Gospojina ili Uspenije Presvete Bogorodice - ustanovljen je po želji cara Mavrikija 528. godine. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, hajdučku travu, konjski bosiljak, cvet od lipe, dren... Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, u tom periodu ostavljaju se i međudnevička jaja, kao najbolja za upotrebu i rasad.

1784. - Izašle su prve dnevne novine u SAD-u (Penns Packet & General Advertiser).

1792. - Proglašena je prva Francuska republika.

1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas javnosti", a 1875. i list "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu "Srbija na istoku", svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1915. - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1930. - Johann Ostermeyer patentirao je blic.

1951. - Čehoslovački atletičar Emil Zatopek postavio je rekord pretrčavši 15.000 metara za 44 minuta i 54.6 sekundi.

1964. - Malta je dobila nezavisnost od Britanije.

1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea izvedenog uz pomoć SAD; u puču je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1976. - Grupa "Wings" održala je koncert u Zagrebu.

1999. - Opozicioni Savez za promene je u Beogradu i u još dvadesetak gradova u Srbiji otpočeo svakodnevne protestne skupove, zahtevajući odlazak s vlasti jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Dogodilo se na današnji dan - 22. septembar

- Danas se slavi praznik Sveti Joakim i Ana. Sveti Joakim bio je sin Varpafira od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva iz kojeg je i pravosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejemu i rodila Salomiju, Sovija se udala takođe u Vitlejemu i rodila Jelisavetu, majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaretu za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali tihi ljudi koji su davali siromasima i hramu. Pod starost su otišli u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdestan." Stari ljudi se mnogo ražalostiše zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im posla anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se bagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista, kroz devet meseci, Ana donese na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim požive 80, a Ana 79 godina.

1773. - Ubijen je srpski avanturista Šćepan Mali, poznat kao lažni car Šćepan Mali, koji je 1766. zbacio s vlasti crnogorskog mitropolita Savu uz pomoć pećkog patrijarha Vasilija (Brkić) i uspeo da se nametne Crnoj Gori za gospodara. Predstavljao se kao ruski car Petar III, koga je 1762. s prestola uklonila njegova supruga Katarina II. Represivnom merama suzbio je krvnu osvetu, nastojao je da iskoreni pljačku i otimačinu, uveo je sud, gradio puteve i počeo popis stanovništva. Zaklao ga je na spavanju sluga Grk, kog je potplatio skadarski paša.

1828. - Šaka Zulu, osnivač kraljevine Zulua u južnoj Africi, ubijen je od strane svoje polubraće, nakon što je njegova duševna bolest zapretila da dovede do propasti ovo pleme. Kada je 1816. Šaka došao na čelo plemena, ono je brojalo oko 1500 pripadnika i bilo jedno od manjih u Južnoj Africi. Međutim, zahvljujući njegovoj fantastičnoj organizaciji borbenih redova, pleme Zulu pokorilo je susedna plemena, asimilirajući njihovo stanovništvo. Kada je Šakina majka Nandu 1827. godine umrla, on je izgubio razum. U svom bolu pobio je sve trudne žene i njihove muževe u svom plemenu i zabranio da se seju usevi i pije mleko godinu dana. To je bio jedan od razloga zbog čega su se njegova polubraća pobunila i ubila ga. Nakon toga, jedan od njih - Dingan - postao je kralj.

1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, jedno vreme živela u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar). Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1904. - Beogradski list "Opozicija" objavio je da je ukradeno "Miroslavljevo jevanđelje", o čemu je potom vođena i rasprava u parlamentu. Dragocena knjiga čuvana je u ličnoj arhivi kralja Aleksandra Obrenovića, ubijenog u prevratu 1903. i govorilo se da je tada nestala i potom prodata van Srbije. Tek u jesen 1915, kad je srpska vlada u Prvom svetskom ratu napuštala Srbiju, prilikom pakovanja državne arhive, "Miroslavljevo jevanđelje" pronađeno je u jednom sanduku.

1980. - U Beogradu je u prisustvu 2000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje Generalne konferencije UNESKO.

1980. - Otpočeo je iransko-irački rat.

1990. - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 ljudi održana centralna proslava 300-godišnjice Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1992. - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN, iz rada tog tela je isključena Jugoslavija, čime je ugašeno članstvo SFRJ i odlučeno da Savezna Republika Jugoslavija podnese molbu za prijem kad se steku uslovi. Jugoslovenskoj misiji pri UN dozvoljeno je da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN radi održavanja potrebnih veza.

1999. - U Beogradu se više od 20.000 ljudi okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog Saveza za promene, na kojem je zatražena ostavka predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje slobodnih i demokratskih izbora.

1789. - Američki kongres usvojio je Povelju slobode kao 12 amandman na Ustav SAD-a. Ovom poveljom građanima se garantuje sloboda govora, štampe, okupljanja i ispovedanja vere.

1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1897. - Rođen je Vilijam Fokner, američki romansijer i pripovedač, uz Virdžiniju Vulf i Džejmsa Džojsa najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti. Prvi književni uspeh postigao je pripovetkom "Pribežište", "najjezivijom pričom koju sam mogao da smislim", napisanom da bi zaradio novac koji mu bolji radovi nisu donosili. U ciklusu romana prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje "starosedelačke gospoštine" s jedne strane i bezobzirnost "došljaka" sa druge strane ("Sartoris", "Buka i bes", "Avesalome, Avesalome!"). Opsednut problemom zla, Fokner je hroničar propadanja, poročnosti i izopačenosti. Roman "Uljez u prašini" izdvaja se od njegovih ranijih dela izvesnim optimizmom u pogledu shvatanja ljudske prirode. Ostala dela: "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Medved".... Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1906. - Rođen je Dmitrij Šostakovič, jedan od najistaknutijih sovjetskih kompozitora. Dela: opere "Nos", "Ledi Magbet mcenskog okruga", oratorijum "Šume pevaju", 24 preludijuma i fuga za klavir, muzika za filmove ("Mlada garda")...

1939. - Kako je Versajskim mirom slučajno izostavljena Andora, na današnji dan 20 godina kasnije, Andora i Nemačka potpisale su mirovni ugovor, kojim je za njih i formalnopravno prestao Pevi svetski rat.

1981. - Sandra Day O'Connor postala je prva žena sudija u istoriji Vrhovnog suda SAD-a.

1988. - Florens Grifit Džojner, američka atletičarka, postavila je rekord na 100 metara - 10.54 sekundi.

2000. - Pometeni izbornim porazom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da pristane na drugi krug predsedničkih izbora.

Dogodilo se na današnji dan - 26. septembar

1371. - U bici na desnoj obali reke Marice kod Černomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli, čime je propao pokušaj zaustavljanja prodora Osmanlija na Balkan. Turci su pod komandom rumelijskog beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku vojsku (između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili. Posledice su bile pogubne - već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i srpsku Makedoniju i potom postepeno pokoravali samostalne hrišćanske državice.

1580. - Engleski morepolovac Frensis Drejk vratio se u Plimut u Engleskoj, nakon što je oplovio celu zemlju. On je ujedno i prvi Englez koji je to učinio.

1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - "Embahade".

1898. - Rođen je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije... Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom"...

1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1907. - Novi Zeland je postao dominion.

1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.

1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.

1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.

Извор: СПЦ

Воздвиженије Часног Крста – Крстовдан

После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био
разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа
знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године
отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага
за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе
јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео
ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда,
признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст
закопан испод Венериног храма.

Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на
Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не
један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је
наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је
патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два
крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст,
покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и
Животворни Крст Христовог страдања. Царица
Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га
види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место
и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла
цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов
гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године,
када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље,
опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест
година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар
Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га
донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном
Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред
огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају,
са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи,
али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх
Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар
крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања
понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос,
иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да
у златним одеждама носи крст.


Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства,
па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио га
у храм Васкрсења. У спомен
ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста,
Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је
установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима.
На јутрењу, после песме: "Слава на висини Богу" свештеник подиже
крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на
северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све
четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што
је некада давно народ певао у Јерусалиму. На
Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује
босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године. Света
Плакила, царица Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по
делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским
достојанством, она је одговорила: "Царском звању приличи, да помаже
новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је
благоизволео дати мени то звање". Упокојила се мирно око 400.
године. Преподобни мученик Макарије Солунски Ученик
светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу
безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа
Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх
видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво.
Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о
Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу.
Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: "О кад бисте ви
познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!" Турци
му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из
Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: "Знај,
чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се
узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама
његовим да се и ми удостојимо блаженства".
Преподобна Марија Тарсијска Живела
сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у
гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они
је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и
зарече се тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и
одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше.
Удостојила се чудотворства и за живота.

1540. - Papa Pavle III izdao je bulu, dokument kojim je priznao jezuitski monaški red, koji je 15. avgusta 1534. godine u Parizu osnovao Injasio Lojola sa još šest istomišljenika. Red je imao zadatak da vodi borbu protiv reformacije i svih protivnika katoličke crkve. Imao je čvrstu, gotovo vojničku organizaciju.

1895. - Rođen je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Jugoslaviji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj, gde je upućen posle prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je "Medicinski godišnjak", a od 1948. do 1963. uređivao "Lekarski priručnik".

1901. - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa Narodnooslobodilačkog rata, narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo je u oktobru 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.

1902. - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangardne lirike; njegovu poeziju karakteriše uzlet modernog senzibiliteta sa specifičnim lirskim i intelektualnim akcentima. Doprineo je oslobađanju srpske poezije od tradicionalne forme. Pripadao je generaciji srpskih đaka školovanoj u Francuskoj u vreme Prvog svetskog rata. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, do Drugog svetskog rata bio je novinar "Politike", od 1941. do 1943. u nemačkom zarobljeništvu, a posle oslobođenja zemlje, urednik "Politike", potom "Književnih novina", koje je osnovao s grupom pisaca, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela: "Javna ptica", "Jedan čovek na prozoru", "Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211", "Od nemila do nedraga", "Poziv na putovanje", "Studija o Branku Radičeviću", "Pozorišne hronike".

1940. - Potpisan je Trojni pakt o vojnom savezu između Nemačke, Italije i Japana, što je bila maska za prikrivanje osvajačkih ciljeva i pripremanje agresije.

1961. - Sijera Leone je primljena u Ujedinjene nacije kao stoti član.

Dogodilo se na današnji dan - 28. septembar


1066. - Vilijam Osvajač izvršio je invaziju
na Englesku. On je kao normandijski vojvoda upao sa normandijskim i
francuskim riterima u Englesku i pobedio kralja Harolda kod Hestingsa,
nakon čega je zavladao zemljom.

1542. - Portugalski moreplovac Kabriljo
uplovio je u zaliv San Dijego prilikom svojih istraživanja
severozapadnih obala Meksika u ime Španije. To je prvi poznati ulazak
Evropljana na tlo Kalifornije.

1573. - Rođen je italijanski slikar
Mikelanđelo Karavađo. Odlučno je prekinuo sa dotadašnjim idealističkim
i intelektualnim shvatanjem slikarstva i orjentisao se ka naturalizmu.
Služio se snažnim kontrastima jarkog svetla i dubokih senki,
osvetljavajući svoje figure sa strane. Izvršio je veliki uticaj na
francusko i holandsko slikarstvo 17. veka. Dela: "Marijina smrt"
(Luvr), "Polaganje Hrista u grob" (Vatikanski muzej), "Hristos s decom"
(London), "Kockari" (Drezden), "Prizivanje sv. Mateje" (Rim).

1914. - Umro je srpski kompozitor i
muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske
akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva, u stilizaciji
folklornih motiva uzor generacijama kompozitora. Muziku je studirao na
Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i
Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu, osnovao je Srpsku muzičku školu i
Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan,
umnogome neprevaziđen smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri
čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja
nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog
bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: "Rukoveti"
(15), "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska
muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici",
"Liturgija".

1944. - Jedinice sovjetske Crvene armije prešle su u Drugom svetskom ratu u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949. - Moskva je jednostrano otkazala
ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći ŠSR i Jugoslavije, što su
sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30.
septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra
1949.
1978. - Pronađen je mrtav Papa Jovan Pavle I, koji je prethodno proveo svega 33 dana kao poglavar Rimokatoličke crkve.

1989. - Bivši filipinski predsednik,
Ferdinand Markos, čiji je diktatorski režim trajao 20 godina, umro je u
egzilu na Havajima, tri godine nakon što je svrgnut sa vlasti.

1990. - Skupština Srbije usvojila je
ustav kojim je ukinuto "trodržavlje" iz ustava donesenog 1974. godine.
Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez
atributa državnosti.

1547. - Rođen je Migel de Servantes Saavedra,
slavni španski književnik. Njegovo najpoznatije delo - "Don Kihot" -
najvernije odražava piščevu umetničku genijalnost pripovedanja,
kreiranja dijaloga, finog parodiranja i nenadmašnog, duboko ljudskog
humora.

1758. - Rođen je Horacio Nelson,
engleski admiral, baron od Nila. Učestvovao je u 140 bitaka i bio 40
puta ranjavan. U bici kod Abukira 1798. i kod Trafalgara 1805. konačno
je uništio francusku flotu, ali je bio smrtno ranjen. Ovim pobedama
onemogućio je Napoleonovu invaziju na Britansko ostrvo. Ovom
najslavnijem engleskom pomorskom heroju podignut je spomenik u Londonu,
na Trafalgar skveru.

1793. - Prvi put je pomenuta reč tenis u jednom engleskom sportskom časopisu.

1829. - U Londonu je osnovan Skotland jard.

1839. - Rođen je srpski arheolog i
istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na
Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog
arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je
časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu
arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela:
"Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu
arhitekturu".

1851. - Rođen je srpski novinar i
publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u
Srbiji od 1875. do smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj,
odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana
Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da
sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora,
pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i
političko-književnu reviju "Čas".

1867. - Otvarajući Miholjsku skupštinu
u Kragujevcu, srpski knez Mihailo Obrenović je rekao: "Jedina moja i
narodna velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske
iseljeni iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama,
sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina."

1895. - Umro je Luj Paster, francuski

biolog i fiziološki hemičar, jedan od najznačajnijih naučnih radnika u
medicini. Prvi je naučno dokazao da ne postoji samozačeće najnižih
živih bića kao što su bakterije, gljivice... Dokazao da su bakterije
izazivači truljenja živih bića, da izazivaju razne bolesti i da se
nalaze u vazduhu, vodi, zemlji, krvi... Pronašao je vakcinu protiv
antraksa, besnila, crvenog vetra. Zahvaljujući njegovim istraživanjima,
stvorena je aseptika, tj, tehnika dezinfekcije, koja je za hirurgiju od
ogromne važnosti. Osnovao je mikrobiologiju, stereohemiju i uveo
pasterizovanje (prekidanje vrenja).

1905. - Rođen je srpski pisac Vladan
Desnica, izuzetan stilista, suptilan psihološki analitičar, sažet u
mislima i opservacijama, s razvijenim smislom za tipično. Pisao je
sugestivno o naravima ljudi zavičajne Dalmacije. Prava i filozofiju
studirao je u Zagrebu i Parizu i do Drugog svetskog rata bio je
advokat. Direktni je potomak legendarnog srpskog uskoka Stojana
Jankovića. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba",
zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah
pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

1936. - Prvi put je korišćen radio u cilju predsedničke kampanje.

1963. - Grupa "Rolling Stones" kreće na svoju prvu turneju.

1988. - Ujedinjene nacije dobile su Nobelovu nagradu za mir.

1999. - Policija je u Beogradu
pendrecima, vodenim topovima i oklopnim transporterima razbila mirne
demonstracije oko 80.000 pristalica opozicionog Saveza za promene, koji
su pokušali da prošetaju do Dedinja, povredivši najmanje 30 ljudi,
šestoro teže. Uzvrativši na napad, demonstranti su povredili petoricu
policajaca.

1452. - Odštampana je prva knjiga.

1630. - Prvi put je izvršena smrtna kazna u SAD-u.

1791. - U Beču je premijerno izvedena Mocartova opera "Čarobna frula".

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni
kritičar i diplomata, Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac
jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik srpskog Pen kluba.
Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao
činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se u
javnosti 1903. zbirkom "Pesme", kao potpuno izgrađen pisac, misaon i
osećajan, pesnik unutarnjih nemira i sukoba, čiji pesimizam potiče od
intelektualnog razmišljanja o prolaznosti sveta. Objavio je 1912.
zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno
napisao, odlikuje se elegancijom i savršenstvom forme i spada u vrh
srpske lirike 20. veka, poput pesama "Na Gazimestanu", "Jefimija",
"Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", a
njegove pozorišne kritike izraz su zadivljujuće eruducije i pouzdanog
suda.

1912. - Srbija i Bugarska objavile su
mobilizaciju za rat protiv Otomanskog carstva koji je nazvan Prvim
balkanskim ratom. U bitkama od oktobra 1912. do maja 1913, protiv
Turaka su se borile i Grčka i Crna Gora, a rat je završen oslobađanjem
balkanskih naroda od turske vlasti.

1918. - Bugarska armija kapitulirala je
u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska
vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe
na dva dela i potpuno ih slomila.

1935. - U Bostonu je premijerno izvedena opera "Porgi i Bes" Džordža Geršvina.

1941. - Završen je tzv. krvavi marš, u
kojem su Nemci u Drugom svetskom ratu više od 5.000 Šapčana - za kaznu
zbog pomoći partizanima tokom borbi u Mačvi - doterali na Savski most,
gde su neke ubili i bacali u reku, druge gonili da trče, pa ih
malaksale ubijali. Preživele su vratili u Šabac i deo streljali, a
ostale zatvorili u novoformirani logor.

1947. - U Beogradu je osnovana
jugoslovenska organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom
svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

1955. - Džejms Din, američki glumac,
poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ostao je upamćen kao simbol
uznemirene i pobunjene mladosti. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik
bez razloga", "Div".

1966. - Bocvana je dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1999. - Policija je u Beogradu, druge
večeri zaredom, silom suzbila mirne demonstracije nekoliko desetina
hiljada pristalica opozicione koalicije Savez za promene, povredivši
desetine građana. Opozicione stranke Srbije zaključile su ranije tog
dana da su vanredni izbori, pod uslovima usklađenim s međunarodnim
standardima, najbrži i najracionalniji izlaz iz krize.

1810. - Oko 30.000 Turaka je u Prvom srpskom
ustanku krenulo iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske
vojske na Drini čija se glavnina borila kod Varvarina, Deligrada i
Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu
osvojili, a kad je s vojskom stigao vođa ustanka Karađorđe, potukao ih
je i proterao iz Srbije.

1836. - Slavni engleski prirodnjak i
fiziolog, Čarls Darvin, vratio se u Englesku posle petogodišnje naučne
ekspedicije na brodu "Bigl" koju je kasnije i opisao u knjizi "Put
prirodnjaka oko sveta". Ovo putovanje, na kojem je posetio Brazil,
Galapagos, Novi Zeland i dr, imalo je presudan značaj za njegovo
shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta, kao i za
teoriju evolucije koju je postavio.

1869. - Rođen je Mohandas Karamčand
Gandi, poznatiji kao Mahatma (velika duša), indijski političar i
nacionalni vođa. Školovao se u Engleskoj, a zatim je jedno vreme živeo
u Južnoj Africi kao vođa tamošnjih Indusa. Od 1919. godine je bio na
čelu indijskog nacionalnog pokreta za nezavisnost. U dugogodišnjoj
političkoj delatnosti, sprovodio je specifičan oblik borbe nazvan
"gandizam". Poginuo je 1948. godine u atentatu koji je na njega izvršio
pripadnik polufašističke organizacije Hindu Mahasabha.

1935. - Italija je izvršila invaziju na Etiopiju.

1949. - Umro je srpski kompozitor i
etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke
akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je
veliki broj narodnih pesama, kojima se inspirisao. Napisao je
"Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke
karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela", "Narodne
melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme
zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade
narodnih pesama.

1974. - Umro je srpski pisac i
političar Marko Vujačić, koji je između dva svetska rata na listi
Zemljoradničke stranke biran za senatora i poslanika.
Narodnooslobodilačkoj borbi priključio se 1941. i bio je potpredsednik
AVNOJ-a, potom potpredsednik Prezidijuma Savezne skupštine do 1953.
Dela: "Znameniti crnogorski i hercegovački junaci" (pet knjiga),
"Vojvoda Mirko Petrović".

1990. - Prekinut je saobraćaj putničkih
vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između
Bihaća i Splita, jer su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini da bi
sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe širih razmera.

2000. - Vozači kamiona i taksija širom
Srbije otpočeli su blokadu puteva i mostova, zahtevajući da
jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević prizna izborni poraz i
odstupi s vlasti.

1648. - U Americi je osnovano prvo dobrovoljno vatrogasno društvo.

1824. - Meksiko je postao republika.

1830. - Privremena vlada objavila je otcepljenje Belgije od Holandije.

1895. - Rođen je Baster Kiton, veliki
američki glumac i reditelj. Bio je jedan od najznačajnijih komičara u
istoriji filma, a svoje gegove gradio je na prividnoj ravnodušnosti.
Filmovi: "A Funny Thing Happened on the Way to the Forum", "Hollywood
Clowns", "Man in the Silk Hat", "It's a Mad, Mad, Mad, Mad World",
"When Comedy was King", "Sunset Boulevard", "God's Country",
"Doughboys"... Umro je 1966. godine, a njegovim stopama krenuo je unuk,
takođe popularni glumac - Majkl Kiton.

1931. - Prvi put je izašao strip "Dik Trejsi" Čestera Goulda.

1944. - Uoči oslobođenja Beograda u
Drugom svetskom ratu, raspušten je koncentracioni logor na Banjici,
nacističko mučilište i sabirni centar za streljanje i slanje na
prisilni rad u Nemačku, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u
junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz logor je prošlo nešto više
od 23.500 muškaraca, žena i dece, ali je na stratištu u Jajincima, gde
su logoraši odvođeni na streljanje, pronađeno 68.000 spaljenih i 1.400
nespaljenih leševa.

1945. - Osnovano je sportsko društvo
CDNJA Partizan. Košarkaška sekcija CDNJA Partizan nastala je od
košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine
osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijom jugoslovenskih
republika. Pod imenom Partizan, košarkaši današnjeg KK Partizan
nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946.
godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub
Jugoslovenske armije, pošto je i celo sportsko društvo dobilo naziv
Jugoslovensko sportsko društvo Partizan (JSD Partizan).

1957. - Sovjetski Savez lansirao je "Sputnjik", prvi veštački satelit, radi naučnih merenja i istraživanja.

1970. - U 27. godini je preminula pevačica Dženis Džoplin.

1762. - U Beču je prvi put izvedena opera "Orfej i Euridika".

1908. - Bugarska je objavila nezavisnost od Turske, a Ferdinand Koburg je uzeo titulu cara.

1921. - Sadašnji ustav Lihenštajna stupio je na snagu.

1940. - U Beogradu je rođena poznata
glumica Milena Dravić. Na film je dospela slučajno, tako što ju je na
naslovnoj strani neke ilustrovane revije još kao srednjoškolku zapazio
reditelj F. Cap i dao joj ulogu u filmu "Vrata ostaju otvorena" (1959).
Kako se nametnula svojim šarmom i spontanošću, ubrzo su se ređale njene
uloge u filmovima: "Diližansa snova" (1960), "Zajednički stan" (1960),
"Uzavreli grad" (1961), "Leto je krivo za sve" (1961). Motivisana
uspehom koji je do tada postigla, upisuje Akademiju za film, pozorište,
radio i televiziju. Za ulogu u "Prekobrojnoj" (1962) osvaja Zlatnu
arenu na Festivalu u Puli. Od tada sarađuje sa preko trideset reditelja
svih generacija i neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od
pedeset filmova najrazličitijih žanrova. Postala je jedan od glumačkih
postulata srpske kinematografije. Svoju drugu Zlatnu arenu dobila je za
ulogu u filmu "Biciklisti" (1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena, a
za ulogu u filmu "Posebni tretman" (1980) nagrađena je nagradom za
epizodnu ulogu na Festivalu u Kanu. Od brojnih drugih filmskih nagrada
i priznanja ističe se titula Prve dame jugoslovenskog filma koja joj je
dodeljena na Filmskim susretima u Nišu još 1970. godine. Iako je u nizu
filmova igrala dramske uloge, njene najizrazitije glumačke vrednosti
su, prema njenom vlastitom uverenju, "karakterne uloge sa elementima
komedije", koje su do punog izražaja došle u seriji zabavnih
televizijskih emisija - "Obraz uz obraz". Uspešno je igrala i u velikom
broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu.
Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Beograda 1970. godine.

1962. - Bitlsi su objavili svoj prvi album - "Love Me Do".

1974. - Amerikanac Dejvid Kunst završio
je prvo putovanje oko sveta pešice; za taj poduhvat bilo mu je potrebno
četiri godine i 21 par obuće. On je krenuo iz svog rodnog grada Waseca
u Minesoti 20. juna 1970 godine. Svoje razloge za ovaj neobični put
objasnio je rečima: "Zasitio sam se svog posla, ljudi koji ne žele da
razmišljaju i svoje žene." Tokom ovog dugog puta, pridobio je i
spoznore koji su mu pomogli da sakupi novac za UNICEF.

1989. - Dalaj Lama je dobio Nobelovu nagradu za mir povodom svog nenasilnog zalaganja za okončanje kineske vlasti nad Tibetom.

2000. - Demokratska opozicija Srbije
pozvala je građane da se okupe ispred Savezne skupštine, kako bi se
suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija
sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. Pristalice DOS-a su počele sa
okupljanjem još u ranim jutarnjim satima, dolazeći organizovano iz više
pravaca Srbije. Oko 15 časova, građani okupljeni ispred Skupštine
pokušali su da uđu u nju, u čemu su i uspeli, jer se policija povukla,
a već oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke
Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. I oko
zgrade RTS-a vodila se borba: policija je, pokušavajući da rastera
masu, bacila suzavac, ali je bager prokrčio put do ulaza. Program RTS-a
je prekinuo sa emitovanjem redovnog programa oko 17 sati, dok su sve
druge stanice polako, jedna za drugom, počele da emituju stvarnu sliku
sa beogradskih ulica. Novoizabrani predsednik SRJ, Vojislav Koštunica,
obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada, a potom i
preko RTS-a. Stotine hiljada građana je u toku noći bilo na ulicama
Beograda i slavilo pobedu. Strepeći od moguće intervencije VJ i drugih
bezbedonosnih formacija bivšeg režima, oni su dočekali prvo jutro bez
diktatora.

1876. - Rođen je srpski slikar Milan
Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže
i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima približio se
poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo
je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu.

1878. - Umro je srpski trgovac i
dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac, jedan od najvećih trgovaca
hranom u Evropi, koji je sav imetak zaveštao za prosvećivanje naroda.
Njegova zadužbina školovala je mnoge đake, izdala veliki broj knjiga i
časopisa i podigla Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Zbog sukoba
s knezom Milošem Obrenovićem, prešao je u Pančevo, gde je nastavio da
trguje, a po povratku u Srbiju, bio je jedno vreme savetnik kneza
Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja. Kao privrženik dinastije
Karađorđević, u vreme kneza Milana Obrenovića osuđen je na tamnicu, što
je ubrzalo njegovu smrt.

1894. - Rođen je srpski pisac Momčilo
Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske
literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji
se odlikovao originalnošću stila i izuzetnom jezičkom invencijom.
Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor
gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa staroslovenskim
motivima, ulazeći eliptičnim i prividno arhaičnim izrazom u virove
strasti i "tamne vilajete" ljudske prirode. Dela: pesme "Lirski
krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago",
drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1908. - Austrougarski car Franc Jozef I
je uz podršku Nemačke proglasio aneksiju Bosne i Hercegovine, u nameri
da stvori bazu za dalje prodiranje Austro-Ugarske ka istoku, što je
izazvalo tešku međunarodnu krizu. Da bi izbegle rat, sile Antante
izvršile su žestok pritisak na Srbiju, prinudivši je da izjavi kako
aneksija tih srpskih zemalja ne zadire u interese Srbije.

1915. - Mučkim napadom s leđa na Srbiju
- suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa - Bugarska se
uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

1985. - Nemačka atletičarka Marita Koch postavila je novi svetski rekord za žene na 400 metara - 47.6 sekundi.

1989. - U 81. godini je preminula Bet
Devis, američka glumica sa talentom širokog raspona. Ostvarila je na
filmu velike dramske uloge, uglavnom tumačeći nesrećne i zle žene. Dva
puta je nagrađivana Oskarom. Filmovi: "Sve o Evi", "Male lisice",
"Elizabeta i Eseks", "Šta se dogodilo sa bebi Džejn", "Svadbeni
ručak"...

1990. - Umrla je prva žena ratni pilot
kod nas, Marija Draženović-Đorđević, koja je u sastavu 113. lovačkog
puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu
1945. Letački ispit položila je 1939, sa samo 15 godina.

1991. - Elizabet Tejlor, američka glumica, udala se po osmi put, ovog puta za Larija Fortenskog.

2000. - Bivši jugoslovenski predsednik,
Slobodan Milošević, priznao je na Radio-televiziji Srbije izborni poraz
i čestitao pobedu novom šefu države - Vojislavu Koštunici.

1571.
- Španska, papska i mletačka mornarica potukle su tursku flotu kod
Lepanta. U bici posle koje Osmansko carstvo nikada više nije bilo
velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je poginulo i potopljeno
je 80 turskih brodova.

1813. - Padom Beograda u turske
ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni
aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. To
je uključivalo sve ranije namete, ali i pojačanu represiju, što je
izazvalo Hadži Prodanovu bunu 1814. i Drugi srpski ustanak 1815. posle
kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.

1849. -
Umro je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok
pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke
strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča.
Dela: poezija "Gavran", "Anabel Li", "Pobednik crv", "Zvona", "Pesme";
proza "Crna mačka", "Priče tajanstva i mašte", "Avanture Gordona Pima",
"Filozofija kompozicije".

1860. - Osmansko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.

1885.
- Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik
Nobelove nagrade za fiziku 1922, koji je postavio teoriju strukture
atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika i u Drugom svetskom
ratu učestvovao u SAD u istraživanjima koja su prethodila izradi
atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj
fizici - "Borove orbite", "Borova teorija", "Borovi uslovi
frekvencije", "Borov princip komplementarnosti", "Borov magneton".

1914. -
Rođen je srpski pisac Mihailo Lalić, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Njegova tipična tema jesu prilike u Crnoj Gori uoči i tokom
Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je
uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar
Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim
poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba",
"Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame",
"Zatočenici", "Ratna sreća",
"Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje
na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg",
"Gosti", "Poslednje brdo".

1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći vazdušni prevoznik u svetu.

1931. - Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir
1984. On je prvi crnac koji je postao duhovni vođa (arhiepiskop) anglikanaca u Južnoj Africi.

1935. - Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).

1940. - Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.

1949. -
Proglašena je Nemačka Demokratska Republika s predsednikom Vilhelmom
Pikom i premijerom Otom Grotevolom, čime je Nemačka podeljena na dve
države. Tome je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21.
septembra 1949.

1953. - Umrla je srpska književnica i
klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela:
"Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni
problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod
speva Tita Lukrecija Kara "O prirodi stvari".

1959. - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.

1959.
- Umro je američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla
Mario Lanca, koji je ostvario niz nezaboravnih operskih uloga. Snimao
je i filmove, uključujući film "Veliki Karuzo".

1981. -
Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa
države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el
Sadata.

1985. - Palestinski teroristi oteli su u
Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi i
zapretili da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz
zatvora 50 Palestinaca.

1989. - Kongres Mađarske
socijalističke radničke partije ukinuo je partiju koja je vladala 33
godine i umesto nje je formirao Socijalističku partiju Mađarske.

1999.
- Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara
kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom
nacističke ere.

2000. - Vojislav Koštunica proglašen je predsednikom SRJ posle pobede na predsedničkim izborima 24. septembra.

2001. -
SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan pošto su talibani odbili
da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za
terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra.

2003.
- Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger
izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

2004.
- U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici
sa Izraelom, poginula su 34 turista, a ranjeno 105, mahom izraelskih
građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu "Hilton" čija je
zapadna strana sa deset spratova uništena.

2004. -
Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao je u korist sina Nordoma
Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je
nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni
deo Francuske Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku
Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio
se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom
udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su
Kambodžu preimenovali "Crveni Kmeri", izabran je 1975, ali je idila s
tom maoističkom frakcijom - tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978.
ubijeno između milion i dva miliona ljudi - brzo okončana i 1976.
napustio je zemlju. "Crveni Kmeri" su zbačeni vojnom intervencijom
Vijetnama krajem 1978, a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske
koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je
postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.

2004. - Najmanje 39 ljudi je poginulo, a više od 100 je povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.

2006.
- Ubijena je poznata ruska novinarka Ana Politkovska, komentator "Nove
gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 2000. Završila je studije
novinarstva na moskovskom "Lomonosovu" i radila u više medija, između
ostalog u dnevnom listu "Izvestija". Često je posećivala zone borbenih
dejstava i izbegličke kampove u Dagestanu, Ingušetiji i Čečeniji. Autor
je knjige "Putovanje u pakao-Čečenski dnevnik", a dobitnik je i nagrada
za dobrotvorni rad i nagrade Udruženja novinara Rusije za seriju
članaka o Čečeniji i borbi protiv korupcije.

1818. - U Engleskoj su se prvi put koristile punjene rukavice u jednom boks meču.

1864. - Rođen je srpski pisac cincarskog
porekla, Alkibijad Nuša, poznat kao Branislav Nušić, najveći srpski
komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno
naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s
početka 20. veka i između dva svetska rata. Studirao je pravo u Gracu i
Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu,
Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u
Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine
zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac
u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa
srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac veoma
razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao
negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od
opštinskog pisara do poslanika i ministra. Njegova dela suvereno su
vladala repertoarom srpskih pozorišta između dva rata, a i sada su
dosta igrana kod nas i u svetu. Dela: komedije "Sumnjivo lice",
"Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena
porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Ujež", "Mister
dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske
večeri", "Opštinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije
"Knez Ivo od Semberije", "Hadži-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo
biti", "Jesenja kiša", "Pučina", "Iza božjih leđa".

1895. - Rođen je albanski kralj Ahmed
Zogu (1928-1939). Pre dolaska na vlast, živeo je u Jugoslaviji kao
albanski emigrant, primao pomoć od jugoslovenske vlade i važio za
njenog eksponenta. Posle obaranja vlade Fan-Nolija, došao je u Albaniji
na vlast, i to uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica 1924. godine.
Kao predsednik republike, 1926. godine je sa Italijom zaključio
Tiranski pakt, kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom.
Godine 1928. proglasio se kraljem kao Zogu I. Kada je 1939. godine
fašistička Italija izvršila napad na Albaniju i okupirala je, Zogu je
pobegao iz zemlje.

1912. - Crna Gora objavila je rat
Turskoj i istog dana napala položaje Turaka kod Skadra, čime je počeo
Prvi balkanski rat. Posle krvavih borbi - u kojima su gubici zaraćenih
strana dostigli bezmalo 300.000 ljudi - Srbija, Crna Gora, Grčka i
Bugarska su u maju 1913. srušile tursku vlast na Balkanu i proterale
Turke iz Evrope.

1915. - Komandant Drugog bataljona 10.
puka, srpski major Dragutin Gavrilović, izdao je zapovest braniocima
Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona 10. puka i
delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske
prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i
Mađara: "Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim
jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše
prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda
izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za
čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote,
koji više ne postoje. Zato napred u slavu!". U jurišu su izginuli
gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.

1962. - Alžir je primljen u Ujedinjene nacije kao 109. članica.

1967. - Bolivijske gerilske snage,
predvođene revolucionarom Če Gevarom, poražene su u okršaju sa
specijalnim odredom bolivijske armije. Če Gevara je bio ranjen,
zarobljen i sledećeg dana pogubljen.

1971. - Džon Lenon je izbacio svoj megahit "Imagine".

1988. - U tesnacu Žuta Greda na putu
Nikšić-Titograd, milicija je silom sprečila Nikšićane da se u Titogradu
(sadašnja Podgorica) pridruže mitingu na kojem je zahtevana ostavka
rukovodstva Crne Gore.

Na današnji dan 1854. godine rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, čije je
najveće otkriće, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi")
omogućilo prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Iz rodnog
Idvora u Banatu otišao je u SAD 1874. posle školovanja u Pančevu i
Pragu. Završio je Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je kasnije
bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta
radio-inženjera. Prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka bio je
električni rezonator pomoću kojeg provodnik omogućava istovremeni
prenos vesti na različitim talasnim dužinama. Otkrio je i sekundarne
radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore i napisao
univerziteski udžbenik termodinamike. Pupin je bio izraziti srpski
patriota, okupljao je Srbe u SAD i bitno je pomogo srpsku vladu tokom
Prvog svetskog rata. Za naučni rad dobio je 1920. Edisonovu medalju, a
za autobiografsku knjigu, kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka
do naučenjaka", 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke
laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog
srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana
društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog
ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi
prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca.

1757.- Rođen je francuski kralj Šarl Deseti, koji je na presto stupio 1824.
ali je oboren 1830. godine u Julskoj revoluciji, posle pokušaja da
obnovi apsolutnu monarhiju. Njegov brat kralj Luj Šesnaesti pogubljen
je 1793. u Francuskoj revoluciji.
1789. - Austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon preoteo je Beograd od Turaka.
1806.- Pruska je objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena i izgubila je
krajeve zapadno od Labe i neke delove negdašnje Poljske.
1831.- Ubijen je prvi predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa
borbe za nezavisnost od Osmanskog carstva. U službu ruskog cara stupio
je 1809. i bio je predstavnik Rusije na Bečkom kongresu i šef ruske
diplomatije od 1815. do 1822. Po povratku u Grčku učestvovao je u
borbama za oslobođenje, ali je načinom vladavine, pošto je 1827. došao
na vlast, izazvao nezadovoljstvo i ubijen je u atentatu.
1857.- Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s
veoma živim osećanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovačka trilogija",
"Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo
vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".
1874.- U Bernu, u Švajcarskoj, održan je Osnivački kongres Svetskog
poštanskog saveza. U radu Osnivačkog kongresa učestvovale su poštanske
uprave iz 22 zemlje. Među osnivačima Svetskog poštanskog saveza
nalazila se i Kneževina Srbija. Odluka da se 09. oktobar prihvati i
obeležava kao Svetski dan pošte doneta je 1939. na kongresu Svetskog
poštanskog saveza u Buenos Airesu.
1892.- Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za
književnost, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je književnost
i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u
Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske
vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog izrazite
prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador
Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Eks
ponto", "Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan
poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom,
prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani "Na Drini ćuprija",
"Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas"
(nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena
koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice
"Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji,
kritike, članci 1 i 2", "Sveske".
1906.- Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor,
član Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela:
"Nova antologija crnačke i malgaške poezije", "Sloboda 1: Crnaštvo i
humanizam", "Sloboda 2: Nacija i afrički put u socijalizam", "Temelji
afrikanstva ili crnaštvo i arabizam", "Crnaštvo i germanizam", zbirke
pesama "Pesme senke", "Crne hostije", "Pesme za Naet", "Etiopike",
"Nokturna", "Elegije", "Poezija akcije", "Pesme".
1908.- Rođen je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak
Tatiščev, poznat kao Žak Tati, poetični satiričar. Filmovi (režija i
gluma): "Praznični dan", "Odmor gospodina Iloa", "Moj ujak" (Oskar),
"Saobraćajna gužva".
1915. -Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano
slabije srpske vojske, neuporedivo slabije opremljene, okupirale
Beograd u Prvom svetskom ratu.
1934.- Ubijen je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević - Kralj Ujedinitelj. Od
1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do
1934. Jugoslavije. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i šef
francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi -
ustaše, uz podršku Musolinijeve Italije. Dalja pozadina nije nikada
rasvetljena, postoji nekoliko oprečnih teza. Pasoš pronađen kod ubice
izdat na ime Petra Kelemana, bio je Čehoslovački. Školovao se u
Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir. Postao je
prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. kao
regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na
čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do
1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba,
Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra Prvog.
1940. - Rođen je engleski muzičar Džon Lenon, autor većine pesama pop grupe "Bitlsi".
1958.- Umro je Pije Dvanaesti, poglavar rimokatoličke crkve od 1939.
Svetovno ime bilo mu je Euđenio Pačeli. Pred kraj Drugog svetskog rata
i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg
pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" -
mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.
1962. - Afrička država Uganda postala je nezavisna posle 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. - Više od 2.000 ljudi poginulo je posle pucanja oko 300 metara visoke brane "Vajont" kod Beluna u severoistočnoj Italiji.
1967.- Ubijen je argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol
revolucija u Latinskoj Americi. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu
1953. potom je otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela
Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede
revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio
1965. u nameri da u Boliviji - gde je ubijen - povede ustanak za
oslobođenje Južne Amerike od dominacije SAD i domaće oligarhije. Dela:
"Uspomene na kubansku revoluciju", "Dnevnik iz Bolivije".
1968.- Umro je francuski pisac Andre Moroa. Pisao je romane, eseje i
romansirane biografije. Dela: romani "Podneblja", "Porodični krug",
biografije "Bajron", "Dizraeli", "Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž
Sand", "Balzakov život".
1975. -Nobelova nagrada za mir dodeljena je ruskom fizičaru i disidentu
Andreju Saharovu, zbog "neustrašivih napora za mir u svetu", kako je
obrazložio norveški komitet za dodelu nagrade.
1978.- Umro je Žak Brel, francusko belgijski šansonjer. Njegovi hitovi "Ne
me kite pa", "Amsterdam", "Matilde", postali su svojevrsni spomenici
frankofonske baštine, a Brelovi tekstovi ali i retko sugestivan nastup,
inspirisali su brojne muzičke stvaraoce širom sveta. Iako rođeni
Belgijanac veći deo života proveo je u Parizu da bi poslednje godine
proživeo u Francuskoj Polineziji, gde je i sahranjen, nedaleko od groba
francuskog slikara Pola Gogena.
1983.- U eksploziji bombe u glavnom gradu Burme, Rangunu - za koju je Južna
Koreja optužila severnokorejske agente - ubijeno je 18 južnokorejskih
funkcionera, uključujući četiri ključna ministra, među kojima i šef
diplomatije Li Bum Suk.
1991.- Hrvatske snage su na putu Petrinja-Glina iz zasede pucale na propisno
obeleženo vozilo i ubile četiri člana ekipe TV Beograd - Zorana
Amidžića, Boru Petrovića, Dejana Milićevića i Sretena Ilića.
1997. - Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko.
1999. - Broj mrtvih ljudi u poplavama u Meksiku premašio je 400.
2003.- Najmanje 100 ljudi se udavilo u nigerijskom feribotu "Kunto-Borong"
koji je potonuo pošto je prethodno udario u stub jednog mosta.
2004.- Umro je francuski filozof i teoretičar književnosti Žak Derida,
poznat po koncepciji "dekonstrukcije". Pokrenuo je široku kritičku
raspravu o filozofiji i jedan je od inspiratora poznate pariske grupe
"Tel-quel", koja je semiologiji, kao opštoj teoriji simbola,
suprotstavila gramatologiju kao posebnu teoriju prvobitnih, arhaičnih
načina označavanja. Glavna dela: "Pisanje i razlika", "O
gramatologiji", "O rasejavanju", "O duhu", "Hajdeger i pitanje", "O
pravu na filozofuju".
2004. - U Avganistanu su po prvi put održani direktni predsednički izbori.
2006.- Severna Koreja je, uprkos protivljenju SAD, izvela prvu podzemnu
nuklearnu probu. Tokom probe navodno nije došlo do bilo kakve
komplikacije niti do širenja radioaktivnosti. Bomba je bila relativno
"mala" po snazi i znatno je manja od one koju su na kraju Drugog
svetskog rata SAD bacile na Hirošimu, koja je imala snagu 15.000 tona
TNT. Pet dana kasnije Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio
rezoluciju o uvođenju sankcija Severnoj Koreji, koje uključuju širok
spektar mera protiv te države i pojedinaca uključenih u severnokorejski
nuklearni program.
2007. -Najmanje 40 ljudi ubijeno je u napadu sudanske vojske na grad
Muhadžirija u pobunjenoj sudanskoj oblasti Darfur, na zapadu zemlje, u
pograničnoj zoni prema Čadu

- Danas je Miholjdan, praznik pravoslavnih hrišćana, poznat i kao Sveti Kirijak Otšelni. Sveti Kirijak, rođen u Korintu krajem V veka, smatra se stubom pravoslavlja i monaškim učiteljem. Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao je razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života. Poživeo je 109 godina, a upokojio se 557. godine. Mnoge srpske porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan, najviše u Boki Kotorskoj, jer se veruje da je Sveti Kirijak zaštitnik moreplovaca. S Miholjdanom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli narod to jesenje doba naziva miholjsko leto.

1492. - Nakon što je preplovio Atlantski okean, italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo ugledao je Bahame misleći da je stigao u istočnu Aziju. Njegova ekspedicija istog dana je stupila na kopno i proglasila ga španskom zemljom.

1810. - Prvi put je održan Oktobarfest. Kada se bavarski kralj Louis I oženio sa princezom Therese von Sachsen-Hildburghausen, kraljevska porodica je pozvala stanovnike Minhena da prisustvuju veselju održanom na poljima ispred gradskih kapija. Ta polja su nazvana Terezina polja ("Theresienwiese") u čast nove princeze, ali je kasnije naziv skraćen u "Wies'n". Odluka da se ovakvo veselje ponovi i sledećih godina ustanovilo je zapravo tradiciju održavanja Oktobarfesta, koji sada počinje krajem septembra i traje do prve nedelje u oktobru. Konzumiranje alkohola je važan deo modernog festivala: na svakom Oktobarfestu popije se više od milion galona piva.

1865. - Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).

1873. - Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1900. godine. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike ("Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma") ravne su radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.

1874. - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjovekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Le peiunture serbe en Mouen age " (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1897. - U Beograd su iz Beča preneseni posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i sahranjeni u porti Saborne crkve.

1918. - "Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog prvi put je odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša, pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1918. - U dečjoj bolnici u Bostonu prvi put su korišćena "gvozdena pluća".

1931. - Svečano je otvoren spomenik Isusa Hrista sa raširenim rukama, "Korkovado", zaštitni znak Rija de Ženeira. Spomenik težak 1.145 tona napravio je francuski skulptor Maksimilijan Pol Landovski. Spomenik se nalazi na 710 metara visine i godišnje ga poseti u proseku oko 770.000 ljudi.

1934. - Maloletni Petar I Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marseju ubijen njegov otac Aleksandar I, u atentatu koji su, uz pomoć italijanskih fašista, izvele hrvatske ustaše.

1968. - Otvorene su 19. olimpijske igre u Meksiku. Norma Enriqueta Basilio Satelo je prva žena koja je zapalila olimpijsku vatru.

1999. - Umro je Vilt Čembrlen u 63. godini. Najznačajnija novinska agencija, "Asošijeted pres", uvrstila ga je neki mesec kasnije među deset najboljih američkih sportista 20. veka, kao jedinog košarkaša pored Majkla Džordana. Vilt Čembrlen će ostati upamćen po tome što je 1962. godine u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać, koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici povodom ovoga interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

Na današnji dan 1890.godine u Subotici je osnovana Gradska biblioteka, kao
javna ustanova, koja prikuplja, čuva, i omogućava korišćenje knjiga i
periodičnih publikacija. Reprezentativno zdanje u kojem je Biblioteka
smeštena, projektovao je arhitekta Ferenc Rajhl 1895. a gradnja je
dovršena jula 1896.

Danas je utorak, 13. oktobar. Do kraja godine ima 79 dana.

54.
- Umro je rimski car i istoričar Klaudije Prvi Tiberije Druz, koji je
tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike u rimskoj državi.
Godine 43. osvojio je Britaniju (osim severne trećine ostrva koja
nikada nije pala pod Rim). Rimska istoriografija zapamtila ga je kao
vladara koji zaslužuje svako poštovanje. Bio je retko obrazovan i
kulturan čovek i pomagao je ljude koji se bave raznim vidovima
stvaralaštva a i sam se bavio pisanjem. Umro je 54. otrovan pečurkama
koje mu je podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa kako bi
otvorila prostor da na čelo države dovede sina iz prethodnog braka -
budućeg cara Nerona.

1792.
- Predsednik SAD Džordž Vašington položio je kamen-temeljac Bele kuće u Vašingtonu, zvanične predsedničke rezidencije.

1815.
- Streljan je francuski maršal Žoakim Mira, najčuveniji među
komandantima armija cara Napoleona Prvog, od 1808. do 1815. kralj
Napulja. Zarobljen je pri pokušaju da ponovi osvoji Napulj, posle čega
je pogubljen.

1869.
- Umro je francuski pisac
Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne
kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se
potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji koje je obnovio
prodornim analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme "Život", kritike
"Književni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

1884.
- Grinič je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan - od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.

1905.
- Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19.
veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula.
Najpoznatiji je bio po tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1921.
- Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog porekla Ivo Livi,
poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za
strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice iz
Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo",
"Z", "Priznanje".

1923. - Turska skupština
proglasila je Ankaru, bivšu Angoru, prestonicom Turske. Od 1453. do
1923. prestonica je bio Carigrad (Istanbul) a do 1453. Jedrene.

1925.
- Rođena je britanska državnica Margaret Hilda Roberts, poznata kao
Margaret Tačer, koja je 1979. postala prva žena premijer u istoriji
Velike Britanije. Držala je duže od svih položaj britanskog premijera u
20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene
Konzervativne partije.

1943. - Italija je posle
kapitulacije promenila stranu u Drugom svetskom ratu: pod pritiskom
saveznika, italijanski kralj Vitorio Emanuele Treći i njegov predsednik
vlade, maršal Pjetro Badoljo, do 1941. načelnik generalštaba
italijanske vojske, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.

1964. -
Posle 24 časa od poletanja brodom "Vashod 1", bezbedno su se
prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve višečlane posade u
istoriji svemirskih letova.

1967.
- Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske
automatske vazdušne kočnice na železnicama. Studirao je Karlsrueu i
Drezdenu, u Nemačkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni
konstruktor motora. Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju.
"Kočnica Božić" je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922.
a kad je Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od
svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva
kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći
rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije železničke kočnice su
upravo usavršene kopije "Kočnica Božić" U Srbiju se inženjer Božić
vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.

1972.
- Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona tipa "Iljušin 62" blizu
moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 ljudi u letilici, što je bila
dotad najveća nesreća u istoriji putničke avijacije.

1976.
- Bolivijski teretni avion tipa "Boing 707", kojem je otpao jedan motor
odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa Kruza, usmrtivši
više od 100 ljudi na tlu i tri člana posade.

1988.
- Istraživači su laboratorijskim ispitivanjem došli do zaključka da je
"Torinski pokrov" - u kojem je, prema verovanju, bio sahranjen Isus
Hristos - lažan i da potiče iz Srednjeg veka. Kasnije analize su
osporile rezultate ovog istraživanja, tako da spor oko autentičnosti
traje i dalje.

1990.
- U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu održana je prva liturgija, 73 godine posle Oktobarske revolucije.

1990.
- Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel Aun zatražio je azil u
francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada sirijske armije na njegovo
uporište.

1993.
- Sud u Hamburgu proglasio je
Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem srpske teniserke
Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta
ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine
zatvora.

1997.
- Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara na čas.

2003.
- Filipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana el Gozija, kako
je navedeno "ključnu figuru" islamističke terorističke organizacije
"Džema islamija".

2006.
- Bangladeški ekonomista Muhamad Junus i banka Gramin, koju je on
osnovao, dobili su Nobelovu nagrade za mir, zbog pomaganja milionima
ljudi širom sveta. Nagrada je pripala dobitnicima iz Bangladeša, između
1.901 kandidata. Junus, poznat pod nadimkom Bankar Siromašnih, osnovao
je 1976. godine banku Gramin koja daje mikro kredite najsiromašnijima u
Bangladešu, posebno ženama, pomažući im tako da pokrenu neki posao i ne
uzimajući im u zamenu ništa pod hipoteku. Takav sistem davanja mikro
kredita, kasnije je kopiran širom sveta. Junus je 1997. osnovao i
Gramin fondaciju, koja sada ima 52 partnerske organizacije u 22 zemlje,
a njene kredite je koristilo oko 11 miliona ljudi iz Azije i Latinske
Amerike.

2006.
- Ban Ki-Mun, bivši šef
južnokorejske diplomatije, izabran je na mesto generalnog sekretara UN,
osmog po redu od osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve
izraženijeg uticaja velikih azijskih država na svetsku politiku.

2007.
- Najmanje 21 osoba je izgubila život, a 26 je povređeno, u odronu
zemlje, u rudniku zlata na jugozapadu Kolumbije, u blizini grada
Suares, u provinciji Kauka.

2007.
- U nesreći
prilikom prevrtanja broda u Senegalu, usled snažnog vetra, poginulo je
32 ljudi. Na brodu su se nalazili ribari koji su se vraćali s proslave
završetka Ramazana. Brod je plovio iz gambijskog ribarskog sela Tandži
ka jugu Senegala, s 50 putnika na palubi.

1685. - Rođen je Domeniko Skarlati,
italijanski kompozitor i virtuoz na čembalu, sin Alesandra (takođe
kompozitora, osnivača tzv. Napuljske škole u oblasti opere). Dao je
veliki broj kompozicija za čembalo među kojima su najpoznatije sonate.

1863. - U Ženevi je osnovana
međunarodna organizacija Crveni krst. Ona ostvaruje brojne i raznovrsne
humanitarne zadatke na zdravstvenom i socijalnom polju, a naročito je
orijentisana na pružanje pomoći žrtvama rata i drugih nesreća. Ideja o
Crvenom krstu (amblem organizacije je krst sastavljen od pet jednakih
kvadrata na belom polju) rodila se prilikom bitke kod Solferina 1859,
kada je Ženevljanin Anri Dinan, dirnut teškom sudbinom desetina hiljada
ratnika napuštenih na ratištu, pokrenuo mesno stanovništo i organizovao
ga da dobrovoljno ukazuje pomoć.

1921. - Na smrt vešanjem osuđen je član
komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda", Alija Alijagić,
koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca - Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je
Zakon o zaštiti države usmeren protiv komunista, poznat kao Obznana,
donesen krajem 1920.

1961. - Švedska akademija dodelila je
srpskom piscu Ivu Andriću Nobelovu nagradu za književnost; tako je
Andrić postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade.
Bilo je to visoko priznanje piscu koji je romanima "Na Drini ćuprija",
"Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao
svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog
područja.

1984. - U Kaliforniji je dr Leonard
Bejli (Leonard L. Bailey) izveo eksperimentalnu operaciju u kojoj je
bolesnoj devojčici staroj 14 dana presadio zdravo srce pavijana. Bila
je to prva uspešna operacija te vrste, jer su do tada tri osobe imale
presađeno životinjsko srce, ali nijedna od njih nije živela duže od tri
dana nakon operacije. Dr Bejli je isticao da su šanse da dete sa
nerazvijenim imunološkim sistemom odbije tuđe srce manje nego kada je u
pitanju odrasla osoba, i bio je u pravu: beba je poživela više nego
ijedan primalac životinjskog srca - čitavih 20 dana.

1873. - Rođen je Džordž Edvard Mur, jedan od vodećih predstavnika realističke filozofije u Engleskoj, protivnik idealističke tradicije u metafizici, epistemologiji i etici. Glavna dela: "Principi etike", "Pobijanje idealizma", "Neki glavni problemi filozofije"...

1908. - Umro je srpski istoričar, pisac, folklorista, pedagog i prevodilac Milan Milićević, član Srpske kraljevske akademije. Dela: istorijska - "Kneževina Srbija", "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba", pripovetke - "Zimnje večeri", "Letnje večeri", "Međudnevica".

1922. - Britanski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) otkrio je grobnicu egipatskog faraona iz osamnaeste dinastije Tutankamona (14. vek p. n. e). Njegov grob pronađen je u Dolini Kraljeva, a u grobu je nađen i veliki broj raznih dragocenosti, koje se sada nalaze u muzeju u Kairu.

1924. - U Kaliforniji je legalizovan boks. Bio je zabranjen deset godina ranije.

1956. - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga, postavio je tezu po kojoj podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1979. - Iranski studenti, sledbenici Ajtolaha Homeinija, zauzeli su ambasadu SAD-a u Teheranu. Radikalni islamski fundamentalisti držali su 90 talaca. Otmičari su bili isprovocirani dozvolom da smenjeni iranski šah uđe u SAD zbog lečenja i pretili su da će ubiti taoce ako se izvede bilo kakav medicinski zahvat na šahu. Nedržavljani SAD-a, kao i žene i deca, bili su pušteni, ali je 52 talaca ostalo prepušteno na milost i nemilost iranskim otmičarima narednih 14 meseci. Predsednik Džimi Karter nije mogao da reši krizu diplomatskim putem, pa je 24. aprila 1980. godine naredio spasilačku misiju, u kojoj je osam američkih vojnika izgubilo život, a nijedan talac nije bio spasen. Tri meseca kasnije, bivši iranski šah umro je od raka u Egiptu, ali se kriza nastavila. U novembru 1980, Karter je izgubio na predsedničkim izborima od Ronalda Regana i ubrzo su počeli pregovori između SAD-a i Irana, uz alžirsko posredovanje. Na dan Reganove inauguracije, 20. januara 1981, SAD su oslobodile tri milijarde dolara vrednu zamrznutu iransku imovinu i obećale još pet milijardi dolara kao finansijsku pomoć. Nekoliko minuta pošto je Regan položio zakletvu, taoci su pušteni, čime je okončana 444-dnevna kriza.

1984. - U Nikaragvi su prvi put posle 56 godina održani slobodni izbori.

1995. - Izvršen je atentat na izraelskog premijera, 73-godišnjeg Isaka Rabina.

1492. - Kristofor Kolumbo otkrio je kukuruz kod Indijanaca na Kubi.

1882. - Umro je srpski filolog Đura Daničić, saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa. Posle studija u Požunu (Bratislava), Pešti i Beču, radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. U prvom radu, "Rat za srpski jezik i pravopis" (1847), kojim je doprineo brzoj pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničin, umesto porodičnim Popović. Vukove i sopstvene poglede na jezik dosledno je sproveo u prevodima s latinskog "Starog zaveta". Objavio je više dela iz stare srpske književnosti ("Žitije sv. Save" Teodosija, "Žitije sv. Simeona i sv. Save" Domentijana, "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih" Danila, "Nikoljsko jevanđelje"). Izdao je "Rječnik iz književnih starina srpskih" i započeo veliki istorijski "Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika". Pomogao je Vuku u prevodu "Novog zaveta". Ostala dela: "Mala srpska gramatika", "Srpska sintaksa", "Oblici srpskog jezika", "Istorija oblika", "Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika", "Korijeni", "Srpski akcenti".

1909. - Rođena je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnica rafinirane kulture, koja je slikala u nadrealističkom maniru, s posebnim osećanjem za prostor i poetičnu atmosferu. Pod uticajem renesansnih majstora, insistirala je na preciznosti, jasno artikulisanom crtežu, naglašenoj linearnosti. Život je provela između dva sveta - majke Danice i oca Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, odnosno između patrijarhalne Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Posle pada s konja, umrla je u Njujorku, u 36. godini života.

1912. - Vudrov Vilson izabran je za 28. američkog predsednika.

1913. - Rođena je Vivijen Li, engleska filmska i pozorišna glumica. Godine 1939. otišla je u Holivud i za ulogu u filmu "Prohujalo sa vihorom" dobila nagradu Oskar. Istu nagradu dobila je i 1951. godine za ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja". Ostali filmovi: "Bura u čaši vode", "Požar nad Engleskom", "Cezar i Kleopatra", "Ledi Hamilton"...

1914. - Pod komandom generala Oskara Poćoreka (Potiorek) u Prvom svetskom ratu je počela austrougarska ofanziva na Srbiju, okončana slomom i bekstvom preko Drine polovinom decembra 1914. Pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari prvi su veliki uspesi saveznika nad centralnim silama u Prvom svetskom ratu, a posle ponižavajućeg poraza, Poćorek je penzionisan.

1914. - Britanija je aneksirala Kipar.

1930. - Američki književnik Sinkler Luis dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Sinkler je napisao više realistično-satiričnih romana u kojima je izvrgao podsmehu zablude i samoobmane savremenog američkog društva, tj. pojedinih društvenih staleža i profesija.

1943. - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija nove Jugoslavije - Tanjug. Ideju je uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a dao Moša Pijade, a prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar. Tanjug je do dolaska u Beograd krajem 1944, sa skromnom opremom, stalno bio u pokretu i oglašavao se iz Drvara, s Visa, iz Valjeva i Aranđelovca, odakle je 20. oktobra 1944. javio da je Beograd oslobođen.

1994. - U Beogradu je umro Milan Mladenović, član popularne rok grupe EKV, od raka pankreasa.

Dogodilo se na današnji dan - 7. novembar

1867. - Rođena je Marija Sklodovska Kiri, direktor Instituta za radijum u Parizu i profesor fizike, rodom Poljakinja. Bila je udata za francuskog naučnika Pjera Kirija, s kojim je otkrila radijum i polonijum i dala osnov modernoj nauci o radioaktivnosti. Zajedno sa mužem dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, a 1911. godine sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1913. - Rođen je Alber Kami, francuski književnik. Pisao je eseje, romane i drame. Učestvovao je u pokretu otpora. Sa egzistencijalistima je uočavao metafizičku apsurdnost ljudskog života, ali se od njih odvajao jačim naglašavanjem duhovnih čovekovih vrednosti. Glavna dela: esej "Sizifov mit", romani "Stranac", "Kuga", "Pad", drame "Nesporazum", "Kaligula", "Opsadno stanje". Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine.

1917. - Jednostavnim Lenjinovim rečima, sa potpisom Vojnorevolucinarnog komiteta, saopštena je svim građanima Rusije pobeda Revolucije: "Privremena vlada je zbačena. Državna vlast je prešla u ruke organa Petrogradskog sovjeta radničkih i vojničkih deputata, Vojnorevolucionarnog komiteta, koji stoje na čelu proleterijata i garnizona Petrograda. Stvar za koju se borio narod: neodložno predlaganje demokratskog mira, ukidanje spahijske svojine na zemlju, radnička kontrola nad proizvodnjom, stvaranje sovjetske vlade - ta stvar je obezbeđena." Uveče je otvoren istorijski II sveruski kongres sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata, uz učešće 670 delegata, gde se pristupilo ozakonjenju tekovina Revolucije.

1937. - U Beogradu je, na uglu ulica Grobljanske (Ruzveltova) i kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku Karadžiću. Inicijator je bila Srpska književna zadruga, a spomenik je izradio vajar Đorđe Jovanović. Spomenik je izliven u bronzi i na njemu piše: "Vuku - srpski narod".

1951. - Usvojen je Ustav Jordana.

1962. - Elinor Ruzvelt, supruga bivšeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, umrla je u Njujorku u 78. godini. Od 1946. godine radila je kao predsednik Odbora OUN za prava čoveka. Proputovala je SAD i svet stavljajući svoju reč i pero u službu humanističkih zadataka.

1991. - Košarkaš Medžik Džonson objavio je da je HIV pozitivan i da napušta Lejkerse.

1835. - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1841. - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti. Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao profesor u Novom Sadu. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni junoša", "Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".

1887. - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a dva meseca potom počeo je da izlazi sedmičnik "Srpski zanatlija".

1904. - Prvi let avionom koji je trajao duže od pet minuta.

1956. - Francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr odrekao se komunizma nakon upada Sovjeta u Mađarsku.

1989. - Nakon kraha socijalizma u Evropi, istočnonemačke vlasti ukinule su zabranu prelaska iz istočnog u zapadni deo i već uveče na hiljade građana se okupilo i otpočelo rušenje Berlinskog zida. Zid je izgrađen 1961. godine kao najopipljiviji simbol hladnog rata - gvozdene zavese koja je delila Evropu. Nakon izgradnje Berlinskog zida, oko 5.000 ljudi uspelo je da prebegne, ali se procenat znatno smanjivao jer je zid bio dobro čuvan. Čak 191 osoba izgubila je život pokušavajući da pređe preko zida koji je razdvajao Berlin.

1991. - Umro je Iv Montan, francuski šansonijer i glumac, bivši frizer, doker i metalski radnik. Sem na filmu, sa dosta uspeha nastupao je i kao dramski glumac u pozorištu. Filmovi: "Veštice iz Salema", "Vrata noći", "Nadnica za strah", "Heroji su umorni"...

1991. - Održan je plebiscit srpskog naroda u BiH na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila većina Srba - gotovo svih 1,3 miliona.

1995. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na Zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan prethodnog meseca u oba doma ruskog parlamenta.

1996. - Predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS, generala Ratka Mladića.

Dogodilo se na današnji dan - 3. decembar

1586. - Ser Tomas Heriot (Thomas Herriot) doneo je krompir u Englesku iz Kolumbije.

1621. - Galileo Galilej usavršio je teleskop.

1828. - Endru Džekson (Andrew Jackson) izabran je za sedmog predsednika SAD-a.

1910. - U Parizu su prvi put javno prikazana neonska svetla.

1914. - U jeku Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu, komandant Prve srpske armije, general Živojin Mišić, odlučio je da srpska vojska pređe u kontraofanzivu. Prva armija brzo je probila neprijateljsku odbranu i izbila na planinski masiv Suvobor-Maljen, a Druga armija i Odbrana Beograda slomile su otpor austrougarske Pete armije i proterale je preko Save. Posle velike pobede srpske vojske, koja je imala ogroman vojni i politički značaj za Srbiju i njene saveznike u Prvom svetskom ratu, Mišić je unapređen u čin vojvode.

1915. - Srpska vojska praćena izbeglicama počela je u Prvom svetskom ratu povlačenje kroz Crnu Goru i Albaniju, jedinstveno u istoriji ratovanja, u kojem je od gladi i bolesti umrlo više od 240.000 ljudi. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000, od kojih je ponovo formirana Srpska armija koja je 1918. oslobodila okupiranu zemlju.

1923. - Rođena je Marija Kalas (pravo prezime Kalogeropoulos), operska pevačica, sopran, grčkog porekla. Karijeru je započela 1947. nastupivši na najvećim svetskim operskim pozornicama u ulogama dramskog, lirskog i koloraturnog karaktera. Veliki glasovni raspon i sugestivna gluma - doprineli su njenoj svetskoj slavi.

1952. - Umro je srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića, objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u jugoslovenskoj emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i jedno vreme bio je potpredsednik vlade, ali je ubrzo odstranjen iz političkog života, budući da je komunistički režim Josipa Broza sprovodio parlamentarnu demokratiju kao formu bez ikakvog sadržaja. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Iz predratne Srbije"

1947. - Komad Tenesi Vilijamsa "Tramvaj zvani želja" premijerno je izveden u Njujorku.

1961. - Anton Geesink je prvi nejapanac koji je postao svetski prvak u džudou.

1967. - Dr Kristijan Bernard (Christian Barnard) izvršio je prvu transplataciju ljudskog srca.

1978. - Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta, koja je 1921. započela karijeru u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši na prečac gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći kasnije karakterne uloge, iskazala je izuzetno scensko umeće. Njenu karijeru najviše je obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.

1984. - U Viskonsinu u SAD-u venčali su se najstariji mladoženja na svetu, Hari Stivens (Harry Stevens), star 103 godine, i njegova nevesta Telma Lukas (Thelma Lucas), 83 godine stara.

- Danas je Vavedenje Presvete Bogorodice, dan kada
je, prema hrišćanskom verovanju, mala Marija, kasnije Sveta Bogorodica,
prvi put uvedena u hram. Kada je Marija napunila tri godine, njeni
roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim da je
predaju Bogu u hram, u kojem je potom boravila devet godina. Smatra se
pretežno ženskim praznikom.

1644. - U Minsteru je sazvan prvi evropski mirovni kongres.

1841. - U Beogradu je u "Pozorištu na
Đumruku" održana prva predstava s diletantima - drama Jovana Sterije
Popovića "Smrt Stefana Dečanskog". Pozorište je organizovao srpski
reditelj, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik Atanasije
Nikolić. Tada je štampan prvi pozorišni plakat kod nas i raspisan prvi
književno-dramski konkurs za dela "po narodnom karakteru i običajima
ustrojenim". Pozorište se održalo samo godinu dana.

1888. - Na Cetinju je rođen
jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, kralj Ujedinitelj.
Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji
Sen-Sir, govorio je tečno francuski i ruski. Postao je
prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. Srbijom
je kao regent vladao u ime bolesnog oca kralja Petra. Bio je na čelu
Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918.
u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i
Slovenaca 6. novembra 1921. Ubijen je prilikom atentata u Marseju, u
kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Žan Luj Bartu; atentat su
organizovali hrvatske ustaše i italijanski fašisti 9. oktobra 1934.
godine.

1890. - Rođen je srpski kompozitor i
etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke
akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je
veliki broj narodnih melodija, kojima se inspirisao u komponovanju.
Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije
"Muzičke karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela",
"Narodne melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne
pesme", "Pesme zemlje Skenderbegove", "Pesme zemlje Raške", solo pesme,
obrade narodnih pesama.

1912. - Posle pobeda u Prvom balkanskom
ratu, balkanski saveznici, Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska,
potpisali su primirje s Turskom.

1924. - Umro je srpski lekar dr Vojislav
Subotić, vodeći hirurg u Srbiji tog doba, šef hirurškog odeljenja
Opštedržavne bolnice u Beogradu, osnivač Medicinskog fakulteta u
Beogradu. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije,
ortopedije.

1961. - Muzej moderne umetnosti izložio je greškom naopačke Matisovu sliku "Le Bateau", koja je tako stajala 47 dana.

1976. - Američka glumica Elizabet Tejlor udala se po sedmi put, ovoga puta za Džona Vornera (John Warner).

1980. - Dva meseca nakon smrti bubnjara Džona Bonama (John Bonham), raspala se kultna grupa Led Zeppelin.

1982. - Kina je usvojila svoj ustav.

1994. - Predsednik Srbije Slobodan
Milošević i ministri inostranih poslova Velike Britanije i Francuske,
Daglas Herd i Alen Žipe, saglasili su se u razgovorima u Beogradu da za
krizu u Bosni i Hercegovini ne postoji vojno rešenje.

1995. - Ministri inostranih poslova Evropske unije su na sastanku u Briselu suspendovali sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Dogodilo se na današnji dan - 14. decembar

1503. - Rođen je Mišel de Nostradamus, francuski astrolog i lični lekar kralja Šarla IX. Napisao je knjigu "Proročanstva".

1799. - Umro je Džordž Vašington, američki nacionalni junak i prvi predsednik SAD (1789-97). Poreklom iz imućne farmerske porodice, izabran je za glavnokomandujućeg vojske kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske. Stekao je velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim borbama, kao i u donošenju Ustava 1787. godine i učvršćivanju jedinstva kolonija koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država. Za predsednika je biran dva puta, a na trećim izborima je odbio da se kandiduje i povukao se iz političkog života 1797, uputivši narodu poznatu oproštajnu besedu "Farewell add ress".

1901. - U Londonu je održan prvi turnir u stonom tenisu.

1911. - Norveški polarni istraživač Raul Amundsen prvi je stigao na Južni pol.

1927. - Irak je dobio nezavisnost od Velike Britanije.

1945. - Pod uticajem posleratnih promena u međunarodnom radničkom pokretu, došlo je do stvaranja jedinstvene svetske sindikalne federacije, čime je ASI (Amsterdamska sindikalna internacionala, stvorena 1919.) praktično prestala da postoji.

1950. - Konstituisano je Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore, preteča Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.

1969. - Grupa "Jackson Five" prvi put se pojavila u šou-programu Eda Salivana.

1977. - U Njujorku je održana premijera kultnog filma "Groznica subotnje večeri" sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi.

1995. - Šef jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu, predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović - potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. U svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Rusije Viktor Černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Španije Felipe Gonsales.