Dnevna doza sreće

Tokom istorije, gotovo svi filozofi i sociolozi su se u svojim radovima bavili fenomenom sreće. Psiholozi su, medjutim, taj fenomen skoro sasvim zapostavljali sve do kraja prošlog veka, jer su oni svoja istraživanja prvenstveno posvećivali onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru. Pri tome, naučno su analizirani svi oblici depresije, straha, poremećaji pažnje, volje, devijacije ponašanja, govora, pokreta, ali moderna psihologija ne zna gotovo ništa o tajnama srećnog života.
I sami psiholozi su uvideli svoje propuste, tako da je krajem prošle godine britanska prestižna naučna ustanova Royal Society organizovala kongres najpoznatijih svetskih psihologa, koji su raspravljali o "nauci zadovoljstva", ispravljajući tako praksu istraživanja nesreće i posvećujući se srećnima.
Cilj te grupe psihologa je traženje odgovora na pitanje zašto neki ljudi svoj život prožive srećno, dok su drugi predodredjeni za nevolje, nezadovoljstvo i potištenost.
Ovim je zvanično utemeljena nova grana nauke: Pozitivna psihologija.
"Psihologija sreće" rođena je 1988.g. kada je psiholog sa univerziteta u Pensilvaniji Martin Seligman izabran za predsednika Američkog udruženja psihologa. On, koji se 30 godina bavio depresijama, iznenadio je publiku izjavljujući u svom pristupnom govoru da su psiholozi pogrešili jer su istraživanja posvetili onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru, umesto da su se fokusirali na ljude kojima sve ide od ruke.
"Psiholozi znaju apsolutno sve o depresiji, ali ne znaju gotovo ništa o tajnama srećnog života", kazao je Seligman.
Njegov govor je izazvao pravu buru, a Seligman je uskoro bio na čelu fondacije vredne 30 miliona dolara, čiji je cilj istraživanje sreće. Prema rečima britanskog psihologa Nicka Baylisa to istraživanje je sada počelo da daje rezultate.
Optimizam je, misle psiholozi, jedan od dobrih načina obrane od nesreće, a to se može naučiti.
"Mi možemo naučiti stav da je čaša napola puna, a ne napola prazna", tvrdi Baylis. "Još jedan dobar recept je ne razmišljati o negativnim događajima iz prošlosti, jer nas to može odvesti u depresiju. Treba činiti suprotno i razmišljati o lepim stvarima koje su nam se dogodile. Razmišljanjem o pozitivnim stvarima, možemo da izgradimo štit protiv nesreće, a tako ćemo lakše savladati probleme koje život nosi".
"Novac, kao što to veliki broj ljudi misli, nije odgovor na sve. Kada imamo dovoljno novca za osnovne životne potrebe poput hrane i krova nad glavom, više novca neće bitno pridoneti našoj sreći", kaže Seligman i poručuje da ljudi moraju da vodite dobar i osmišljen život da bi bili zaista srećni.
Sreća kao pojam, teško može da se definiše, a većina smatra da je svaka njena definicija relativna. Britanski psiholog Ben Rensho, medjutim, smatra da sreća ima svoje zakonitosti. On je napisao knjigu "Tajne sreće" u kojoj je ustanovio sledeću formulu:

Sreća = L+ (5xE) + (3xV)

Gde je:

L = Lične karakteristike (pogled na život, elastičnost i prilagodljivost)
E = Egzistencija (zdravlje, bogatstvo i prijateljstva)
V= Viši red (lične individualnosti : osećaj za humor, ambicije i samopoštovanje)

Uz to, dr. Rensho preporučuje i recepte za popravljanje sreće:

- Fokusirati pažnju na srećne momente u svom životu;
- Registrovati sve dobre stvari koje vam se dešavaju svakoga dana i o njima pričati prijateljima;
- Uočavati ono najbolje u ljudima, a ne samo njihove mane;
- Usredsrediti se na svoje talente;
- Napraviti listu svojih uspeha, ma koliko oni po vašem mišljenju bili mali;
- Okružite se ljudima kojima je stalo do vas;
- Izbegavati zlobne, cininične i depresivne ljude;
- Ne pokušavati da sve uradite sami. Potražiti pomoć.
- Ne primati loše stvari suviše lično. Loše stvari se događaju milionima ljudi;
- Slaviti odbijanje. Svako "ne" vodi vas bliže nekom "da". Ponekad vam je potrebno nešto neprijatno da biste krenuli napred;
- Ne zadovoljavati se kratkotrajnim uživanjima;
- Uložiti u sreću, jer ono do čega se teže dolazi - znanja, uspešna karijera - učiniće vas srećnim na duži rok.

Čitajući ove preporuke, čovek, medjutim, ne može a da se ne zapita "šta tu ima novo?"
Uz dužno uvažavanje zapadnih naučnika i njihovih najnovijih otkrića i zaključaka o sreći, samo po sebi se nameće poredjenje sa riznicom izreka i umotvorina. Poredjenja radi, evo nekoliko poslovica koje se u Srbiji vekovima prenose s kolena na koleno, a koje govore bar isto što i savremena nauka o sreći:
- Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla;
- Ko s djavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju;
- Nije zlato sve što sija;
- Nesrećnom se ne može pomoći;
- Jednom godišnje obidji groblje i bolnice, pa ćeš videti koliko si srećan;
- Ko zna zašto je to (zlo) dobro;
- Rodi me majko srećnog pa me u trnje baci;
- U se i u svoje kljuse;
- Tudja sreća dukate ne donosi;
- Okreće se kolo sreće;
- Ničija nije gorela do zore;
- Posle kiše sunce sija;
- Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago;
- Bez muke nema nauke;
- Vuk ne vije što je mesa gladan, nego vije da družinu svije;
- Drvo se na drvo naslanja a čovek na čoveka;

"Ljudi iz različitih kultura različito doživljavaju sreću", zaključio je profesor psihologije na Univerzitetu države Virdžinije, Šigehiro Oiši, koji je sproveo istraživanje pošto su ga zainteresovale međukulturne razlike u načinu na koji ljudi definišu sreću.
On napominje da je za Amerikance pravo na sreću zagarantovano pravo, kao što su to i pravo na život i pravo na slobodu, sadržano u osnivačkom dokumentu zemlje - Deklaraciji o nezavisnosti iz 1776. godine. "Stremljenje sreći", kako je u tom dokumentu napisao Tomas Džeferson, "može se dostići na mnogo načina i razumljivo je što ljudi tome teže"...

Amerikanci navikli na više
Profesor Oiši, poreklom iz Japana, kaže da je u svojoj studiji posmatrao kako se ponašaju Amerikanci: šta ih tokom dana obraduje ili rastuži pa je potom njihovo dnevno raspoloženje uporedio sa raspoloženjem Japanaca i Korejaca.

U istraživanju je dobrovoljno učestvovalo 360 studenata starih 20 i 21 godinu. Polovina studenata je sa američkih univerziteta, a druga polovina sa koledža u Japanu i Južnoj Koreji.
Studenti su svakodnevno odgovarali na pregršt pitanja: da li im je neko, tog dana, dao kompliment ili nešto poklonio, da li su bili izloženi kritici ili su se sa nekim posvađali, da li su se osetili odbačenim... Odgovori su ocenjivani od 1 za "grozno" do 7 za "odlično" raspoloženje.
Utvrđeno je da su Amerikancima za svaki neprijatan događaj potrebna dva prijatna da bi bili srećni. "Amerikanci evropskog porekla, neprijatni događaj zaboravljaju posle jednog i po prijatnog dok Japanaci, kada im se dogodi nešto neprijatno, to zaborave čim im se desi nešto prijatno" -
obavestio je profesor Oiši.

Dobro nije sjajno
On, uz to, tvrdi da se prilikom ocenjivanja studenstkih radova na Univerzitetu Virdžinija nailazi na zanimljive primere.
"Američki profesori daju više pozitivnih komentara, poput ‘odlično’ ili ‘sjajno urađeno’. Kada ja, naprimer, nekom od studenata napišem ‘dobro urađeno’, dešava se da mi student s nevericom kaže - ‘Šta, nije sjajno?’ U Japanu profesori nikada ne daju takve opisne komentare" - podsetio je Oiši.
Profesor Oiši zaključuje da je za mnoge Amerikance sreća normalna pojava, tako da im je teško da prepoznaju pravu vrednost novih pozitivnih događanja. Istraživanjem je takođe utvrđeno da Amerikanci, kada im se događaju loše stvari, to mnogo teže podnose od Japanaca ili Korejaca,
koji za razliku od mnogih Amerikanaca, navodi Oiši, ne očekuju da ih sreća prati na svakom koraku.

Sitog teško nahraniti
"Amerikanci evropskog porekla ali i Amerikanci uopšte, okruženi su komplimentima. Međusobno su ljubazni i uviđavni. Pretpostavljam da su navikli na takav odnos. To je kao kada imate mnogo novca. Ako, na primer, zarađujete 150.000 dolara godišnje, pa dobijete još deset hiljada, to vam ne znači mnogo. Ali ako zarađujete 20.000 godišnje, onda vam je dodatnih deset hiljada veoma mnogo" – smatra Oiši.
U odgovorima Japanaca i Korejaca, kaže profesor Oiši, u velikoj meri se odražavaju njihovi drevni religiozni koreni: "Za Budiste, život je patnja. Dešavaju se i loše i dobre stvari i mislim da ih loši događaji ne potresaju mnogo"...
Kad su profesora Šigehira Oišija upitali kako se osećao kada su kolege sa Univerziteta Virdžinija pohvalile njegovo istraživanje, odgovorio je: "Dobio sam mnogo čestitki elektronskom poštom i - bio sam srećan!”.

Put do nirvane nije popločan hrpom novca i firmiranom garderobom, iskonsku sreću donose upravo male (i često besplatne!) nijanse života. Prepoznajte ih...

Najnovija dobra vest o životnom zadovoljstvu: rezultati nedavno sprovedenih istraživanja pokazuju da fensi stil života nije ono što nas čini srećnima. Pre su to sva ona jednostavna zadovoljstva ili sitnice koje učvršćuju naše međuljudske odnose ili nam daju prijatan osećaj kontrole nad sopstvenim životom - sve to ima znatan pozitivan uticaj na nas, objašnjavaju psiholozi. Zato vam nudimo najnovije savete stručnjaka za sreću. Svi su jednostavni i moćni… I uglavnom ne koštaju ništa.

Upijte „Flower Power“
Jedan jeftini cvet suncokreta na stolu ima blagotvorno dejstvo.
Asocira nas na sunce, a ponekad podseća na ljudsko, nasmejano lice. Pokazalo se da boja njegovih latica budi pozitivna osećanja, a da se ljudi koji u kancelariji imaju cveće zaista osećaju zadovoljnije na poslu, tvrde analitičari posle istraživanja u velikim i uspešnim kompanijama.

Izmasirajte kucu
Dokazano je da i sam boravak pored životinja smanjuje osećaj stresa i snižava krvni pritisak. Ali ako bi vašoj kuci prijala masaža, znajte da će prijati i vama. Počnite od vrata, pa sitnim kružnim pokretima idite niz kičmu. Kuca će se savršeno opustiti i biti spremna za nove izlive bezuslovne pseće ljubavi. A i vi ćete se osećati divno što ste usrećili jedno drago biće.

Prošetajte dužim putem do kuće
Rituali prijaju ljudima, ali paradoksalno, i promena navika i unošenje novina ispunjavaju nas pozitivnim emocijama. Jednom nedeljno prošetajte do kuće zaobilaznim putem, kroz neki park ili pored reke, kako biste uživali u prijatnim prizorima.

Naučite abecedu ljubavnih poruka
Slanje tople poruke dragom ili čak bliskim prijateljima može da vas ispuni zadovoljstvom, kaže finansijski savetnik Brent Kesel, pisac knjige „Nije sve u novcu“. Pevačica i tekstopisac romantičnih, na iTunesu vrlo traženih, pesama Ingrid Majklson, nesebično je podelila savete kako se sastavljaju savršene ljubavne poruke.
# Važna je upućenost. Ako draga vam osoba voli određenu boju, hranu, citat ili životinju, pišite o tome. Budite određeni.
# Izbegavajte reči „srce“, „duša“, „ruža“, „zauvek“ i „umreti“. Sve su maksimalno izlizane i zvuče krajnje neoriginalno.
# Ne pišite u rimama. Nikada.
# Ilustracije su uvek dobrodošle.
# Izmamite mu (joj) osmeh na lice. Smeh je najbolji afrodizijak.

Prosto recite „ne“
Najsrećniji su ljudi koji osećaju da imaju kontrolu nad sopstvenim vremenom, kaže Dejvid G. Majers, autor knjige „Potraga za srećom“. Zato na poziv na Mladence daleke rođake ili nevažan poslovni ručak odgovorite: „Izvinite, zauzeta sam.“

Jedite s radošću
Ko još ne uživa u hrani? Sledite ove savete i hrana će vam postati još veći izvor dobrog raspoloženja.

* Vodite računa o boji hrane. Jarke boje vas možda ispunjavaju radošću, ali crveno može da otvori apetit, pa mu zato dodajte žuti kukuruz, par paprika, ljubičasti patlidžan i malo nane ili peršuna.
* U restoranu naručite prvi. Posle prve narudžbine, ostali se obično odlučuju za nešto drugo i na kraju budu manje zadovoljni izborom.
* Birajte bele tanjire. Čisto belo ističe raznovrsnost nijansi hrane koje bude pozitivne emocije i izoštravaju čula, pa ćete više uživati i u samom ukusu namirnica.

„Happy Hour“ - nova definicija
Imate na raspolaganju 60 minuta da „napunite baterije“ vedrinom i zadovoljstvom? I hoćete - uz instant „injekcije sreće“- dobro raspoloženje će vas držati dugo, dugo, dugo...

4 min. - Dok se vraćate sa predavanja ili posla, priuštite sebi karaoke opuštanje uz neki od omiljenih hitova (probajte iTunes verziju).

5 min. - Za vreme pauze u spremanju jela, ulogujte se na neki sajt koji pršti od veselih aktuelnosti i saznajte na kakvoj to planeti zaista živite.

5 min. - Prepustite se gurmanskom voajerizmu: prelistajte kulinarske časopise ili sajtove sa receptima, dok uživate u klopi koju ste sebi sa posebnom inspiracijom spremili.

10 min. - Častite se jeftinom i kratkom masažom kod obližnjeg manikira koja će vas preporoditi.

1 min. - Kada vam se svidi stil neke nepoznate osobe, recite joj to. To će biti dobronameran i ljubazan gest koji sam po sebi prija, a osetićete se kao pravi kosmopolita.

20 min. - Radite „ono“... I to često. Čak i seks na brzaka izaziva lučenje hormona koji u tren oka poprave raspoloženje.

10 min. - Okupajte se dobrim gelom čiji miris podseća na pitu od kajsija ili pinakoladu.

5 min. - Priuštite sebi onaj poseban užitak ušuškavanja u sveže opranu posteljinu: malo mirisnog omekšivača zasigurno će vam pokloniti spokojan san.

Zapalite mirisnu sveću iz čista mira
Prestanite da štedite te simpatične svećice za sedeljke i „sudare“. Pa zar vi same niste vredne takvih uživanja? Palite sveće kad god poželite, posebno one sa mirisom lavande ili zelene jabuke, koje dokazano popravljaju raspoloženje.

Postavite sebi apsurdno lak zadatak
Stići na posao na vreme, srediti novčanik ili lom u ormanu i fiokama - „uspešno“ ispunjenje zadataka, ma kako sitnih - jača osećaj kontrole nad sopstvenim životom, a samim tim i sreće, tvrde psiholozi.

Odmorite se
Ostavite misli o tome šta će biti za pet ili deset godina, bolje čitajte sjajnu knjigu ili idite sa prijateljima u neku vikendicu. Ako niste u stanju da bez osećanja krivice sedite kod kuće besposleni, idite u običnu kućnu posetu kod drugarice. „Uglavnom osećamo poriv da radimo nešto da bismo se osećali zadovoljnije, ali i samo uživanje u sadašnjem trenutku može biti izvor radosti“, upućuje Kesel.

Pronađite svoj idealni trenutak
I krečenje može da popravi raspoloženje, ističu psiholozi. Odavno je poznat uticaj boja na svakodnevno raspoloženje. Smatra se da plava smiruje (idealna za spavaću sobu), zelena unosi atmosferu opuštenosti (odlična za dnevnu sobu), a žuta vedrinu (pa je sjajan izbor za kuhinju).

Častite se ukusom nostalgije
Kao kroz maglu sećate se kako ste u detinjstvu voleli karamele ili neku određenu vrstu čokolade, ali ne pamtite kada ste to poslednji put jeli. Evo razloga da kupite te poslastice: a) ukusne su i b) ukusi iz detinjstva probudiće vam i sećanja na drage uspomene u vezi sa ovim slatkišima.

Trčite
Naučnici su nedavno potvrdili da se trkači zaista „urade“ endorfinom koji se luči za vreme trčanja. Zato izađite i trčite do iznemoglosti. A onda uživajte u osećaju omamljenosti i zadovoljstva. Bez obzira na to da li je vaša granica izdržljivosti kilometar ili deset.

Uživajte u hladnom piću posle fizičke aktivnosti
Posle žestoke igre frizbijem sa drugarima možete popiti i hladno pivo. Zaista će vam pomoći da
povratite izgubljenu tečnost i sprečite upalu mišića. Naravno, pivo nije na prvom mestu, hladni sokovi su više nego dobrodošli.

Срећа (или радост) је субјективно стање задовољства животном ситуацијом[1], повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи етичари су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања.
У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и љубав. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу. Међутим, многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који човек заузме у таквим, неповољним, условима.
Премда идеал среће садржи тежњу за бесконачним трајањем, насупрот несрећи која захтева пролазност, срећа се у стварном животу углавном јавља на тренутке, а трајније као пројекција у будућност (у виду наде) или у прошлост (подсећање на драге успомене). Штавише, неки психолози и филозофи тврде да »среће уопште нема садашњости«, јер је човек спознаје тек на рушевинама пропале среће.

Филозофија среће

У многим системима античке етике (Демокрит, киничари, Епикур), остварење среће (или блаженства) је врховни принцип моралног делања. У Никомаховој етици, написаној 350. године п. н. е., Аристотел је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе само ради себе самих. Он примећује да човек жели богатство, не због тога да би постао богат, већ да би био срећан. Они који желе славу, не желе то да би постали славни, него зато што верују да ће им слава донети срећу.
У хришћанској средњовековној филозофији, насупрот тежњи за остварењем среће у овоземаљском животу, преовладава тежња да се »истинска« срећа остварује само у оностраности, лишеној случајних доживљаја пролазне среће.
У нововековној филозофији, срећу као критеријум етичког вредновања истичу Спиноза, Лок, филозофи просветитељства, француски материјалисти, Конт, Фојербах и др.[1] Кант је противник поимања среће као највишег добра и залаже се за етику дужности, сматрајући да су »сви еудемонисти практички егоисти«.[1] Утилитаристи, као што су Џон Стјуарт Мил и Џереми Бентам, залагали су се за срећу као врховни принцип етичког делања. За Бентама је етички идеал »највећа срећа највећег броја људи«. Гете тврди да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро. Маркс сматра да је срећа читавог друштва потребна као предуслов среће сваке људске јединке.

U knjizi „Što je sreća“ Desmond Morris pokušao je osim definirati sreću i nabrojati nam osnovne izvore sreće.

On kaže kako ljudi često sreću brkaju sa zadovoljstvom ili ugodom, što nije ispravno jer ugoda je dugotrajnije stanje u kojem nam je život dobar i zadovoljni smo, dok je sreća kratki i trenutni osjećaj koji doživljavamo kada nam život iznenada postaje bolji.

Sreća nikad ne traje dugo. Ona je intenzivan, ali prolazni osjećaj. Zadovoljstvo nakon sretnog događaja može potrajati duže, ali sama sreće je vrlo vremenski ograničena.

Desmond Morris u knjizi ističe kako su sretni oni ljudi koji vode kreativne živote pune raznolikosti i s iznova vidljivim ciljevima prema kojima mogu usmjeriti svoje napore. Za razliku od sretnih ljudi veliki broj pojedinaca još uvijek vodi beskrajno dosadne živote, radeći jedan te isti posao po cijele (npr. cjelodnevni rad u poljima), što prema njemu ne može učiniti ljude sretnima.

Nakon što je definirao izvore sreće, prema njima je i klasificirao sreću i naveo vrste sreće. Ovo su neke od njih.

1 – Ciljana sreća – Onaj koji postiže cilj – Budući da su moderni ciljevi simbolični, nije važno koliko su oni visoki, sve dok je riječ o ciljevima koje smatramo važnima. Svatko bi sebi trebao postaviti realno ostvarive ciljeve i primjerene našim sposobnostima. Postavimo li sebi prevelike ciljeve u odnosu na talente stalno ćemo biti nesretni jer ih nismo u mogućnosti ostvariti.

2 – Kompetitivna sreća – Pobjednik – Ova vrsta sreće izazvana je s postizanjem pobjede. Povezana je s prvom kategorijom, ciljanom srećom, ali se razlikuje u tome što ciljana sreća ovisi o postizanju osobnih ciljeva, a u slučaju kompetitivne sreće pobjeda je uvijek na račun suparnika.

3 – Kooperativna sreća – Pomagač – Uz ukorijenjeni nagon za pobjedom, od pračovjeka smo naslijedili i urođeni nagon da pomažemo drugima. Takvo stanje sreće karakteristično je za dobročiniteljska djela.

4 – Genetska sreća – Srodnik – Nagon za reprodukcijom samoga sebe toliko je snažan biološki imperativ da uspjeh na tom području donosi trenutke velike sreće. Svaka faza tog procesa od zaljubljivanja, preko vezivanja, rađanja do uspješnog odgoja djeteta stvara valove sreće. Ovo je jedan od najintenzivnijih oblika sreće koju ljudi mogu osjetiti. Ljubav prema partneru ili djetetu nadilazi bilo kakav drugi oblik sreće.

5 – Senzualna sreća – Hedonist – Kada ljude pitamo koji su im trenutci u životu bili sretni, najčešće se spominje užitak u ukusnom obroku ili neki drugi tjelesni užitak.

6 – Misaona sreća – Intelektualac – Ljudski mozak se tijekom evolucije toliko povećao da je sada na razini da može stvoriti osjećaj sreće jednostavni misaonim igrama sa samim sobom. Te igre mogu biti najjednostavnije kartaške ili kompjutorske igrice, križaljke, šah, do velikih znanstvenih istraživanja.

7 – Ritmična sreća – Plesač - Ovo je posebno intenzivna vrsta sreće povezana s intenzivno ritmičnim aktivnostima. Doživljava se kroz ples, pjevanje, sviranje, aerobik… Gdje god ljudska aktivnost uključuje „udarac“ odnosno ritam, postoji mogućnost da nas on ponese. Dijeliti taj osjećaj s drugima pojačava to iskustvo. Današnja glazba se pojednostavila do te mjere npr. rave, techno ili jednostavna glazba narodnih pjesama, da je od nje ostao samo zaglušujući ritam. Takva glazba ne zahtjeva nikakvu misaonu aktivnost, tada ljudi odbacuju bilo kakvu intelektualnu kontrolu i prepuštaju se ritmu se ritmu, što vodi do intenzivnih trenutaka sreće.

8 – Opasna sreća – Odvažno ponašanje – Namjerno i dobrovoljno biranje rizičnih situacija izvor je sreće pojedincima kojima običan život ne pruža dovoljno intenzivnih trenutaka sreće. Dva najpopularnija oblika takvog ponašanja su kockanje i ekstremni sportovi. Kockanje vodi u opasnost bankovni račun, a ekstremni sportovi tijelo.

9 – Sreća u spokoju – Meditant – Cilj je pronaći unutarnji mir. Međutim, sreću u trenutcima meditacije samo rijetki ljudi mogu pronaći jer je to za većinu ljudi suviše pasivno.

10 – Posvećena sreća – Vjernik – Duboko religiozne osobe tvrde da najveći osjećaj sreće mogu pronaći u pobožnim trenutcima. Ključni element ove sreće je vjera u nauk dotičnih religija.

Težnja za srećom jedna je od temeljnih čežnji čovjeka od pamtivijeka. U legendama i pričama svih naroda nailazimo na traganje za kamenom mudraca, skrivenim blagom,.... traganje za onim što čovjeka ispunjava – što ga čini SRETNIM. Nije li onda pomalo neobično da je najveći dio medicine i kliničke psihologije našeg suvremenog svijeta usmjeren isključivo prema patologiji? Naravno da dijagnostika poremećaja i oboljenja igra važnu ulogu u liječenju nastalih smetnji i oboljenja, no nepostojanje istih nipošto ne znači da čovjek u potpunosti živi svoje potencijale, živi ispunjen i sretan život. Zastanite na trenutak i osluhnite svoju reakciju na riječi koje ste upravo pročitali. Da li su se negdje u Vama pojavile, tiho ili glasno, riječi poput „Tko je danas sretan? Kakva sreća – važno je da nekako preživimo...“.

Takve i slične rečenice duboko su se utisnule u našu podsvijest. Možda smo ih odrastajući slušali od svojih roditelja, susjeda, učitelja, no zasigurno smo nagomilali u sebi mnoštvo crnih slika i rečenica slušajući vijesti, čitajući novine, iz dana u dan. Nismo niti svjesni koliko te silne vijesti o nesrećama, bolestima, nasilju utječu na stvaranje nesvjesne slike o svijetu kao mjestu gdje iza svakog ugla vrebaju opasnost i nevolja. No mračne misli i slike čak prelaze granice individualnog iskustva. Čuveni psiholog C.G. Jung govori o utjecaju kolektivnog nesvjesnog, biolog Rupert Sheldrake postulirao je postojanje tzv. morfogenetskih polja u kojima se skuplja energija misli i osjećaja svih ljudi, koja onda povratno utječe na pojedince. Zamislimo onda kakav „kolektivni“ crni oblak nastaje kao posljedica negativnih razmišljanja, kroz koji više ne možemo vidjeti sunce...

Sedamdesetih godina 20 st. pojavilo se nekoliko psiholoških pravaca koji ponovno naglasak stavljaju na sposobnost čovjeka da živi ispunjen i sretan život, te nastoje razviti metode koje pomažu čovjeku povećati stupanj zadovoljstva u životu. Transakcijska analiza Erica Berna kao svoj cilj vidi razvoj autentičnosti, spontanosti i intimnsti, naglašavajući da svaki čovjek, koliko god se u nekom trenutku svojega života udaljio od tih ideala, posjeduje sposobnost ponovo im se vratiti. Neuro-lingvističko programiranje, poznatije pod skraćenicom NLP, započelo je s pojmom osobne izvrsnosti.

Osnivatelji metode, psiholog i informatičar dr Richard Bandler i profesor lingvistike dr. John Grinder, proučavali su načine mišljenja i ponašanje niza iznimno uspješnih ljudi, s ciljem da tajnu njihove uspješnosti prevedu u učenje koje će i ostalim ljudima pomoći maksimalo razviti svoje potencijale. NLP proučava kako funkcionira naš mozak, te kako to znanje možemo upotrijebiti da promijenimo neučinkovite mehanizme mišljenja i dođemo u kontakt s vlastitim unutarnjim potencijalima. NLP otkriva da su neke od karakteristika ljudi sa visokim stupnjem osobnog zadovoljstva i uspješnosti slijedeće:

- fleksibilnost, otvorenost prema promjenama
Vrijeme u kojem živimo od nas neprestano zahtijeva prilagođavanje novom i što više tijekom života razvijemo sposobnost teči s promjenama, to više razvijamo sebe, otkrivamo sebe na nov način.
- učenje novog, nova iskustva
Želja za učenjem i novim spoznajama urođena je karakteristika čovjeka. Nisu samo djeca ta koja sa znatiželjom tragaju za novim mogućnostima, u svakom životnom razdoblju nove spoznaje obogaćuju život, a isto tako održavaju naš mozak fleksibilnim i mladim.
- usklađenosti osobnih vrijednosti i uvjerenja s životom koji živimo.
Ljudi koji se radošću i strašću obavljaju svoj posao i žive svoj život imaju znatno češće osjećaj ispunjenosti i svrhe, koji uvelike utječe na opće zadovoljstvo u životu.
- spremnost na rizik
Zamislite oko sebe dva kruga – jedan koji predstavlja područje Vašeg svakodnevnog života, te oko njega jedan širi koji predstavlja područje želja o čijem ostvarenju maštate. Koliko ste spremni povremeno napraviti iskorak iz zone sigurnosti? Tu koraci nisu toliko sigurni, ali zato nude šansu za sretna iskustva.
- učinkovita komunikacija s drugima i samim sobom.
Poznavanje i prihvaćanje sebe onakvima kakvi jesmo, poznavanje i korištenje svojih jedinstvenih resursa, te pozitivan stav prihvaćanja drugih, poštujući njihovu jedinstvenost, neki su od čimbenika komunikacije koja nadahnjuje i pruža zadovoljstvo.

Razvijati sposobnost za sreću često iziskuje „re-treniranje“ našeg mozga da uočava ono što nas raduje, obogaćuje, učenje stava zahvalnosti. Noviji pravac psihologije koji se posebno bavi postizanjem sreće je pozitivna psihologija dr. Martina Seligmana koja je usredotočena na istraživanje tema kao što su pozitivne emocije, razvoj osobnih snaga i zdravih institucija.

Osnovni cilj pozitivne psihologije je povećati postotak sreće na ovoj planeti. Njihova su istraživanja pokazala da je moguće postati sretniji – osjećati se zadovoljnije, biti aktivnije uključen u život, imati više nade, više se smiješiti i smijati, bez obzira na životne okolnosti.

Ukoliko želite povećati svoj stupanj zadovoljstva životom, u tome Vam mogu pomoći različite knjige koje se bave navedenim temama, a koje često sadrže i vježbe koje Vam pomažu dublje proraditi navedene sadržaje. Također možete pohađati radionice i seminare koji će biti poticaj Vašem osobnom razvoju i pružiti nova iskustva. Također možete zatražiti pomoć u obliku sve popularnijeg savjetovanja za osobni i profesionalni razvoj (tzv. coaching) koje Vam u obliku individualnih seansi može pomoći osvijestiti vlastite ciljeve i put kako ih ostvariti.

Barbara Kartland, najčitaniji pisac ljubavnih romana na svetu, daje recepte za srećan život u intervjuu Miri Adanji-Polak 1996. godine.

Knjige Barbare Kartland doživele su milionske tiraže na svim kontinentima. Optimizam i životna radost nisu je napustili do poslednjeg dana. Umrla je u 96. godini, okružena svojom decom, prijateljima, poslugom.

Barbara Kartland: Preporučujem devojkama celog sveta da, dok su u braku, svake godine idu na medeni mesec.

Mira Adanja-Polak: Baš svake?

Barbara Kartland: Da, ako ste siromašni, kampujte, decu ostavite bakama, ako možete, idite gde ste išli i prvi put. Ja sam uvek išla u Pariz. Posle dobrog ručka, idite u sobu, muškarci su najbolji u popodnevnim časovima, uveče svuda možete ići i ne morate da žurite u hotel, jer ste proveli divno popodne. To savršeno funkcioniše. Sada mi pišu: "Potpuno ste u pravu, brak nam je bio pred raspadom, a sada cveta. Volim ga, volim, volim..." Stalno mi pišu. Proživela sam divan život, iako je imao uspona i padova.

Mira Adanja-Polak: Uvek nosite roze stvari?

Barbara Kartland: To je uzbudljiva priča. Kada sam bila na svom prvom medenom mesecu, kako se zvaše ono mesto gde su oni ljudi sahranjeni, naišla sam na čoveka koji je sedeo na Tutankamonovom grobu, držeći nešto u ruci. Bila sam mu simpatična, a on me je poveo Dolinom kraljeva, pokazujući mi divne stvari. Bile su baš ovako divne ružičaste boje. Počela sam tu boju da nosim. Posle nekoliko godina, Amerikanci su otkrili pozitivan uticaj roze boje na um, okrečili su jedan zatvor u roze. Kada sam primila jednu nagradu, ljudi u roze odeći bili su tamo i to je bio veliki uspeh. Od tada nosim samo roze, jer da ne nosim, ljudi bi se čudili.

Mira Adanja-Polak: Koliko ste puta bili zaista zaljubljeni?

Barbara Kartland: Nekoliko puta. Pre Vašeg dolaska, proverila sam, imala sam 76, ne, 65 bračnih ponuda. Udala sam se za predesetog prosca. Prvu bračnu ponudu sam odbila devetog dana po završetku škole. Iskreno sam se prepala, a majka mi je rekla: "Moraš se na to navići", i navikla sam se. Ako mislite na istinsku ljubav... Mnogi muškarci mi pišu: "Oduvek sam tragao za istinskom ljubavi. Vi o njoj pišete." Muškarci imaju lepo mišljenje o mojim knjigama. Šta tu u stvari nije u redu? Žene su danas opsednute karijerom i nemaju vremena za svoje muškarce. Ako imate muža i malu decu, onda se morate brinuti o njima. Ne treba juriti za karijerom. Kad muškarac dođe kući, umesto da kažu: "Dragi, mogu li ti pomoći? Da li si umoran?", žene danas govore: "Bila sam uspešna, bla, bla..." i naravno, muževi se okreću svojim sekretaricama.

Barbara Kartland: (priča o kučetu) Da, uvek je takav. Hajde, budi dobar.

Mira Adanja-Polak: Kako ste i u ovim godinama uspeli da ostanete tako živahni i puni optimizma?

Barbara Kartland: Zato što koristim alternativnu medicinu, koju sam otkrila još tokom svog prvog boravka u Americi. Ovde takvih stvari nema. Odavno to koristim. Pokazaću Vam, baš divno, nova krema za uklanjanje bora sa ruku, vidite, nema nijedne jedine... Sada imam 80, ne 94, ma ne, 95, 96 izvinite, tačno 96 godina i nemam ni bore na telu. To je nova krema, oduševljena sam.

Postoje male slatke stvari koje su svetlo na kraju tunela u stresnom danu. Otvorite vrata miru i tišini uz svoje rituale. Evo 10 primera kako da sebi donesete dnevnu dozu sreće. Vi, naravno, možete da odaberete ono što vam najviše odgovara





1. Zdravo buđenje- Pošto sat zvoni, a to je čist stres, ostanite da ležite u krevetu još neko vreme. Duboko udahnite nekoliko puta i protegnite se. Tada ste spremni za ustajanje.

2. Doručak za stolom- Umesto da u trku gutate nešto iz pekare, ustanite nekoliko minuta ranije, postavite sto i doručkujte u miru.

3. Jedna po jedna stvar- Najveći haos u glavi stvaraju brojne obaveze i skakanje s jedne na drugu. Najbolje je da obavljate jednu po jednu i da se fokusirate na nju dok ne budete gotovi.

4. Izađite na ručak -Izađite iz kancelarije, presecite dan. Po mogućnosti prošetajte ili sedite na klupi u parku nekoliko minuta. Mirnoća prirode spasava.

5. Čitajte dobre vesti -Otvorite internet, listate novine, a ono sve loše vesti. Pa kako da ne budete umorni i pod stresom. Zato neka vam glavna strana na internetu bude nešto veselo, toplo, slatko i zanimljivo, dan će vam sigurno biti veseliji.

6. Stvarno slušajte- Da li ste nekada uhvatili sebe da govorite u isto vreme kad i osoba s kojom komunicirate? To, naravno, daje svojevrsnu dinamiku razgovoru, ali unosi i nemir. Koncentrišite se na sagovornika, pomno ga slušajte, možda otkrijete nešto novo.

7. Pošaljite razglednicu -Slatki stari običaj slanja razglednica uvek razveseli. Čisto iz fore, odaberite nešto veselo, napišite nekoliko lepih reči prijatelju i pošaljite svoje trenutne pozitivne misli nekom drugom.

8. Pozitivne misli- U glavi napravite listu stvari zbog kojih ste zadovoljni, kakvih sigurno ima. Kako budete razmišljali, raspoloženje će vam se podizati.

9. Povežite se Dok se s nekim rukujete ili ga ljubite,- pokušajte da se istinski povežete s tom osobom. Nemojte da obavljate stvari mehanički, već uživajte i posvetite se svemu što radite.

10. Sanjarite „Snovi su moja realnost" - to ponekad i nije tako loše, jer zbog snova smo ponekad veseliji, mlađi i imamo osmeh na licu.

Rekli su o sreci:

Kada bi ljudi razumeli koliko malo treba da se bude srecan, izbegli bi time najgore dane u zivotu. Nesreca je sto niko ne meri srecu prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugima.
Jovan Ducic

Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni, a jos cudnije kako nam bas to malo nedostaje.
Ivo Andric

Sreca dolazi sama, a nesreca u drustvu.
Konfucije

Nijedna sreca na zemlji nije ravna onoj, koju lep i plodan duh, u srecnom trenutku nalazi u sebi samom.
Sopenhauer

Sve sto vam je potrebno da budete srecni, nalazi se u vama.
Barbara de Andjelis

Sreca nas okuplja, ali nas bol sjedinjuje.
Oskar Vajld

Ne govorite o svojoj sreci coveku manje srecnom od vas.
Pitagora

Svako je kovac svoje srece.
Latinska poslovica

Ako hoces da budes srecan jedan dan - napij se.
Ako hoces da budes srecan nedelju dana - ozeni se.
Ako hoces da budes srecan celog zivota - gaji cvece.
Indijska poslovica

Drzi srecu kao pticu: sto neznije i lakse!…
Bude li se osecala slobodnom, ostace ti rado u ruci...
Hebbel

Za osam amajlija protiv svakog zla i nevolje potrebno je imati: iz levog oka odraz slova Alfa, manji krug što stvara vilin konjic na površini vode, izmedju dva prsta nežnosti cvetnog praha, kao nokat palca ljuspicu svoda, kraći šum rasta mladice tise, večnu zabranu okretanja, srazmerno sebi snage semena, duplo nade , par krila od lepog sna, pod mišku prhtaj goluba, krstinu uglova gledišta, što se na duge trepavice spusti pahuljica, koliko može da stane u usta ljubavnih reči, nozdrvu mirisa majčine dušice, po dobar uzdah od sva četiri vetra, što više prolećne svetlosti, nemerljive upornosti tajne, bilo koji deo duge, pola čaše sjaja belutka iz potoka, dva sastojka koja se možete setiti samo na dan pravljenja amajlija , odoka boje dnevnog leptira, svežanj magije ključeva , zrnce šuškanja skarabeja , srednje jačine zvuka trube andjeoskih , jednu stalnu pomisao na vlagu prepona, po želji pesme zrikavca, kovrdžu dima od kućnog ognjišta, na vrh noža plamena, pedalj dužine vlakno oblaka, iver bleska munje, običnu kapljicu znanja vode, dokle može da se vidi let sokola, vertikalu bar do pete nebeske svere, u drugu nozdrvu mirisa zemlje, smeha, nikad dovoljno smeha, za naušnicu zuj pčela, dok se medju stablima ne izgubi pogled na šumu , kočopernost trave zvane prkos, naramak popodnevnog hlada smokve, nisku cmoketića, malčice buke drvenog razboja, na dlan toplote paperja, širi zamah strukom bosilja, veštinu posmatranja kvadrata, oko svega opis kruga i iz desnog oka odraz slova Omega.

- Uspeh ne dolazi onima koji ga čekaju, več čeka na one koji će sami doći po njega.

- Ljubav koja se kosi sa svakom logikom, je ponekad najlogičnija stvar na svetu.

- Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti. Nije dovoljno želeti, moramo na tome i raditi. - Gete

- Radite upravo ono čega se bojte

- Jedini dobar izgovor je nemati izgvor.

- Ja sam nepresušan izvor talenta i kreativnosti.

- Misli pozitivno, vratiće ti se pozitivno. I ZALJUBI SE!!!

- Nauči. Voli. Živi.

- Sanjajte velike snove, ili se nemojte ni truditi.

- Imam moć da kontrolišem svoja osećanja.

- Skroz je OK ponekad reći NE.

- Nemoj da me mrziš zato što ne možeš da budeš JA.

- Svakog dana saznam nešto novo... To je posledica mog radoznalog uma.

- Dajte mi još izazova!

- Na mom licu se vide ljubav i sreća.

- Savršenstvo postoji u svim oblicima i veličinama.

- Uvek dobijem ono što želim.