Mala škola meditacije

Mala škola meditacije (1)

Meditacija nije komplikovana egzotična veština, već sasvim jednostavan i prirodan metod da iznesemo na površinu unutrašnje blago koje svi imamo - mir, svetlost, radost, ljubav i entuzijazam. Ako bi trebalo da u nekoliko reči definišemo meditaciju, moglo bi se reći da je meditacija proces umirivanja misli i osećanja, kako bismo uspostavili kontakt sa dubljim slojevima svoga bića.

Tehnike meditacije, koje su nekad bile dobro čuvana tajna, danas su široko dostupne i možete ih naći u časopisima, knjigama, čak i na internetu. U ovom feljtonu moći ćete da se upoznate sa nekoliko jednostavnih metoda koje može da primeni svako.
Ako bi trebalo da u nekoliko reči definišemo meditaciju, moglo bi se reći da je meditacija proces umirivanja misli i osećanja, kako bismo uspostavili kontakt sa dubljim slojevima svoga bića.
Naše psihičko, ili unutrašnje biće, može se uporediti sa jezerom na čijem se dnu nalazi skupoceni dragulj. Pošto je površina jezera stalno uzburkana, mi ne možemo da vidimo, pa zato i ne znamo, šta se nalazi na njegovom dnu. Zato i ne koristimo svoje unutrašnje blago. Međutim, kada se površina vode potpuno umiri, posmatrač može da jasno vidi i najmanji kamenčić na dnu. Slično tome, naše misli i osećanja su kao talasi na površini jezera našeg unutrašnjeg bića, koji nam ne dopuštaju da zavirimo duboko unutra. Kada ih umirimo, mi dolazimo u kontakt sa dubljim slojevima svoga bića.

Promena fokusa pažnje
Prvi uslov da uopšte shvatimo kakvo blago krijemo u sebi jeste da na kratak period (makar i nekoliko minuta) uspemo da umirimo svoje misli.
Ako pokušamo da umirimo svoje misli pomoću uma, videćemo da je to komplikovano i teško, kao kad bismo pokušali da trajno ispravimo pseći rep: dok ga držimo, on je prav, čim ga pustimo, ponovo se uvije. Tako je i sa umom. Čim nam koncentracija popusti makar i na trenutak, misli nam odlutaju ko zna gde. Ali, ako fokus svoje svesti prebacimo iz uma u srce, to će gotovo automatski umiriti mentalnu aktivnost. S obzirom da smo tokom procesa obrazovanja svi naučeni da koristimo isključivo um, većini ljudi je veoma teško da iskorači iz tog šablona; međutim, teško ne znači i nemoguće. Ako redovno i uporno vežbamo svakog dana, to će nesumnjivo doneti rezultat, kod nekog pre, kod nekog kasnije.
Bez očekivanja
Šta možemo da očekujemo da ćemo dobiti od meditacije? Ako budemo očekivali i priželjkivali nešto određeno, može se desiti da ne dobijemo ništa. Možda smo slušali i čitali razne stvari o meditaciji, pa smo unapred stvorili predstave kako će ona da izgleda i šta možemo da očekujemo od nje. U stvarnosti nije tako, jer je meditacija potpuno individualan proces za svakog pojedinca, baš kao što nema dva identična otiska prsta. Naša sopstvena očekivanja mogu da blokiraju proces otkrivanja našeg unutrašnjeg bića. Zato je najbolje da za početak ništa ne očekujemo. Jednostavno, rešimo da isprobamo kako to izgleda kada se umire misli, kako izgleda kada se koncentrišemo na dah, kao u narednoj vežbi, pa ćemo i sami videti šta se zaista dešava.

Praktična vežba: praćenje daha
Ako ste radoznali da se oprobate u meditaciji i ako biste želeli da počnete da vežbate, evo jedne sasvim jednostavne ali efikasne vežbe.
Sedite na stolicu tako da vam je kičma prava, oba stopala su na podu, ruke možete da dlanovima položite na kolena. Zatvorite oči i udahnite i izdahnite duboko nekoliko puta, sa izdahom izbacite iz sebe nervozu i napetost.
Zatim nastavite da dišete normalno, ali nastojte da budete svesni daha. Mi dišemo stalno, ali nismo svesni svog daha. Sada nam je cilj da svesno propratimo svaki svoj udah i izdah. U početku, propratićemo dva, tri, pet udaha, a onda će nam misli odlutati ko zna gde - uhvatićemo sebe da mislimo o jelu, prijataljima, poslu, odmoru. Čim postanemo svesni da su nam misli odlutale, svesno vratimo svoju pažnju na disanje. Nakon nekoliko udaha, misli će nam ponovo odlutati, ali čim tog postanemo svesni, opet ćemo vratiti svoju pažnju na dah. To je čitava vežba.
Probajte da ovo vežbate svakog dana, po desetak minuta, najbolje ujutru čim ustanete. Možda ćete uvideti da je veoma teško održati pažnju i da je um kao nestašno dete koje pokušavate da naterate da sedne da uči, ali čim okrenete glavu, ono otrči nekuda. Šta ćete onda uraditi? Jednostavno ga uzmete za ruku i vratite na njegovo mesto, da nastavi sa poslom. Tako moramo da postupamo sa umom. Nema drugog načina i nema prečica. Nemojte verovati onima koji vam obećavaju da sjajne rezultate u meditaciji možete da potignete preko noći. Za početak, probajte da se držite samo ove vežbe, a u sledećem nastavku ići ćemo korak dalje.
(nastaviće se)

Preuzeto iz časopisa Zdrav život

Mala škola meditacije (3)


Koncentracija na plamen je jedna od osnovnih vežbi koje nam pomažu da umirimo misli i iznesemo unutrašnju svetlost na površinu. Sledeća bitna stvar koja nam je potrebna da bismo uspešno meditirali jeste da pročistimo svoj emocionalni svet. To postižemo koncentracijom na srce.

Čitava naša civilizacija usmerena je na um. Od malih nogu učimo se da koristimo prevashodno um, i polako, tokom odrastanja, mi postajemo mentalna bića, naučeni da razmišljamo, kalkulišemo i procenjujemo prevashodno prema kriterijumima verovatnosti, korisnisti i logičnosti. Ovo je svakako veliko dostignuće u razvoju ljudske civilizacije i nipošto ga ne treba potcenjivati. Problem je što orijentacija prevashodno na um, kad se tiče ličnog života pojedinca, nosi sa sobom i osećanje stalne napetosti, preopterećnost mislima, sumnju i podozrenje u odnosu prema stvarnosti i nedostatak pravog ispunjenja. Ma koliko da nam donosi koristi u praktičnom životu, što se tiče našeg unutrašnjeg ispunjenja, um je kao suvo drvo. U njemu nema mira, ljubavi, radosti ni entuzijazma. Ako hoćemo da u svom ličnom životu imamo ove stvari, moramo ih potražiti prevashodno u srcu.
Ljudsko srce i božansko srce
Kad kažemo „srce“, većina ljudi ovde pomisli na osećanja, i to na nižu vrstu osećanja. Ovde moramo da kažemo da kada se radi o meditaciji, ne mislimo na ljudska osećanja koja su smeštena u energetskom centru koji se u jogi naziva manipura čakra i lociran je u predelu stomaka, oko pupka, već na viša, ili božanska osećanja, koja izviru iz anahata čakre, višeg energetskog centra, koji je smešten na sredini grudnog koša. To je tačno ono mesto koje svako potpuno spontano dodirne kada naglašeno kaže „ja“. U tome ima duboke simbolike, jer naše pravo „ja“, božansko „ja“ zaista jeste usredsređeno u srcu, a ne u umu, koji formira našu spoljašnju ličnost. Otprilike do 12. godine svako dete živi i postupa prevashodno iz srca. Posle 12. godine dominaciju preuzima intelektualni um.
Unutrašnje dete
Kakva je to promena, možemo da vidimo ako uporedimo dete od, recimo, 7 godina sa odraslim čovekom. U celini gledano, dete je spontano, radosno, srećno, dinamično, sija i zrači i očarava nas svojom neposrednošću i ljupkošću. Isto tako, u celini gledano, sredovečan čovek, u odnosu na dete, izgleda sumorno, sivo, sumnjičavo, podozrivo, veoma retko sija ili zrači i obično ne deluje srećno. Ali, srećom, ni kod jednog čoveka unutrašnje dete nije nestalo; ono je i dalje skriveno duboko u nama i pomoću meditacije na srce mi možemo da ponovo iznesemo na površinu one divne, ispunjujuće osobine i sjaj koji smo imali dok smo bili deca.

Ruža u srcu
Molim vas da zamislite cvet u svom srcu, jednu ružu. Osetite da ta ruža nije potpuno rascvetana; ona je u obliku pupoljka. Nakon što ste meditirali dva ili tri minuta, molim vas, pokušajte da zamislite da ta ruža cveta, laticu po laticu. Vidite i osetite kako ta ruža cveta laticu po laticu unutar vašeg srca.
Potom, nakon pet minuta, pokušajte da osetite da tu uopšte nema srca; u vama je samo cvet koji zovete „srce“. Nemate srce, već samo cvet. Cvet je postao vaše srce ili je vaše srce postalo cvet.
Nakon sedam ili osam minuta, molim vas osetite da je to cvet-srce ili srce-cvet prekrilo čitavo vaše telo. Vaše telo nije više tu; od glave do pete osećate miris ruže. Ako pogledate svoja stopala, smesta osećate miris ruže. Ako pogledate svoje koleno, osećate miris ruže. Ako pogledate svoju glavu, osećate miris ruže. Svuda osećate tu ružu. Lepota i miris i svetlost te ruže proželi su celo vaše telo.
Kad osetite da ste od glave do pete postali samo lepota, miris, svetlost i blaženstvo te ruže, onda ste spremni da položite sebe pred Stopala Voljenog Svevišnjeg, koji je moj Guru, vaš Guru, svačiji Guru. Osetite: „Gospode Svevišnji, sada polažem Sebe pred Tvoja Stopala“. Time je vaša meditacija završena.
(Vežba preuzeta iz knjige „101 tehnika meditacije“ savremenog učitelja meditacije Šri Činmoja)
(Nastaviće se)
Tekst preuzet iz časopisa Zdrav život

Mala škola meditacije (2)


Ako ste redovno praktikovali jednostavnu vežbu praćenja daha iz prethodnog nastavka, možda ste videli koliko je zapravo teško umiriti misli i koliko brzo um odluta, ma koliko da se trudimo da ga kontrolišemo. Ipak, polako ali sigurno, možemo poboljšati koncentraciju i steći unutrašnji spokoj.
Suština uspeha u umirivanju uma i postizanju unutrašnje ravnoteže i spokoja je redovna praksa. Ako vežbate deset do dvadeset minuta svakog dana, u utvrđeno vreme, postepeno će vaša sposobnost da održite misli usmerene u pravcu u kome želite rasti, a uporedo sa time, rašće i osećaj unutrašnje stabilnosti i spokoja. Ali, ukoliko meditirate jednom u četiri ili pet dana, ili, kako neki praktikanti kažu „samo kada ste inspirisani“, gotovo je sigurno da efekta od vežbanja neće biti. Naš unutrašnji mir je u ovom trenutku kao nežna biljčica, kojoj je potrebno vreme da poraste i postane snažno i veliko drvo. Ako zalivate biljku svakog dana, polako ali sigurno ona će rasti i posle nekoliko godina postati moćno drvo. Ali, ako je zalivate na četiri ili pet dana, ili „samo kada ste inspirisani“, lako se može desiti da uvene.
Životno dostignuće
Kad neko počne da se redovno bavi praksom meditacije, možda u početku neće ni primetiti svoj unutrašnji rast; ali kada se posle niza godina redovne prakse osvrne unazad i uporedi koliko sada ima spokoja i koliko drugačije gleda na stvari, videće jasno da mu je praksa donela veoma opipljiv rezultat. Možda vas je izraz „niz godina“ već u startu obeshrabrio. Ali, budimo iskreni. Da bismo stekli fakultetsku diplomu, pod uslovom da i osnovnu i srednju školu završimo na vreme, potrebno je 16 godina redovnog učenja, rada i truda. Pa kako onda možemo očekivati da unutrašnji mir, koji je neuporedivo bogatstvo, postignemo posle nekoliko nedelja ili meseci vežbanja? Nažalost, upravo je to ono što se događa sa mnogima koji počnu da se bave meditacijom. Oni vežbaju dve nedelje, dva meseca, ili čak i šest meseci, pa ako posle tog vremena ne postignu neki spektakularni rezultat, oni kažu da ne vredi. To je besmisleno. Proces unutrašnjeg rasta, postizanje spokoja, postojanog osećaja radosti, osećaja smisla života i sreće je ogromno životno dostignuće. To ne možemo ostvariti za nekoliko meseci, ni na kakvom „ubrzanom kursu“.
Vežbajte redovno, u utvrđeno vreme
Da bi vaša praksa meditacije dala dobre rezultate, potrebno je da odredite utvrđeno vreme kada ćete vežbati, da odredite koliko ćete vežbati i da to činite svakog dana. Najbolje vreme za vežbanje je ujutru, čim se probudite, pre nego što uđete u buku i metež života. Ako započnete svaki dan tako što ćete osetiti unutrašnji mir, ma koliko kratko da to traje, taj mir će prožeti čitav vaš dan. U trenucima kada vam je najpotrebniji, izbiće na površinu duboko iz vašeg unutrašnjeg bića i omogućiti vam da postupate spokojno, hladne glave, ali sa dobrotom srca, jer je to jedan bitan kvalitet koji meditacija iznosi na površinu. Konkretno, ako obično ustajete, recimo, u sedam, ustanite u dvadeset do sedam, umijte se i do 7 vežbajte ili vežbu iz prošlog broja, ili ovu koju ćemo sada objasniti. Posle toga nastavite sa svojim uobičajenim aktivnostima.

Praktična vežba: koncentracija na plamen
Ovo je veoma stara vežba, stara hiljadama godina. Nekada, kad nije bilo televizije, ljudi su se okupljali oko ognjišta, pričali priče, ili samo sedeli i gledali u plamen. Savremena istraživanja pokazala su da samo gledanje u plamen proizvodi alfa-talase u mozgu, deluje umirujuće. Upalite sveću, postavite je na sto, i sedite tako da vam je plamen otprilike u visini očiju, na 30 santimetara od lica. Zatvorite oči i nekoliko minuta samo pratite dah, kao što smo radili u vežbi iz prethodnog broja. Pošto ste u određenoj meri umirili dah, misli i osećanja, otvorite oči i fiksirajte pogledom plamen. Usmerite svoj pogled na najsjajnije mesto u plamenu, ono izgleda kao tačkica veoma jake svetlosti. Pokušajte da nekoliko minuta budete svesni samo te tačke, kao da za vas ne postoji ništa drugo na svetu. Ako vam misli odlutaju, ako uhvatite sebe da mislite na nešto drugo, kao u prethodnoj vežbi, jednostavno vratite svoje misli na plamen. Nakon što ste nekoliko minuta posmatrali plamen (čija vam se slika urezala u vidno polje) zatvorite oči i zamislite kako isti takav plamen svetli u vašem srcu. Nakon što ste neko vreme uspeli da zadržite sliku plamena, ili da jasno osetite kako plamen svetli u vašem srcu, zamislite kako sa svakim vašim udahom taj plamen u srcu postaje sve svetliji. Potom zamislite kako se sa svakim izdahom svetlost širi. Postepeno se šireći, majušna svetlost iz srca počinje da ispunjava ceo grudni koš; potom zamislite kako se ta svetlost širi na ramena i ruke; zatim, zamislite kako svetlost ispunjava ceo kičmeni stub; zatim osetite kako se svetlost penje uz vrat i ulazi u glavu, počinje da sija sa vašeg lica. Potom dopustite da svetlost iz srca uđe u svet vaših misli; kad pustite da svetlost iz srca uđe u vaš um, ona će opustiti stalnu tenziju koja postoji u umu i odagnati iz njega sumorne, mračne i opterećujuće misli. Ostanite u toj svetlosti dok vam je ugodno, a potom udahnite i izdahnite duboko nekoliko puta, otvorite oči i završite vežbu.
(Nastaviće se)

Preuzeto iz časopisa „Zdrav život“

Mala škola meditacije (4)


U prošlom nastavku smo naučili jednu vežbu meditacije na srce, koja će nam pomoći da u prvi plan iznesemo spontanost, ljubav, radost, mir... Ipak, neko će možda reći: „Sve je to lepo, ali kakvu praktičnu korist možemo da imamo od toga? Život nije dečije igralište!“ Praktična korist koju dobijamo od meditacije jeste unutrašnje vođstvo, ili intuicija.
U životu nam često imponuju ljudi koji izgledaju sigurno, samouvereno, kao da su uvek spremni da se dočekaju na noge i da se snađu u svakoj situaciji. Ipak, većinom su to samo fasade koje tzv. „uspešni“ ljudi postavljaju prema spoljašnjem svetu. Kad bismo mogli da zavirimo u njihov privatni život, ili u njihove misli, videli bismo da tu ima mnogo više nesigurnosti, sumnje i nezadovoljstva nego što oni dopuštaju da se pokaže. A iz ličnog iskustva znamo da u životu ima situacija, i to veoma važnih situacija, kad nemamo nikakvu predstavu kako da postupimo niti šta bi konkretno trebalo da uradimo. Što više razmišljamo o datoj situaciji, to nam se javlja sve više protivrečnih misli i na kraju osećamo da smo upali u lavirint iz koga nema izlaza. To se dešava zato što određeni problem pokušavamo da rešimo umom, u čijoj je prirodi da neprekidno protivreči samom sebi.

Odgovor iznutra
Upravo to su idealne situacije kada treba da se okrenemo unutrašnjem vođstvu i dobijemo odgovor od svog unutrašnjeg bića, putem intuicije ili unutrašnjeg glasa. Ova svojstva svi posedujemo i u njima nema ničega tajanstvenog i mističnog. Sigurno vam je poznat osećaj kad uradite nešto pogrešno, pa ste iznervirani i kažete: „Ma zašto sam ovo uradio kad mi je lepo nešto govorilo da je drugačije...“ Takav osećaj, da nam „nešto“ govori, imaju svi ljudi, ali se razlikuju po tome koliko su spremni da taj tanušni, često nejasni osećaj, poslušaju. Nažalost, većina ljudi će pre poslušati svoj um, ili tzv. „zdrav razum“ a zanemariti suptilni unutrašnji osećaj ili glas. I tek kad napravimo grešku ili ozbiljno nadrljamo u životu, setimo se da nam je ipak „nešto“ govorilo da postupimo drugačije.

S onu stranu uma
Da bismo mogli da jasno i izrazito doživimo svoj unutrašnji osećaj ili glas, preduslov je da možemo da umirimo um, koji se neprekidno meša. Slušati unutrašnji glas je kao kad pokušavate da na radio-aparatu nađete neku daleku stanicu koja emituje prijatnu muziku koju veoma volite, ali vam se neprekidno mešaju jače stanice sa bučnom, napadnom i nametljivom muzikom. Ta daleka stanica je naš unutrašnji glas, a bučne i napadne stanice su misli koje neprekidno opsedaju naš um. Da bismo čuli tu daleku stanicu, moramo biti u stanju da veoma fino podesimo dugme na prijemniku, odnosno, u našem slučaju, da smo u stanju da umirimo um toliko da bar neko vreme ostane potpuno bez misli.
Praktična vežba za umirivanje uma
Sedite mirno na stolicu, sa rukama na kolenima, a stopalima na podu. Zatvorite oči, udahnite i izdahnite nekoliko puta duboko, a zatim se koncentrišite na dah i pratite svesno svaki svoj udah i izdah, kao što smo naučili u vežbi u prvom nastavku. Posle nekog vremena (2, 3 ili 5 minuta) praćenja daha, dodirnite prstom grudi kao kad biste naglašeno rekli „Ja“, osetite tu tačku, a potom spustite ruku i pokušajte da osetite da dišete ne na nos ili na usta, već kao da vazduh ulazi i izlazi kroz tu tačku. Dišite tako neko vreme, svu pažnju i svest prebacite na tu tačku na sredini grudnog koša.
Nakon nekoliko minuta, zamislite da je svud oko vas okean mira. Sa svakim udahom osećate da u vas ulazi solidni mir, duboki mir iz tog okeana, ulazi u vaše srce i odatle se širi po čitavom telu i celom vašem biću. A sa svakim izdahom, osetite da izbacujete iz sebe napetost, uznemirenost i nervozu, sve što je suprotno miru.
Nakon što ste ovi činili nekoliko minuta, osetite da sa svakim dahom u vas ulazi čistota, pravo u vaše srce, i širi se po celom vašem biću, a da sa svakim izdahom izbacujete iz sebe sve što je ružno, mračno i nečisto u vama.
Nakon nekoliko minuta, zamislite da svakim dahom u vas ulazi čista radost, božanska radost, i širi se po celom vašem biću. A sa svakim izdahom izbacujete iz sebe žalost, melanholiju, depresiju i sva tužna osećanja.
Potom osetite da udišete energiju, kosmičku energiju koja je svuda oko vas, koja puni vaše biće, a da sa svakim izdahom izbacujete iz sebe umor, bezvoljnost, strah i malodušnost.
Nakon što ste učinili sve ovo, pokušajte jednostavno da nekoliko minuta ostanete koncentrisani na srce, i ako ste dobro uradili vežbu, u vašem umu biće mnogo manje misli, ili, ako ste baš dobri, gotovo da ih uopšte neće biti... Ostanite tako dok vam je prijatno, a potom udahnite dublje nekoliko puta, otvorite oči i završite vežbu.
Preuzeto iz časopisa „Zdrav život“