Meditacijom do zdravlja

Meditacijom do zdravlja

Piše: Igor Ognjenović

Dok mnogi meditaciju smatraju čisto duhovnom vježbom, medicinska su istraživanja tijekom prošlih desetljeća utvrdila da ona svojim praktičarima daruje mnoge dobrobiti i za fizičko zdravlje. U različitim oblicima meditacije osoba opušta tijelo i um oslobađa od svih uznemirujućih misli, kao što su dnevni događaji, stvari koje treba obaviti i svi ostali sadržaji koji nas svakodnevno gnjave. To se postiže tako da pažnju usmjerimo na svoje disanje, što se naziva pozornom meditacijom u budističkom duhu, ili na ponavljanje riječi ili zvuka kako bismo uznemirujuće misli odagnali iz uma. Ovo je hinduistički koncept.

Bez obzira na vrstu meditacijske prakse, mnoge studije pokazuju kako se tijekom i odmah nakon meditacije u tijelu dešavaju promjene. Istraživanja američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta upućuju na to kako meditacija može pogodovati fizičkom zdravlju osobe utječući na živčani sustav, sustav unutar tijela koji regulira organima i mišićima i kontrolira funkcije poput disanja, probave, srčanog ritma, znojenja i drugog. Upravo učinci meditacije na živčani sustav najviše intrigiraju istraživače.

Simpatički živčani sustav je taj koji kreira reakciju “bori se ili bježi”. Pod njegovim utjecajem rad srca se ubrzava, a krvne žile stežu i na taj način usporavaju protjecanje krvi. S druge strane, parasimpatički živčani sustav usporava srčane otkucaje i disanje, što rezultira opuštenim krvnim žilama, a to dovodi do pojačanog optoka krvi i boljeg metabolizma. U više navrata je dokazano da meditativna stanja zaista usporavaju srčani ritam, na taj način poboljšavajući i optok krvi i probavu. Meditacija se može smatrati privremenim poboljšanjem u općem funkcioniranju tijela.

Budući da se smatra da meditacija poboljšava i sposobnost koncentracije, čini se da je samo mali korak do toga da je počnemo percipirati kao sredstvo za poboljšanje tjelesnog i umnog potencijala za nošenje sa stresnim situacijama na način koji nije prirodna sklonost našeg tijela. Dok instinkt “bori se ili bježi” ne možemo ukloniti iz fizioloških karakteristika našeg tijela, meditaciju sigurno možemo smatrati načinom treninga za opću dobrobit.

Američki Nacionalni zdravstveni institut napravio je veliku listu specifičnih zdravstvenih dobrobiti koje su posljedica redovitog prakticiranja meditacije. Pobrojimo neke: smanjena uznemirenost, smanjena bol, ublažavanje simptoma depresije, smanjenje stresa, prevladavanje nesanice, smanjenje simptoma kroničnih bolesti kao što su srčana bolest, rak, HIV i druge, snižavanje krvnog tlaka, usporavanje srčanog ritma, smanjenje slobodnih radikala koji uzrokuju oštećenje tkiva, smanjenje razine kolesterola, poboljšani dotok zraka u pluća.

Najnovija medicinska istraživanja sada su usmjerena na utvrđivanje stupnja do kojeg ljudi uistinu mogu smanjiti fizičke simptome pozitivnim mentalnim stavom, a prvenstveno na placebo učinak koji je viđen u testiranju lijekova i meditacije. Kako stvari stoje, uskoro možemo očekivati i znanstveno potvrđivanje korisnosti prakticiranja meditacije za pripomaganje ozdravljenju od različitih vrsta bolesti. Poznata je činjenica da su drevne medicine, na primjer kineska i indijska, jako veliku važnost pri liječenju pridavale individualnom stanju svijesti pacijenta i prema njemu određivale specifične tretmane. Moderna medicina u svojoj usmjerenosti na usavršavanje novih vrsti lijekova zaboravila je na te prokušane metode iz prošlosti i okrenula se generaliziranju. Izgleda da je polako došao trenutak da se neke stvari vrate na pravo mjesto.

Kolko znate o primeni meditacije u medicini?

Duboko iskustvo podstiče ozdravljenje

Australijski lekar i naučnik Ainslie Maeres je ceo svoj život posvetio istraživanju uticaja meditacije na pacijente obolele od raka. Njegova istraživanja i rad sa velikim brojem pacijenata u Australiji i u svetu pokazala su da se obolelima od raka može pomoći ako se oni nauče da meditiraju i ako to redovno praktikuju.
Istraživanja pokazuju da su nastanak i razvoj raka usko povezani sa padom imuniteta. Poznato je da hormon kortizon inhibira imunu reakciju organizma. Smanjenjem anksioznosti i ublažavanjem reakcije na stres, smanjuje se lučenje ovog hormona, a samim tim i inhibiranje imunog sistema. Ako se anksioznost dovoljno umanji i ako to stanje potraje duže vreme, dolazi do prirodnog preokreta u organizmu, pa se znatno povećavaju šanse da se ćelije raka pobede. Doktor Meares preporučuje meditaciju kao metod pomoću kojeg se to može postići.
Intenzivno praktikovanje meditacija, pored opisanog efekta, pararelno proizvodi i drugu reakciju: bilo kada da je nastao, kako dr Meares kaže, psihološki ili fiziološki “neprilagođeni odgovor” na stresnu situaciju, potrebno je vratiti se u prošlost, u vreme pre nego što je on nastao i postao deo karaktera pacijenta.
Duboko unutrašnje iskustvo
To se postiže pomoću intenzivnih meditacija koje uključuju “atavističku regresiju” u načinu razmišljanja pacijenta, što izaziva i regresiju na fiziološkom nivou. Uklanjanjem pogrešnog odgovora – reakcije na spoljašnji stres - prirodni homeostatički mehanizam tela je slobodan da ponovo uspostavi prilagodljiviji oblik reakcije, tj. odgovora na stres.
Nastoji se da se intenzivnim meditiranjem prvo smanji stepen anksioznosti a time i inhibirajući efekat kortizona na imuni sistem, a zatim i da se postigne duži boravak u regresiji radi uklanjanja “neprilagođenog odgovora” na stres.
Dr Meares ističe da je do te promene došlo bez njegovog svesnog vođstva, već su pacijenti bili inspirisani dubokim iskustvom meditacije pa je problem bolesti postao sekundaran. U novoj životnoj orijentaciji ozdravljenje postaje samo nuspojava jednog većeg iskustva. U takvom psihičkom stanju dolazi do znatnog i trajnog pada anksioznosti.
Doživeti suštinu bića
Tehnika meditacije doktora Maeresa razlikuje se od klasične kao i od transcendentalne meditacije. U toku meditacije sva logička aktivnost prestaje, meditant je donekle svestan zvukova ali oni nemaju značaj, on ne spava, nije ukočen, neudobnost ili bol se prevazilaze. On jednostavno doživljava suštinu svog bića i oseća duboki mir.
Dosadašnja iskustva su pokazala da se razvoj ove bolesti može zaustaviti ovom metodom meditacije.
Dr Maeres je lečio pacijente kojima je preostalo još samo nekoliko meseci života, mnogi su dolazili već iscrpljeni od zračenja i citostatika. Nisu svi uspeli da se izleče, ali je svima život produžen. Oni koji nisu preživeli, napuštali su telo smirenog duha.
Iskustvo ovog, duhu posvećenog lekara, pokazuje koliko su drevne tehnike joge prirodne i moćne.
Nažalost, često im se posvećujemo tek kada se nađemo u teškim životnim situacijama.
Uočljiva promena nabolje
Pacijenti su meditirajući sticali duboko unutrašnje iskustvo koje dr Maeres naziva preverbalnim iskustvom, i koje se ne može logički formulisati. Pacijenti su pokušavali da opišu to stanje, ali nisu uspevali. Bila je uočljiva suptilna promena u njihovom ponašanju. Njihovi najbliži su tu promenu opisivali rečima: “postali su bolji, imaju više razumevanja, ne brinu zbog bolesti kao pre... “.

Dragan Lončar,
učitelj joge

TEHNOLOGIJA ZA RAZVOJ POTPUNOG MENTALNOG POTENCIJALA – TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA PO UČENjU MAHARIŠI MAHEŠ JOGIJA

„Zalivaj koren da bi uživao u plodovima“

Šta je transcendentalna meditacija (TM)?


TM je prirodna, laka i udobna mentalna tehnika za psihičko i fizičko opuštanje i potpuni razvoj duhovnog i mentalnog potencijala. To je najpouzdaniji sistem za oslobadjanje duboko ukorenjenih stresova. Transcendentalna meditacija se uči lako, veoma je prijatna za vežbanje, a prvi rezultati se osećaju već na samom početku. Može da je nauči svako bez obzira na pol, uzrast (donja granica je 4 godine), način života, ideološka i verska shvatanja, stepen obrazovanja i inteligencije…
Jedini uslov da se ova tehnika vežba jeste da imate slobodno mesto da udobno sednete. Možete da vežbate bilo gde – na klupi u parku, u svojoj kancelariji, javnom prevozu… gde god možete da udobno sedite.

Naučna potvrdjenost TM
TM je najviše naučno istraživana tehnika samo-razvoja u svetu danas. Prvo naučno istraživanje je objavio američki fiziolog dr. Robert Valas još 1970. godine. Od tada pa do danas je uradjeno i objavljeno više od 600 naučnih studija u više od 27 zemalja sveta na preko 200 naučnih instituta i ustanova. Ova istraživanja su u najvećem broju vršena u SAD (Harvard, Jel, Stenford, UKLA, MVU, MRI i drugi) zatim Japanu (Japanski nacionalni institut za industrijsko zdravlje, Medicinski institut sv. Marijana), Rusiji (Ruska akademija medicinskih nauka) i Velikoj Britaniji (ako se nauči na preporuku lekara, država plaća sve troškove). Dva istraživanja su radjena čak i u našoj zemlji – prvo u bivšoj SFRJ (grupa autora – uticaj na osnovne kategorije hroničnih i bolesti zavisnosti) a drugo na Institutu za mentalno zdravlje – uticaj TM na indukciju EEG talasa u kori velikog mozga.
Ova istraživanja su objavljivana u vodećim svetskim naučnim časopisima i magazinima kao što su „The Lancet“, „Psychosomatic Medicine“, „JAMA“, „International Journal of Neuroscience“, „Perceptual and Motor Skills“, „Journal of Crime and Justice“, „Criminal Justice and Behavior“, „Journal of Conflict Resolution“, „Реферативний журнал – Всероссииский Институт Научнои и Техническои Информации“…
Američka vlada i danas izdvaja velike sume za naučna istraživanja o uticaju TM na visok krvni pritisak, srčane bolesti i druge značajne bolesti čiji glavni uzrok je stres.

Uticaj TM na mentalno zdravlje
Prema ajur-vedi koren svih bolesti leži u duhu čoveka. Kvalitet duha odredjuje šta i kako čovek jede, čime se bavi, kako se oblači, kada spava, koliko se kreće… Vedska nauka je razvrstala ljude u tri osnovne grupe, u skladu sa preovladavajućim kvalitetima duha (ovi kvaliteti se zovugune). Ako u duhu preovladava vrlina (na sanskritu satva) takav čovek se naziva satvičan. Ako preovladava strast (radjas) tada je on radjastičan a ako dominira tupost (tamas) onda je on tamastičan.
Iz ovoga je jasno zašto ajur-veda smatra da su osnovni patogeni faktori radjas (strast) i tamas (tupost). Transcendentalna meditacija prvenstveno deluje na ova dva osnovna patogena faktora, jer ona vodi svesni duh do polja čiste svesti – Atme – koje ne sadrži gune. Kada duh dodje u dodir sa tim poljem dubokog odmora – izvorom sve energije i kreativnosti – on stiče veliku snagu i biva obogaćen kvalitetima kreativnosti, jasnoće, smirenosti, budnosti, inteligencije i čistote. Sam ovaj proces dovodi do oslobadjanja svih mogućih stresova koji se nalaze na različitim nivoima duha i tela. Ono što savremena nauka zove „stres“ – to je prema ajur-vedi rezultat delovanja radjasa i tamasa. Dakle, sa obe tačke gledišta – i sa tačke gledišta savremene nauke (oslobadjanje od stresa) i sa tačke gledišta vedske nauke (unošenje čiste satve radi balansiranja radjasa i tamasa) TM izuzetno povoljno deluje na čovekovo mentalno zdravlje.
Nus-efekti procesa transcendiranja i oslobadjanja sistema od duboko ukorenjenog stresa su mnogostruki – od povećanja koeficijenta inteligencije, rasta unutrašnje sreće i ispunjenja, jasnije percepcije, veće budnosti i efikasnijeg i ispravnijeg planiranja i reagovanja – pa sve do razvoja 100% aktivnog i delotvornog rada mozga i samorealizacije koji donose život ispunjen slobodom, blaženstvom i savršenim zdravljem. Evo šta o samoj tehnici kaže njen osnivač, Mahariši:
„Vekovima smo slušali da je unutar svakog čoveka sakriven ogroman potencijal. On je skriven unutar nas ne zato što ga je teško izneti napolje, već jednostavno zato što ga mi ne iznosimo – i to je sve. Riznica sve mudrosti, kreativnosti, mira i sreće već je tu – ljudski mozak je obdaren sposobnošću da iskusi apsolutno blaženstvo, apsolutnu sreću, apsolutni mir, apsolutnu kreativnost, apsolutnu mudrost. Čovek ima sposobnost da dosegne, iskusi i postojano uživa u apsolutnom polju života. Jedina stvar koju treba učiniti – to je dodati TM uobičajenom, svakodnevnom životu.“
Naučna istraživanja o uticaju TM na mentalno zdravlje:

Na dijagramu je prikazan rast koeficijenta inteligencije (IQ) kod studenata koji su redovno upražnjavali TM u periodu od dve godine (1985-1987). Uporedjeni su studenti sa Maharišijevog medjunarodnog univerziteta (MMU) iz Feirfilda, Ajova, SAD sa studentima jednog drugog univerziteta u istoj državi koji nisu vežbali TM. Studija je pokazala da su IQ i sposobnost brzog donošenja odluka značajno porasli kod studenata MMU, dok kod kontrolne grupe nije bilo značajnijih promena.
Izvor: „Personality and Individual Differences 12″ (1991); 1105-1116.

Mobilizacija latentnih rezervi mozga

Ova studija je pokazala da se tokom upražnjavanja TM javljaju rane komponente odgovora mozga na somatosenzornu stimulaciju (0-100msec) rasprostranjene širom kore velikog mozga. To pokazuje da tokom TM znatno veći deo mozga učestvuje u percepciji specifičnih informacija kao i da dolazi do stvaranja znatno većeg broja funkcionalnih veza izmedju leve i desne hemisfere.
Iako ovo običnom čoveku može izgledati prilično apstraktno, slavni ruski akademik i svojevremeno vodeći ruski i svetski autoritet u oblasti neuro-kibernetike i šef katedre za neuro-kibernetiku na Institutu za mozak pri Ruskoj akademiji medicinskih nauka – doktor Nikolai Ljubimov, koji je sa svojim stručnim timom i uradio ovu studiju kaže:
„TM ne samo da apsolutno funkcioniše u svim situacijama kao samoregulacija već oslobadja svest i uznosi je na daleko sredjeniji nivo. Takodje izoštrava intelekt, ubrzava reflekse i radnu sposobnost.“

Izvori
1. Proceedings of the International Symposium Physiological and Biochemical Basis of Brain Activity, St. Petersburg, Russia, June 22-24, 1994.
2. Second Russian-Swedish Symposium New Research of Neurobiology, Moscow, Russia (May 19-21,1992).
Klinička istraživanja su pokazala da TM značajno pomaže oporavku osoba čiji mozak je oštećen u automobilskim nesrećama, raznim povredama, preteranom upotrebom alkohola, nikotina i droga, tako da je sredinom devedesetih u Moskvi otvoreno specijalno odeljenje za kliničko lečenje moždanih bolesti putem TM. Rukovodilac tog projekta je bio sin dr Nikolaja – dr Sergej Ljubimov.

Lično iskustvo
Godine 1994. radio sam kao instruktor TM u Ukrajini, u gradu Donjecku. Na jedno od prvih predavanja došao je i Nikolaj F. – docent matematike, profesor fizike na gradskom univerzitetu. Nikolaj je već drugu godinu patio od manijakalne depresije drugog stepena (zvanična dijagnoza) i probao je sve alopatske tretmane, kao i mnoge tradicionalne – trave, bioenergiju, babe vračare, odlazak u pravoslavne manastire i svetu vodicu i tako dalje. Na kraju, kada ništa od svega nije pomoglo, lekari su mu predložili nov, eksperimentalni tretman koji se tada razradjivao u Ukrajini, a to je puštanje električne struje kroz kičmu! Morao je da potpiše da je lično odgovoran za sve neželjene posledice koje mogu nastupiti. Rezultat – naprsnuće kičme (bar mi je on tako objasnio) i nekoliko meseci ležanja u gipsanom koritu!
Bolest je počela da se razvija posle smrti njegovih roditelja i stalno je napredovala. Pored svih strahova, depresije, tuge i žalosti, postojao je i veliki problem što su mu se ruke jako tresle, tako da nije mogao da piše na tabli pred studentima, već je morao sve formule da priprema tokom odmora.
Ja sam u to vreme tek počinjao da radim kao učitelj TM – pre njega obučio sam svega 13 ljudi. Nisam imao nikakva iskustva s tako teškim medicinskim poremećajima, ali sam znao za princip – TM smanjuje stres, a stres je glavni uzrok svih bolesti. Upravo to sam i rekao Nikolaju. I danas se dobro sećam da me je on nekoliko puta pitao kada može da oseti neko poboljšanje, a ja sam uporno ponavljao da to zavisi samo od toga koliko stresa će se osloboditi. Na kraju predavanja rekao mi je da će ako i kroz dve godine oseti samo malo olakšanje, to za njega biti veliki uspeh i da je i s tim zadovoljan!
Tako je Nikolaj u toku sledećih pet dana naučio da vežba TM i narednih 15 dana vežbao je samostalno – kod kuće ili na poslu, dva puta na dan po 20 minuta. Posle 15 dana došao je na zajedničku meditaciju i druženje s polaznicima ranijih kurseva. Posle grupne meditacije, grupa ukrajinskih budista koja je takodje naučila TM povela je raspravu da li TM vodi do Brahman svesti ili ne. U jeku rasprave Nikolaj je ustao i rekao: „Brahman ili ne Brahman, ali meni se ruke više ne tresu“! Bio sam zaista veoma iznenadjen što je za samo 15 dana redovne vežbe ovaj čovek rešio najveći deo problema koji ga je mučio dve godine i koji nisu rešili ni najveći medicinski stručnjaci u toj oblasti.
Naravno, ovakvi početni rezultati bili su veliki podstrek za njega da redovno meditira i dolazi na zajedničke sastanke. Duhovni, psihički i zdravstveni napredak ovog čoveka bio je zaista fascinantan. Nikolaj i dan-danas organizuje predavanja o TM za svoje studente.

Uticaj TM na telesno zdravlje
Ajur-veda smatra da su duh i telo jedna neraskidiva celina i da je podela nečijeg života na telesni ili duhovni aspekat potrebna samo radi jasnijeg razmatranja ili intelektualnog razumevanja naročitih procesa u sistemu duh-telo.
Fiziolozi kažu: „Sve što se dešava u duhu, odražava se u telu i obrnuto – sve što se dešava na nivou tela odražava se u duhu“. Kada smo razmatrali patogene faktore, videli smo da radjas i tamas ne samo što direktno dovode do mentalnih i nervnih bolesti, već utiču i na druge patogene faktore kao što su nezdrave navike, pogrešna ishrana i nepravilna upotreba čula, što dovodi do telesnih bolesti.
Zapadna nauka kaže da je osnovni uzrok svih bolesti stres. Ajur-veda različite vrste stresa zove radjas, tamas i ama (fiziološki stres). I zapadna i istočna nauka slažu se u jednom – duboko ukorenjeni stres može se osloboditi samo dubokim i potpunim odmorom. Tehnika TM daje upravo taj duboki odmor. Tokom transcendentalne meditacije mentalna aktivnost počinje da se profinjuje i duh dolazi do sve manje aktivnih i smirenijih stanja svesti. Paralelno s ovim smirivanjem mentalne aktivnosti dolazi i do smirivanja telesne aktivnosti, jer su duh i telo neraskidivo povezani. Smanjenje telesne aktivnosti se subjektivno doživljava kao smanjena potreba za disanjem, pospanost i duboka opuštenost mišića.
Fiziološka merenja pokazala su da posle dva minuta TM čovek dolazi do stanja odmora i opuštenosti koje je dva puta dublje nego stanje odmora u najdubljem snu! To je dokazano merenjem potrošnje kiseonika. Poznato je da u stanju odmora čovek koristi manje kiseonika nego tokom fizičke ili mentalne aktivnosti. Kada opušteno sedimo u udobnoj fotelji, stopa metabolizma koja je tada prisutna naziva se bazalni metabolizam. Tokom najdubljeg sna čovek troši 8% manje kiseonika nego kada opušteno sedi sa zatvorenim očima. Dakle, tokom najdubljeg sna stopa metabolizma je 8% niža od stope bazalnog metabolizma.
Naučna istraživanja pokazala su da posle samo dva minuta vežbe TM stopa disanja pada za 16 do 22 % u odnosu na bazalni metabolizam! Prosta matematika govori nam da je odmor kroz TM dva puta dublji nego odmor za vreme sna. Danas postoje na desetine objavljenih studija koje potvrdjuju ovaj zaključak.

Na dijagramu je prikazana metaanaliza (postupak koji se koristi za izvodjenje objektivnih zaključaka iz velikog skupa istraživanja) koja pokazuje različite fiziološke pokazatelje dubokog odmora koji nastaju tokom TM. Prikazan je značajan rast bazalnog otpora kože tokom TM (ruke se manje znoje, a to je pokazatelj odsustva napetosti), smanjena stopa disanja i smanjen nivo plazma laktata (dakle, metabolizam je niži) u poredjenju s odmorom zatvorenih očiju.
I upravo je ovaj duboki odmor ključ za razumevanje blagotvornog uticaja tehnike kod najšireg spektra bolesti. Ovaj izuzetno duboki počinak uklanja gromade stresa i unutrašnja inteligencija tela počinje da se budi i da obnavlja mehanizme samoisceljenja koji postoje na samo u svakom ljudskom biću, već i u svim drugim živim bićima. Usled toga, ljudi koji godinama pate od raznih hroničnih bolesti počinju da osećaju više svežine, bolje raspoloženje, više snage i samopouzdanja. U kasnijoj fazi simptomi kao što su glavobolje, loše varenje, nervna i emotivna rastrojstva, iscrpljenost, nesanica i slabost potpuno nestaju. Svakako, ako je vežbanje TM praćeno odgovarajućim lečenjem, bolest se povlači daleko brže.
Ljudi koji redovno vežbaju TM počinju da osećaju koja hrana je stvarno dobra za njih a šta treba da izbegavaju, tako da njihove navike u ishrani, ponašanju, na poslu, izbor zabave i odmora – sve to postaje daleko zdravije i prirodnije, što očigledno dovodi do boljeg psihičkog i fizičkog zdravlja.
Do sada najveće istraživanje o uticaju TM na zdravlje finansirale su velike osiguravajuće kuće iz SAD i Holandije. Statistički je uporedjeno 600.000 ljudi iz baza podataka tih kuća koji nisu upražnjavali TM sa 2.000 ljudi koji su bili redovni meditanti. Istraživanje je trajalo pet godina i bilo je veoma precizno. Na primer, uporedjivani su ljudi istih starosnih grupa, istog mesta stanovanja, pušači sa pušačima i slično – jedina razlika bila je u tome da li vežbaju TM ili ne.

Na dijagramu je prikazano da su osobe koje su vežbale TM dva puta redje bile hospitalizovane nego obična populacija (56% manje), dok je broj poseta lekaru pratio sličan trend. Eksperimentalna grupa TM imala je manji broj prijema u bolnice u svim kategorijama bolesti (vidi dijagram), a naročito su dobri pokazatelji bili kod bolesti srca i krvnih sudova (87% manje), bolesti nervnog sistema (87% manje), bolesti nosa, grla i pluća (73% manje) i raka (55% manje). Ova istraživanja objavljena su u „Psychosomatic Medicine“ 49 (1987) i „American Journal of Health Promotion“, 1996.
Bez preterivanja možemo da zaključimo da samo uključivanje TM tehnike u dnevni raspored, dva puta dnevno po dvadesetak minuta, čini osobu duplo zdravijom. Zato i nije čudo da Ministarstvo zdravlja SAD poslednjih godina ulaže milione dolara u dalja istraživanja o uticaju TM na ljudsko zdravlje, a naročito na bolesti srca i krvnih sudova, koji su vodeći uzrok smrti u SAD.
Lično iskustvo
„Porodična situacija opterećena dugogodišnjom bolešću člana najuže porodice ostavila je trag i u meni. Srce mi je oslabilo, dobila sam visok pritisak, postala potištena, a zatim me zadesio šlog. Pila sam po savetu lekara razne lekove, a bensendin je vremenom postao moj „najbolji drug“. Tehniku TM vežbam tek tri meseca i rezultati su izvanredni. Već nakon nekoliko nedelja vežbe prestala sam da uzimam bensendine, inderale, arifone… Spavam bez sedativa, srce mi više nije uznemireno, pritisak se stabilizovao…“
Vera Markićević, defektolog
Dakle, dobrobiti koje redovna praksa TM pruža u oblasti zdravlja su velike i zadiru u samu osnovu zdravlja i bolesti. One ne samo da su doživljene kroz lično iskustvo praktikanata, već su i detaljno naučno dokumentovane. U literaturi se mogu naći još neka značajna istraživanja o odvikavanju od pušenja, alkohola i narkotika, opštem poboljšanju fizičkog i psihičkog zdravlja radnika u japanskoj teškoj industriji, smanjenom recidivizmu osudjenika i uticaju TM na kolektivno zdravlje porodice, gradova i nacija. To je opisano u brojnim knjigama o TM, od kojih je najsažetija i najpreciznijaTM program američkog autora dr Roberta Rota.
Bitno je shvatiti osnovni princip – TM deluje s najdubljeg aspekta postojanja, s nivoa čistog Postojanja, čistog Bitka, čistog Življenja, a to je osnova svega što postoji, biva i živi. Najbolji lek za sve bolesti i sve probleme je Znanje o suštini svega, i to ne teoretsko znanje već direktno opažanje. Kada oči vide samo Istinu i ništa drugo, kada uši čuju samo Istinu i ništa drugo, kada nos, jezik i koža osećaju, iskušavaju i dodiruju samo Istinu, tada je nemoguć bilo kakav problem ili bolest. Sve nedaće i sve bolesti nastaju usled neznanja. Prema tome, postepeno razvijanje svesti ka opažanju krajnje Stvarnosti slično je zalivanju i hranjenju korena drveta. Ova jednostavna operacija pojačava lučenje biljnog soka koji održava sve bezbrojne grane, listove, cvetove i plodove i čini ih zdravim i lepim. Na isti način jednostavna i mehanička procedura TM donosi sok života u svaki organ i svaku ćeliju ljudskog tela, a pojedinci svoje zdravlje preslikavaju u zdravlje porodice, grada, nacije i planete. Prema tome, TM je glavni stub nosač za stvaranje savršenog zdravlja duha, tela i okoline. Sve ostale procedure i saveti su samo nadgradnja i pomoć ovom procesu stvaranja savršenog zdravlja i dugovečnosti.