Filozofija,definicija i pojam

Филозофија би се могла дефинисати као критичко разматрање фундаменталних људских веровања кроз систематску анализу основних елемената концепата којима се поткрепљују таква веровања.

Појам филозофије

Термин филозофија је настао од две грчке речи: глагола "филеин" (φίλειν, што значи волети) и именице "софија" (σοφία, што значи мудрост) које заједно чине реч философија (или код нас филозофија) (гр: Φιλοσοφία), која дословно има значење љубав према мудрости односно мудрољубље. Традиција филозофског мишљења дуга је више од 2500 година и представља једну од најширих области академског изучавања. Уопштено гледано, филозофија је сваки облик рационалног истраживања који настоји да одгонетне и пронађе принцип бивствовања или постојања. У филозофској традицији можемо пронаћи велики број различитих приступа и метода, почев од сократовог метода постављања питања у облику дијалога, па све до аналитичке филозофије, која традиционалне филозофске проблеме (као што су истина или постојање апсолутног) превазилази логичком анализом језика. У традиционалном смислу филозофија се бави фундаменталним истраживањем основних феномена људске егзистенције, као што су сазнање, уметност, логика или етика. Предмет савремених филозофских истраживања могу бити најразличитије теме, почев од филозофске логике, па све до филозофије секса или филозофије спорта. Филозофија у савременом смислу такође укључује и истраживања основних принципа различитих интелектуалних дисциплина, а такви правци добијају име према називу дисциплине чијим се проучавањем баве, као што су филозофија математике или филозофија науке.
Филозофско држање (од Сократa и Платона, па до класичне немачке филозофије) подразумева тежњу ка откривању натчулних или апсолутних принципа егзистенције, па стога можемо рећи да је филозофија традиционално повезана са питањима и проблемима откровења или просветљења у различитим учењима хришћанских теолога и теозофа. Међутим, оно што савремену филозофију разликује од античке или средњовековне јесте њено јасно разликовање од науке и религије. Овај преокрет донела је научна револуција XVII века, током које су истакнути појединци, заинтересовани за изучавање природе и њених закона, себе називали "природним филозофима". Развој универзитета, професионализација науке и осамостаљивање појединих научних дисциплина довели су до тога да се филозофија у академском смислу ограничи на нешто ужи круг проблема и питања којима се може бавити.
Ипак, још увек је релативно распрострањено схватање према коме се филозофија бави питањима која су ван домашаја природних наука и религије. Традиционално одређење филозофије као мишљење мишљења (видети Аристотелови списи: Метафизика), мишљење другог реда или мета ниво мишљења, налази се у самим коренима континенталне филозофије и још увек је прилично распрострањено. Међутим, за разлику од религије, која се заснива на идејама вере и откровења, филозофија настоји да у што већем броју случајева пружи рационално објашњење својих ставова.
Такође постоји уобичајено, свакодневно или лаичко схватање филозофије, према коме се она своди на „питања о смислу живота“.
Основне филозофске методе су анализа, критика, интерпретација и спекулација, иако филозофска истраживања често обухватају доста шири круг различитих интересовања.

Периодизација развоја филозофије

Античка филозофија ( од VII века п. н. е. до 529 г.)
Средњовековна филозофија (од 529 г. до XV века)
Модерна филозофија ( од XV века до Хегелове смрти 1831 г. )
Савремена филозофија (од 1831 г. до данас)

Области филозофског изучавања

Онтологија односно метафизика проучава основе цјелокупне стварности, или биће свега бивствујућег. Име онтологија се појављује први пут у XVII век-у, а име метафизика у I веку пре н.е.. Аристотел је науку о првим узроцима стварности називао првом филозофијом или теологијом. Немачки филозоф Кристијан Волф разликовао је онтологију као општу метафизику од посебних метафизика: теологија, психологија и космологија.
"Биће" је током историје филозифије тумачено као темељ постојања ничим условљен, као апсолут или супстанција. Супстанција се различито тумачила: идеја код Платона, бивство код Аристотела, дух и материја код Декарта, апсолутни дух код Хегела, воља за моћ код Ничеа...
Теорија сазнања или епистемологија се бави основним принципима сазнања, односно основним претпоставкама нашег сазнајног апарата и његових функција. Уместо овог појма користи се и појам гносеологија. Називи потичу од грчких ријечи gnosis (знање) и episteme (сазнање). Њеним оснивачем се сматра енглески филозоф Џон Лок из XVII века. Теорија сазнања проучава корене настанка, услове могућности, порекло и границе људског сазнања.
Филозофија науке изучава и систематски анализира основне појмове научне праксе као што су теорија, закон, експеримент, верификација, вероватноћа, интерпретација), као и проблеме могућности будућег развоја и крајњег досега (овдје се преклапа са епистемологијом) научног сазнања.
Логика је филозофска дисциплина која проучава формалне структуре основних облика мишљења или ваљаног закључивања (дедукција, индукција). Основни логички појмови, који потичу још из античког периода (Аристотел), јесу појам, суд и закључак.
Етика се бави изучавањем и одређивањем појмова доброг и исправног. Као филозофска дисциплина проучава мотиве, циљеве и норме човјековог дјеловања и моралног просуђивања. Сама ријеч потиче од грчке ријечи ethos - обичај. Предмет етике је морал.
Естетика се бави посебним обликом људског стваралашства - уметношћу. Термин естетика је први пут употребио Баумгартен у XVIII веку. Она испитује лијепо и вриједно у умјетности, суштину умјетничког стварања и доживљаја умјетничког дјела.
Филозофија политике је грана филозофије која се бави појмовима и аргументима политичког мишљења. Њен главни проблем је разјашњење природе политичке моћи и њеног ограничења путем друштвених установа, као и оправдавање постојања државе.
Аксиологија (грчки: axios - вриједан, достојан дивљења) је грана филозофије која се бави вриједностима: моралним, научним, умјетничким, политичким, економским религијским и др.

Филозофска антропологија (грчки: anthropos - човјек) се бави суштином тј. природом људског бића.