Filozofiranja ;)

Na pitanje ''Šta radiš '' odgovaram sa ''Živim''.
Šta je to živeti?
Tumarati zemljom kroz nekoliko godina sa saputnicima
koji su se slučajno našli na istom vozu vremena i prostora.
Živeti-znači rasti iznutra.
Rasti iz sebe.
Rasti čitav,u razumevanju,u osećanju,u stvaralaštvu..
Čovek raste stvarajući sebe.
Život je stalno samostvaranje.
Postoje razni životi,ubitacni i dosadni,poletni,snažni.
Život koji se odrekao rasta nije život.
To je tobožnji život,paraživot ili životarenje.
Ko je postavio granice svom duševnom rastu i neće ići dalje od njih
reskira da životari.
Ko misli da je dosta narastao da se više ne treba razvijati
taj se udaljuje od života.
Tako i onaj koji napušta kreativnost i ograničava se na
reproduktivnost ide u smeru protivnom od života.
Ko raste nezna za dosadu i tko stvara ne pozna monotoniju.
Dok je u telesnom smislu rast zaključen s godinama,
duhovni rast nije njome omeden...
čovek može rasti dok živi i obrnuto:
živi dok raste,stvaralacki rast!!!
Neživot je postavljati na život takve zahteve da smo
uvek nezadovoljni životom.
Neživot je kada nećemo sadašnju deonicu života primiti
kao život,kad ne ubrajamo svoje dane,
teskobu i radosti u životni staž,
vec se stalno spremamo za život;
kad smo stalno pripravnici za život.
Neživot je ako ne umemo voleti sebe i druge...
Uživati život znači koristiti se životom,
upotrebljavajući život,uživati u sebi
(ne uživati zatvoren u sebe),radovati se svom i tudem životu.
Ljubav je davanje života.
Davati svoj život tako da se time promiče rast i život drugoga
to znači davati život iz dana u dan.
Kao što se i živi iz dana u dan.

Stoga, umreti sutra isto je tako dobro kao i umreti
bilo kojeg drugog dana.
Svaki je dan bio za život ili za napuštanje sveta.

Prozor

Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na ledjima.

Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Pričali su o svojim porodicama, poslu, gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je muškarac koji je sedeo do prozora opisivao drugome stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o dogadjajima i bojama spoljašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.

Kada je muškarac do prozora detaljno objašnjavao sve to, njegov prijatelj na drugom krevetu bi zatvorio oči i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac do prozora opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svojoj glavi. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada je drugi muškarac zamolio da ga pomaknu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinuvši se da se udobno namesti i ostavila ga samog.

Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet. Konačno je imao priliku da sam uživa u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.

Kada se sestra ponovo pojavila, muškarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

Zatim reče: "A možda je ipak hteo usrećiti vas."

Stablo i cvet

U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.

Problem zla u svetu

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mrežu. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci. Dečak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče: Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da proveriš? Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet. Vidiš? , reče krokodil. Ali dečak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke. Magarče! , reče dečak, Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dečak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog stvora. Seti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao sudelovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Beži! I dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotan u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je juriti, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno, i kad je video kako kunić umire, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.

***

Prodavac, sluzbenica i njihov sef izadjose na rucak i nadjose staru uljanu lampu. Protrljase je a iz lampe izadje duh u oblacku dima i rece:
- Obicno vlasniku lampe ispunjavam tri zelje, ali cu ovaj put svakom od vas ispuniti samo po jednu.
- Prvo meni - rece slu benica. - Zelim biti na Bahamima i voziti gliser ne mareci ni zasta na svietu.
I Puf - ona nestane!
Prodavac, u cudu, rece:
- Ja sam sledeci! Ja sam sledeci! Zelim da sam na Havajima, da lezim na plazi s prekrasnom plavusom i zauvek budem okruzen pinacoladom i ljubavlju svog zivota.
Puf! - I on nestane!
- Ti si na redu - rece duh sefu.
A on rece:
- Zelim da se ovo dvoje posle pauze za rucak vrate u kancelariju.


Zakljucak-Uvek pustite sefa da govori prvi!

Covek se poceo tusirati cim je njegova zena zavrsila sa svojim tusiranjem, kad neko zazvoni na vrata. Nakon nekoliko trenutaka prepiranja oko toga ko ce otvoriti, zena popusti, brzo se umota u peskir i strci niz stepenice. Na vratima ugleda Marka, prvog komsiju, koji joj rece:
- Dacu ti 100 evra ako skines taj peskir.
Nakon kratkog razmisljanja, zena skinu peskir i stade pred Marka gola. Marko joj odmah da 100 evra i ode. Zbunjena, ali i uzbudjena zbog srece koja ju je snasla, zena se opet umota u peskir i popne na sprat. Ujde u kupatilo, a muz je, i dalje stojeci ispod tusa, upita:
- Ko je to bio?
- Marko, nas komsija - odgovori ona.
- Sjajno - rece muz - je li rekao nesto o tome da mi duguje 100 evra?


Zakljucak-koliko bitne informacije o kreditu i riziku blagovremeno podelite sa svojim saradnicima - mozete spreciti moguce neugodnosti.

***
Ovaj frajer ce vam se sigurno dopasti! Ovo je istinita prica o grckom vencanju koje je nedavno održano u gradu Astoria , država New York .
O njemu su pisale i lokalne novine, a cak ga je i Jay Leno
spomenuo u svom talk showu.
Bilo je to veliko vencanje s oko 600 zvanica. Na prijemu,nakon samog cina vencanja,mladoženja je izašao na pozornicu i mikrofonom se obratio zvanicama. Rekao je da se želi svima zahvaliti na dolasku - a mnogi su doputovali cak iz Grcke - i pruženoj podršci na pocetku njihovog zajednickog života. Posebno se želeo zahvaliti svojoj i mladinoj porodici, kao i svome tastu što im je omogucio tako velicanstven prijem. U znak zahvalnosti svima, za sve je pripremio poseban poklon. S donje strane stolice svih zvanica, ukljucujuci i mladence, nalazila se zalepljena koverta. Rekao je da je to poklon od njega i pozvao ih da je otvore.
U svakoj luksuznoj omotnici (izradenoj od debelog papira oker boje od manila vlakana) nalazila se fotografija na sjajnom papiru dimenzija 20 x 25 cm njegove novovencane supruge kako se 'evi s kumom. Mladoženja je u njih poceo sumnjati još pre nekoliko nedelja i unajmio je privatnog detektiva da ih prati.
Nakon što je neko vreme stajao u tišini i nekoliko minuta gledao reakcije zvanica, obratio se zaprepaštenoj gomili rekavši im: "Odoh ja, a vi nastavite slaviti s tom q'vetinom."
Sutradan ujutro poništio je brak. Vecina ljudi otkazala bi vencanje istog trena nakon što bi doznali da ih je partner prevario, ali ovaj frajer je nastavio šaradu kao da je sve
u najboljem redu.
Njegova osveta: Mladini roditelji platili su 92.000 $ za vencanje i prijem oko
600 zvanica, a najbolje od svega, ukaljao je ugled mlade i kuma pred 600
prijatelja i clanova porodice. Tip ima 'uda velika kao crkvena zvona!
Mislite li da bi od ovoga mogli napraviti "neprocenjivu" reklamu za MasterCard?

Pokušajmo:
* Fancy prijem za 600 zvanica 92.000 $
* Fotografije s vencanja da se dogadaj ovekoveci 4.000 $
* Vencanje
* dvonedeljno luksuzno bracno putovanje na ostrvo Mikonos (Grcka)8.500 $
* Pogled na izraz lica svih zvanica kad su videli fotografiju neprocenjivo!

zakljucak-postoje stvari koje se mogu platiti novcem.
Za sve ostalo tu je MASTERCARD.