Formiranje morala

PREDUSLOVI ZA FORMIRANJE MORALA


Sve drustvene zajednice poseduju odredjene moralne norme.Moral se uglavnom odredjuje kao oblik drustvene prakse,delatnog covekovog odnosenja prema
svetu,drugim ljudima I prema sebi samom.Time se izrazava stav da su jedino oni postupci moralni koji izdrze vrednosnu procenu.Ona dolazi od
drustvene sredine I javnosti,sto predstavlja objektivnu stranu morala,a ukoliko izraze vrednosno odobravanje samog coveka koji takav postupak vrsi,to onda daje subjektivnu stranu morala.

Nuzan uslov da bi jedna radnja bila moralna je da ona treba da se izvrsi u skladu sa osecanjem savesti I duznosti a ne zbog licne koristi ili sebicnog interesa.Neka radnja postaje moralna tek onda kada je covek obavlja zato sto tako treba a ne zato sto mora.Uraditi,izvrsiti jedan moralni cin,predstavlja dobro,pa se I ocenjuje kao dobro,valjano.S one strane dobra je zlo.Dobro I zlo su osnovni vrednosni pojmovi morala,etike kao sto su recimo u umetnosti to lepo I ruzno.Razlikuju se pravne,moralne I obicajne norme u ponasanju.

Za razvoj moralnosti neophodni su odredjeni preduslovi.To su odredjene psihicke funkcije,koje najpre treba da se razviju kod jedinke,da bi kao kruna svega dosla moralnost.Svaka od tih psihickih funkcija ima specifican uticaj na razvoj moralnosti.U te psihicke funkcije spadaju:

SVEST-to je sposobnost coveka da spozna samog sebe,svoje “Ja” u svetu koji ga okruzuje.Svest u uzem smislu reci je psihicka funkcija pod kojom podrazumevamo sposobnost coveka da misli I oseca I da zna da misli I oseca,da je svestan cinjenice da misli I oseca.Svest koja nam daje saznanje o svesnosti sopstvenog postojanja,o svesnosti svoga Ja,jedino je prisutna kod coveka,I jedino kao takva je I preduslov za moralno ponasanje.

INTELIGENCIJA ili RAZUM-je misaona sposobnost koja omogucava coveku da shvati prirodu,pojave oko sebe,da razlikuje bitno od nebitnog I da tako uocava
odnose izmedju predmeta I pojava.Inteligencija omogucuje coveku da apstraktno,posredno misli,da donosi zakljucke,predvidja mogucnosti.Analizirajuci uzroke I posledice pojedinog ponasanja,covek dolazi do kljuca koji se zove moralno ponasanje.

NAGONI-predstavljaju nasledjene obrasce ponasanja specificne za celu vrstu.To su urodjeni,slozeni mehanizmi ponasanja znacajni za razvoj
moralnosti.Znacajni nagoni su:gregarni nagon,seksualni nagon…

EMOCIJE(osecanja)-podrazumevaju specifican odnos coveka prema njegovoj okolini,prema konkretnim predmetima realiteta.Emocije su jedna od najvaznijih psihickih funkcija covekovog mozga,veoma vazna za celokupno ljudsko funkcionisanje I poimanje srece.Covek je emocionalno bice I razne situacije izazivaju u
njemu razlicite emocije.Izvesne situacije izazivaju odredjene emocije,a ove,opet,izazivaju odredjene misli I postupke.Odredjene emotivne situacije tako radjaju odredjene moralne norme.

VOLJA-podrazumeva akciju,svrsishodnu delatnost ka ispunjenju nekog cilja.Da bi se neka odluka ostvarila,nuzni su napori,jer svaka akcija mora da savladjuje
otpore.Istrajnost u odluci,nasuprot povremenim sumnjama I kolebanjima;upornost u sprovodjenju odluke,nasuprot spoljasnjim smetnjama-jesu neophodne komponente jake volje.Licnost jake volje se odlikuje samostalnoscu,odlucnoscu I gotovoscu da primi na sebe odgovornost za odluke.

OSECANJE DUZNOSTI-proistice iz nagona drustvenosti.Tokom svoje istorijske evolucije covek je uvideo sve prednosti zivota u zajednici,u organizovanoj drustvenoj zajednici u kojoj svako ima svoju ulogu,svoju duznost.Za ispunjenje te uloge potrebno je razvijeno osecanje duznosti.

Moze se govoriti o razlicitim tipovima moralnosti kao sto smo u istoriji mali srednjovekovni moral,anticki moral…Medjutim,I u jednom istom drustvu moze se zapaziti postojanje vise tipova moralnosti.Razlikujemo sledece osnovne tipove morala:

1.tradicionalni- zasniva se na autoritetu obicaja tj. tradiciji.Zbog toga se u ovom slucaju obicaj I moral poklapaju.

2.utilitaristicki-prenosi stav da moralna dobra,imetak,sigurnost,moc drzave I blagostanje,licna korist stoje iznad svih drugih principa.Opisuje ga nacelo ”Vredis
koliko imetka posedujes”.Ovaj tip morala je cesto opisivan kroz razlicita knjizevna dela.

3.moral vrlina-polazi od stava da u osnovi svakog coveka,kao ljudskog bica,zahvaljujuci njegovoj savesti postoje odredjene trajne osobine,moralna teznja,sve jedno da li su izricito razvijene ili samo potencijalno date.To su hrabrost,vernost,iskrenost,skromnost,istinoljubivost.

4.imperativni ili normativni moral-zasniva se na autoritetu propisa I duznosti.Veoma strog moral koji cesto proizvodi negativno,ogranicavajuce dejstvo na
razvoj licnosti.

5.stvaralacki ili delotvorni moral-polazi od osnovnog opredeljenja da se stvaraju nove vrednosti u kulturi I drustvu,uvode nove institucije,suzbijaju sva
ogranicenja I afirmisu individualno-stvaralacke slbodne jedinke.

Da bi jedinka razvila moralnu svest od najranijeg doba je suocena sa vec postojecim moralnim nacelima koji tokom zivota upravljaju I izgradjuju
istu.Poznati naucnici Kolberg I Pijaze navode kao glavne razloge za izgradnju morala zabrane I dileme koje izgradjuju razlicitu normativnu svest koja je individualna od osobe do osobe.Na osnovu sazrevanja I kognitivnih saznanja kao I uzajamnih odnosa sa vrsnjacima dolazi do pojave autonomne moralnosti.Odlika joj je uzajamno postovanje I reciprocnost.Osnovu suda o tome da je nesto moralno ili ne,cini zamisao da biti dobar znaci biti pravedan,a ne jedino poslusan kao na
predhodnom stupnju razvoja.Stvara se sud o sopstvenom I tudjem ponasanju I svest o dobrom I losem.Sve vise se vodi racuna o motivima I namerama drugih.Objektivna odgovornost ustupa mesto subjektivnoj.Svaka jedinka od rodjenja pa do zrelosti prolazi kroz razlicite stadijume u kojima se formiraju razliciti stavovi I pogledi na moralnost.Odrasla osoba koja ima vec izgradjenu moralnu svest I principe ne mora uvek da postupa u skladu sa njima vec se to odrazava u odnosu na situaciju a svaka moze biti drugacija,sebi svojstvena I od toga zavisi moralna odluka.

Veza izmedju moralnih ubedjenja I moralnog ponasanja je,dakle,vrlo slaba ili slozena,posto,izgleda,mnogi drugi elementi uticu na ponasanje osim
samih moralnih stavova.Ta veza je jaca kod osoba koje su dostigle visi stupanj moralnog rasudjivanja.Na nizem nivou deca su vise okupirana time da li ce I kada,I koliko njihovo ponasanje izazvati kaznu ili kritiku od strane ostalih,pa otud I varijabilnost u postupcima.

O moralu znamo samo toliko da je moralno ono posle cega se dobro osecate,a nemoralno ono posle cega se osecate lose.Trebalo bi uvek
razmisljati o svemu pravedno I tako deliti I sebi I drugima,truditi se da se spoznaju sve male I velike krivnje pa onda izgraditi u svojoj dusi bedem.Iza njega mozete se braniti protiv slabosti svojih I tudjih,a tako I protiv lakoumnosti.Gledajte budno oko sebe I nacicete svakoga dana dokaza kako se besprekidno kroji sud pravde.Kako je Blez Paskal jednom rekao:”Postoji samo jedan moral,kao sto postoji samo jedna geometrija:te dve reci nemaju mnozinu.”