JOGA

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 6:51 pm

Ravnoteža duha i tela

JOGA

Joga je umeće dovođenja duha i tela u ravnotežu zahvaljujući čemu postajemo smireni i vitalni

JOGA JOGA26

Joga, koja je preživela više hiljada godina i nadživela mnoge oblike rekreacije, sve je popularnija, pa gotovo i nema fitnes studija ili velnes centra koji ne nudi neki od njenih mnogobrojnih sistema i tehnika. Joga opušta i daje energiju, oslobađa stresa, uklanja napetost u leđima i vratu, glavobolju i poremećaj spavanja. Joga je mnogo više od pukog sredstva za održavanje psihofizičke kondicije putem telesnih vežbi i vežbi disanja i opuštanja. Ona nas uči da se s dužnim poštovanjem i mnogo ljubavi odnosimo prema telu i duhu i omogućava nam ponovni kontakt sa samim sobom.
Vežbe i tehnike disanja
Joga je učenje staro više od 3.500 godina, utemeljeno u indijskoj istoriji i filozofiji. Predstavlja kompleksni sistem koji ujedinjuje telesne vežbe, tehnike disanja, vežbe pročišćavanja, meditacije i opuštanja. Izraz joga je složenica sastavljena od dve reči na sanskritu: yuj, što znači sjediniti, i ghan, što se prevodi kao upotpunjavanje. U skladu sa svojim izvornim značenjem, osnovna svrha joge je ujedinjavanje, stapanje i harmonizovanje tela, psihe i duše. Joga je pogodna za sve ljude, bez obzira na godine i psihofizičku kondiciju. Iako postoje mnogi sistemi i tehnike joge, našem stilu života najprimerenija je Hatha joga. Ona je najpoznatiji i temeljni sistem koji obuhvata oko 200 asana, telesnih položaja, vežbi disanja, koncentracije i meditacije kojima je cilj da podstaknu protok životne energije i da postignu unutrašnju ravnotežu.
Efekti joge
Pozitivni efekti joge zaista su brojni, a većina je i naučno potvrđena. Jogom se uspostavlja i održava unutrašnji mir i sklad, razvija samosvest i podstiče samopouzdanje. Izvor je vitalnosti i životne energije i pod njenim uticajem razvija se kreativnost. Vežbe joge pozitivno utiču na mišiće, vezivno tkivo i zglobove. Pod njenim uticajem telo postaje lepše i izduženo, pokreti gipki, lagani i elegantni, a držanje kraljevsko. Joga jača kičmu i pridonosi njenoj elastičnosti. Mišići postaju jači, vitkiji i elastičniji, a zglobovi čvršći i pokretniji. Joga utiče i na unutrašnje organe podstičući njihovo funkcionisanje, a posebno njihovu prokrvljenost. Recimo, joga normalizuje i stabilizuje krvotok i rad srca, jača i smiruje nervni sistem i podiže celokupni imunitet. Joga poboljšava i koncentraciju. Disanje samo po sebi postaje pravilno, pa se umesto plitko i ubrzano, počinje disati lakše i dublje, od čega koristi ima celokupni organizam, a posebno koža koja postaje sveža i sjajna. Vežbe povoljno utiču i na probavu i pomažu kod različitih poremećaja, na primer, gastritisa i zatvora. Pod uticajem vežbi joge telo troši kalorije, normalizuje se osećaj gladi i potreba za hranom pa se tako gubi na težini.
Protiv stresa
Iako je joga namenjena svima, ona se posebno preporučuje određenim grupacijama ljudi. Vežbe joge biće od posebne pomoći osobama koje imaju problema s držanjem, kičmom i bolovima u leđima kao i onima koji boluju od hroničnih bolesti organa za disanje, astme i alergija, kao i hroničnih glavobolja i migrene. Bavljenje jogom preporučuje se i za ublažavanje simptoma raznih psihičkih poremećaja i bolesti, a posebno onima koji su pod stalnim stresom.
Saveti za trening
- Ako imate problema sa zdravljem, krivu kičmu, visoki krvni pritisak ili vrtoglavicu, pre učenja joge obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.
- Vežbe joge savladajte isključivo uz stručno vođstvo iskusnog trenera i ni u kojem slučaju se ne upuštajte u samostalno učenje uz pomoć kaseta i knjiga, kako biste izbegli mogućnost usvajanja pogrešne tehnike.
- Željeni rezultati mogu se postići samo redovnim i doslednim vežbanjem na duži period, i zato jogu praktikujte najmanje tri puta nedeljno 20-30 minuta ili, još bolje, svaki drugi dan. Naravno, najbolji rezultati postižu se svakodnevnim praktikovanjem joge desetak minuta ujutro ili uveče.
- Vežbajte uvek u isto doba dana, a izbor uskladite sa svojim bioritmom, zavisno do toga da li ste jutarnji ili večernji tip.
- Pre treninga nemojte jesti, pijte što manje tečnosti, a neka između većeg obroka i vežbanja prođe najmanje dva sata.
- Vežbajte bosi ili u toplim pamučnim soknama, u udobnoj i laganoj pamučnoj odeći koja ne sputava pokrete, i na prostirki koja se ne gužva.
- Pre vežbanja kratko zagrejte svoje telo, na primer, pet minuta trčite u mestu.
- Vežbe izvodite pažljivo, odmereno i strpljivo, uz koncentrisano disanje.
- Ne forsirajte se i ne činite nepotrebne pritiske na telo dok se rastežete i savijate. Mora vam biti ugodno jer se u jogi do cilja dolazi malim i telu primerenim koracima, dakle, polako ali sigurno.
- Dok vežbate, udišite i izdišite duboko i koncentrisano isključivo kroz nos, pa će tako vazduh koji udišete biti pročišćen, ovlažen i ugrejan.
- Znojenje za vreme vežbanja je dobar znak, posebno kada se izvode dinamične vežbe koje podstiču cirkulaciju.
Autor:

Milica Prelević