Kabala

Kabala je bila zamagljena zabunama, legendama, mitovima i nerazumijevanjem jer je autentična Kabala bila skrivena tisućama godina … sve do danas.
Iako njezini korijeni sežu u daleku antiku, u vrijeme starog Babilona, znanost o Kabali ostala je ljudskom rodu praktično skrivena od svog nastanka prije više od četiri tisuće godina ... sve do danas. Upravo je ta skrovitost održavala vjekovno zanimanje za Kabalu. Poznati znanstvenici i filozofi iz mnogih zemalja, poput Newtona, Leibniza, i Pica della Mirandola, istraživali su i pokušavali razumjeti znanost Kabale. Međutim, I dan danas tek nekolicina uistinu zna štoKabala uistinu jest.
Znanost o Kabali ne govori o našem svijetu, te stoga njezina suština izmiče ljudskom razumijevanju. Nemoguće je shvatiti nevidljivo, neosjetno, i ono što nije iskušano. Četiri tisuće godina ljudskom su rodu nuđene mnoge različite stvari pod nazivom “Kabale”: čarolije, uroci, čak i čuda – sve osim same znanosti o Kabali. Preko četiri tisuće godina razumijevanje Kabale bilo je zagađeno nerazumijevanjem i pogrešnim tumačenjima. Stoga, najvažnije je da se znanost o Kabali jasno izloži. Kabalist Yehuda Ashlag ju definira u svojem članku The Essence of the Wisdom of Kabbalahna sljedeći način:

Ova je mudrost ni više ni manje no slijed izvora (korijena), koje se spušta uslijed uzroka i posljedica prema fiksnim, određenim pravilima, spajajući se u jedinstveni, uzvišeni cilj koji se opisuje kao „otkrovenje Njegove Božanstvenosti Njegovim stvorenjima na ovom svijetu.“

Znanstvene definicije mogu biti složene i nespretne. Pokušajmo ispitati o čemu se ovdje govori.
Postoji viša sila ili Stvoritelj, i upravljačke se sile spuštaju od te više sile u naš svijet. Ne znamo koliko je takvih upravljačkih sila, no to je i nevažno. Postojimo u ovom svijetu, stvoreni od neke više sile koju nazivamo „Stvoriteljem“. Poznate su nam različite sile u našem svijetu poput gravitacije, elektromagnetizma i snage misli. Međutim, postoje sile višeg reda koje djeluju ostajući nam skrivene.
Najvišu, sveobuhvatnu silu nazivamo „Stvoriteljem“. Stvoritelj je zbir svih svjetskih sila i najviši stupanj u nizu upravljačkih sila.
Znanost o Kabali ne proučava naš svijet i ljude u njemu kao što to rade tradicionalne znanosti. Kabala izučava sve što postoji iznad Machsom-a (barijera koja dijeli ovaj svijet i više svjetove).
Kabalist Yehuda Ashlag kaže da „ova mudrost nije ni više ni manje no slijed izvora (korijena), koje se spušta uslijed uzroka i posljedica prema fiksnim, određenim pravilima…“ Nema ničega osim sila koje se spuštaju odozgo u skladu sa preciznim zakonima. Štoviše, ovi su zakoni, kao što Ashlag piše, čvrsti, apsolutni i sveprisutni. Konačno, svi su oni usmjereni na način da pojedinac može razotkriti najvišu upravljačku silu prirode dok postoji u našem svijetu.
Sve dok osoba u potpunosti ne razotkrije ovu silu, sve dok ne upozna sve svjetove kojima se mora uspeti pokoravajući se istim zakonima kao i silazeće sile, i sve dok pojedinac ne dostigne svijet Beskonačnosti, takva osoba neće napustiti ovaj svijet. Što znači „neće napustiti“? Takva će se osoba neprestano ponovo rađati u našem svijetu, razvijajući se iz života u život dok ne postigne stanje u kojem se javlja želja za dostizanjem više sile.

Kabala (hebr. קַבָּלָה‎ – „predanje“, „tradicija“, „primiti“, „prihvatati“) je mistična struja i filozofski sistem u judaizmu.Kabala smatra da Biblija u sebi krije sve tajne univerzuma, ali je ne izučava bukvalno kao knjigu zapovesti i zabrana. Kabala sadržava i mnoge predaje iz Talmuda. Prva kabalistička knjiga je Sefer Jecirah (Knjiga stvaranja, Postanak), napisana u 3. veku[2], koja objašnjava stvaranje sveta putem mistične simbolike deset brojeva i 22 slova hebrejske azbuke. Pre toga, učenje se prenosilo usmeno.
Najvažniji izvor kabalističkih učenja je Zohar, komentar Biblije nastao u 13. veku, koji je pisan kao razgovor između grupe prijatelja, učenika i duhovnih učitelja.
Druga važna knjiga je Sefer habahir ili Bahir (Knjiga sjaja) prvi put izdata u Provansi 1174. godine, koja govori o tome da šta god se dešava „ovde“ dešava se i „tamo“, u Bogu, i da sve što postoji „ovde“ predstavlja različite beskonačne modalitete Boga i nosi različita božanska imena.

Kabala u teoriji i praksi – Goran Sarvan


Jedan od retkih srpskih kabalista, koji je preko dvadeset godina posvetio proučavanju ove svete hebrejske nauke, u ovom jedinstvenom delu daje moderno tumačenje osnovnih kabalističkih tema kao što su Drvo života, sefiroti i staze Drveta života, kabalistički Bezdan, te proces nastanka univerzuma. Uz podrobno objašnjenje kabalističkih načina egzegeze, u dobrom delu knjige autor se bavi i do sada malo obrađivanim kabalističkim temama kao što su delovi duše, pedeset vrata Razumevanja, te tumačenjem određenih magijskih formula. Takođe, sada po prvi put na jednom mestu poklonici Kabale mogu da nađu invokacije za sve sefirote ispod bezdana Drveta života.

Za kabalu znamo da je drevna nauka Jevreja. Od kakve koristi ona može biti danas?

Konkretno, kabalistička znanja su veoma upotrebljiva u psihologiji, psihijatriji, medicini, uopšte. Preko analize delova duše, naročito ruaha, moguće je spoznati, objasniti, razumeti svako stanje uma i svaki koncept uma. A to uključuje i mogućnost korekcije uma, poboljšanje, uviđanje uzroka problema. U ezoteričnim vodama takođe nema područja gde kabala nije od pomoći, od akupunkture do astrologije, od bioenergije do mističko religioznih otkrovenja. Svakog proroka, pravog ili lažnog moguće je testirati, proveriti ili čak demistifikovati i raskrinkati pomoću kabalističkih znanja. To je samo deo široke mogućnosti upotrebe. Nije problem u tome što kabala eventualno nema odgovore, nego je problem što je tako malo ozbiljnih i posvećenih kabalista, ili drugačije rečeno, malo ljudi od nauke koji su upućeni u kabalu.
Nije preterano reći da je kabala nauka budućnosti. To je sinergija, nauka svih nauka jer nudi holistički pristup spoznaji makro i mikrokosmosa. Po sistemu analogija i korespondencija koje kabala otkriva, nudi i upotrebljava moguće je logično zaključiti, a u budućnosti i dokazati, da se sve promene (hemijske i ostale) i eksplozije u univerzumu, ma kako velike i nedokučive bile, takođe događaju i u čoveku, samo na mikro nivou.

Da li od naših predaka zavisi koliko su naši sefirotski nivoi daleko od savršenstva, odnosno sa koliko savršenim Malkutom dolazimo na svet?

Malkut je materijalnost, materija, supstanca u najširem smislu reči. Malkut obuhvata telo, sve što je povezano sa telom, kao i okolnosti pod kojima živi i deluje naše telo. Takođe, on obuhvata sve što čula mogu da percepiraju, svu materijalnost koja nas okružuje. Istovremeno treba da znamo da je svaki detalj iz tih okolnosti rezultat delovanja vidljivih i nevidljivih trenutnih i prošlih sila, odnosno faktora. Dakle, sve što se sada dešava i što postoji je rezultat nečega iz prošlosti. Kao što je naše telo rezultat neke aktivnosti naših roditelja (i tako ad infinitum u prošlost) tako su okolnosti u kojima živimo takođe rezultat nečega iz prošlosti. Svi cvetovi sadašnjosti niču iz semena prošlosti. Dakle, sami nismo mogli da utičemo na naše roditelje, ni kao deca, a da ne govorimo o periodu pre našeg začeća. Ali smo rezultat tog začeća. Potpuno smo izloženi i prepušteni pameti i gluposti naših roditelja. Moramo da budemo zadovoljni sa time što su nam dali, materijalno i mentalno. Mi smo samo logičan nastavak njihovih pluseva i minusa. Tu nemamo mogućnost izbora. Jedino nam preostaje da to kasnije pokušamo da promenimo vlasitim naporima, vlastitom voljom. Ako uopšte dođemo do faze da shvatimo da je nešto potrebno popravljati. A mesta za popravljanje uvek ima. Dakle, različiti roditelji daju različite predispozicije svojoj deci. Ne samo na nivou Malkuta nego na svim sefirotskim nivoima. Ali na nivou Malkuta je to najočitije. Na drugim sefirotskim nivoima se to obično ne vidi. Mada, ako pažljivo gledamo sa lakoćom uočavamo da li je neko glup, pametan, osetljiv, agresivan, lukav, esteta, egoista, benevolentan, itd.. To su pokazatelji viših sefirota i njihova prisutnost se u Malkutu očituje sa ekvivalentnim delovanjem. To je zato što viši sefiroti deluju kao kompjuterski program na telo, mašinu, da se ponaša u skladu sa tim programom.

Da li se uspinjanjem u više sfere Drveta Života smanjuje saldo karme koju je čovek nasledio ili koju ostavlja za sobom?

Naravno da se uspinjanjem na Drvetu Života smanjuje saldo karme i potomcima je lakše. Tim radom čovek prvo obavlja neobavljeni posao svojih predaka (čiji je logičan nastavak), zatim ispunjava svoje tekuće karmičke obaveze i samim tim ubrzava evoluciju (ne samo vlastitu). Time svojim potomcima, ako ih eventualno stvori, daruje neuporedivo bolje startne pozicije. Nisu iste startne pozicije sina zidara ili sina doktora nauka. Znanje je moć. A koliko su tek bolje pozicije sina prosvetljenog čoveka. Jer otac takvog deteta je obavio sve zaostale i nagomilane karmičke obaveze svih svojih predaka, kao i svoje vlastite. To je strahovit kapital. Ako startuje sa takvih pozicija, neće mu biti teško da uradi bilo šta u životu samo ako krene na vreme. Dete takvog čoveka startuje u život sa karmičke nule. Svi ostali startuju iz minusa, zato moramo da ubrzano da se penjemo po Drvetu Života.

Naše telo i okolnosti u kojima živimo su rezultat (rada iz) prošlosti, materijalno i mentalno. Da li se isto to može reći i za ceo narod? Kako da narod evolutivno brže napreduje?

Sve ovo što sam rekao u potpunosti važi i za narod, s tom razlikom što je pojedinac mikrokosmos, a narod makrokosmos. Pojedinac je mikrokosmos i samim time je pokretljiviji, lako mu je da menja mesto boravka i time sebi obezbeđuje lakše uslove u kojima će odrađivati svoje karmičke obaveze, po kabalističkom ili nekom drugom sistemu. Ali čak i kada promeni mesto boravka, on i dalje u izvesnoj meri nastavlja da plaća cenu svog porekla, bilo nacionalnog, bili porodičnog (vezu sa svojim korenima, što je samo jedna od komponenti karme). Narod je statičan i vezan za izvesnu teritoriju (vlastito tlo!). Današnje okolnosti (u najširem smislu) u kojima žive narodi predstavljaju rezultat aktivnosti tih naroda u istoriji. Na primer, današnji prosečni Englez ima velike koristi od Henrija VIII, kao i od Šekspira, čak i kada jedva zna ko su oni! Napredak naroda se odvija preko rada i napretka pojedinca. Jedan izuzetan, prosvetljen čovek čini ogroman evolutivni korak ne samo za sebe nego i za ceo svoj narod, pa i šire. Njegov uticaj može da se oseti vekovima nakon njegove smrti.

Roditelji daju različite predispozicije svojoj deci, dakle od predaka zavisi sa kakvim saldom (karme) se startuje u životu, ali od čoveka samog zavisi koliko će taj saldo karme da preokrene u svoju korist i u korist svojih potomaka. Da li je moguće i suprotno, da se taj saldo (loše karme) poveća, tako da deca staruju iz još slabije pozicije nego njihovi roditelji?

Kao što je moguće za svoju decu smanjiti spisak obaveza koje moraju da obave tokom života i time im omogućiti dobre rezultate, isto tako je moguće i taj minus povećati, odnosno otežati im život. I uglavnom se to radi sa najboljim namerama. Roditelji znaju da unište život vlastitom detetu na bezbroj načina. Često zbog neznanja, zbog neodgovornosti, ponekad zbog egoizma, nedostatka ljubavi, nedostatka materijalnih sredstava, itd..

Možete li malo bolje da objasnite vezu između sefirota i delova duše? U čemu se razlikuju te dve podele?

Podela Drveta Života na sefirote je podela na deset jedinica koje su na neki način jednake i ravnopravne a ipak različite po svojim karakteristikama i kompetencijama, i one se mogu deliti prema gustini, nivou vibracija, itd. Podela na delove duše je podela Drveta Života na šest sastavnih delova, ali to je samo podela prema funkcijama koje obavljaju. Svih deset sefirota su konstantno međusobno prožeti i unutar njihovog međudejstva postoje različite saradnje i sadejstva sefirota. Funkcije nekih međusobno sličnih sefirota su srodne i međusobno povezane sve vreme, bez obzira na razlike među njima. Zbog te srodnosti oni deluju zajedno, istovremeno, nadopunjujuće. Delovi duše mogu da budu pojedini sefiroti ili grupacije sefirota. Na primer, delovanje ruaha je mnogo kompleksnije od delovanja Tifareta (koji je centar ruaha), zato jer je ruah sastavljen od šest sefirota.

Letimičnim pogledom u knjigu vidimo da je za praktičnu upotrebu kabale potrebna sposobnost koncentracije. Na koji način se to može vežbati, kako znamo kada smo dostigli tu sposobnost?

Koncentracija misli je aktivnost koja je potrebna u svim spiritualnim disciplinama, bez obzira sa kojeg geografskog područja i iz kojeg istorijskog perioda potiču. U istočnim tradicijama je kao potreba i kao pojam mnogo više izražena, naglašena i obrađena nego u zapadnim, ali je svuda jednako potrebna. Danas smo u prednosti da možemo da upotrebimo mnoge istočnjačke metode tih vežbi, kojih je ogromno u literaturi. U skoro svakoj knjizi o jogi je puno vežbi koncentracije. Bilo kojeg sistema vežbi da se prihvatite – istrajte u tome! Ali ako vam to ne odgovara nije teško improvizovati vežbe za sebe. Dovoljno je da smo uvek svesni sebe. To je mnogo grandioznije, zahtevnije i teže nego što zvuči. Na primer biti svestan svojega disanja. Ono se dešava konstantno, ceo život. Koliko smo ga svesni? Zatim, tu je kontrola tela. Koliko nesvesnih (i nepotrebnih) pokreta i radnji uradimo tokom dana? Ogromno! Počnimo sa kontrolom tela! Za početak biti nepomičan 5 minuta a zatim taj interval svakodnevno povećavati! Istovremeno vežbati kontrolu misli, biti svestan svojega disanja. Pazite, čitanje knjige ili studiranje, učenje, je srodno koncentraciji o kojoj govorimo ali to nije isto. Mnogi su sposobni da dva sata ili više neprekidno uče i veoma pažljivo čitaju ali nisu sposobni da deset minuta neprekidno budu svesni svakog svojega udaha i izdaha i da su celo vreme mentalno uz to disanje! A to je cilj!
Koncentrisan čovek je mirniji, rasejan je nemiran. Koncentrisanom je percepcija izoštrenija, više toga registruje. Rasejanom puno toga promakne. Koncentrisan je uvek svestan ko je on sam, gde se nalazi i zašto je tamo gde se nalazi. Čak i automatski prepoznaje okolnosti, koje siline univerzuma vladaju tom lokacijom na osnovu prisutnosti materijalnih predstavnika. Koncentracija nije uvek što i proširena pažnja, proširena percepcija, mada je blizu toga. To je neuznemirenost i samim time veća kontrola i sebe i okolnosti. Koncentrisan čovek lakše, bolje i brže upotrebljava svoju bazu podataka, lakše i brže donosi odluke, ima oštriji mač selekcije ljudi, događaja, stvari. To su neki od pokazatelja napretka u tim vežbama. Koncentrisan um je bistra voda, rasejan je mutna voda. Koncentrisan um je mirna voda sa ravnom površinom kao ogledalo, rasejan um je uzburkana voda sa puno senki.
Još ovo. Ne smemo da pomešamo neke pojmove. Koncentrisan može da bude i glup i pametan. Koncentracija nije niti inteligencija niti znanje, niti mudrost niti obrazovanost niti intuicija. Ali sve to se lakše dostiže sa koncentrisanim umom. Koncentrisanost je stanje uma, stanje onoga čime raspolažemo, stanje onoga uma kojega čovek ima bez obzira na sadržinu tog uma. Vežbanje koncentracije je poboljšavanje kvaliteta tog uma a ne učenje. To je osposobljavanje uma za bolje učenje i još mnoge druge aktivnosti.

Iz dosadašnjeg izlaganja stiče se utisak da se kabala može primeniti na dve ravni postojanja – u cilju boljeg funkcionisanja na fizičkom planu, poslu, ljubavi, itd., sa jedne i kao metod ulaženja na suptilne ravni postojanja i osnov transcendentalne magije sa druge strane. Da li možete da nam ispričate nešto o ličnim iskustvima u primeni Kabale?

Samo da čovek počne da čeprka po sebi to se već odražava na mnoge, u početku jedva primetne načine. Svakodnevni život u kojem se uvažavaju principi kabale se ne razlikuje bistveno od uobičajenog svakodnevnog života. To su male nijanse. Svi bi želeli da im se dosadni život preobrazi u život čarobnjaka iz bajki. Toga nema. Razlika je samo u dubljoj svesnosti okolnosti. Svaki problem treba shvatiti kao neku disharmoniju na nekom nivou, bilo da se ona pokaže na Malkutu ili ne. Svaka bolest je svađa bogova unutar čoveka. Treba samo identifikovati nivo, identifikovati koji akteri su odlučujući u dotičnom problemu i onda raditi sa njima. A to identifikovanje se dostiže pomoću kabalističkih korespondencija. Svaka divinacija temelji na tome. Sam veoma često koristim Tarot. Divinacija je otkrivanje nevidljive pozadine, nevidljivih pokretača vidljivog događanja. To je kao špijuniranje budućnosti ili špijuniranje u nešto skriveno koje bog ne želi (prerano) da otkrije, zato mnogi zabranjuju divinacije. Više puta sam tokom života bio suočen sa problemima kada mi je bila potrebna pomoć nekih bogova. To sam rešio uspešnim invokacijama. Neka svoja predubeđenja sam razrešio samoanalizom pomoću kabale, itd.. Samo, uvek je potreban rad. Čarobni štapić je moguć, samo ako je u pozadini veliki rad. Tokom proteklih 20 godina sam izradio više talismana. Neki su delovali prosečno a neki izuzetno. Bez poznavanja kabalističkih korespondencija ne bih bio uspešan u tome.

Čime te je privukla kabala?

Tokom života sam se sreo sa mnogim različitim pristupima duhovnom razvoju i samorazvoju. Tradicije kao što su na primer joga, zen, sufizam, šamanizam ili astrologija su mi nekako izgledale nedorečene, nešto im je nedostajalo. Od svih njih kabala je bila nekako najviše naučna i analitična. Ponudila mi je najpreciznije i najviše zadovoljavajuće odgovore na pitanja koja su me zanimala. Nudi mogućnost precizne spoznaje strukture čoveka i daje najpotpuniju sliku kako se čovek kao mikrokosmos usklađuje sa makrokosmosom. Povrh svega daje prostor za istraživanje i nadgradnju. Zato smatram da je kabala na neki način ne samo duhovni put nego i nauka budućnosti.

Na koji način si dolazio do tih svojih saznanja koja si naveo u knjizi?

Osim upoznavanja sa teoretskim znanjima, dakle samo preko literature, glavnina znanja je došla kao rezultat rada na sebi, samoanalizom, samoposmatranjem, samoupoznavanjem. A to ne ide drugačije nego svakodnevnim vežbanjem. Moram da naglasim da je u kabali ogromno teoretskog znanja koja treba apsorbovati, ali prakse su mnogo važnije. Teoretsko znanje se dobija čitanjem literature u nekoliko jezika (zavisi šta je dostupno) ili kroz razgovore sa drugim ljudima (zašto ih je tako malo?!) a nakon toga slede praktične vežbe na sebi u samoći.

Kako bi predstavio šta sadržaj knjige?

Kabala je veoma široka, nauka svih nauka, neka vrsta sinergije i nemoguće je napisati knjigu koja bi sadržavala sve njene aspekte. Osim u uvodu, koji je opšteg tipa, usmerio sam se na analizu deset sefirota odnosno deset nivoa ljudske svesti. U dva poglavlja sam naveo praktičan primer priziva sefirota. Suština knjige je analiza tih deset nivoa svesti, a posebno nižih sedam nivoa. To je neka vrsta raščlanjivanja čovekovog uma i pokušaj korekcije istog. Bavim se pitanjima šta je svest, šta je um kao njen uži deo, koji su 'jači' delovi uma, karakteristike koje smo manje-više nasledili, a koje moramo tokom života prvo da spoznamo i tek onda da se sa njima suočimo.

Da li je knjiga primerna i za početnike?

Naravno, ako su dovoljno ozbiljni, mada nisam knjigu pisao za njih. Možda će im usput biti potrebno neko dodatno gradivo, ali opet ne previše jer sam u uvodu naveo sve suštinski važno.

Šta novo i drugačije nudite u knjizi?

Ključna stvar je već pomenuta analiza deset nivoa svesti kao i pristup toj analizi koji je naučno-psihološki. Na primer, ako neko dugo i često sanja vukove to znači da je neki zastoj na njegovoj sefiri Jesod, za koju znamo da joj je jedan od pojavnih oblika i vampirizam, kojega povezujemo sa vukovima. Sličan pristup je kod svih sefirota. Ako imamo neke pokazatelje da neki nivo svesti 'ne radi' kako bi trebalo, znači da je potreban rad na tom nivou. Radi se o procesu samoproučavanja i nadgradnje. Nije dovoljno samo meditirati o karakteristikama svake sefire ili ih znati napamet, mada i to pomaže.

Kako bi kabalu predstavili laiku koji prvi put čuje za nju?

Kao što sam već rekao, to je nauka svih nauka, veoma širok pojam. Radi se o međusobnom nadopunjavanju sveg znanja koje nam je na raspolaganju. Dostići ga i nadgraditi ga je moguće sa četiri osnovne discipline, a to su nauka, filozofija, religija i umetnost. Kabala je nekako skup svega toga. Postoji barem pedesetak definicija kabale a koje su sve tačne ali nijedna nije savršena. Možemo reći da je kabala način i sredstvo dubinske analize i objašnjenja Starog zaveta, ili to je matematika slova, sistem analize ljudske svesti, način samospoznaje i traženja svog smisla, dobar način 'seciranja' homo sapiensa, itd., itd.. Jedna od definicija kabale, koja mi je blizu, govori da je to sistem koji nudi celokupno objašnjenje čoveka kao mikrokosmosa unutar makrokosmosa i međusobne korespondencije u toj povezanosti. Sve što postoji u makrokosmosu je takođe prisutno i u mikrokosmosu, čoveku. Taj odnos nije fiksan već se menja konstantno. Te veze su nekada jače nekada slabije. Univerzum se menja svake sekunde isto kao i ćelije organizma.

Ipak, tradicionalni temelj kabale je analiza svetih tekstova?

Naravno, pre svega Tore, jer bez poznavanja kabale uopšte nije moguće razumeti njen pravi smisao. Reč Tora znači zakon, a i danas su potrebna mnoga objašnjenja raznih zakona u pravu. Postoji pet ili šest knjiga bez kojih je besmisleno govoriti o tumačenju Tore. Najviše sam se držao njige Sefet Jecirah koja je jedna od bez kojih se ne može. Sveti alfabet je abeceda koju moraš poznavati ako hoćeš da budeš pismen, ali tekst moraš sam da sastaviš spajanjem njenih delova. Ako hoćeš nešto da znaš o kabali moraš da budeš upoznat sa tim svetim tekstovima, moraš da znaš šta sadrže. Ali to nije dovoljno, možeš da ih znaš i napamet pa da ipak ništa ne znaš o kabali. Dublje razumevanje ne dolazi sa knjigama već sa praktičnim vežbama, a kao vrhunac toga su prizivi raznih entiteta, Elemenata, planeta, zodijačkih znakova i kao vrhunac - prizivi sefirota.

Stigli smo do sefirota koji su pojedinačni nivoi svesti. Šta su to u stvari?

Sefiroti su suma, rezultat, specifična tvorevina sačinjena od 22 osnovne sile univerzuma posmatrano sa pozicije naše planete. To su 12 zodijačkih znakova, sedam planeta i četiri kabalistička Elementa (Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja). Umesto do broja 23 dolazimo do broja 22 jer se planeta Saturn i Element Zemlja do neke mere preklapaju. Rezultat međusobnog prožimanja i preplitanja svake od tih 22 jedinice sa svakom drugom je deset nivoa svesti, odnosno deset sefirota. Ako su osnovni elementi cigle, sefiroti su različiti spratovi kuće koja je sagrađena od njih. Zanimljivo je da su 'cigle' i pored svoje različitosti nekako ravnopravne, a odnos među 'spratovima' je hijerarhijski. Ako hoćemo da upoznamo sebe, 'spratove', potrebno je barem u izvesnoj meri poznavati i 'cigle'.

Šta to znači kada kažemo da je sefira nivo svesti?

Već činjenica da moramo da jedemo je znak jednog nivoa svesti. To da noću sanjamo snove je znak druge, to da smo kreativni ili žedni znanja i sposobni da računamo je znak prisutnosti treće. Oduševljenje lepotom, poštovanje pravnog poretka, sklonost ka urednosti, itd, sve su to izrazi pojedinačnih nivoa. Međusobno su veoma ispreplitani i zato ih je teško rasčlaniti. Te komponente su neprestano prisutne u nama mada se sve ne pokazuju u jednakom intenzitetu. To zavisi od konstrukcije i raspoređenosti tih osnovnih sastavnih delova kojih ima 22. Različit raspored i intenzitet prisutnosti tih sastavnih delova daju snagu nekom nivou svesti, sefiri, i obratno. Kod strogih ljudi, koji vole red, ili kod pravnika, naglašena je sefira Geburah. Kod onih koji vole decu je naglašena sefira Jesod. To da su ti nivoi prisutni i da deluju kao motiv za određenu aktivnost ili određeni način ponašanja još ne znači da smo ih savladali. Ako hoćemo da ih savladamo moramo prvo da ustanovimo koliko su jake i na kakav način se manifestuju. Da ih prepoznamo u svojem ponašanju, razmišljanju.

Koji faktori određuju snagu sefirota i odnos među njima u čoveku?

Svi smo rezultat oca i majke, od njih nasleđujemo mnogo predispozicija, tu je zatim konstelacija planeta u momentu rođenja što se vidi na astro-karti koja grafički predstavlja ta 22 osnovna entiteta. Zatim, oblikuje nas okolina u kojoj živimo. Sve su to spoljašnji uzroci (mada su neki u nama), a vremenom se pojavljuje i faktor slobodne volje sa kojim u izvesnoj meri (ili u punoj meri) možemo da menjamo ostale faktore.

Kako bi najkraće opisali sefiru Tifaret?

U svim knjigama ova sefira je opisana kao ključna, kao težište i središte celog sistema. Nalazi se na tačno pola puta između najviše (ketera) i najniže (Malkuta) sefire. Tu sefiru povezujemo sa egom, sa jastvom, samosvešću, itd.. Involutivno gledano taj nivo svesti je uslov za nastanak čovekove svesti, uma, odnosno tek na tom nivou možemo govoriti o svesti ljudskog bića. Inicijacijski (evolutivno) gledano, to je prva sefira u kojoj se anuliraju sve napetosti u čoveku, sve razlike potencijala koje čoveka vuku u razne smerove. Kada se dostigne taj nivo, tada se može reći da je čovek osvestio sebe, 'otvorio oči', spoznao ko je u stvari on sam. Tek tada te 22 komponente u čoveku uspostave neku ravnotežu, harmoniju, u čoveku samom kao i u odnosu na makrokosmos. U takvom stanju imamo osećaj da smo u središtu i da smo usklađeni sa svime oko sebe. Ta ravnoteža je neka vrsta ravnodušnosti koju zrače svi prosvetljeni ljudi. Mada ja upotrebljavam izraz indiferentnost jer je mnogo sveobuhvatniji ali i precizniji, više naučni. To stanje nije trajno, potrebno ga je održavati jer se okolnosti konstantno menjaju i različiti uticaji mogu da ga izbace iz te univerzalne ravnoteže. Nužno je potrebna elastičnost ili bolje rečeno 'sposobnost krmarenja svojom lađom' jer to je preduslov kretanja, a to je evolucija. Statika nije moguća i dešava se da je to stanje sastavljeno od uspostavljanja i rušenja i ponovnog uspostavljanja ravnoteže (na višem nivou) i tako ad infinitum. To je nužnost evolucije.

Kako se to stanje pokazuje u svakodnevnom životu?

To stanje svesti se ponekad spontano pojavi - u kratkim trenucima kada nam izgleda da je sve u životu na mestu, sve je potaman, sve je u najboljem redu. Taj osećaj ne znači da smo taj nivo osvestili, savladali ili da ga imamo pod kontrolom, zato tako kratko traje. Kada do tog nivoa dođemo svesnim naporom, radom, napravili smo ogroman evolutivni korak, možemo ga produžiti svesnim održavanjem, plus stvorili smo uslove za novi korak ka sledećem nivou svesti. Ravnodušnost, nemotivisanost i slični termini su nepopularni i neprimerni za ovo stanje svesti mada je svega toga po malo. Ipak osnovno je da je stanje svesti Tifareta veoma aktivno stanje, to nije apatičnost, opijenost blaženstvom ili nečim drugim, mada sve to može biti prisutno. Indiferentnost je pravi termin. Do njega doći je veoma naporno, veliki je to rad, iscrpljujuća borba. Ovde moram da naglasim da je ovo samo jedno stanje, nikako konačni nivo. To jeste prvi nivo samadija, jeste prvi nivo prosvetljenja sa svim veličanstvenostima koje tu spadaju, ali je još veliki put pred nama. Mnogi ljudi tokom istorije su dostigli ovaj nivo i pomislili da je to kraj svega. Mnogi od takvih su stvorili magijske redove ili mini religije, pokrete, itd, tumačeći univerzum sa tog nivoa kao konačnu istinu. To je pogrešno.

Kako da prizovemo sefirote?

Prvo treba da znamo šta treba da prizivamo, šta nam nedostaje ili gde imamo problem. Priziva ima puno. Za početak je najbolje poznavati i upotrebiti mitologiju i božanstva povezana sa 22 osnovne sile univerzuma. Sve one imaju svoje materijalne predstavnike a preko tih predstavnika možemo da prizivamo sefirote. Ako na primer želimo da prizivamo šestu sefiru, Tifaret, možemo da se oslonimo i(li) obratimo na boga Apolona koji je njen najčistiji i najuzvišeniji simbol, ili na Sunce koje je jedan od materijalnih predstavnika broja 6 i te sefire. Naravno, tu je još mnogo drugih predstavnika. Sam priziv možemo izvesti na mnoge načibe. U knjizi sam naveo nekoliko šablona koje svako može da prilagodi svojim potrebama. Već i samo meditiranje o Suncu ili Apolonu je rad na sefiri Tifaret. Ko ima izvesno kabalističko znanje i poznaje sefiru koju priziva to može da uradi tako da napiše tekst u obliku molitve, litanije, eseja, monodrame, … Veneru je moguće prizvati tako što ćemo napisati ljubavno pismo ili gajiti cveće u vrtu ili na terasi. Samo da neko obuče crvenu majicu, već priziva nivo Geburaha, ali to je malog intenziteta i zato je bez efekta. Mnoge sefirote prizivamo ili aktiviramo i nesvesno svakodnevno. Ako neko redovito posećuje biblioteku i tamo čita, već time priziva i aktivira sefiru Hod. Ali to su sve pasivni prizivi, spontani prizivi i nisu jaki. Ritualni su mnogo jači.

Možete li na kratko da nam predstavite konstrukciju duše po kabali?

Za početak moramo znati da je duša jedna. Po shvatanju kabale postoji šest nivoa duše. Za nas su najzanimljiviji tri najniža dela duše. To su guf, nefeš i ruah. Najlakše ih možemo predstaviti kao kočiju, konja i kočijaša, ili kroz savremenije pojmove poput auto, benzin i šofer. Dakle, sredstvo, energija (pogon) i smisao (cilj). Kočija je guf, fizičko telo koje je samo po sebi gomila kostiju i mesa koja se nigde ne pomera bez nefeša, konja, energije, goriva. Tek kočijaš, um, ruah daje smer konju i kočiji. Životinje i biljke poseduju samo guf i nefeš (imaju zametke ruaha), a čovek se od njih razlikuje po tome da ima um, odnosno ruah, zahvaljujući kojemu se razvija, evoluira.

Otkrivanje ovoga sveta i njegovog poretka zadivljujuća je nauka. Otkrivanje svetlosti Stvoritelja u svetu kao stvarnosti nivoa i načina uticaja takodje je zadivljujuća nauka. Fizika na primer, koja predstavlja odredjenu vrstu znanja koje je od važnosti za odredjeni svet, jedinstvena je u svom polju i ne postoji nijedna druga nauka koja je sadržana u njoj.
Mudrost Kabale zasniva se na sveopštem znanju svih nivoa (nepokretnog, vegetativnog, animalnog (pokretnog), i ljudskog) i svih njihovih pojedinačnih manifestacija koje su obuhvaćene planom Više upravljačke sile, odnosno svega što je u skladu s njegovom svrhom. Prema tome, sve su nauke u svetu sadržane u mudrosti Kabale; ona ih izjednačava i usaglašava sa sobom.
Na primer, fizika, astronomija, i muzka sasvim precizno odgovaraju poretku svetova i Sefirot. To jest, sve nauke su uredjene shodno njihovim pojedinačnim vezama u Kabali, prema kojima joj nalikuju. Ovo upućuje na činjenicu da Kabala zavisi o svim naukama, dok sve one, zauzvrat, zavise od nje. Zato, napredak nauka zavisi o njihovoj povezanosti s Kabalom, u kojoj su, izvorno, sve one sadržane.

Nužnost učenja Kabale
Budući da Kabala govori o otkrovenju Višeg sveta, ne treba posebno isticati da ne postoji niti jedna druga nauka koja ima veću važnost za naše postojanje. Celokupno čovečanstvo razvija se postupno i počinje da shvata da, bez poznavanja sveobuhvatne upravljačke sile, neće moći preživeti.
Naučnici–Kabalisti nameravali su da stvore sistem dostignuća koji će biti prikladan našem vremenu, kada će čovečanstvo napokon shvatiti nužnost otkrovenja Božanske Više sile. Zbog toga su vekovima sve do današnjih dana ovu mudrost razvijali u tajnosti. Medjutim, Kabala je trebala biti skrivena samo tokom odredjenog vremena. Kao što „Knjiga Zohar“ kaže, „Mudrost Kabale biće otkrivena na kraju dana“. Svi će dostići sve više nivoe, svrhu svega stvorenoga i njihovog ponašanja u ovom svetu, koje je utisnuto od Višeg sveta.
Otkrovenje Božanske Više sile ne nastupa trenutno, već predstavlja proces postupnog dostizanja koje se zbiva tokom odredjenog vremena. Ovaj proces spiritualnog dostignuća sadrži nivoe, koji se nižu jedan iznad drugog, kao prečice na lestvama.
Protivnici Kabale mogu prigovoriti učenju ove mudrosti, ističući da je ona namenjena samo pojedincima koji su već dostigli odredjeni stupanj otkrovenja Više upravljačke sile. U tom slučaju, kakva nužnost i obaveza učenja ove mudrosti može postojati za većinu ljudi?
Medjutim, postoje akcije koje svi u ovom svetu trebaju sprovesti kako bi dostigli svrhu vlastitog postojanja. Budući da je otkrovenje Više sile moguće jedino prema stepenu jednakosti s njom, učenje Kabale treba biti praćeno s namerom dostizanja takvog stanja. Ako osoba ima ovakvu nameru, može otkriti Višu silu mnogo brže.
Ali, kako osoba u početku nema nameru da menja vlastita egoistička svojstva u altruistička, u sticanju čak i najmanje težnje prema toj jednakosti, potrebno joj je društvo koje može da podstiče takvu želju u njoj.
Prema tome, ovladavanje ovom mudrošću postiže se preko dva stupnja:
Otkrovenje Više sile;
Proučavanje i korišćenje Više sile.
Osoba prolazi kroz oba stadijuma učeći mudrost Kabale. Iz toga vidimo razliku izmedju Kabale i prirodnih nauka. Dok prirodne nauke dostižemo pomoću naših pet urodjenih čula, proučavanje mudrosti Kabale započinje dok još ne osećamo predmet našeg proučavanja. U procesu učenja, stičemo novo čulo, koje označava početak drugog stupnja našeg dosegnuća Višeg sveta i upravljačke sile, odnosno istinsku Kabalu. Prvi stupanj tek je priprema, kao što i svaka veština u ovom svetu zahteva prethodni trening.

Pravilan način učenja Kabale
Do nedavno, niti jedan naučnik-Kabalist nije bio u mogućnosti da oblikuje metod pomoću koga bi mase ljudi i svi narodi mogli učiti Kabalu. Jedino je poslednji kabalist dvadesetog veka Yehuda Ashlag (Baal HaSulam) u svojim delima mogao otkriti i objasniti prikladan put prema svrsi stvaranja. Ovaj se put naziva „Put Kabale“. Otkrivanje ovog puta nije zasluga Baal HaSulama, već posledica razvoja naše generacije i njene spremnosti za potpunom korekcijom.
Iako se druge nauke mogu koristiti radi boljeg objašnjenja kabalističkih predstava (jer su iste uključene u ovu mudrost), najprikladniji način proučavanja Kabale je pružanje znanja o Višem svetu prema korenu i granama, uzrocima i posledicama.
Prema tome, Baal HaSulam je prvi kabalist čija metoda omogućava ljudima razumevanje svih kabalističkih izvora.

Dosezanje mudrosti Kabale
Dosezanje Kabale moguće je na način:
Razumevanja proučavanog teksta. Ovo je slično istraživaču u našem svetu, koji treba da radi marljivo kako bi ga razumeo, iako ga vidi vlastitim očima u potpunosti.
Osećanje teksta. Osim informacija, tekst sadrži posebno svojstvo, koje omogućava postupan ulazak u osećaj Višeg sveta svakome ko taj tekst proučava, čak i bez razumevanja napisanoga.
Osećaj Višeg sveta doživljava se kao večnost, savršenstvo i sveznanje.
Autor: Rav Michael Laitman, prema članku Baal HaSulama