Kaži mi...
2 posters
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost
Strana 6 od 6
Strana 6 od 6 • 
1, 2, 3, 4, 5, 6
Kaži mi...
od Wedrana Uto Sep 22, 2009 8:10 pm
First topic message reminder :
Sećate li se :
"Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi kakvo
ime da ti dam..."
Neverovatne jednostavnosti ali duboko mudro izrečeni, napisani stihovi Zmaja i danas vas mogu naučiti da mudrost življenja je u sveiskonskoj ljubavi.
Dakle, "Kažite " ovde i sada stihom svojim ljubavlju namenjenu misao i čar!
Sećate li se :
"Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi kakvo
ime da ti dam..."
Neverovatne jednostavnosti ali duboko mudro izrečeni, napisani stihovi Zmaja i danas vas mogu naučiti da mudrost življenja je u sveiskonskoj ljubavi.
Dakle, "Kažite " ovde i sada stihom svojim ljubavlju namenjenu misao i čar!
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Okt 07, 2009 5:48 pm
TAMA
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Ivo Andric
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Ivo Andric
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Okt 07, 2009 5:49 pm
Boje
Ti si mi rekao
kako da dohvatim nebo
dok ljudi hodaju i gledaju
ja ponavljam Tvoje reči:
Pogledaj u nebo i videćeš
boje moje ljubavi
gotov je osmeh,
nema više sećanja
osećam da misle da sam luda
ali ja znam da ću gledajući nebo videti
boje Tvoje ljubavi
možda ću uzeti ludost
da me štiti
jer ove boje su toliko jake
da skoro ne verujem u njih.
Čudiš se strahu u mojim očima
kako da Ti obljasnim
da onaj ko dugo nije imao
boje ljubavi
ne može tako lako
da veruje u njihovo postojanje
i zato me drži čvrsto
i uli u mene veru da
su boje na nebu Tvoje
i da ih daješ meni u večnosti.
nep. autor
Ti si mi rekao
kako da dohvatim nebo
dok ljudi hodaju i gledaju
ja ponavljam Tvoje reči:
Pogledaj u nebo i videćeš
boje moje ljubavi
gotov je osmeh,
nema više sećanja
osećam da misle da sam luda
ali ja znam da ću gledajući nebo videti
boje Tvoje ljubavi
možda ću uzeti ludost
da me štiti
jer ove boje su toliko jake
da skoro ne verujem u njih.
Čudiš se strahu u mojim očima
kako da Ti obljasnim
da onaj ko dugo nije imao
boje ljubavi
ne može tako lako
da veruje u njihovo postojanje
i zato me drži čvrsto
i uli u mene veru da
su boje na nebu Tvoje
i da ih daješ meni u večnosti.
nep. autor
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 4:43 pm
AKO
Ako možeš ostat miran da prisebnost ne izda te,
Kad prisebnost drugi gube, još prebacit tebi žele;
Ako sebi još veruješ kad sumnjaju drugi na te,
Ali ipak da pomišljaš i na to što drugi vele;
Ako možeš dugo čekat`, a to da te ne zamara,
Na klevete protiv tebe klevetom ne odgovoriš,
Niti mržnja protiv tebe da u tebi mržnju stvara -
Pa da ipak ne izgleda da suviše mudro zboriš;
Ako možeš i da sanjaš, al` to da te ne razmeće;
Ako možeš da razmišljaš, al` da ti to nije meta,
Ako možeš da dočekaš i trijumfe i nesreće
I jednako da posmatraš te varljivce ovog sveta:
Ako možeš da podneseš da istinu reči tvoje
Izopače nevaljalci, pletuć zamke budalama,
I da gledaš iskvareno sve životno delo svoje
Pa da opet građu počneš isluženim alatkama;
Ako možeš da sakupiš tekovine svog imetka
Pa da sve to daš potezu jednom, tako,
Rizikuješ da izgubiš, pa da počneš sve s početka,
A ni reči da ne rekneš kako živet` nije lako;
Ako možeš srcu svome i živcima da narediš:
Da i pošto istroše se zadugo ti pomoć pruže;
Da u tebi ničeg nema, osim Volje da zapovediš -
Osim Volje koja kaže: „Izdržite samo duže!”
Ako možeš zborit s ruljom, ali ipak van nje biti,
I da šetaš s kraljevima, a da se ne pogospodiš;
Ako ni vrag ni prijatelj ne mogu te uvrediti;
Ako na te svak računa - ali ne da se s njim i srodiš -
Ako možeš da ispuniš neumoljiv minut koji
Pređenoga rastojanja, da dostojno kraj tebe mine -
Biće tvoja Zemlja cela i sve što na zemlji stoji
I još više: bićeš Čovek, dragi sine!
Ako možeš ostat miran da prisebnost ne izda te,
Kad prisebnost drugi gube, još prebacit tebi žele;
Ako sebi još veruješ kad sumnjaju drugi na te,
Ali ipak da pomišljaš i na to što drugi vele;
Ako možeš dugo čekat`, a to da te ne zamara,
Na klevete protiv tebe klevetom ne odgovoriš,
Niti mržnja protiv tebe da u tebi mržnju stvara -
Pa da ipak ne izgleda da suviše mudro zboriš;
Ako možeš i da sanjaš, al` to da te ne razmeće;
Ako možeš da razmišljaš, al` da ti to nije meta,
Ako možeš da dočekaš i trijumfe i nesreće
I jednako da posmatraš te varljivce ovog sveta:
Ako možeš da podneseš da istinu reči tvoje
Izopače nevaljalci, pletuć zamke budalama,
I da gledaš iskvareno sve životno delo svoje
Pa da opet građu počneš isluženim alatkama;
Ako možeš da sakupiš tekovine svog imetka
Pa da sve to daš potezu jednom, tako,
Rizikuješ da izgubiš, pa da počneš sve s početka,
A ni reči da ne rekneš kako živet` nije lako;
Ako možeš srcu svome i živcima da narediš:
Da i pošto istroše se zadugo ti pomoć pruže;
Da u tebi ničeg nema, osim Volje da zapovediš -
Osim Volje koja kaže: „Izdržite samo duže!”
Ako možeš zborit s ruljom, ali ipak van nje biti,
I da šetaš s kraljevima, a da se ne pogospodiš;
Ako ni vrag ni prijatelj ne mogu te uvrediti;
Ako na te svak računa - ali ne da se s njim i srodiš -
Ako možeš da ispuniš neumoljiv minut koji
Pređenoga rastojanja, da dostojno kraj tebe mine -
Biće tvoja Zemlja cela i sve što na zemlji stoji
I još više: bićeš Čovek, dragi sine!
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 4:45 pm
Fridrih Šiler: PODELA ZEMLJE
Dajem vam zemlju u vašu baštinu –
Ljudima je s neba viknuo Zevs bog.
Poklanjam vam je u večnu svojinu
Samo do dela nek` svak dođe svog!
I tad požuri sve što ruke ima,
Staro i mlado na svoj pođe rad.
Ratar potrča poljskim plodovima,
A po šumama ode lutat lovac mlad...
Trgovac svoje napuni magaze,
Pop uze vino, kao deo svoj;
Kralj pozatvara mostove i staze
I reče: Od svega desetak je moj!
No, dockan – pošto ljudi sve uzeše,
Iz daljina pesnik dođe iznebuha tad,
Ali za njega ničeg već ne beše,
Jer sve je gazdu svog imalo sad.
Vaj! Zar svog vernog zaboravi sina?
Te da na zemlji ničeg nema on?
Odjeknu vapaj do božjih visina...
I pade tako pred Jupitrov tron.
Ako su snovi svetski te zaneli
- Zevs reče - ništa ja kriv nisam tom –
Gde beše onda kad delila se zemlja?
Ja - reče pesnik - bejah na nebu tvom.
Gledao sam svetlost koju daješ sobom,
Slušao sam sfera i nebesa poj.
Oprosti duhu što, ozaren tobom,
Izgubi zemlju i udeo na njoj.
Šta ćeš - Zevs reče - svak ima svoj deo.
Podela zemlje već svršena je stvar.
No, ako sa mnom živeti bi hteo
Evo ti nebo i nebesa čar!
Dajem vam zemlju u vašu baštinu –
Ljudima je s neba viknuo Zevs bog.
Poklanjam vam je u večnu svojinu
Samo do dela nek` svak dođe svog!
I tad požuri sve što ruke ima,
Staro i mlado na svoj pođe rad.
Ratar potrča poljskim plodovima,
A po šumama ode lutat lovac mlad...
Trgovac svoje napuni magaze,
Pop uze vino, kao deo svoj;
Kralj pozatvara mostove i staze
I reče: Od svega desetak je moj!
No, dockan – pošto ljudi sve uzeše,
Iz daljina pesnik dođe iznebuha tad,
Ali za njega ničeg već ne beše,
Jer sve je gazdu svog imalo sad.
Vaj! Zar svog vernog zaboravi sina?
Te da na zemlji ničeg nema on?
Odjeknu vapaj do božjih visina...
I pade tako pred Jupitrov tron.
Ako su snovi svetski te zaneli
- Zevs reče - ništa ja kriv nisam tom –
Gde beše onda kad delila se zemlja?
Ja - reče pesnik - bejah na nebu tvom.
Gledao sam svetlost koju daješ sobom,
Slušao sam sfera i nebesa poj.
Oprosti duhu što, ozaren tobom,
Izgubi zemlju i udeo na njoj.
Šta ćeš - Zevs reče - svak ima svoj deo.
Podela zemlje već svršena je stvar.
No, ako sa mnom živeti bi hteo
Evo ti nebo i nebesa čar!
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 4:47 pm
Rabindranat Tagore – Gradinar
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 4:48 pm
Rabindranat Tagore - 65
Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti, svirepa vladarko, moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?
Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.
Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti, svirepa vladarko, moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?
Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 6:23 pm
PODELA ZEMLJE
Dajem vam zemlju u vašu baštinu –
Ljudima je s neba viknuo Zevs bog.
Poklanjam vam je u večnu svojinu
Samo do dela nek` svak dođe svog!
I tad požuri sve što ruke ima,
Staro i mlado na svoj pođe rad.
Ratar potrča poljskim plodovima,
A po šumama ode lutat lovac mlad...
Trgovac svoje napuni magaze,
Pop uze vino, kao deo svoj;
Kralj pozatvara mostove i staze
I reče: Od svega desetak je moj!
No, dockan – pošto ljudi sve uzeše,
Iz daljina pesnik dođe iznebuha tad,
Ali za njega ničeg već ne beše,
Jer sve je gazdu svog imalo sad.
Vaj! Zar svog vernog zaboravi sina?
Te da na zemlji ničeg nema on?
Odjeknu vapaj do božjih visina...
I pade tako pred Jupitrov tron.
Ako su snovi svetski te zaneli
- Zevs reče - ništa ja kriv nisam tom –
Gde beše onda kad delila se zemlja?
Ja - reče pesnik - bejah na nebu tvom.
Gledao sam svetlost koju daješ sobom,
Slušao sam sfera i nebesa poj.
Oprosti duhu što, ozaren tobom,
Izgubi zemlju i udeo na njoj.
Šta ćeš - Zevs reče - svak ima svoj deo.
Podela zemlje već svršena je stvar.
No, ako sa mnom živeti bi hteo
Evo ti nebo i nebesa čar!
Fridrih Šiler
Dajem vam zemlju u vašu baštinu –
Ljudima je s neba viknuo Zevs bog.
Poklanjam vam je u večnu svojinu
Samo do dela nek` svak dođe svog!
I tad požuri sve što ruke ima,
Staro i mlado na svoj pođe rad.
Ratar potrča poljskim plodovima,
A po šumama ode lutat lovac mlad...
Trgovac svoje napuni magaze,
Pop uze vino, kao deo svoj;
Kralj pozatvara mostove i staze
I reče: Od svega desetak je moj!
No, dockan – pošto ljudi sve uzeše,
Iz daljina pesnik dođe iznebuha tad,
Ali za njega ničeg već ne beše,
Jer sve je gazdu svog imalo sad.
Vaj! Zar svog vernog zaboravi sina?
Te da na zemlji ničeg nema on?
Odjeknu vapaj do božjih visina...
I pade tako pred Jupitrov tron.
Ako su snovi svetski te zaneli
- Zevs reče - ništa ja kriv nisam tom –
Gde beše onda kad delila se zemlja?
Ja - reče pesnik - bejah na nebu tvom.
Gledao sam svetlost koju daješ sobom,
Slušao sam sfera i nebesa poj.
Oprosti duhu što, ozaren tobom,
Izgubi zemlju i udeo na njoj.
Šta ćeš - Zevs reče - svak ima svoj deo.
Podela zemlje već svršena je stvar.
No, ako sa mnom živeti bi hteo
Evo ti nebo i nebesa čar!
Fridrih Šiler
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 6:25 pm
Mihail Jurjevič Ljermontov: PROROK
Otkako mi je vječni sudac
Sveznanje dao svog proroka,
U očima ja ljudi čitam
Stranice zlobe i poroka.
I objavljivat ljubav stadoh,
Nauk pravi Istine same,
Al` tad su stali bližnji moji
Kamenje besno bacat na me.
I pepelom tad posuh glavu,
Iz grada bežah ja k`o skitnica,
U pustinji otada živim
Na hrani Božjoj, kao ptica.
Čuvajuć zavet iskonskoga
Tu sva me bića slušat znaju,
I same zvezde slušaju me,
Dok radosno trepereć sjaju.
A kada opet užurbano
Ja probijem se bučnim gradom,
Starci uz osmeh samoljublja
Potomstvu zbore svome mladom:
„Gledajte: to je primer za vas!
On ohol beše, ne hte s nama,
Budala, htede uvjerit nas
Da Bog mu zbori na usnama!
Gledajte, deco, sad na njega:
Kako je tužan, glednite ga!
I bled i slab i go i bedan,
I kako svaki prezire ga!”
Preveo: Grigor Vitez
Otkako mi je vječni sudac
Sveznanje dao svog proroka,
U očima ja ljudi čitam
Stranice zlobe i poroka.
I objavljivat ljubav stadoh,
Nauk pravi Istine same,
Al` tad su stali bližnji moji
Kamenje besno bacat na me.
I pepelom tad posuh glavu,
Iz grada bežah ja k`o skitnica,
U pustinji otada živim
Na hrani Božjoj, kao ptica.
Čuvajuć zavet iskonskoga
Tu sva me bića slušat znaju,
I same zvezde slušaju me,
Dok radosno trepereć sjaju.
A kada opet užurbano
Ja probijem se bučnim gradom,
Starci uz osmeh samoljublja
Potomstvu zbore svome mladom:
„Gledajte: to je primer za vas!
On ohol beše, ne hte s nama,
Budala, htede uvjerit nas
Da Bog mu zbori na usnama!
Gledajte, deco, sad na njega:
Kako je tužan, glednite ga!
I bled i slab i go i bedan,
I kako svaki prezire ga!”
Preveo: Grigor Vitez
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 6:28 pm
SENTIMENTALNI RAZGOVOR
U starome parku, usamljenom, lednom,
Dve senke se srele u trenutku jednom.
Oči su im mrtve, govore sve tiše:
Ta ni reči njihove ne čuju se više.
Dve seni, po mraku, u parku se srele
Pa rečima prošlost oživet bi htele:
- Sećaš li se onih divnih uspomena?
- A što da se sećam tih prošlih vremena!
- Da li tvoje srce još za mene bije?
I da li je u tvom snu još moj lik?
- Nije!
- Ah, ti divni dani! Ljubavno čeznuće,
Pa susreti, poljupci...
- Moguće.
- Pa velike nade! Nebo uvek zračno...
- Nade su otišle, sad je nebo mračno!
Tako koračaše sred noćne tišine.
I samo je noć čula razgovore njine.
Pol Verlen
U starome parku, usamljenom, lednom,
Dve senke se srele u trenutku jednom.
Oči su im mrtve, govore sve tiše:
Ta ni reči njihove ne čuju se više.
Dve seni, po mraku, u parku se srele
Pa rečima prošlost oživet bi htele:
- Sećaš li se onih divnih uspomena?
- A što da se sećam tih prošlih vremena!
- Da li tvoje srce još za mene bije?
I da li je u tvom snu još moj lik?
- Nije!
- Ah, ti divni dani! Ljubavno čeznuće,
Pa susreti, poljupci...
- Moguće.
- Pa velike nade! Nebo uvek zračno...
- Nade su otišle, sad je nebo mračno!
Tako koračaše sred noćne tišine.
I samo je noć čula razgovore njine.
Pol Verlen
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Sre Dec 16, 2009 6:30 pm
GAUDEAMUS!
Radujte se, drugovi,
dok mladost krasi vas!
Posle vesele mladosti
I posle teške starosti
Zemlja skriće nas!
Život je ovaj kratak,
Skoro će i svršen biti!
Jer kosa smrti kosi
I svakog od nas nosi...
Od nje se ne možeš skriti!
Gde li su naši preci,
Ta ko bi to mogao reć`?
Penjimo se k bogovima!
Siđimo k pokojnima -
Gde behu oni već.
Neka živi akademija!
I profesori svi!
Neka živi svaki koji
Članom se našim broji!
Nek` mladost krasi njih!
Nek` žive sve devojke!
Slatke djeve te!
Nek` žive i sve žene
Vrednoćom uzvišene -
Ljupke i mile sve!
Živela i država
I koji vlada njom!
Živeli i svi građani
Ljubavlju povezani!
Živeo sav naš dom!
Pa neka propadne tuga!
I taj što mrzi nas,
I nek propadne taki
Protivnik đaka svaki,
I on i njegov glas!
Kristijan Vilhelm Kindleben
Radujte se, drugovi,
dok mladost krasi vas!
Posle vesele mladosti
I posle teške starosti
Zemlja skriće nas!
Život je ovaj kratak,
Skoro će i svršen biti!
Jer kosa smrti kosi
I svakog od nas nosi...
Od nje se ne možeš skriti!
Gde li su naši preci,
Ta ko bi to mogao reć`?
Penjimo se k bogovima!
Siđimo k pokojnima -
Gde behu oni već.
Neka živi akademija!
I profesori svi!
Neka živi svaki koji
Članom se našim broji!
Nek` mladost krasi njih!
Nek` žive sve devojke!
Slatke djeve te!
Nek` žive i sve žene
Vrednoćom uzvišene -
Ljupke i mile sve!
Živela i država
I koji vlada njom!
Živeli i svi građani
Ljubavlju povezani!
Živeo sav naš dom!
Pa neka propadne tuga!
I taj što mrzi nas,
I nek propadne taki
Protivnik đaka svaki,
I on i njegov glas!
Kristijan Vilhelm Kindleben
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Ned Dec 27, 2009 10:15 pm
Priča - Milos Crnjanski
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Ned Dec 27, 2009 10:17 pm
Slap - Dobriša Cesarić
Slap
Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.
Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.
Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama
Povratak
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići
Slap
Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.
Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.
Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama
Povratak
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Ned Dec 27, 2009 10:18 pm
Ne bira se ljubav - Pero Zubac
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Ned Dec 27, 2009 10:20 pm
Volio sam Vas - Aleksandar Sergejevič Puškin
Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.
Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.
Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.
Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Kaži mi...
od Wedrana Ned Dec 27, 2009 10:22 pm
Bezimena - Luis Aragon
Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.
Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Strana 6 od 6 • 1, 2, 3, 4, 5, 6
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost
Strana 6 od 6
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|