Pravila crkvenog posta – Božićni post

Pravila crkvenog posta – Božićni post


Počinje Božićni post. Za sve one koji će postiti ili žele da počnu sa postom, dajemo pravila crkvenog posta.

Post kao generalno uzdržavanje od količine i vrste hrane u pravoslavlju ima i dodatni element, a to je uzdržavanje od loših misli i dela. Samo uzdržavanje od hrane pomaže mentalnu, emotivnu i misaonu mirnoću. Posteći u kontinuitetu, čovek stiče smirenost i mirnoću, čisti svoje telo od nagomilanih zaliha hrane, isceljuje ga od otrova i revitalizuje imunitet.

Mnogo je pak važnije da se postom regeneriše vaše emotivno i misaono stanje, koje je savremenim životom i stalnim pritiscima, strahovima i psihozama napadnuto od strane društva, medija, vaših ličnih očekivanja i strasti koje su vas obuzimale. U tiom smislu je potrebno uz post redovno se i moliti i činiti dobra dela milosrdja, opraštanja i pomirenja.

Pre početka posta savetujte se sa vašim duhovnikom oko mogućeg razrešenja posta ako imate zdravstvenih ili drugih problema.

. . .

BOŽIĆNI POST

У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води“. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“.

Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.

. . .

ПРАВИЛА ЦРКВЕНОГ ПОСТА

Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље.

Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже Свети Јован Златоусти:
„Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ.

Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње „.

.
На питање: која је мера поста? – Св. Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важи за све – потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести подједно правило за све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља (духовника) да у томе врши паметне измене.

Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела, том истом храном војевати против тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ову која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела“.

Света Црква је још од апостолских времена установила ове постове, и правила за пост:

1) Опште постове обавезне за све Хришћане. То су: Васкршњи пост, Апостолски,
Богородичин и Божићни пост, затим среда и петак преко целе године, Воздвижење Часног Крста, Усековање и навечерје Богојављења (Крстовдан).

2) Месни (помесни) пост установљен на појединим местима поводом какве несреће, поплаве, болести и сл.

3) Посебан пост по нарочитом обичају или по налогу духовника.

.
Васкршњи пост.

Овај пост се још зове Света Четрдесетница или Часни пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне Седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа. У току овог поста не једемо месо, сир, јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Рибу пак једемо само на Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести падну пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на зејтин и вино (Типик, 32 гл.).

.
Апостолски пост

Овај пост се зове се још и Петровски, Петро-павловски пост. У овом посту 3 дана (понедељак, среда и петак) не једе се уље и не пије вино. У уторак и четвртак се не једе риба, али се употребљава уље и вино. У суботу и недељу разрешени су риба, уље и вино.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик, гл. 33).

.
Богородични пост

Зове се још и Успенски или Госпојински. По строгости овај пост долази одмах иза Ускршњег. А риба се једе само на Преображење (Типик, гл. 33).

.
Божићни пост

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана. По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости у понедељак, среду и петак. Уторком и четвртком разрешава се зејтин и вино, а суботом и недељом и риба. На Ваведење увек се разрешава риба.

Од 20. до 24. децембра пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Nајстрожи пост је 24. децембра, уочи Божића, на бадњи дан (Типик, 14. новембра).

Primedba Redakcije: U nekim delovima Vojvodine postoji praksa da se Božićni post otpočne na vodi prve nedelje, da se zatim ode na pričešće, pa uobičajeno nastavi sa postom. Ne znamo da li je to kanonsko pravilo, mada je strože pravilo od uobičajenog.



.
Пост средом и петком

Среду и петак током године треба постити углавном без зејтина, уколико није разрешено друкчије.

На празник Воздвиженија Часног Крста (14. септембра) разрешава се на зејтин и вино.На Крстовдан (5. јануара) најстрожи пост; једе се једном дневно, без зејтина и разуме се, без вина; ко може тога дана, не једе ништа, на празник Усековања главе Св. Јована Крститеља обавезан је пост.

Разрешења од поста на Господње и Богородичине празнике када падну у постан дан Благовести ако падну пре Цвети разрешава се на уље, вино, рибу; ако падну у време Страсне седмице – само на уље; ако падну на Велики Петак на уље, вино.

Богојављење за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.

Божић за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.

Ваведење, Велика Госпојина, Мала Госпојина, Преображење и Сретење када падну у постан дан (средом или петком) разрешава се на уље, вино, рибу.

.

Трапаве седмице

Пост је разрешен средом и петком:

1) Од Божића до Крстовдана (25. децембра до 5. јануара) за монахе: сир, јаја; за мирјане и месо.

2) Иза Недеље митра и фарисеја, за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.

3) Сиропусна недеља, за све: само сир и јаја.

4) Светла недеља (по Васкрсу) за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.

5) Недеља после Духова за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.

.
Разрешења од поста на празнике Светитеља када падну у постан дан

.
Јануар
7.1. Сабор Св. Јована Крститеља: уље, вино;
11.1. Св. Теодосије Велики: уље, вино;
14.1. Св. Сава Српски: уље, вино, риба;
16.1. Покл. часн. веригама Св. ап. Петра: уље, вино;
17.1. Св. Антоније Велики: уље, вино;
18.1. Св. Атанасије, Максим Српски: уље, вино:
20.1. Преп. Јевтимије Велики: уље, вино;
22.1. Св. ап. Тимотеј: уље, вино;
25.1. Св. Григорије Богослов: уље, вино;
27.1. Пренос моштију Св. Ј.Златоустог: уље, вино;
30.1. Св. Три Јерарха: уље, вино.

.
Фебруар
8.2. Св. велмуч. Теодор Стратилат: уље, вино;
11.2. Св. муч. Василије Стратилат: уље, вино;
13.2. Преп. Симеон Мироточиви – Немања: уље, вино;
17.2. Св. велмуч Теодор Тирон: уље, вино;
24.2. Обрет. главе Св. Јована Крститеља: уље, вино.

.
Март
9.3. Св. 40 мученика (Младенци): уље, вино;
26.3. Сабор Св. Арх. Гаврила: уље, вино.

.
Април
23.4. Св. велмуч. Георгије: уље, вино, риба; 25.4. Св. ап. и јев. Марко: уље, вино; 30.4. Св. ап. Јаков: уље, вино.

.
Мај
2.5. Св. Атанасије Велики: уље, вино; риба; риба ко слави;
8.5. Св. ап. и јев. Јован Богослов: уље, вино;
11.5. Св. Ћирило и Методије: уље, вино, риба;
15.5. Св. Пахомије Велики: уље, вино;
21.5. Св. цар Константин и Јелена: уље, вино;
24.5. Преп. Симеон Дивногорац: уље, вино;
25.5. Ш обрет. главе Св. Јована Крститеља: уље, вино.

.
Јуни
8.6. Св. велмуч. Теодор Стратилат: уље, вино;
11.6. Св. ап. Вартоломеј и Варнава; уље, вино;
24.6. Рођ. Св. Јована Претече (Ивањдан): уље, вино, риба
29.6. Св. ап. Петар и Павле (Петровдан); уље, вино, риба

.
Јули
1.7. Св. бесребрници Косма и Дамјан: уље, вино, риба ко слави
2.7. Полагање Ризе Пресв. Богородице: уље, вино;
17.7. Св. велмуч. Марина: уље, вино;
20.7. Св. пророк Илија: уље, вино, риба;
22.7. Св. равноап. Магдалина: уље, вино;
25.7. Успење Св. Ане: уље, вино;
30.7. Преп. Мати Ангелина: уље, вино.

.
Август
29.8. Усековање главе Св. Јована Крститеља: уље, вино.

.
Септембар
1.9. Почетак црквене године: уље, вино;
6.9. Чудо Св. Арх. Михаила: уље, вино;
9.9. Св. Јоаким и Ана: уље, вино;
13.9. Освећење храма Васкрсења у Јерусалиму: уље, вино
20.9. Св. муч. Евстатије: уље, вино;
23.9. Зачеће Св. Јована Крститеља: уље, вино;
26.9. Св. ап. и јев. Јован Богослов: уље, вино.

.
Октобар
6.10. Св. ап. Тома: уље, вино;
9.10. Св. Стефан (Слепи): уље, вино;
18.10. Св. ап. и јев. Лука: уље, вино;
23.10. Св. ап. Јаков брат Господњи: уље, вино;
26.10. Св. велмуч. Димитрије: уље, вино, риба.

.
Новембар
1.11. Св. Козма и Дамјан – Врачи: уље, вино;
8.11. Сабор Св. Арх. Михаила: уље, вино, риба;
12.11. Св. Јован Милостиви: уље, вино;
13.11. Св. Јован Златоусти: уље, вино;
14.11. Св. ап. Филип: уље, вино;
16.11. Св. ап. Матеј: уље, вино;
24.11. Св. муч. Екатерина и Меркурије: уље, вино;
30.11. Св. ап. Андреј: уље, вино.

.
Децембар
4.12. Св. велмуч. Варвара: уље, вино;
5.12. Св. Сава Освећени: уље, вино;
6.12. Св. Николај Чудотворац: уље, вино. риба:
9.12. Зачеће Св. Ане: уље. вино:
12.12. Св. Спиридон Чудотворац: уље, вино;
13.12. Св. муч. Евстратије: уље, вино;
17.12. Св. пророк Данило: уље, вино;
20.12. Св. Игњатије Богоносац: уље, вино. риба.

.
1. Ако ко слави неки од ових празника разрешава се и риба
2. Датуми празника су по православном календару.
3. Свако нарушавање поста без претходног благослова духовника јесте грех.

Нарочито је лоше прекидати прописане вишедневне постове.
За здраве чланове Цркве, за оне који су у могућности, пост је обавезан.

Разрешење од поста углавном се даје само онемоћалим особама, узрок за нарушавање поста, дакле, може бити само болест, старост, детињство (уопште, слабост). Али, треба нагласити да се духовни пост не смањује тј. уздржање од греха, да се творе дела милосрђа и љубави, да се, колико може, ревносно моли и иде у храм Божији.

. . .
Text preuzet iz књиге “ПОСТ ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА“