Miroslav, Mika Antić

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:55 pm

Svakog jutra po jedna odlicna biografija
Rođen sam 1932. godine U Severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čitava moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih još želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikom drugom, bar đacima u školi, jer oni, na žalost, moraju da uče i život pisaca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio na kompresorima, obrađivao drvo - umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije.
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam Ordena zasluge za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list “Ritam”, ili uređivao Zmajev “Neven”.
Najviše bih, ipak, voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam” u jednoj od ovih knjiga.
I u svim ostalim svojim pesmama.
Mika Antić
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:56 pm

Moje su pesme semenje iz kojeg rastu tajge.
Šiprazi puni hladovine i čestari prašine.
Stavim glavu na pregršt uvele mahovine
i zaspim u svojoj pesmi, ali odnekud,
iz paparati, nekakva malecka crna
i strašno otrovna nežnost
uvuče mi se u uho i umrem u toj lepoti.
Pa metar dalje oživim.
Jer disanje mi je semenje
iz kojeg rastu nebesa.
(Omsk, 1974.).
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:56 pm

Krenem...stanem...
Vidim da sigurno nešto jesam.
Ovde sam.
Tamo sam.
Jedno sam.
Sve sam.
Pa ipak, ne znam šta sam i gde sam.
Krenem ponekad, pa se bojim:
koračam,
a k`o da u mestu stojim.
Stanem ponekad, pa se stidim:
vidim,
a k`o da ništa ne vidim.
Stanem ponekad, pa se bojim:
da l` ja postojim,
il` ne postojim?
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:57 pm

Ostavite mi na miru moje rasejane dečake,
vi najjači u razred,
najglavniji u ulici,
vi što sve silom hoćete i vi što sve silom možete.
Ostavite mi na miru moje smešne i smušene,
moje dečake sa uskim ramenima
i očima što žmirkaju od kratkovidosti.

Znam, oni obično padnu ako se penju na drvo.
Video sam, njihovi klikeri uvek daleko promaše.
Uverio sam se, oni uvek dobiju batine kad se potuku.
Oni nisu za neke velike junačke igre
i ja vas molim:
ostavite mi na miru moje rasejane dečake.

Moji dečaci hodaju kao da lebde u vazduhu,
sede u razredu drveni i zamišljeni,
zabodu nos u knjigu i ne čuju šta ih pitate,
ali svaki od njih tegli u svojoj glavi
čudan i veliki svet koji vi možda nemate
svet u kome su oni najveće vojskovođe,
najveće poglavice,
najveći kapetani brodova,
svet u kome vide oštro kao kondori,
imaju široka ramena
i penju se na Himalaje
i putuju u Australiju.

Svet koji se produžuje do onamo.
I mnogo dalje od onamo.

Ostavite mi na miru moje rasejane dečake,
jer samo oni mogu sutra da nas odvedu
u neobično,
u nemoguće,
ako iznesu iz glava te svoje čudne svetove
i puste nas da zajednički u njima živimo
i mi sa uskim i mi sa širokim ramenima,
i vi najbolji i najlošiji klikeraši,
i vi najvažniji i najnevažniji u razredu.

Jer sve na kraju uvene.
I klikeri, ako nisi znao, uvenu kao trešnje.
Uvenu jaka ramena i uvenu lepe igre.
Uvene detinjstvo kao da nikad nije bilo.
Ostaju samo glave pune čarobnih svetova
koji se nikad ne tope,
koji se nikad ne troše,
koji se razlistavaju... razlistavaju...
iz kojih sutra rastu nove velike šume,
nove velike prerije,
novi beskrajni okeani,
nove fantastične planete,
iz ti rasejanih običnih detinjih glava
pametnih samo za tajanstveno,
za neizvodljivo i čudno,
pametnih samo za maštanje.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:57 pm

I razlog borbe je...u potrebi za poezijom korisnog.

II razlog borbe je...u potrebi za poezijom čopora,
poezijom proždrljivosti i vernosti,
i poezijom poslušnosti i najezde.

III razlog borbe je...u traganju za onim što je sopstveno.

IV razlog borbe je...u poeziji otvaranja.

V razlog borbe je...poezija avanture.

VI razlog borbe je...u poeziji produžetka sebe samog.

VII razlog borbe je...u iskivanju najvećih oštrica
u sebi samom.

VIII razlog borbe je...u nedostojanstvu.

IX razlog borbe je...u poeziji razumevanja i nerazumevanja smrti.

X razlog borbe je...san o slobodi.

XI razlog borbe je...je razmišljanje o konačnom.

XII razlog borbe je...u obećanju jednog sutra.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:58 pm

Školjka je žena,
kneže moj.
A veruj: u svakoj ženi
postoji nešto hranljivo.
Neko ima ključ za nju
i otvara je u prolazu
- možda: bezazleno sasvim,
- možda: iz čiste obesti,
- možda: tek tako, iz zanata.
Onda je srče.
Onda je baca.
Jer šta će njemu ljuske.
I onda ode dalje za nekim novim školjkama,
jer on to tako jednostavno
i tako prirodno čini.
A neko nikad neće imati ključ.
Raskrvariće usta dok to otvara.
Izlomiće sve nokte.
I mučiće se.
I kad otvori školjku
i kad je napokon posrče,
vikaće:
nije to ta školjka.
Ljudi,
zar je to ono što sam hteo?
Neko baci školjku o kamen
i polupa je.
Gleda u njene krhotine
i kao da uživa u njenom ugibanju.
I ostavi je da se muči na suncu.
I ostavi je da se suši na suncu.
I da od njenog mekog tela
ostane malo gorke školjke.
A neko,
željan školjki,
plaća svom svojom starošću
da mu ih drugi otvore i donesu.
Na nekom srebrnom poslužavniku,
naravno.
U neko srebrno vreme.
Pred neku srebrnu smrt.
Neko ne voli školjke,
ali nema šta drugo da jede,
kneže moj,
i on ih jede dok drugi ozbiljno misle
da on u njima uživa.
Ti znaš da sam ja onaj koji školjke
prevari da su ptice
i kad se razmašu krilima svojih ljuštura
da polete,
– ulazim u njih precizno kao zrno.
I – mi zajedno trajemo.
I – mi se zajedno mučimo.
I – mi zajedno rađamo po malo bisera.
što obasjava svet.
Bolje da si mi doneo običnu mrvu peska.
Možda bih oko tog zrnca
sam sebi sagradio školjku
kakvu ti ne razumeš:
školjku neba i zemlje.
I možda bih oblagao to zrno dobrotom božanskog.
i možda bih ga ugojio u dragi kamen svog sna
i ne bih njime ukrasio
srce nijedne druge školjke.
Možda bih,
stvarno,
uz njega umeo samo da sanjam.
Ti ništa ne razumeš,
kneže moj.
Ja govorim o porodu.
Ja govorim o potomcima mog potomstva.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:58 pm

avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:58 pm

avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Pet Okt 02, 2009 11:59 pm

avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:00 am

avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:00 am

SAN

Kleknimo uz obalu neba.
Umij dlanove,
tabane,
čelo i oči u svetlosti.
Pomolimo se tišini
koja nam prošiva srca,
nanizana na trajanje
kao beskrajni đerdan.

Šta je umeće viđenja?
Živeti u svom oku.
Šta je umeće shvatanja?
Živeti u svom snu.
To mi je sasvim dovoljno.
Ako je moj način nežnosti
davno pre mene otkriven,
to je još jedan od dokaza
da sam nekad,
u ljudima već postojao i voleo..
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:01 am

Kada mi nedostajes

Mislim tudje misli,
kradem svoje vreme,
provlacim ga izmedju oblaka,
snova, daljine i snega...
Kada pozelim da ti nedostajem,
odsanjam pesmu,
zatvorim oci
i na kaldrmi zamislim
cvet beli...
Kada te nema
jer tako hocu
zaledim osmeh
u sebi kazem ime
udahnem duboko
i pomislim:
Tako mi nedostajes...
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:01 am

I kada godine
minu u beskraj,
u daljinu,
i prodju mnoge lepote,
i svenu mnogi cvetovi,
jedino prva ljubav
ostace negde u oku,
u nekim obicnim stvarima,
u pozutelim spomenarima,
kao vecito novi
i nepoznati svetovi.
Zato i vredi sanjati...
Zato i vredi zeleti.
Sta nas se ostalo tice!
Zato i vredi zapisati
i kao plakat podeliti
ove sarene reci
koje na pesmu lice.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:02 am

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od trazenja rešenja,
koje je uvek na dohvatu našhih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parcčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš medjuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:02 am

GOVOR

Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo sto osećam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.

"Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena,
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
možda niko neće ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga vec sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se redje usudjujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego sto ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u sumovima beskraja.

Pišem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reči odgovora. Znači da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju recima, a vole ćutanjem.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:03 am

ROÐENDAN
1.
Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet.
Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan
ljudski vek.
Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.
U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim
drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka.
"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš
planinu" - kaže Konfucije.
2.
Ko stvara, a ne počne iz temelja, nikad neće ni ugledati krov.
Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nikad nije ni
progledao.
Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji, kao da nikad
nije ni postojao. "Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti ga
ostavljaj takvim" - kaže dobri stari Tin Ujević.
Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače.
3.
Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba.
Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan,
ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.
Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš da ćeš ostati
tragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ove
nežnosti, sine moj.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:03 am

Oduvek sam se divio onima
koji umeju da nacrtaju dugačko,
široko i visoko.
Oni su sigurno shvatili
dokle se prostire beskraj,
kad im je tako lako
da ga vide i izmere.
Oduvek sam se čudio onima
koji razumeju znake u kalendarima,
datume, mesece, stoleća,
ili stanu pred sat i pročitaju večnost.
To mora biti suluda i neobična hrabrost
usuditi se komadati i usitnjavati vreme.
Kameni mir daljine
sav je presvučen mojom kožom.
Sklapam oči i osećam:
sve ono što sam bio,
i ono što sam sada,
još uvek nisam ja.
To je tek priprema za mene.
Koliko znam da pitam,
toliko znanja mi pripada.
Mene je neko od malena zatvorio
u prolazno i zaključao za mnom
kapiju beskonačnog.
Dresiran da misliš zajedno.
Zato i ne volim zakletve.
I zajedno da pevaš.
Zato i ne volim horove.
I zajednički da tuguješ.
Zato i ne volim sahrane.
Jedino si sam kad ostariš.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:04 am

Samnom se može

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ni takao ?
Možda sam boravio i u svom životu,
možda postoje izvesni znaci,
ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Samnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe,
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik,
već da slobodno jedrim kroz sopstveno
pijanstvo, prepušten sunčevom vetru,
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Samnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće,
ponekad izmislim sadašnjost
da imam gde da prenoćim.
Isuviše sam video da bih smeo da tvrdim,
mnogo sam saznao da bih imao i jedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
samnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Samnom je čudno čak i umreti, ja se ne završavam.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 12:05 am

PRVA LJUBAV

1.

Naidju tako dani.
Zatrpaju ti oci
kao zvezdane kise.
Oko nosa se neka
sarena neznost isplete.
I ti stanes,
i ne znas
da li si,il' nisi vise
ono obicno dete,
ono bezalzleno dete.
Nekakvo zrno zlata
pocne u srcu da zulji.
Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.
Naidju tako dani.
Ne prepoznajes boje aprila.
Ne prepoznajes svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.
Ne prepoznajes svoje ogledalo:
iz njega te neko cudan posmatra,
neko kome u dahu
mirisu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.
Naidju tako dani.
Vetar ti u potiljak dise.
Zdravo,poslednja bajko,
kad stanes i ne znas vise
da li se visine ruse
il' s tobom u nebo lete!
Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!
Zdravo,cudnovati svete!

2.

Vrlo je vazno,
pre svega,
da prvu ljubav umes
da izgovoris cutanjem.
Da je sagledas zmureci.
Da je oslusnes osmehom.
I dotaknes saputanjem.
Vrlo je vazno da o njoj
ne brbljas hvalisavo svima
Ljubav-to nije uzina
koju drugari dele.
Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tisina
koja hoda po prstima
i prva prava cistota
tvoje neznosti bele.
Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokucivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao vecernje zvono.
Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.
Ona je malo onako.
Pa jos malo onako.
Pa onda ono.
I ono,
I onda:sasvim ono.

3.

Nije to nagovaranje,
rodjeni moji,
ko nece dalje da veruje,
nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda
i vece od dva brda,
i jedna treperava dusa
sto veruje u cuda,
i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno
dali zmurite ili ne zmurite,
jer cuda se vec dogadjaju.
U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:29 pm

Opomena

Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:29 pm

Zapisano u sredu

U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo ni znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadjali.


Opet je sreda.


Sada svima kazem
dok lutam ulicama sam:
ne,nije ona lepsa ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem-oci krijem.
Zvizducem.
Gledam u nesto drugo.
I mislim:zbilja,sve jedno mi je.


Al' osvrcem se dugo...dugo...
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:29 pm

Nosac

I Oduvek sam se divila onima koji umeju da nacrtaju dugacko, siroko i visoko.

Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.

Oduvek sam se cudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleca, ili stanu pred sat i procitaju vecnost.

To mora biti suluda i neobicna hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvucen mojom kozom.

Sklapam oci i osecam: sve ono sto sam bio, i ono sto sam sada, jos uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

II Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zakljucao za mnom kapiju beskonacnog.

Dresairan da mislis zajedno. Zato i ne volim zakletve. I zajedno da pevas. Zato i ne volim horove. I zajednicki da tugujes. Zato i ne volim sahrane.

Jedino si sam kad ostaris.

Bas zbog te samoce u starosti, koja se dogadja naprasno tamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah. I vecito sam sumnjao u to su me ucili.

Ucitelj obicno kaze: "Ako zelis da saznas, pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

Te, petnaeste godine, osamdeset i treceg dana, dogodilo se nesto sto mi je dalo znak da odjem sam sa sobom. Prohodao sam na rukama.

III Rodjena sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka vec hodas po nebesima.

Zar sve to ne lici na slobodu?

XIV

Objasnjavanjem stvari, oduzimamo im nesto od one carolije, od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika cudesna znacenja svega sto izgleda isto.

Reci su iskracale. Iznosene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao cudo svih vidjenja.

Razmisljao sam o tome i to u sebi ponavljao, jer osecao sam nejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovima svetlosti i bespucima vasione.

Eto, to je moj zivot i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosac zemljine kugle.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:30 pm

Rodjendanska pesma

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Posle su došle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noći kad smo kmečali.
I pelene. Pelene. Pelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je kosava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitaš,
ličiš li na njihov san?
Mama i tata su stari već
i kažu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se širi.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom švrći
što će iz našeg srca
uskoro da izviri.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:31 pm

PESMA ZA NAS DVOJE


Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kisa siba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajuci - prosla.

Ne znam.
Ceo smo svet obisli
u zudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora biti da je tako.
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Stela taj Sub Okt 03, 2009 11:32 pm

ODLUKA

Zivot je sve nesto iz pocetka,
juce i prekjuce sutra ne vrede,
nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje dve iste srede.
Pa cemu onda razocarenja?

Ako je jedna ljubav - corak,
odmah se drukcije i lepse sanja,
i kad si najvise tuzan i gorak,
nekih se novih ociju setis
i shvatis da letis ...
divnije letis.

Ko je video da decak pati?
da kunja kmezav i da place?
Svaki put moras iznova znati,
da volis bolje da volis jace,
ne da se vadis,
ne da se tesis,
vec da se istinski do neba smesis!

Nema na svetu dve iste srede
dva ista utorka,
dva ista petka,
Sve nove ljubavi drukcije vrede.

Zivi se svaki put iz pocetka,
zivi se da se nikad ne pada,
da budes snazniji posle oluje,
i da se u tvom sruc vec sada
100 zlatnih zvezda unapred cuje !
avatar
Stela

Broj poruka : 91
Datum upisa : 02.10.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Miroslav, Mika Antić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu