Ovo sam ja
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost
Strana 3 od 6
Strana 3 od 6 • 1, 2, 3, 4, 5, 6
Ovo sam ja
First topic message reminder :
Mnogo je toga bilo, što sećanja, više i ne dotiče....Trudim se, da poglede unazad zaustavim, i krenem. Znam kuda i kako..
.Kažu, da postoje stvari koje te mogu taći do dna, da izmame najtananije pretince naše duše...
Iskažem li to rečju, neće vas dirnuti kao što mene jeste...
Možda je to bio moj najtananiji pretinac duše, moj sopstveni pakao, koji je naterao sve u meni da padne, ustane i bori se..Ne dožive svi na isti način trenutke, koji vas sapletu tako jako, u zivotu, da se prosto nađete u nedoumici da li živite ili ne. Ali, svakako je istina da nas natera da doista, iskreno, duboko i sami sa sobom porazmislimo o svom daljem bivstvovanju...
Godine udaljenosti dele sve te stvari od mene. I sada, mogu da ih sagledam možda , baš onako kako su i trebale biti. Ne govori iz mene pesimizam i razočarenje, mislim da nikada i nije, ali svaka greška na svetu ima i svoju drugu stranu, onu poučnu – pozitivnu...
VERUJEM, ŽELIM I ZNAM!
Mnogo je toga bilo, što sećanja, više i ne dotiče....Trudim se, da poglede unazad zaustavim, i krenem. Znam kuda i kako..
.Kažu, da postoje stvari koje te mogu taći do dna, da izmame najtananije pretince naše duše...
Iskažem li to rečju, neće vas dirnuti kao što mene jeste...
Možda je to bio moj najtananiji pretinac duše, moj sopstveni pakao, koji je naterao sve u meni da padne, ustane i bori se..Ne dožive svi na isti način trenutke, koji vas sapletu tako jako, u zivotu, da se prosto nađete u nedoumici da li živite ili ne. Ali, svakako je istina da nas natera da doista, iskreno, duboko i sami sa sobom porazmislimo o svom daljem bivstvovanju...
Godine udaljenosti dele sve te stvari od mene. I sada, mogu da ih sagledam možda , baš onako kako su i trebale biti. Ne govori iz mene pesimizam i razočarenje, mislim da nikada i nije, ali svaka greška na svetu ima i svoju drugu stranu, onu poučnu – pozitivnu...
VERUJEM, ŽELIM I ZNAM!
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Sve ostaje za početkom.
I krajevi silni,
pramenovi zadovoljstava,
želje ugašenih nadanja,
strah...
Pogledom dužine koraka
upoznaješ boje
novih isčekivanja,
pragove likova,
srca osoba...
Požuriš u susret
tek bledim mogučnostima
i kao da znaš skoro sve,
kada kreneš
tim putem novim,
kao da te više ništa
pokolebati ne može,
krečeš bez osvrta...
I krajevi silni,
pramenovi zadovoljstava,
želje ugašenih nadanja,
strah...
Pogledom dužine koraka
upoznaješ boje
novih isčekivanja,
pragove likova,
srca osoba...
Požuriš u susret
tek bledim mogučnostima
i kao da znaš skoro sve,
kada kreneš
tim putem novim,
kao da te više ništa
pokolebati ne može,
krečeš bez osvrta...
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Kada me uhvate vatre, osećanja ljubavi
ostanem u grču
i jauknem :
NEDOSTAJEŠ MI!
ostanem u grču
i jauknem :
NEDOSTAJEŠ MI!
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Kada budem otišla,
uradiću to tiho
i neprimetno...
nećeš znati ti...
Zatvoriću vrata,
neću se osvrati,
možda ću plakati,
srce će se cepati,
udarati silno,
drhtaće telo,
ali ja ću otići
kao da me i nikada
nije ni bilo.......
uradiću to tiho
i neprimetno...
nećeš znati ti...
Zatvoriću vrata,
neću se osvrati,
možda ću plakati,
srce će se cepati,
udarati silno,
drhtaće telo,
ali ja ću otići
kao da me i nikada
nije ni bilo.......
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Hladno je...
zadržavam dah,
smirujem vilice
i tela drhtaj...
Hladno je...
rukom potražih te
prazninu napipah...
praznina u srcu,
Hladno je
barem ruke mi zgri...
zadržavam dah,
smirujem vilice
i tela drhtaj...
Hladno je...
rukom potražih te
prazninu napipah...
praznina u srcu,
Hladno je
barem ruke mi zgri...
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Čekaju, stoje
i svako od njih
ruke pruža,
da napadne,uštine, ujede...
svako od tih
osećanja,
koje volim,
više ne vole me..
Prolazim
jačinom, grčeva
brojene dane
i verujem
da će, ipak proći,
ove tugom rastrte noći,
da će mi doći
i rku za izbavljenje
pružiti svoju,
da odvede me
iz noći
u prekrasan dan
i svako od njih
ruke pruža,
da napadne,uštine, ujede...
svako od tih
osećanja,
koje volim,
više ne vole me..
Prolazim
jačinom, grčeva
brojene dane
i verujem
da će, ipak proći,
ove tugom rastrte noći,
da će mi doći
i rku za izbavljenje
pružiti svoju,
da odvede me
iz noći
u prekrasan dan
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Oglas - M. Kapor
Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen
Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Andric - Znakovi pored puta
Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo cesce susrecemo oholost, sujetu, uobrazenje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi, Da bi se potpuno ispoljili i "iziveli", njima treba tudje divljenje i priznanje, cesto i tudje ponizenje; oni su za onoliko veci za koliko drugog umanjuju, a te velicine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, trazeci na sta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, cesto stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaze da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponozavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao cudljiva zena iz rdjavog drustva, odjednom okrece i prebacuje im sto su zbog nje ucinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaze : "Jos, jos!"; sto joj vise dajes i zrtvujes, ona samo odlucnije i glasnije trazi jos vise.
Ponos drzi, hrabri i pomaze coveka na njegovom putu, sujeta mu truje zivot, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog coveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasicena i nezasitna, trazi odmah novu zrtvu.
Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo cesce susrecemo oholost, sujetu, uobrazenje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi, Da bi se potpuno ispoljili i "iziveli", njima treba tudje divljenje i priznanje, cesto i tudje ponizenje; oni su za onoliko veci za koliko drugog umanjuju, a te velicine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, trazeci na sta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, cesto stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaze da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponozavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao cudljiva zena iz rdjavog drustva, odjednom okrece i prebacuje im sto su zbog nje ucinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaze : "Jos, jos!"; sto joj vise dajes i zrtvujes, ona samo odlucnije i glasnije trazi jos vise.
Ponos drzi, hrabri i pomaze coveka na njegovom putu, sujeta mu truje zivot, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog coveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasicena i nezasitna, trazi odmah novu zrtvu.
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Kažem li naglas
nećeš me ćuti,
da kriknem u sebi,
isto će biti,
daleko si...
Srce svojim te i krhotinama,
još voli...
ono veruje, ludo,
da istina nije
ono što oči videše,
što uši čuše,
ne veruje...
Neću ja pisatiti ovu pesmu,
ne, neću, nemogu
duh će moj preneti je tebi,
kao najvredniji dar,
koji čovek-čoveku
darivati može
Ljubav će ti na krilima
anđeoskim doći,
da te poljubi u po' noći,
kad te nemili savlada san,
da te ohrabri
i povuče
iz virova reke
u mirniju vodu života
Neće biti mene, niti nas,
ali biće nje,
ljubavi moje te
koja će čudom nekim
paziti na te,
kao majka, dete svoje,
kao voljena, voljenog svog
ali to neću biti ja,
biće to ljubav moja,
u koju će me vreme pretvoriti
zarad tebe jedinoga
M:P:
nećeš me ćuti,
da kriknem u sebi,
isto će biti,
daleko si...
Srce svojim te i krhotinama,
još voli...
ono veruje, ludo,
da istina nije
ono što oči videše,
što uši čuše,
ne veruje...
Neću ja pisatiti ovu pesmu,
ne, neću, nemogu
duh će moj preneti je tebi,
kao najvredniji dar,
koji čovek-čoveku
darivati može
Ljubav će ti na krilima
anđeoskim doći,
da te poljubi u po' noći,
kad te nemili savlada san,
da te ohrabri
i povuče
iz virova reke
u mirniju vodu života
Neće biti mene, niti nas,
ali biće nje,
ljubavi moje te
koja će čudom nekim
paziti na te,
kao majka, dete svoje,
kao voljena, voljenog svog
ali to neću biti ja,
biće to ljubav moja,
u koju će me vreme pretvoriti
zarad tebe jedinoga
M:P:
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Život je kao ptica iz snova,
iz tame leti ponovo na svetlo,
i ponovo iz svetla u tamu
al uvek se vrača u svoj raj...
Ako ljubiš, onda ljubi sada.
Nikad ne zatvaraj svoje oči,
i ne čekaj, jer ptica iz snova
je ptica, a ptica leti.....
iz tame leti ponovo na svetlo,
i ponovo iz svetla u tamu
al uvek se vrača u svoj raj...
Ako ljubiš, onda ljubi sada.
Nikad ne zatvaraj svoje oči,
i ne čekaj, jer ptica iz snova
je ptica, a ptica leti.....
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Kad, kad dođem do ivice i briznem u plač..ne mogu, ponekad biti tako jaka pred naletom emocija i one jednostavno - provale, pljusnu u kiši sećanja i maštanja..
Volim ga još uvek, ha kako mi to ponekad zna smutiti pogled, zasiviti nebo, zakloniti sunce..
Ne, nije ljubav kriva, već ja - što ne bejah dovoljno dobra da navek budem njegova...
Volim ga još uvek, ha kako mi to ponekad zna smutiti pogled, zasiviti nebo, zakloniti sunce..
Ne, nije ljubav kriva, već ja - što ne bejah dovoljno dobra da navek budem njegova...
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Re: Ovo sam ja
Kažem li naglas
nećeš me ćuti,
da kriknem u sebi,
isto će biti,
daleko si...
Srce svojim te i krhotinama,
još voli...
ono veruje, ludo,
da istina nije
ono što oči videše,
što uši čuše,
ne veruje...
Neću ja pisatiti ovu pesmu,
ne, neću, nemogu
duh će moj preneti je tebi,
kao najvredniji dar,
koji čovek-čoveku
darivati može
Ljubav će ti na krilima
anđeoskim doći,
da te poljubi u po' noći,
kad te nemili savlada san,
da te ohrabri
i povuče
iz virova reke
u mirniju vodu života
Neće biti mene, niti nas,
ali biće nje,
ljubavi moje te
koja će čudom nekim
paziti na te,
kao majka, dete svoje,
kao voljena, voljenog svog
ali to neću biti ja,
biće to ljubav moja,
u koju će me vreme pretvoriti
zarad tebe jedinoga
M:P:
nećeš me ćuti,
da kriknem u sebi,
isto će biti,
daleko si...
Srce svojim te i krhotinama,
još voli...
ono veruje, ludo,
da istina nije
ono što oči videše,
što uši čuše,
ne veruje...
Neću ja pisatiti ovu pesmu,
ne, neću, nemogu
duh će moj preneti je tebi,
kao najvredniji dar,
koji čovek-čoveku
darivati može
Ljubav će ti na krilima
anđeoskim doći,
da te poljubi u po' noći,
kad te nemili savlada san,
da te ohrabri
i povuče
iz virova reke
u mirniju vodu života
Neće biti mene, niti nas,
ali biće nje,
ljubavi moje te
koja će čudom nekim
paziti na te,
kao majka, dete svoje,
kao voljena, voljenog svog
ali to neću biti ja,
biće to ljubav moja,
u koju će me vreme pretvoriti
zarad tebe jedinoga
M:P:
Wedrana- Admin
-
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009
Strana 3 od 6 • 1, 2, 3, 4, 5, 6
Vremenska Zona :: Razgovori :: Laganica :: Doskočice :: Razmišljanja :: Književnost
Strana 3 od 6
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu