Kratke priče dugačkih jezika

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 4:59 pm

Pažnja !!! Mogu vam otopiti kamen na duši.

BRODSKI DNEVNIK - Slobodan Simic

1. dan Ja sam kapetan broda. Svida mi se taj cin. Svi me slušaju i boje me se. Prošao sam danas nekoliko puta i izdavao naredenja. Ko me nije slušao i ko se nije bojao, bacen je u more. Sada me svi slušaju i boje me se. Svida mi se moj cin.

2. dan Moj brod je jedrenjak sa dva jarbola. Užasno je star i spor. Moracu nešto da smislim i ubrzam plovidbu. Kad bih imao parobrod!

3. dan Kuvar mi danas rece da je šteta što nemamo parobrod. Pametan covek. Postavio sam ga za krma- roša. Krmaroš se bunio, pa sam ga bacio u more. Pobunio se i navigator. Postavio sam ga za kuvara.

4. dan Danas sam razradio plan adaptacije broda. Od kuvarskog kazana napravicemo kotao, jarbole cemo iscepkati u drvo za loženje, a od vesala cemo napra- viti parni tocak. Sve je više pristalica moje ideje. Nekad i po ceo dan nikog ne bacimo u more. Dobio sam dobru posadu.

5. dan Srušili smo jarbole. Napravio sam veliku proslavu. Ne rašcišcava se sa mracnom prošlošcu svaki dan! Ulazimo u novo doba. Uskoro cemo našim mirnim morem zaploviti na parobrodu!

6. dan Nikako da se pomerimo s mesta. Možda bi trebalo da sprovedemo vodu do kotla, pa da dobijemo paru? Teškoje biti inovator.

7. dan Kuvar kaže da bi trebalo nekako da dovedemo vodu do kotla. Sjajan covek! Postavio sam ga za mog zame- nika. Da mije više takvih!

8. dan Našao sam rešenje! Probicemo malu rupu na dnu broda i kroz nju ce voda ulaziti u kazan, pretvarace se u paru i odlaziti prema parnom tocku. Kako se toga ranije nisam setio?!

9. dan Prokleta rupa je prevelika. Brod tone. Posada se uznemirila, ali sam im objasnio da napredak nema granica, i da cemo umesto parobroda dobiti podmor- nicu.

10. dan Citao sam pravila za slucaj kada brod tone. "Kapetan poslednji napušta brod" i "Spasavaju se prvo žene i deca". Kuvar misli da još nije sve izgubljeno. Divan covek. Priseban i u najtežim tre- nucima.

11. dan Danas sam predložio kuvara za kapetana. Svi se slažu. Ostaje još da spasavam žene i decu. S obzirom da samo jedan camac za spasavanje ima vesla, ostaje mi da spasem samo svoju ženu i decu.

12. dan Voda brzo nadire. Vreme je za veslanje. Ako budemo imali srece, možda nas spase neki parobrod.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:00 pm

PROZOR U SVET - Vesna Dencic

Otvorivši televizor, vadio je deo po deo, dok od njega nije ostala samo prazna kutija. Gurnuo je glavu u napravljenu prazninu i cekao. Nakon dužeg vremena, iznerviran, pokupio je sve delove i, zajedno sa kutijom, izneo na dubrište. Zacudenom komšiji je objasnio da mu ne treba prozor u svet u kom vlada potpuni mrak.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:01 pm

BABA - Zoran Spasojevic

Njoj je devedeset i neka. Živi sama u velikom stanu u centru grada i još se dobro drži. Malo je cudna: nikada nece da mi se javi, niti da zatraži pomoc. Kada je neki put posetim posle rada, neko vreme oboje cutimo. Ja obicno sedim u dedinoj fotelji pognute glave. Ispod oka razgledam starinski nameštaj i slike u pozlacenim ramovima. Ona obicno sedi preko puta za gostinskim stolom. Posmatra me iza velike vaze sa cvecem. Povremeno klimne glavom. "Sve je laž", kaže mi uvek kad odlazim dok zatvara vrata.

Ne znam zašto, ali povremeno osecam da me grize savest. Zato je skoro svakog dana pozovem telefonom. Uvek me prvo pita: "Proveravaš?" To bi, za sada, bilo sve

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:02 pm

OSTAVLJENO DETE - Dejan Tofcevic

Jao, Ando što mi ovo ucini!
Covek se malo našali sa tobom, a ti sve shvataš za ozbiljno i odmah hoceš da rodiš. Znaš li da ce me Zorica ubiti! Priznajem da si mi slala poruke i tražila da se nademo, ali meni je bilo dovoljno ono jednom. To je bila igra - ništa ozbiljno, tako treba razumeti. A ti odmah ¨Hocu da rodim, hocu da rodim...¨Onda si pretila da ceš mi ostaviti dete na pragu, ali ja te nisam ozbiljno shvatao. Jao, kada pukne bruka! Svi jedva cekaju da ispiraju usta nevoljama opštinskog službenika, i to maticara! Pricace kako sam unosio podatke o svom vanbracnom detetu u u knjigu rodenih. Kakva si ti majka kada ostavljaš dete na pragu, coveku koga si samo jednom videla? Možda sam ja neki manijak! Šta da radim sada? Možda bi najbolje bilo da ga odnesem na prag onog Jovanovica. I njega su tako našli pa ga je država odgajila i vaspitala. I to dobro, u kazneno - popravnim ustanovama. To je danas najbolja škola. Vidi ga sada: kuce, lokali, automobili, život... On ce znati najbolje da ga uputi. Možda nekada postane predsednik opštine ili partije. Ili cak general.

Jao, Ando...Zorica... Kako su mu lepe okice, samo trepce. Tacno se vidi da je muško. A ovo visoko celo i klempave uši, isti kao ja kada sam bio mali. Bio sam i bistar, svi su mi to govorili. Uvek bih pojeo najveci kolac. Ako je i time povukao na mene, sigurno ce postati bar predsednik vlade. To nije mala stvar. Kada dode u posetu opštini svi se klanja ju a ja srecan docekujem sina. Obracaju mu se sa ¨Gospodine Predsednice¨, a on meni ¨Tata¨. Klanjaju mu se , a on žuri da se samonom pzdravi. Pa, neka tada pomenu Andu! Samo neka se drži mojih uputstava. Eee, da je mene imao ko da pogura... Možda me zbog sposobnosti postavi za predsednika opštine ili cak generala. Najbolje bi bilo da otvori firmu na moje ima, onda možemo i da se obogatimo. Bucko, ministre moj lepi. Zorica ce sigurno da ga prihvati. Što da nece, nije luda. Biti predsedniki nije mala stvar. Može da je zaposli kao direktora banke ili savetnika ministra. Pa nece valjda citav život da provede pored šporeta! Kako si sladak, vidi se da ceš postati neka civija. Nece on zaboraviti ni onu Andu. Naci ce se nešto i za nju, ipak ga je ona rodila. Kao da za politiku treba neka škola! Možda bankarstvo ili trgovina. Necu je ni ja zaboraviti. He, he.

Idem sutra da je posetim i da joj predocim moje planove. Cini mi se da ce se složiti. Samo, ako me Zorica ne ubije danas.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:03 pm

CVRKUT - Đorde Otaševic

Moj kanarinac lepo peva. Cesto sedim pored kaveza i slušam njegov cvrkut. Jedino mi smeta smrad uginule ptice koji se širi iz kaveza. Odavno sam hteo da ga izbacim iz kuce, da ga zakopam negde daleko. Ali mi je žao. Lepa je njegova pesma. Bice mi kuca pusta. Zapušim nos, prislonim glavu uz kavez i uživam u njegovom glasu. Smrdi, i to strašno, ali ne mogu dva dobra zajedno.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:04 pm

NAJBOLJI PRIJATELJ - Goran Dokna

Seti se vremena kada si prodavao prijatelje da bi preživeo. U pocetku nije bilo lako. Posle si navikao. Za one najbolje si dobijao najvišu cenu. Kada su ti otac i mati umrli, požurio si da se podeliš sa bracom. Hteo si svoje parce kolaca. Posle si se sudio jer ti je bilo malo. Ljubav si na kantar stavljao, misleci da ceš tako znati koliko vredi. Dodavao si sa strane, kada je trerbalo. Decu u pocetku nisi želeo, aposle, kada su došla, nisi ih voleo jer su bila kao ti. Tako si ih ucio. Naše je prijateljstvo odavno zakopano. Bacio si ga negde kraj puta. Ja sam ga samo zatrpao da ga psi ne razvuku. Cesto prolazim tvojom ulicom. Ponekad vidim svetlo u tvom stanu. Ne usudujem se da ti pokucam na vrata jer ne donosim darove koje ti ocekuješ. Samo bih hteo da te pitam, koliko si dobio za mene?

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:06 pm

DERATIZACIJA - Slobodan Simic

Ugledao sam ga jednog dana kako pretrcava preko poda kuhinje. Mali, brz, odvratan, kao i svaki miš. Pojurio sam za njim, ali se on munjevito negde izgubio. Od tada je poceo naš mali rat.

Prvo sam mu pronašao rupu i pažljivo je zapušio. Nije pomoglo.
Onda sam postavio lepak za miševe. Uzalud.
Zatim sam postavio mišolovku. Izbegao je zamku.
Poturio sam i mišomor. Ni da okusi.
Na kraju sam doneo komšijsku macku. Bez rezultata.

Tada, vec u ocajan, odlucio sam da ga penzionišem. Na moju radost, posle prve primljene penzije uginuo je od gladi.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:07 pm

FABRIKA - Toma Rakijaš

Na tenderu za privatizaciju lokalne fabrike nameštaja pobedio je gospodin MileVasic, vlasnik klanice i nekoliko mesara. U prigodnom govoru, spontano okupljenim radnicima, on je izmedu ostalog rekao: Dame i gospodo, Nema više fabrike nameštaja za široke potrošace! Živela fabrika ekskluzivnog nameštaja za politicare!

Zakoni tranzicije zahtevaju prestrukturiranje proizvodnje. Moj moto je - ako ne ide govedina, ide svinjetina... pa ako ormani nemaju produ na tržištu, onda imaju produ govornice i kožne funkcionerske fotelje. Sva ispitivanja našeg jedinstvenog tržišta govore nam da potražnja za foteljama i govornicama raste. Nigde u našoj zemlji ne postoji govornica koja je promašena investicija. Sve rade sa 100% kapaciteta. Zlobne su glasine koje kolaju po caršiji da ce naše govornice biti od bukovog drveta i pravljene satarama i testerama, pa ce nam zbog toga produktivnost biti mala.U kapitalizmu rucni rad ima visoku vrednost, što ce nam omoguciti povecanje plata. A za produktivnost ne brinite... jer šta je govornica - pet dasaka i mikrofon - ormaric bez vrata... Znam,znam...imacemo problema oko uvoza delova za sklapanje mikrofona.To cemo da rešimo. Najvažnije sirovine, a to je bukva,imamo u neogranicenim kolicinama. Što se tice fotelja i tu nema problema, kože u mojoj klanici ima na tone. Živeli!

Posledja vest: Fabrika ekskluzivnog nameštaja za politicare trenutno ne radi. Prodaja govornica je pala na nulu. Razlog - bukovo drvo se nije najbolje pokazalou finalnom proizvodu - neke reci su cudno, životinjski jako odjekivale. Radnici su stupili štrajk,traže povecanje plata za 100%.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:08 pm

ANKETA - Zoran Matic Mazos

Pored kontejnera je stajao covek u starom poderanom odelu. Pogled mu je bio uprt u neku tacku, samo njemu znanu. Luksuzna limuzina zaustavi se uz škripu guma iz koje izjuri feminizirani mladi covek u lepom novom odelu sa legitimacijom državnog anketara okacene o rever sakoa. Otvorio je kožnu fasciklu, izvadio olovku i pitao coveka pored kontejnera:

-Jeste li za republiku ili monarhiju
Ne dižuci glavu slabašnim glasom odgovori:
-Nemam posla, a tako ni novca. Dugo vec ništa nisam jeo!
-Da, da vidim da ste bledi i iscrpljeni. Nego, da li vas neko progoni u vašoj sredini?
-Ja nemam sredinu- odgovori covek pored kontejnera.
-Dakle, vi niste odavde?
-Jesam, ali sam dezorjentisan ovakvim životom.
-Znaci, vi ste estremno orjentisani. Da li ste za demokratiju ili diktaturu?
-Uglavnom sam apstinent, uvek sam za neku lepinju sa necim,
ili burek. A ne bi ništa falilo ni parcetu suvog hleba.
-Razumem. Vi smatrate da bi referendum bio pravo rešenje?
-Za mene je rešenje jedino hleb, nedavno sam ostao bez igde icega.
-Da, naravno. Nego, da niste vi slucajno izbeglica ili pripadnik nacionalne manjine?
-Ne, ništa od toga. Ja sam nacionalna vecina-, podiže glavu covek pored kontejnera gledajuci u oci anketara.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:09 pm

ISTRAGA - Dejan Tofcevic

U našem kraju nema više muva. Gde su se dele? Ko ce sada u kratkim, toplim, letnjim nocima da nam krilcima pravi promaju na nosu i usnama? Komarci sigurno ne. To ne možemo od njih ocekivati, previše su mali i zauzeti ispijanjem krvi. Ko ce se okrenut na svoja zelena leda i lepršati u našem tanjiru ispunjenim poslednjim kapima supe? Ne, zaista im nema zamene.

Još kada sam primetio nedostatak ovih dragih bica, takoreci kucnih ljubimaca obratio sam se nadležnim institucijama. Ali svaka je bila namenjena za uništavanje njihovih nežnih životica a za zaštitu niko! Zbog toga sam rešio da licno sprovedem istragu i izvedem stvar na cistac.

Prvo ih treba tražiti na podrucjima koja su oduvek nastanjivala, dakle u pecenjarama i mesarama. U našem kraju ih je bilo nekoliko gde su na panjevima sa mesom ili pecenjem izvodile valcer pod dirigentskom palicom maljave gazdine ruke koja bi mahala iznad njih dok bi usluživao mušterije. Njihov sklad pokreta bi pratila muzika koja je dopirala sa radio-aparata ponekad prekidana urlicima pevaca. I pored upornosti koja se može porediti sa namerom muve da vam ude u uvo nisam našao mesta gde se nekada moglo kupiti meso jer su sva bila zatvorena. Na njihovim mestima se moglo naci sve od kineske igle do lokomotive, takode kineske, ali muve - ne.

Istraga me je dalje dovela na jedno mesto gde su u grmlje iza zgrade utrcavali prolaznici sa ludilom u pogledu a izlazili nadomak nirvane. Tada bi za sobom ostavljali materijalni trag koji su muve prosto obožavale. Oprezno kao komandos, gazeci raskvašenu zemlju, sam posetio to mesto ali od onog materijala ni traga ni glasa. Nisam ni slutio da bez sirovina nema ni proizvodnje, što se kasnije ispostavilo.

Pregažene životinje nisam tražio jer ih nije ni bilo. Da ih ima penzioneri bi ih odmah razgrabili. Uklonili su cak i izvidaca sa najviše zgrade koji bi koordinirao akciju.

Trag me je dalje doveo do jednog posebnog mesta gde su idilicno živele u blagostanju zašticene od pogleda poklopcem kontejnera, ukoliko ga neko pre toga nije slomio. Lagano se približih skupini ovih naseobina postavljenih na parkingu, tik pored ambulante i veštim pokretom ruke ga otvorih kada iz njega pokulja neznan broj penzionera. Poceše da urlaju, psuju i izazivaju nerede. Ali muvama ni traga. Možda je higijena uspela da ih iskoreni.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:10 pm

NOC PIJANOG PESNIKA - Dragan Žigic

Izveli me iz kafane.
Uz malo policijske "nežnosti" prevoz mi nisu naplatili. Hvala im na vožnji! Pocelo je ispitivanje. Moje poreklo i zanimanje bilo im je nejasno. Kelnere nisu pitali. Da ne otkljucam noc u koju su me zatvorili, oduzeli mi kljuceve. Iz poderanih cokula izvukli pertle da od njih ne vežem kravatu, pa da se tako ot- men ne obesim o zvezdu gledanu kroz re- šetke. U društvu jednog pauka, šetnju od tri koraka potrošio sam do ponoci. Onda sam citao neke stare izgužvane no- vine, na kojim su pre mene neki isprebijani spavali. Od ratnih požara novine su buk- tale. U mojoj samoci padao je sneg. Brava je iza ponoci sve cešce škljocala, prostor se punio smradom. Kao neku retku zna- menitost pridošli su me pažljivo zagledali. Sve do jutra listali moje misli. Za pristigle nocnike ostao sam neotvorena i neproci- tana knjiga.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:11 pm

ŠIRINA - Goran Kljajic

Ti si demokrata, širokih vidika. Narocito te inspirišu istomišljenici.
Prema njima ispo- ljavaš svu dubinu duše i suptilnost osje- canja. Osjecaš odbojnost prema onima koji zbog suprotnih stavova vrše zabrane, pogotovo ako su u pitanju tvoji tekstovi, široki rijecima a uski mislima. Ti tako nikad ne postupaš. Tamo gdje ti odlucuješ, ti surovi metodi šikaniranja kulture, nikada ne mogu proci. To je strano tvom demo- kratskom ubjedenju i eruditskom obrazo- vanju. Ti spadaš u evropske tokove, i ta- ko se i ponašaš. Tamo gdje ti odlucuješ, svako drugacije mišljenje - ti jednostavno ignorišeš!

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:11 pm

ZEMLJA JE OKRUGLA? - Zoran S. Stanojevic

Srednjevekovni naucnik je tvrdio da je zemlja okrugla i da se okrece oko sunca. Za to je cula Sveta Inkvizicija i on beše izveden pred Sud i osuden. Kazna je bila strašna. Odveli su ga do kraja Sveta i gurnuli u ambis.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:13 pm

MOJ DRUG - Dejan Tofcevic

Kakvog sam ja druga imao! Za njega bih dao sve ukljucujuci i desnu ruku. To je bio moj veliki prijatelj i dobrocinitelj, duša od coveka. Odnedavno je postao ljudska velicina, najveca iz našeg kraja.
Pre nekoliko dana pokušah da mu se javim na ulici, ali me on ne primeti. Narednog dana isto. Pošto nisam jedini primetio da je njegova velicina postajala sve uocljivija uzeh štule i pokušah ponovo da mu se javim. Opet ništa.

Zatim se popeh na najviše drvo u komšiluku odakle smo zajedno krali trešnje i sa samog vrha mu mahnuh ali to ne bi zadovoljavajuca visina pa sutradan odoh na zgradu koja se takode pokaza kao neadekvatno rešenje jer je njegova ljudskost nadilazila ovozemaljske okvire. Zbog toga uzeh avion kojim namravah da proletim pored njegove glave ali sam uspeo da popenjem tek do kolena jer on poraste do neslucenih visina..

Od tada sam odustao od svake akcije jer nisam uspeo da mu se dovoljno primaknem a on sve slabije vidi jer je svakim danom dalji od nas, što mu nismo ni do kolena.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:17 pm

PECINSKA CIVILIZACIJA - Robert Maric

Po cemu se razlikuje današnji, civilizirani covjek od onog pecinskog, zaostalog?

Prvo, kao što se vec iz gornjeg vidi, civiliziran je, a onaj nije bio. Ako slucajno zarati, ni u kojem slucaju ne jede protivnika pošto ga izmasakrira. Vidite, koliko je uznapredovao!

Ne ruši pecine, jer ih nije ni gradio, vec ruši iskljucivo civilizirane objekte poput škola, mostova, crkava i slicno. Obavezno pregovara s protivnikom prije nego ga ubije. A kad je to onaj pecinski radio, molim vas? Takoder obavještava medunarodnu i domacu javnost da je protivnicka strana pucala sama na sebe, tako da ispadne da je protivnik pucao na nju. A kad je to pecinski radio? Dakako da nikad! Pa ni govoriti nije znao.

Vidite, dakle, koja je tu razlika. Pa eto, recimo i to, nikada ne ubija ratne zarobljenike, vec ih po svim humanitarnim zakonima proglašava nestalima. Uopce, trudi se da zarobljenika bude što manje - da ne pate - pa tako bude i što manje nestalih. Pa konc-logori. Onaj divljak iz pecine ni u snu sebi (ili drugima - ovisno s koje strane se promatra) nije mogao priuštiti takav civilizacijski bum-objekt kakav je konc-logor. O etnickom cišcenju da i ne govorimo. Pecinski nije ni znao što to znaci.

Nije znao cak ni koje je nacije. Eto što znaci obrazovanje. Pa taj smiješni i primitivni luk i strijela. Tko bi se danas time još služio. Civilizirani ima snajper, pa ne mora napinjati onaj špag i još nikad siguran hoce li pogoditi opasnog trogodišnjaka ili cetverogodišnjaka na tamo daleko nekoj ulici.

Nadam se da vam je sad jasno koliko je današnji civilizirani covjek uznapredovao u odnosu na onog divljaka iz pecine. Nuklearno oružje da i ne spominjemo.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:18 pm

UBICA MRTVE DRŽAVE - Ninus Nestorovic

Naša država je odavno prestala da daje znake života, ali ona za nas nije mrtva. Tacno je da to da su je neki odavno sahranili, ali, ipak, ne da se ona. Pojedini organi joj i dalje rade. Zato naša država i jeste fenomen. Zato je i volimo. Ona je naša i nikome je ne damo.

Još pamtimo porodajne muke koje je imala naša država kada se radala, njen krvav životni put, a vi sada hocete da je mrtvu sahranite po drugi put. Pa, to bi je ubilo.

Zato vas molim, kao što bi to ucinio svaki pravi patriota, poštedite je. Nemojte da vas narod pamti kao ubice mrtve države.
Živela, braco, naša mrtva država!

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:19 pm

LEKTOR - Nenad Živkovic

Neko je ukrao list iz knjige, iz nekog dobrog, poznatog romana.
Neko, ko je bio potpuno nepismen, svojim nepogrešivim njuhom procenio je da je baš taj list suvišan.
Pismenom coveku trebaju decenije da spozna delic suvišnosti, nepismenom je dovoljan sekund da ispravi grešku pismenog.
Recite mi, molim vas, kada bi se pismen covek, dosetio da u list od knjige, zamota jedan dobar cigar duvana?

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:20 pm

KRAJ - Slobodan Simic

Pocelo je potpuno neocekivano- moja desna ruka je zatražila samostalnost! Kaže, ja sve izdržavam, na mene je spao ceo posao, dosta mi je svega, i hocu da budem samostalna. Pokušao sam da je urazumim, govorio da je to tehnicki nemoguce, da telo mora biti jedna celina da bi opstalo, da ona obavlja posao kao i svaka desna ruka na svetu, da i drugi organi rade poslove koji njoj koriste. Ništa nije vredelo. Desna ruka je ultimativno zahtevala da se osamostali i hitan postupak u tom pravcu.

U jeku rasprave umešala se leva ruka. Kao, ona takav bezobrazluk ne može da podnese, po cemu to desna ruka vredi više od leve, uostalom šta bi desna ruka mogla bez leve, a pošto drskost desne ruke prevazilazi sve granice tolerancije, leva ruka ne želi da ubuduce ostale sa njom ni u kakvoj vezi i savezu.

Ja sam oštro ukorio levu ruku što se uopšte meša i dodatno otežava situaciju, ali se ona još više uvredila i izjavila da se pridružuje zahtevima desne ruke, da se i njoj dodeli samostalnost.
Bio sam krajnje jasan - to je teoretski i prakticno nemoguce! Ali se sada mozak javio i rekao da nisam u pravu i da je, teoretski, to moguce. Objasnio je da odsecanje ekstremiteta predstavlja rutinski hiruški zahvat i da to nije nikakav tehnicki problem. Desna i leva ruka su njegovo izlaganje pozdravile aplauzom.

Ušao sam u polemiku sa mozgom i objasnio da nije problem u tehnickom odcepljivanju ruku, vec u opasnosti od posledica takvog postupka. Niti ruke mogu samostalno bez tela, niti telo može normalno da funkcioniše bez ruku, zakljucio sam na kraju. Mozak se sa tim delimicno složio, tvrdeci da, što se njega tice, ruke mogu istog casa da se odvoje, jer on može i bez njih sjajno da funkcioniše. Cak i bolje.
To je obe ruke dodatno revoltiralo. Pale su teške reci na racun mozga, a narocito da se svojim dosadašnjim ponašanjem stavio iznad ostalih organa, posebno ruku, i da je sve vreme samo izdavao naredenja, a od ostalih ocekivao slepu pokornost i potcinjavanje. Na moje iznenadenje, takav stav podržali su svi mišici i obe noge.

Unutrašnji organi bili su uzdržani, smatrajuci da je mozak odigrao veliku ulogu u dosadašnjem postojanju, i da nije pravedno tako ga napustiti. Ali mozak je bio toliko uvreden da je izjavio kako više nikada nikome nece izdavati komande i da se nadalje snadu bez njega. Takvo povlacenje mozga izazvalo je pravu buru nezadovoljstva unutrašnjih organa.

Srce je odmah tražilo specijalni status. Jetra je zahtevala autonomiju. Pluca su predlagala kantonizaciju. Želudac je izbacio parolu: Svi organi za varenje u jednom sistemu! Bubrezi su želeli ujedinjenje.
Nastao je opšti haos.

Nije mi preostalo ništa drugo, nego da umrem.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:21 pm

DOKTOR I PACIJENT - Marjan Belenki

Doktor (muškarac): Dobar dan gospodo! Molim udite! Ne stidite se. Svucite se.
Pacijent (žena): Da, ali…
Doktor: Ne brinite, molim. Ja imam trideset godina medicinskog iskustva. Ne morate ništa govoriti. Vidim sve. Vaš muž vas seksualno ne zadovoljava?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Probali ste sa drugim muškarcem?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Ista stvar?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Molim vas svucite se i lezite na sofu.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Molim vas ne brinite. Zatvorio sam vrata.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Molim vas ne brinite. Niko ne zna.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Imam trideset godina iskustva.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Jeli ovo dobro?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Jeli veoma dobro?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Molim vas zapamtite vaša osecanja. Isto morate osecati sa drugim muškarcima.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Završio sam tretman. Možete ici.
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Sledeci tretman – ponedeljak u pet.
Patient: Yes, but…
Doktor: Nažalost ne mogu ponoviti tretman sada. Ostali pacijenti me cekaju.
Pacijent: Da, ali… Ja sam inspektor Ministarstva zdravlja. Imamo dosta pritužbi na vas. Ljudi se žale da zloupotrebljavate vaš položaj.
Doktor: Ali vi se osecate dobro?
Pacijent: Da, ali…
Doktor: Eto, vidite. Sledeci!

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:22 pm

TERET - Aleksandar Novakovic

Othuknuo je i, s teškom mukom, seo na krevet. "Šta sad?" zapitao se. Nosio je tešku "Mont" jaknu a ispod nje, koliko slo- jeva odece? Nije mogao da se seti.
Oslonio se ledima o zid i, trapavo podi- gavši najpre levu a zatim desnu ruku, po- ceo da otkopcava jaknu. Prsti su mu još bili zaledeni, ali išlo je nekako. Povukao je rajfešlus uz prigušeno "vuuuš" i, na jedvi- te jade, vrpoljeci se, izvukao iz jakne. Na redu je bio težak, beli, vuneni zlatiborski džemper, ukrašen sa dva siva jelena ukrštenih rogova.
- Neceš mi ti više grebati vrat, majku ti… - mrmljao je dok ga je svlacio. Sledio je još jedan zlatiborski džemper, zatim duk- serica, košulja, rolka…
Posle rolke nije bilo nicega. Ni odece ni tela.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:23 pm

SUMNJIVI - Đorde Otaševic

Jutros sam, kao i mnogo puta do tada, prelistavao album sa reprodukcijama slika starih majstora. Na jednoj od njih, koju sam mnogo puta gledao, nešto je nedos- tajalo. Nije više bilo davola. Pogledao sam ponovo. Nije bilo sumnje - nestao je sa slike. Znam da je došao u našu zemlju, medu nas. Sigurno je uzeo oblik nekog od politicara. Tako ga niko nece prepoznati. Mnogo je sumnjivih.

od **Wedrana** Sub Okt 24, 2009 5:24 pm

NAŠ SUD - Mica M. Tumaric

Sud nam se isponavljao. Naveliko. Dobio nove kompjutere. Fotelje. Radne i druge stolove. Optuženicke klupe. Sve su prostorije okrecene. Na zidovima taze slike. Autor je rodjak jednog ministra u vladi Šakajade.
Daktilografkinje iz medjunarodne donacije nabacile carape. Krpice su im sa buvljaka. Sudije imaju lepa odela. Donacija ovdašnjeg privatnog konfekcionara.

Mislilo se i na bezbednost. Postavljena je šuma kamera na zgradi suda. Investicija ministarstva šumarstva. Obezbedjenje dobilo nove uniforme i oružije. Od medjunarodne zajednice.
U našem šakajadjanskom sudu, koji sada lici na hotel sa cetiri zvezdice, sve je novo. Samo su sudije stare. Tražili smo nove, ali nije bilo donacija. Potrošene su za ove postojece.

Lepo se stare sudije snašle u novom. Jedino pravdu dele na stari nacin. Otkidaju. Kako kome. Kao satarom. Zavisno od licnog rasploženja. Kumovsko-burazersko-partijsko-komšijsko-zavicajnog uticaja.
Seku pravdu. Na frtalje. Kao mesar jagnjetinu. Onome frtalj. Onome tri frtalja. Pravde. Zatvora. Cega li vec.

U praksi to ovako izgleda. Dodje u sud sitan lopov. Po delu i izgledu. Ukrao veknu hleba. Crnog. Dve kifle i jedan jogurt. Sudija se nakostrešio. Kao divlja svinja. Iskezio zube. Ima, bre, pravde da bude! U pitanju je svetinja. Privatna imovina. Ne bilo cija. Pere Brašnica, sadašnjeg pekara, negdašnjeg pacijenta svih sudova. Od onog za maloletnike do krivicnih. Poznat je celoj Evropi. Po poternicama.
Njemu, krsti se sudija, onaj baksuz da razbije izlog pekare. Da odnese onoliliki provijant pedantno upisan u zapisnik policije.

I sudija, bez ustezanja, hrabro odreže. Tri frtalja robije. Maksimalno. Da ga nauci pameti. Da se viši niko živ ne usudi da obije Perinu pekaru. Bre! Onaj sitni lopov pognut. Što od straha. Što od batina. Tukla ga policija. Islednici. Tužilac. Dobio je debele batine i od pekarevih telohranitelja. Usred sudnice. Takva je država Šakajada. Uvek otvorena za batinanje.

Isti dan.Ista sudnica. Isti sudija i zapisnicarka. Samo dama ima drugu bluzu. Prethodnu joj pocepao pohotni sudija porotnik. Zbog izazovnih sisa. U novom sudu je i novi optuženi. Lopuža i po. Okružena svitom od stotinak što advokata što telohranitelja. Bilo je i nešto ženskinja sumnjivog morala. U super mini suknjicama. Kao i nekoliko narucenih novinara.

Sudija dolazi i ljubazno se klanja optuženom Ovaj mu maše prstom sa dva zlatna prstena.
Pomocnik tužioca cita optužnicu. Tri sata. Lopov je lopuža nad lopužama. Krao je sve i svašta. Po celom svetu. Nakrao se državnog i privatnog kapitala. Nije birao. Ali je pametan. Sve to je pretvorio u fabrike, hotele, kockarnice... Kupljene od države.

Sudija ustaje. Ponovo se klanja optuženom. Cita neke samo njemu znane clanove zakona. Uzima cašu vode. Otpija gutljaj. Stresa se. Vodu je mrzeo. Kao male lopove. Zato je pio samo viski. Sa i bez akcizne markice. Kad je procistio grlo. Od gole vode. Opet se naklonio optuženom. I odsekao. Presudu. Bila je oslobodjajajuca. Zbog sira i vojne muzike. Krastavaca i letecih tanjira.

U sudnici živost. Smeje se optuženi. Smeje se sudija. Kao i porotnici. Smeška se cak i tužilac. Jedino je daktilografkinja mrka. Puk'o joj šav na carapi. Onoj donatorskoj.

od **Wedrana** Pon Okt 26, 2009 10:25 pm

NAZI MACHO - leksandar Novaković

Želim da vam na početku kažem (veliko "v" ne koristim jer je to šlihtarski i pomalo latentno homoseksualno) da mene ovakve stvari uopšte ne zanimaju. Prepuštam ovakve rubrike onim izdrljanim starcima koji nemaju pametnija posla između partije domina i posete lekaru. Pisanje mi je, naročito u ovom audio-vizuelnoj epohi, potpuno strano i to što sam se u ovo upustio shvatite pre svega kao krajnju meru poslednjeg Mohikanca. Podvlačim da sve koji se bave ovom ili onom vrstom pisanja smatram za niža bića. Kako neko može biti zdrav i normalan ako krivi kičmu iz dana u dan i ćoravi? Da ne govorimo o odsustvu libida i seksualnim devijacijama. Nego, da pređemo mi na temu.

Svet je ugrožen, tačnije muževni deo populacije na kojem sve i počiva i nešto pod hitno treba preduzeti, ne časeći časa. Neprijatelj vreba i smišlja neopisive opačine. Govorim o kojekakvim izrodima koji ugrožavaju prirodni red stvari. Mogao bih o svakoj od tih sumnjivih kategorija danima da pričam ali, u vašem cenjenom listu (ovaj kompliment ne znači ništa) nema toliko prostora jer ste stipse koje , ne znam, štede amazonske kišne šume ili uvaljuju tanku robu za velike pare. Kakve su to novine koje pročitaš za pet minuta i to pet minuta sporog čitanja?

Sram bilo te pacifiste! Da počnemo s njima. Dezinformišu javnost da ako odete u rat možete poginuti. Tačno, moguće je poginuti ali ne i verovatno! Na kraju krajeva, i ja sam ginuo kao mlad pa šta mi fali? Zlobnici kažu -pola mozga ali to je njihov problem. Pacifisti treba da nose suknje i varjače umesto onih majica i transparenata. Mesto im je u kuhinji i to u nekoj narodnoj kuhinji, restoranu društvene ishrane i sl. Kakvi su to ljudi koji ne mogu da drugome razbucaju glavu? Kao, nisu se nikad tukli u školi? Neka se vrate u detinjstvo kad su se igrali raznih paravojnih formacija i sve će doći na svoje mesto. Neka slušaju dete u sebi da bi postali muškarci, ako za njih ima nade a mislim da nema i u tom skučaju ih treba pobiti. Dobro, znam da je moje gledište malo ekstremno ali ne bi ih mi pobili mnogo, tek toliko da ljudi ponovo počnu da se , u velikim količinama, dobrovoljno prijavljuju u vojsku. Spreman sam na kompromis da ih ubijamo onako, pomalo, na parče, dok se ne vrate civilizovanom životu

Drugi neprijatelj muževnosti su antiglobalisti. Mrze multinacionalne kompanije, mrze Ameriku, mrze privatno vlasništvo, mrze jaku ruku, shvatate? Dobro, ne volim ni ja Ameriku ali je poštujem i čovek kao ja (pravi čovek kao ja) bi uvek pre mogao da se dogovori sa Bušom Mlađim,najmoćnijim (i samim tim najpotentnijim) muškarcem na svetu nego sa tom antiglobalističkom žgadijom koja udara u sam koren muške potencije-pare! Kad imaš pare ti možeš šta god hoćeš,. možeš čak i da se razvedeš i isplatiš bivšu! Bogatstvo, a najbogatiji ljudi na svetu su listom muškarci (ako izuzmemo englesku kraljicu koja više izgleda k'o muško, ako ćemo pravo) to ti je da platiš koju hoćeš i pošalješ je kući kad hoćeš, da ne brineš da li ćeš se uzbuditi i da li si dovoljno obdaren-tu je brdo "Vijagre" i gomila pomagala i genitalnih implanata. Uostalom, šta se tebe tiče da li je ona užiivala? Ti si bogat. Što si bogatiji to si potentniji i, sad, shvataš-pojavi se neki buljuk bespolnih šmokljana koji ti zavide i žele da obore kult spolovila kako bi ovim svetom zavladale one feministkinje kojima je i ovo spominjanje više nego dovoljno. Da zavlada p…a? 'Oće k…c!Nije da se ja osećam nešto ugroženim, seksualno mislim-oženjen sam a moja žena je odgajana u pravom srpskom patrijarhalnom duhu i samo je pitanje vremena kad ćemo se razvesti nakon trideset godina braka.

Pederima ništa ne zameram, čak ih i donekle razumem. Kakvih žena ima nije ni čudo da vole muškarce. Nek' rade oni to što rade samo nek' ih nigde ne vidim i sve će biti u redu. Nećete žene? Ostaje više za nas. Milsim, ne za mene konkretno, ženjen sam čovek ali, onako, u potencijalu. Lezbejke su već druga stvar mada i njih manje mrzim od feministkinja. Tu "f" reč više neću koristiti. Zaklinjem se! A zašto mi smetaju lezbejke? Što više njih-manje za nas, to jest vas, neženje! Umetnici, sve vrste, svi su mi odbojni-da mogu bacio bih sve njihove škrabarije, mazarije, note, instrumente na jednu veliku lomaču. Igrao bih oko nje danima, sav pijan od sreće!

Što se čudite? Ovo je vek tehnike, novca, moći, muški vek i tu nema mesta za slabiće koji znaju više od jednog jezika i dave nas svojim bednim emocijama! Emocija, to je glavni neprijatelj velikog muškog srca i zato, muškarac koji se bavi ovakvom rabotom za mene je, u najmanju ruku, ženskast a žena- muškarača! Znam da neke ovo podseća pomalo na Hitlerovu Nemačku ali Amerikanci su krajem sedamdesetih prošlog veka masovno spaljivali disko-ploče ( pederska muzika, inače) pa ih niko nije nazvao nacistima.I ti nacisti-istorija danas kaže jedno-sutra drugo! Moj otac kaže da su bili zli i pobili nam pola familije ali ne možeš uvek verovati ocu, naročito ako je umetnik a poznato je da takvi dosta izmišljaju! I moja deca, "vrgli" se na dedu. Bruka! Znam da su se već pročuli, i kćerka i sin, te ovom prilikom samo napominjem da ja nisam ni najmanje uticao na njihov razvoj i opredeljenja i da ih se ovom prilikom, javno, preko ovog glasila, odričem. Nek' sad vide da li je otac samo kolac!

od **Wedrana** Pon Okt 26, 2009 10:26 pm

ISPOD NULE - Dragan Varagić

Sigurno se svakom od vas desilo da računar, u daljem tekstu komjutor, zaglavi, zabudali, poblesavi, ukoči, već kako ko to naziva, i jedini lijek za to je dugme isključ/uključ, i komjutor ponovo fercera kao nov. Pošto ste svi vi koji ovo čitate , stručnjaci za kompjutore, (ili barem mislite da jeste), predlažem da koristite izvorni izraz za ovakve situacije, a to je zaglavljivanje.

Sada ću vam objasniti zašto dolazi do zaglavljivanja i šta se to zaglavi, a malo kasnije i narocki način za otklanjanje ovog problema , a da se ne vrši popularno restartovanje.

Šta je jedan komjutor, do kutija sa nulama i jedinicama, čije kombinacije čine ovo, znače ono, idu tamo, dolaze vamo, a mi sve to na ekranu vidimo kao kakvu igricu, aplikaciju. A drumovi, kojima drage nam nulice piče, nas nezanimaju.

Pa šta mislite šta se zaglavi? Pa nule naravno. A kad se jedna nula zaglavi, naiđe jedinica, pa se zakači za nulu, pa još jedna, pa druga nula sve njih pritisne, i tako. A šta radi restart? Pošalje čistač kroz sve kablove, kabliće , zbriše nule i jedinice, pročisti put do sljedećeg zaglavljivljanja.

Veliki je to komjutorski problem. Naravno on se rjeđe dešava, kada se nule i jedinice prave od dobrih , glatkih materijala, koji se ne deformišu kada je vrućina. Aha! Jeste li primijetili kako računari više budale kada je vruće? A zašto? Ako je loš materijal, nula od vrućine nabrekne, raširi se i ne može da prođe kroz kabl. Od 2011, nule će se praviti kao popunjene kuglice, (da jedinice ne mogu da se zakače). Pokušavalo se sa idejom da se jedinice prave bez kvačica, ali su se usprotivile svjetske organizacije, zajebanih profesora i nastavnika, prema kojima, jedinica bez kvačice, nije jedinica. Čak su predlagali i standardizovanje jedinica sa postoljem. (ne smijem ni zamisliti kakav bi tada bio problem sa zaglavljivanjem ). Neki 'žuti' računari su to uveli,razlog - jedinice sa postoljem izgledaju moćnije.

Tu je i problem loših puteva. Kada su magistrale oštećene , poput one kroz Platije, nula se istrucka, zamori, izlomi, i više nije nizašta. Nit' je nula , nit' jedinica . Ili jedinica upadne u neku rupu (vjerujte mi naši putevi su odlično označeni , kakvi su u pojedinim kompjutorima), ostane da viri jedan kraj, nula naleti, zakači se, i tako redom. Užas jedan.

Pa još ako kompjutori nemaju kvalitetan čistač, koji ne jebe ni restart, niti šta drugo... To je pravi Žabljak u februaru, putevi zavijani, a čistača nigdje.

No to vam je što vam je. Ko će ga znati kakve su vam nule (loše sigurno) u komjutoru, nego kad vam kompjutor zaglavi, a vi ga fino prodrmajte, možda nula samo malo šlajfuje, ili se nije još uvijek svojski nasadila. A ako ste umreženi? Uhvatite kraj kabla, i fis, kao korbačem. To bi trebali često raditi, i bez zaglavljivanja. Vidjećete da vam je odziv brži. Nataloži se toga.

A ako vam ni ovo ne pomogne, nijesti vi , brat bratu , za ovaj posao.

od **Wedrana** Pon Okt 26, 2009 10:27 pm

OSLOBODIOCI - Senad Honić

Posmatram neke ljude, koji se, hodajuci gradom, ponasaju kao da su ga oslobodili. Pitam se samo kako bi se tek ponasali da su ga stvarno i oslobodili. Na svu srecu, nisu!

od Sponsored content

Kratke priče dugačkih jezika

Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika

Re: Kratke priče dugačkih jezika