Poučne priče

Strana 3 od 3 Prethodni  1, 2, 3

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Pon Maj 17, 2010 9:02 pm

First topic message reminder :

Filozofija Charlesa Schultza

Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.

1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše?
Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.

Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra!
(Charles Schultz)
Preuzeto sa MY City.rs


Poslednji izmenio Wedrana dana Pon Maj 17, 2010 9:07 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole


Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Pon Maj 17, 2010 10:12 pm

Antoni de Melo - Damari

Molitva

RABINOV PLES
Po hasidskoj priči

Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su iščekivali dolazak rabina. To je bio redak događaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave učitelju.

Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja. Međutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo
u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubrzo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a
vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izlečen od unutrašnje ras-
cepkanosti koja ometa sagledavanje istine.

Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao oslobođeni snažne unutrašnje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri: »Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«

Jednog derviša pitali su zašto plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. »Zato«, odgovorio je, »što voleti Boga znači umreti za samog sebe; ples ubija naše 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iščezavaju. Tamo gde nema našeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.«


U jedno selo došla je putujuća pozorišna trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim učenicima, koji im je rekao: »Čuli ste i izgovorili mnoge molitve. Večeras hoću da vidite jednu.«

U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je počeo.

RAZJARENI BIK

Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!

Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji.«
»Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«

Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učetvuju. Na nama je da odlučimo kako.


Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Moje siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da učim i molim se.«
»U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da prihvatiš život baš takav kakav je.«

Ljudska priroda

TURIZAM I EMIGRACIJA

Jedan čovek je umro i dospeo u raj. Međutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Anđeli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio čovek od akcije. Zato se obratio Svetom Petru i zamolio ga za premeštaj.

»Gde si to mislio da odeš?« rekao je Sveti Petar. »Osim ako nećeš u pakao? Ne bih ti preporučio.«
»Može li bar na kratko?« zamolio gaje čovek.
»To se nikad nije radilo, ali napraviću izuzetak -pustiću te na mesec dana.« I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla.

Čoveka je na ulazu sačekala limuzina koja ga je odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doživeo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pića, prelepih devojaka, noćni ribolov, itd, itd. Mesec dana prošlo je kao u snu.

Po povratku u raj, čoveku je bilo još dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao.

»Takve šetnje tamo-amo nikad nisu praktikovane. Ako toliko želiš u pakao, možeš da odeš, ali bez mogućnosti povratka.«
»Pristajem!« uskliknuo je čovek, već se naslađujući onim što ga je čekalo tamo.

Ali avaj! Čim su se teška vrata pakla muklo zalupila iza njega, čovek je počeo da propada u ponor na čijem dnu je ugledao gomilu užasnih đavola, koji su čekali da ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se već ku-vala gomila nesrećnika čiji su jauci sve glasnije dopirali do njega.

»Sta je ovo!?« kriknuo je.
»Pakao, brate«, odgovorio je jedan đavo. »Ti izgleda ne razlikuješ turizam od emigracije.«

DEČACI ILI DEVOJČICE?

Ljudi ne vide toliko ono što postoji koliko ono što su navikli da vide.

Tomi se igrao s decom na plaži a onda se vratio kod mame. »Da li je tamo puno dece?« upitala ga je majka.
»Da.«
»Dečaci ili devojčice?«
»Otkud bih znao kad nisu obučeni!«

Ljudski odnosi

KAKO POBOLJŠATI ŽIVOT?

...a ponekad čak ne govorimo o istim stvarima...

»Dragi«, rekla je žena mužu. »Sramota je kako bedno živimo. Moj otac plaća kiriju, brat nam donosi hranu sa sela a daje nam čak i za odeću, stric s kojim delimo stan plaća nam vodu i struju, a naši prijatelji plaćaju troškove izlazaka u grad. Nije da ti prigovaram, ali stvarno bi trebalo učiniti nešto da poboljšamo naš život.«

»Naravno da bi trebalo, tu se potpuno slažem s tobom«, uzvratio je muž. »I ja već neko vreme razmišljam o tome. Pa ti imaš još dva brata i jednog strica koji nam nikad ničim nisu pomogli!«


PRVA OPOMENA

Jedan seljak resio je da se oženi, pa je osedlao mazgu i krenuo u varoš da nade ženu. Posle nekog vremena, našao je jednu za koju je procenio da mu odgovara i venčao se.

Nakon ceremonije, oboje su seli na mazgu i uputili se ka seoskom imanju. U jednom trenutku, životinja je stala, ne pokazujući nameru da ide dalje. Seljak je sišao i tukao je velikim štapom sve dok nije krenula.

»Ovo ti je prva opomena«, rekao je.

Posle dva-tri kilometra mazga je opet stala, a seljak ponovo sišao i mlatio je dok nije krenula.

»Ovo ti je druga opomena«, rekao je.

Međutim, mazga se i treći put zaustavila. Seljak je sišao, pomogao ženi da siđe, izvadio pištolj i pucao mazgi u glavu, koja je na mestu ostala mrtva.

»Glupi i okrutni čoveče!« uzviknula je žena. »To je bila lepa i snažna životinja koja je mogla mnogo toga da uradi na imanju, a ti si je, u nastupu besa, olako ubio. Da sam znala kakav si čovek, nikad se ne bih udala za tebe...« i tako nastavila punih pet minuta.

Seljak je samo slušao dok nije prekinula da bi povratila dah. Onda je rekao: »Ovo ti je prva opomena«.

Priča se da su posle toga dugo i srećno živeli.
Nemoguće je biti u srećnom braku s nekim ako se prethodno ne razvedemo od samih sebe.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Ned Dec 26, 2010 11:32 pm

U jednoj dalekoj zemlji, mnogima nepoznatoj, postoji krcma pod nazivom " Tocionica dusa". Ljudi tu uglavnom, greskom svrate, nanese ih put dok izgubljeni lutaju trazeci srodnu dusu. Lakomisleni kakvi jesu, naziv krcme shvate kao markentiski potez i cak im se i dopadne. Povrsni kakvi jesu, u svojoj izgubljenosti ne razmisljaju o tome gde ih je to put naneo. Zeljni odmora i osvezenja, teskim korakom razocarenja ulaze u krcmu i narucuju hladnu casu najboljeg vina ili pak, promrzli, najbolje kuvano vino cije poreklo vide u bujnoj konobarici koja im osmehom pozeli dobrodoslicu. Zaboravljaju da je vino pice bogova i zedno ga iskape u jednom gutljaju, sasipajuci u sebe dusu nepoznatog porekla. Samo za trenutak uspeju da osete oporost ili slatkocu, pre nego osete plimu topline koja im se razlije telom. Vec sledeceg trenutka, kao probudjeni iz dubokog sna, okrenu se oko sebe da osmotre enterijer nepoznatog mesta. Nesvesni sena koje im se smenjuju na licu, razlivaju se u osmeh ili pretvaraju u suzu. Previse su bili opsednuti potragom i nisu slusali upozorenje krcmarice koja im je uljudno nudila vinsku kartu i pitala ih za ukus koji preferiraju. Odmahivali su rukom i dopustali njoj da napravi izbor umesto njih. Mudra je to krcmarica bila; nagledala se ona slucajnih prolaznika i izgubljenih pogleda sa zarobljenim dusama koje su kruzile oko tamnih zenica, usahlih i mrkih, skupljenih u tanani krug ludila koje je isijavalo svojim mocnim sjajem. Tek ponekome bi pomirljivi sjaj ukrasio zute pege koje bejahu pravilno rasporedjene oko pomracenog meseca u centru oka. Po sopstvenoj intuiciji, darivala je duse onako kako je mislila da prolaznici zasluzuju. Utakala je dugo cuvane duse u ocajnike koji se nisu osecali ocajnima, u napacene koji su bili opkrhani ravnodusnostima, u nesrecne koji premoreni potragama dozvoljavali su glavi da klone, na orahovini od cije se srzi pravise stolovi u toj krcmi. Delila je pravdu bez konslutacija, svojim cistim srcem i iskusnim okom, svima onima koji po izlasku iz krcme, dobijali su novi lik sjajem nadanja i novom snagom za potragom, ovoga puta ne beznadeznom i ne bez ikakvog smera. Ali samo retkima je vadila iz najstarijih burica, one najvrednije, dugo godina dobro cuvane duse, koje u nekim davnim nemocima molise da ih svojim bosim tabanima izgnjeci i skladira da docekaju trenutak kada ce preko cula ukusa, skliznuti u necije telo i spojiti se sa svojim caurama iz kojih bejahu proterane nekada davno, od zlih sujeta alter ega.

Naisao je tako jednog dana, covek praznog pogleda, ugasenih ociju i pobelelih usana. Prisla mu je vedra krcmarica, i zapitala ga cime moze da ga usluzi. Lagano je podigao pogled, i zagledao joj se u usne, iskreno pozelevsi da su pehar iz koga bi popio bilo kakvu tecnost. Nasmesio se i odgovorio joj da bi vrlo rado popio gutljaj njene duse, jer pogled joj bese tako bistar da je mogao da se ogleda u njemu i vidi starca kojeg su i nada i snaga napustili. Nasmesila se zbunjeno, ni malo iznenadjena narudzbinom, sa nekom cudnom tugom koja je samo za trenuak preletela preko beline njenog lica. Razmisljala je sta joj je ciniti; svoju je dusu imala samo za jos par casa jer delila je svim neznancima koje bi pozelela da su njena srodna dusa, a onda ce ostati bez nje, postati bezdusnica i nikada nece moci da doceka dan kada ce u krcmu usetati njena srodna dusa koju bi svojom zeljom napojila i sa sobom sjedinila, dusa koja bi pozelela da je pije do kraja zivota i nikada zedj vise ne oseti. Covek je samo odmahnuo rukom rekavsi da ne obraca paznju na njega i donese mu sta god ona pozeli, sta god ce mu utoliti zedj i makar prividno odganati umor. Otisla je iza paravana i bez ikakvog zala podmetnula casu ispod bureta svoje duse. Napunila je do vrha i odnela coveku praznog pogleda.

Pio je polako, uzivajuci u svakoj kapi cudnog nektara, nemajuci pojma o tome da utace u sebe delove jedne ciste duse protkane mekanim osmesima. Cudio se zedji koja ga nije terala da iskapi tecnost u jednom gutljaju i nastavi svoj put. Sa svakom kapljicom osecao je novu snagu kako se radja u njegovim misicima, osecao je cudne pokrete lica koje mu izvijene usne pravise, osecao se cudno dobro i posle dugo vremena, kao u svom domu. Pozvao je krcmaricu da je priupita kakvo mu je to vino bozanskog ukusa donela, ali prema njemu je isla nepoznata, divna, graciozna zena koja mu se nekim cudom smesila. Uzimao je pogledom svaki osmeh koji se pri novom koraku nije gubio i stavljao ga kao melem na izrabljenu dusu. Sto mu je bila blize, on se to jacim osecao, a u isto vreme toliko raznezenim i senzibilnim, da je pomislio ako bi mu kojim cudom spustila dlan na obraz, na njemu bi do kraja zivota ostao.

Ona je gledala coveka koji je dozivao, ucini joj se poznat, ali nikako nije to mogao biti onaj isti covek praznog pogleda. Prilazila mu je polako, nekontrolisano se smeskajuci i osecajuci kako joj se kukovi ritmicno njisu izvodeci neki tajnoviti ples samo za njegove ozivele oci, tako sjajne, da bi mu i zvezda Danica pozavidela. Sto mu je bila bliza, cudnije se osecala; tabani su joj brideli, dlanovi se grejali a srce je ludacki lupalo u nekom novom ritmu, prebrzom za njen kardiovaskularni sistem. Iznenadni nagon da mu spusti dlan na obraz isiban vetrom, ali ne i naruzen njime, iznenadio je ali je nije uplasio. Prisla je bez reci i prepustila se svojoj zavidnoj intuiciji, nadajuci se da ce neznanac samo potraziti racun i otici. A onda, kada je dosla sasvim blizu, dlan joj nekontrolisano krenu ka obrazu coveka i ona oseti toplinu koja radja spoj savrsenog sklada.

"Draga zeno, ne pitam sta kosta, samo zelim da to sto sam popio dobijem jos; tacnije, zeleo bih da otkupim sve zalihe koje imate"...

"Dragi covece, dusa se ne kupuje - kako da to niste shvatili kada ste dosli ovamo?"

On se trgnu, okrete se oko sebe po prvi put shvatajuci da ne zna gde je niti koliko daleko od kuce. Ali cudan osecaj da je na pravom mestu, nije mu davao mira. Ogromna privlacnost ka zeni, krcmarici nepoznate krcme, zeni sa najbistrijim pogledom koji je ikada video, promenio mu je dusu, cini se, za samo par trenutaka.

"Mozda dragi covece, ako ikada ponovo svratite ovamo, dobijete jos koju kap duse koja vas je promenila. Sada putujte, vec je kasno, uhvatice vas mrak"...

"U mraku cu nastaviti da zivim, ako me odavde oterate, jer svetlost u vasim ocima je jedino sto moju mracnu dusu osvetljuje. Ostacu ovde dokle god me vi zelite"...

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Ned Dec 26, 2010 11:36 pm

Zivot cine trenuci

U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao
ceo zivot,a u uzdahu ljubav,a sve to samo u dusu stati moze i ceo
svemir ispuniti u trenu..

Kad nadu prelijes iskrenom zeljom i
sve to uvijes meko u ljubav, sve ce se zvezde nasmesiti i pogledati
tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.

Esencijalna vrednost
ljudskoga uma i lepote je u simbolici i gestovima,samo ih treba
prepoznati,a to se naravno jedino srcem moze i zato cuvajte srce svoje.


Koliko god praznina bila duboka i teska,ako je ispunjavamo
lepim mislima i zeljama, mnogo cemo je olaksati i smanjiti njenu
dubinu,a praznine se uvek premoscavaju pogledom u buducnost.

Nikada
ne napustaj sopstvene snove,jer ce ih neko pokrasti,a ti ces onda
ispunjavati tudje i biti nesracan i tuzan celoga zivota..

Samo na stazi ljubavi,cvece mirise na srecu,a sunce ima zlatan sjaj i mozes ga slobodno gledati.

Ne otvaraj dush na vetrometini,jer ces prehladiti emocije,a one se od toga tesko i sporo lece.

Tvoj zivot je,samo tvoja kutija za nakit i ne ubacuj u nju nepozeljne stvari nikada dragi moj.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Ned Dec 26, 2010 11:38 pm

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj
se svojim dostignućima i planovima. Održi zanos za svoj lični poziv, ma
koliko on skroman bio; to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara, ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu
nemoj glumiti ljubav. A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos
ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle
budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je
posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Tezi da budes srećan!

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Uto Jan 18, 2011 11:00 pm

Sreca! Sta je za vas sreca?
SRECA JE BOZANSKI DAR

Osecaj srece je relativan dozivljaj, prisutan je u nama i svuda oko nas, ali cesto kao "nevidljivi odsjaj". Tajnu zivota uz osecaj srece i ljubavi ne umemo da definisemo, ono sto je najdragocenije i sto nosimo u sebi - ostaje skriveno od naseg pogleda i znanja. Uz sve razlike koje postoje medju civilizacijama, kulturama i narodima, te razlike u individualnim i polnim karakteristikama, zajednicki je pogled ka "tajanstvenom" koji donosi srecu i ljubav. Moc vladara ili tiranina naspram robova, znanje genijalca naspram neukog, bogatstvo naspram siromastva, zdravlje naspram bolesti - nista nije dovoljno da se osvoji, stvori ili kupi sreca i ljubav. Tako je bilo oduvek, tajne koje vladaju nad covekom jesu ono najdragocenije sto postoji u nama i oko nas. Tuzna sudbina nekog tiranina ili bogatasa naspram srece jednog siromaha je odraz tajne zivota, kojom ne umemo i ne mozemo da vladamo. Sve ima svoju cenu, ali neke cene se "placaju" onim sto nosimo u sebi, kao svoj unutrasnji ili "bozanski dar". Ali, zivot je oduvek bio veci i mudriji od coveka.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Uto Jan 25, 2011 12:10 am

OSJEĆANJA ILI RAZUM???

Upitaše jednom nekog mudrog starca: Na šta treba
da se oslanjamo u životu: na osjećanja ili razum?

...On reče: Postoje osjećanja u razumu, ali i razum
u osjećanjima.

Opet ga upitaše: A šta je onda bolje: osjećanja u
razumu ili razum u osjećanjima?

Starac na to upita njih: KOJE KRILO PTICE JE BOLJE, DESNO ILI LIJEVO?

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Pet Jan 28, 2011 11:16 pm

Rabin Harold Kushner gledao je djecu koja su na obali zidala kulu iz pijeska. Kada su završili zamišljenu kulu za koju su potrošili puno vremena i strpljenja, došao je val i u trenu je izravnao sa zemljom. Rabin je očekivao suze i bijes. Međutim, djeca su sjela, primila se za ruke i počela se smijati. Malo zatim, započela su graditi n...ovu kulu.

Nasmiješio se i rekao: "Spoznao sam da su me naučila veoma važnu lekciju. Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su u pijesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Prije ili kasnije doći će val i odnijeti ono što smo sagradili sa tolikim trudom. Kada se to dogodi moći će se smijati samo oni koji će se imati s kime držati za ruke."

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Pon Jan 31, 2011 11:54 pm

KADA SAM ZAISTA POČEO VOLJETI SEBE


Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Čarli Čaplin poklonio čovječanstvu.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VJERODOSTOJAN.
...
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam koliko može biti uvrijedljivo kada pokušavam da natjeram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam žudjeti za nekim drugačijim životom i mogao sam vidjeti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvijek na pravom mjestu, u pravo vrijeme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vrijeme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTVANOST.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe prestao sam željeti da sam uvijek u pravu, tako sam manje griješio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboljeti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocjenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.

Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvijezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Uto Feb 01, 2011 12:11 am

Mi vjerujemo da smo povrijeđeni ako nam nije uzvraćena ljubav. Ali to nije ono što nas boli. Bol počinje kada ne dajemo ljubav.


Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav.
...

Svijet nas tjera da vjerujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uvjerenje i uzrok većine naših problema.


Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unaprijed.



Alan Koen

_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Wedrana taj Uto Feb 08, 2011 12:24 am

JEDNOG DANA COVEK UĐE U RESTORAN U PRATNJI
OGROMNOG NOJA. KONOBARICA IH UPITA STA ZELE.

TIP RECE:"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.",
A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"
...
"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ.

POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.

"TO BI BILO 9,40 $" RECE.

TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.

NAREDNI DAN TIP OPET UĐE U RESTORAN SA NOJEM I PONOVNO NARUCI:

"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.", A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"

"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ .

POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.

"TO BI BILO 9,40 $", REČE.

TIP OPET POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.

I TAKO JE SVE PRERASLO U RUTINU.

POSLE DVE NEDELJE, ONI PONOVNO DOĐOSE U RESTORAN.

"UOBICAJENO ?"-UPITA KONOBARICA.

"NE, DANAS JE PETAK! UZECU BECKU,SALATU I PIVO", RECE TIP.

"JA CU ISTO !," ODGOVORI NOJ.

UBRZO ,KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.

"TO BI BILO 32,62 $" REČE.

TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.

OVOG PUTA KONOBARICA NIJE MOGLA DA ODOLI RADOZNALOSTI.

"IZVINITE...ALI KAKO UVEK IMATE U DZEPU TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO IZNOSI RACUN?

"PA,..PRE NEKOLIKO GODINA CISTIO SAM TAVAN I NASAO STARU LAMPU. PROTRLJAO SAM JE I IZ NJE JE IZASAO DUH I REKAO DA CE MI ISPUNITI DVE ZELJE. MOJA PRVA ZELJA JE BILA DA U DZEPU UVEK IMAM TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA DA BIH PLATIO RACUN. I ZELJA SE OSTVARILA...SVAKI PUT KAD KUPUJEM NESTO, U DZEPU SE POJAVI TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA."

"PA, TO JE SJAJNO!" RECE KONOBARICA. "VECINA LJUDI BI TRAZILA MILIONE, ALI VI CETE OVAKO BITI BOGATI ZAUVEK."

"UPRAVO TAKO!...TRAZIM LI LITAR MLEKA, ILI NAJSKUPLJA KOLA, UVEK CU IH PLATITI !"

"..A ZASTO VAS UVEK PRATI NOJ ?"

COVEK UZDAHNU I RECE, "E TU JE CAKA...... ....MOJA DRUGA ZELJA JE BILA DA UZ MENE DO KRAJA ZIVOTA BUDE PILENCE DUGIH NOGU I VELIKE GUZE KOJE CE SE UVEK SLOZITI SA SVIM STO JA KAZEM !"


_________________
Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.
avatar
Wedrana
Admin

Ženski
Broj poruka : 3653
Datum upisa : 21.09.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poučne priče

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 3 Prethodni  1, 2, 3

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu