Kaži mi...

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:10 pm

Sećate li se :
"Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi kakvo
ime da ti dam..."
Neverovatne jednostavnosti ali duboko mudro izrečeni, napisani stihovi Zmaja i danas vas mogu naučiti da mudrost življenja je u sveiskonskoj ljubavi.
Dakle, "Kažite " ovde i sada stihom svojim ljubavlju namenjenu misao i čar!

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:11 pm

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Maja Miljkovic

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:11 pm

BILA JE MJESECINA

Bila je mjesecina, snijeg i mi
isli smo tihi i nesretni.

Monogram nasih snova blistao je nama,
ko blistav svjetionik. Vjetar. Tama.
Ja sam bio sam i ti si bila sama.
Bili smo straza na mrtvackoj strazi,
na pogrebu jedne tihe lazi.

I tako smo stigli na kraj drvoreda.
Tvoj parfem od gnjilih, uvelih rezeda...
Rosa u staklu staklenog pogleda,
Adieu, ma chere, jer tako zivjeti se ne da.

Miroslav Krleza

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:11 pm

SENTIMENTALNA PESMA

Po mesecu ti saljem uzdah jedan,
Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece,
U tuzni cas kad zimsko pada vece.
Da sam ko Azra, bled, veran i predan.

I sta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do vecitoga Rima
Ceznjivu svetlost i sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,

Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tesio srca sto se ceznjom guse
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci
Vezivao sve rastavljene duse!

I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja cudno prenem i, ko da si tuna,
Sva dusa moja zamirise tobom...

Milan Rakic

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:12 pm

LJUBAV

Vec godinama ucim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i resetkastu lakocu

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te vise ne prepoznajem izvan pamcenja
Koje te predaje meni, i tako sve teze krotim
Struju vremena sto ne prodje kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjas, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagradjen oko jednog trenutka
Kao plod oko kostice, satkan od nestvarnog mesa
Sto ima ukus munje, ukus prasine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje koze.

Vec godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga secanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu sto puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj nas trenutak
Traje duze od tudje smrti.

Ivan V. Lalic

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:13 pm

KAD ZABORAVIS NEDELJU

A kad zaboravis sarene pokrivace srijedom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i sretna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis kazem ...

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedeljni rucak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni kruh i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.
Kazem, kad to zaboravis ...

Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat zavrsiti prije nego dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svjezoj posteljini
I njezno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kazem zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.

Gwendolyn Brooks

I kada zaćutis

Naglom mislju

Savladan,

Pred bijegom

Ti znas

Da sam

Nepovratno tvoja.

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:13 pm

Jednom mi je neko poklonio " mali san o sreci ".
Cuvam ga ljubomorno.
Cini mi se da bi sve bilo besmisleno bez njega.
Bez boje i mirisa,
morske pjene
i onog zlacanog traka sunca na jadranskoj plaveti,
u snu sto ga evo i sad cutim
ja izdrzati ovaj dan
ne bih mogao....

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:14 pm

Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u ocima
prije spavanja
ne govorim ti nesto njezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci
previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
jos uvijek te ono najljepse u meni
voli i ljubi

Zeljko Krznaric

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:14 pm

U moru bih spavao
u zenice ti ronim

Na plocniku bih cvetao
u hodu ti leje crtam

Na nebu bih se budio
u smehu tvom lezaj spremam

Igrao bih nevidljiv
u srce ti se zatvaram

Tisini bih te oteo
u pesmu te oblacim.

Vasko Popa

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:14 pm

Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...

(autor nepoznat)

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:15 pm

Ne cudi mene sto izmedju sviju
ostalih zena vi ste poput cvijeta
i sto se svakoj sve ljepote skriju
kad uz vas budu, jer im vasa smeta;

jer vase se vrline sravnit smiju
sa zvijezdom sto se ranom zorom sreta;
sto vise gledam, vise iz vas siju
ljubavna cuvstva prirodna i sveta.

Stoga su misli moje uvijek iste
kad svjetlost vidim u vama toliku:
da zenski stvor sa ovog svijeta niste,

vec mislim da u svome divnom liku
po volji velicanstva bozjeg vi ste
andjela jednog pokazali sliku.

Davanzati

od **Wedrana** Uto Sep 22, 2009 8:15 pm

Pesma zeni

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja rec u sumu; moj korak i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka -
Jer je san o sreci visi neog sreca.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva;
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarana;
Simvol svih tastina porazan i leden,

A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

Ducic

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 4:44 pm

ljubav se meri .kao sto je vec negde neko napisao
stepenom tvoje spremnosti da ucinis za nekog nesto ,a pri tom da zanemaris svoje interese
samo sto to obicno nije uzajamno,,,ili i ako jeste ,kada i ako prodje ljubav,onda su neki od nas skloni da pricaju kako ih
je taj drugi iskoristio
a u stvari oni bili spremni da to urade za tog drugog jer su imali osecanje ,,,koje nazivamo ljubav
..a ljubav je dosta toga
paznja,postenje,seks,zrtvovanje,,,

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:00 pm

Dali ste se ikada pitali što je to zapravo ljubav...hm..naravno možemo je protumačiti na više načina...kada se zaljubimo u nekog i volimo ga,a ljubav nam nije uzvračena...to se nemože nazvati ljubav...mnogo ljudi je sretno u ljubavi a još više njih nesretno...ZAŠTO??svaki čovijek ima pravo bit sretan u ljubavi..i svatko zaslužuje bit ljubljen i voljen..mi živimo za ljubav..neki od nas žive za ljubav..iako smo premladi...patimo i tugujemo..i sve bi dali da nas neko voli...onaj tko je voljen taj je i sretan i nitko mu nemože pokvariti tu sreću..a onaj tko nije voljen taj je nesretan..LJUBAV JE NEŠTO NAJLJEPŠE NA SVIJETU..I NESMIJEMO DOPUSTITI DA PATIMO..JAR SVAKOG OD NAS NEGDJE ČEKA NAŠA VELIKA LJUBAV..KOJA ĆE NAS VOLJETI......

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:03 pm

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i prije
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist

Zaboravio izbrisati ljepotu svijeta
Oko mene
Zaboravio sklopit moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:04 pm

Ljubav ! Citava knjiga u jednoj reci,celi okean u jednoj suzi,
sedam nebesa u jednom pogledu,
vihor u jednom uzdahu,grom u jednom dodiru,hiljadu godina u jednom trenu."
Tuper

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:12 pm

Dohvatio sam zvijezdu nad Dinarom

Dan se probudio prije mene. Iznenadjujuca svjezina usetala se kroz sirom otvorena vrata i prozor moje sobe na prvom spratu hotela Lei gore na putu za Paltinis. A Paltinis je izvanredna ljepota. Ona koju možda samo slucajno možes sresti prolazeci nepoznatim prostorima jos manje poznatih zemalja sa svojim beskrajno dugim i lijepim ski stazama koje su sada vec podobro obrasle zelenom travom, mnogobrojnim hotelima smjestenim dole u kotlini, velikom broju malih lijepo uredjenih kafica i prodavnica suvenira.
Mrzovoljno sam se onako go kakav vec spavam u hotelima okrenuo odgurnuvsi i ono malo pokrivaca koji je bio na meni. Opruzen cijelom svojom duzinom koja je nesto duza od kreveta posmatrao sam vrhove susjednih borova koji su bili prve i jedine komsije. Prelijep prizor, pogotovo za jutarnje budjenje. Osjecao sam i lagano peckanje svuda po tijelu. Crvenilo po skoro cijelom tijelu je prelazilo u onu tamnu boju kakva za ovo doba godine i nije bas uobicajena, ali ako prethodno nekoliko dana boravis gore na vrhovima planine ta boja mu dodje nesto sasvim normalno jer na planinama se ionako brze pocrni.
Bio sam zadovoljan i potpuno opusten.
Ostalo je jos nesto vise od sat vremena do dorucka. Tako smo sinoc po odlasku na spavanje dogovorili. Naci se na dorucku u restoranu dole skoro pa u podzemlju ili jedan sprat nize od nivoa recepcije. Ona je spavala u sobi 28, moja je bila 30 a kolega je bio u sobi 31.
Juce smo imali naporan dan i svi smo jedva cekali da poslije sinocnje vecere dograbimo kljuceve soba i jedni drugima poželimo ono kratko laku noc.Uz sve to poslovi koje vec radimo ponekad znaju krenuti i u nezeljenom pravcu pa to iziskuje od svih nas onu vrstu angazovanja koja u covjeku ostavlja dozu nemira ma kako da neki problem rijesite. Na kraju krajeva ovo je velika zemlja a nasi poslovi su sa velikim trgovackim lancem sto cijeloj prici uvjek daje jos i dodatnu dozu nekih nepisanoh obaveza ili opreznosti.

Upalio sam TV i pokusao pronaci kanal na kome cu moci nesto od onoga sto se prica i razumjeti. Uzalud sam listao i taman kada sam pomislio da trebam odustati cujem nesto sto mi zazvuca sasvim poznato a na ekranu je bila scena nekog lovca u nekoj ruskoj stepi.
Dersu Uzala, pomislih, citao sam to jako davno u originalu na Ruskom posto je u to vreijeme tamo preko puta Ekonomskog u Sarajevu bila super opremljena knjizara u kojoj sam se zaista i nakupovao i nacitao dobrih ruskih originala .
TV Kijev stajalo je u desnom gornjem uglu ekrana a upravo je isla reklama za film koji ce biti prikazan veceras.
Opruzen potrbuske sa rukama ukrstenim ispod brade pokusao sam ne gledajuci razumjeti sve o cemu se na TV pricalo. Uspjevalo mi je i bio sam zaista zadovoljan.
Razmisljao sam o vremenu koje sam živio u Sarajevu za vrijeme studiranja, o vremenu u kojem sam znao napraviti nekoliko krugova trojkom onako iz cista mira, o vremenu u kojem sam volio mnogo djevojaka, Mirjanu, Miladu, Nadu, Edinu, Sandru, Jasminu, Selmu, Zrinku, Editu,…o vremenu kada sam promasio kos u poslednjem sekundu i kada mi je pola dvorane ybalo majku, o vremenu kada sam sakupljajuci becarce i napjeve od raje iz studenstskih domova u Nedzaricima, na Bjelavama i onog malog Valtera na Vracama, sakupljao, zapisivao i slao u ondasnji Zadrugar koji je sve to objavljivao i placao mi lijep honorar na moj racun u Jugobanci na Grbavici.

Iznenada sam osjetio samo njezan dodir usana na desnoj strani mojih vec dobro preplanulih ledja. Okrenuo sam se i ugledao nju kako svlaci neki blijedoplavi brushalter i baca ga na pod. Peskir koji je imala oko kukova je samo raspustila i ostala kao od majke rodjena.
Malo je reci da je bila lijepa. Preplanula slicno meni ali ne posvuda. Ta bjelina koje se jos moglo nazrijeti izmedju njenih nogu i na grudima joj je prelijepo stajala. Carobno lijepa sa prekrasnom dugom kosom i usnama koje su me uvjek podsjecale na usne onih africkih žena koje lice na nase ali su malo izazovnije, kao u etiopljanki naprimjer, socne, pune...

Otkud tebe ljepotice, upitah onako reda radi.
Pa terasa je zajednicka, zar nisi video, mora se doduse preskociti ta ogradica ali za mene ovako dugonogu to je samo da se prekoraci i ja prekoracila. Naravno da sam prethodno videla da su ti prozori i vrata sirom otvoreni a ionako nigde žive duse nema. Ovde je tako lepo, ovde vreme ne tece a do dorucka imamo jos skoro sat vremena.

Polagano se spustala na mene dok je pricala o tome kako joj je noc bila teska i kako je htjela vec sinoc ili nocas u neko doba nocipreci kod mene ali nije znala da li je sve otvoreno, ...a da sam znala...poljubila me strasno i dugo. Taj osjecaj nikada ne može covjek opisati, tu ljepotu kada dvoje iznenada postanu jedno tamo negdje daleko od ociju cijelog svijeta predajuci se jedno drugome istinski i iz sve snage. Otvorenih ociju smo jedno u drugom gledali strast i slast, i njeznost i grc i onu slatku bol, i taj znoj koji nam se lijepio posvuda i cinio svako mjesto gdje se dodirnemo cvrscim i jednim.

Nekada davno sam bio na Dinari. To je bilo jedan jedini puta u mom zivotu ali sam tu noc na Dinari zapamtio i sjecat cu je se cijelog zivota jer takvu ljepotu covjek naprosto ne može zaboraviti.
I evo sada daleko, sasvim daleko ili bar dovoljno daleko od Dinare u jednom trenutku, kada je ljubav postala toliko snažna ugledao sam te zvijezde nad Dinarom, u vedroj noci one koje su tu na dohvat ruke, i za koje nam se zaista cini da ih možemo dohvatiti.

Zaplovio sam tim beskrajem zeleci da dohvatim nekoliko najsjajnijih zvijezda tu tik nad Dinarom i plovio dugo prelijepim beskrajem nad jos ljepsom planinom i uspio sam dohvatiti jednu od njih, onu najsjajniju. Snažno sam je zagrlio, iz sve snage i potrajalo je to malu vjecnost, sve dok odjednom nisam klonuo od ljepote.

Kako je bilo super, kako si samo snažan, progovorila je, tako sam se opusteno nauzivala i ispraznila sav taj naboj i energiju koja je u meni bila. Nenadmasan si, i drago mi je da smo se imali ovako iznenada.

Iznenada je uvjek najlepse, pricala mi je dok smo stojeci pod toplim tusem skupljali obilnu pjenu i tom pjenom kupali jedno drugoga. Kada je i te pjene nestalo sa nasih tijela rekao sam joj da se spremi za iznenadjenje. Hajde, spremna, rekla je.
Zavrnuo sam slavinu sa toplom vodom do kraja a ledena voda je pojurila svom snagom. Samo je vrisnula kratko i pripila se uz mene. Jao bre ti si lud. Uh kako je supeeeeeeeeer. Ovo nisam nikada dozivjela govorila je dok se grcila cvrsto pripijena uz mene.

Nas dvojica smo koji minut prije 9 sjedili zavaljeni u duboke fotelje u foajeu drugog sprata. Izasla je tacno u 9, obucena u predivan plavi komplet sa suknjom nesto iznad koljena. Svjeza, lijepa i nasmijana prisla nam je i rekla.
Dobro jutro, kako ste spavali.
Super, odgovori moj kolega a ja sam gledajuci kroz prozor jos uvjek razmisljao o onim zvijezdama u onoj nocinad Dinarom i bio siguran da sam onu koju sam pozelio te nocidohvatio. Zaista.

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:12 pm

Anđeli ne postoje

Sjećam se kako je lijepo bilo proslaviti novu godinu sa njom, kada smo plesali na ritmove muzike, imao sam je u rukama i želio da vrijeme barem uspori… Razgovarali smo o nama, razmjenjivali nježnosti prstima, znali smo da se rodila nova i prekrasna ljubav!

Danas se kroz nijansu boli sjećam njenog izgleda, tako gracioznog, lijepih oblina, prekrasno lice… bila je lik iz bajki i snova! Imala je sve, bila je puna energije i radosti, sa svega 22. godine radila je kao menadžerica i organizatorica, pohađala fakultet a doma je bila desna ruka mami.

Bila je snažna u životu, a opet tako krhka. Srce joj je bilo meko, suosjećala je moje teške trenutke, bio sam joj rame za plakanje i mjesto sigurnosti. Zavolio sam je, pružio joj ljubav, sigurnu luku u životu. Priznala mi je da sam joj najveća ljubav u životu…

Zajedno smo bili svega 13 mjeseci, trinaest nezaboravnih mjeseci. Živjeli smo jedan za drugoga, svaki naš susret je bio pun sreće, ljubila me tako nježno sa osjećajem, svaki put na rastanku me pogledala u oči i rekla koliko me voli, da ću joj jako nedostajati.

Živjeli smo dvadesetak kilometara daleko pa je ponekad zaredalo i nekoliko dana da se ne vidimo. Ona je radila, ja sam radio, radno vrijeme nam se nije poklapalo, ali smo znali svaku dužu razdvojenost nadoknaditi! Tješili smo se kako će doći naše vrijeme, kako ćemo se napokon uzeti, kupiti zajednički stan i razmišljati o obitelji…

Podigla mi je moral, dani su mi bili puni optimizma, od nje sam dobivao ljubav koja mi je ispunjavala život! Vjerovao sam joj uvijek i u svako doba, ona je bila stvorena za mene! Svu svoju budućnost i sreću vidio sam u njoj, u njenim očima i njenoj duši.

No jednoga dana ona je bila organizatorica koncerta u mome gradu. Došao sam je kao i uvijek pozdraviti, vidjeti… Imala je mnogo posla pa me je zamolila da je pričekam na tribinama, da će doći prvom prilikom. Nakon dvadesetak minuta došla je, skupila je hrabrosti da mi kaže najgoru vijest u mome životu, a vjerujem i užasnu za njen i njeno srce…

Prilazila je pažljivo sa strahom u očima i nesigurnosti u hodu, samom pojavom mi je govorila o boli. Pitao sam je veselo da je oraspoložim jer sam pomislio da je umorna od posla: „Srce, dali si mi umorna? Pa znaš da mi je važno da si vesela!“

Pritisnula je zube i oči, sjela pet mjesta od mene i nije rekla ništa, samo je gurnula ruku u džep. Zabrinuo sam se, brzo sam ustao i prišao joj i htio je uhvatiti za ruku. Srce mi je lupalo od straha… Pa što je?! Pitah je. Izvadila je ruku i izvadila pozitivan test trudnoće. Ostao sam gledati u test, a misli i sjećanja su mi kroz glavu prošli poput munje, znao sam da nisam otac jer smo pazili na sigurnost u odnosima. „Pa, pa kak…?“ prekinula me u pitanju i samo kroz plač odgovorila: „da, nisi ti“ i pobjegla od mene.

Užasna bol je prostrujala kroz mene, sjeo sam na njeno mjesto i osjećao da će me svijet ugušiti, nisam mogao ni zaplakati, samo me obuzimala bol. Stisnuo sam zube i ostao sjediti sve dok nisam došao k sebi. Tada sam zaplakao… Vidio sam je još jednom dolje, ponašala se kao da je nije briga za mene, ni da više nemam što tražiti… , ja sam htio objašnjenje, htio sam je pitati dali je moguće što popraviti, ma samo da budemo zajedno sretni. Gdje sam pogriješio, zašto joj nije stalo do mene, tko je taj sretnik… a bila je žena iz snova, prva za koju sam bio spreman izgubiti život, prva koju sam mogao voljeti svom dušom, prva koju sam iskreno želio, i kojoj sam uistinu vjerovao! … a ona je to znala.

Sada je sve propalo, svi moji snovi, sve moje želje i moja budućnost, jer ona više ne može biti moja!

Danima i mjesecima sam u duši tugovao. Prošlo je od toga dana nepune četiri godine. Saznano sam da je njen suprug bogataš, da žive u Švicarskoj i da je vlasnik jedne uspješne tvrtke.

Srce mi još nije ispralo sve te duboke osjećaje prema njoj, živim bez nade i egzistencije. Svaka vjera u ljubav je nestala, ostala je samo siva slika svijeta i ljudi u meni.

Od tada kada sam shvatio da život nema smisla bez ljubavi odlučio sam živjeti još samo za brzinu i brze motore da gledam smrti u oči… jer me nikada više neće biti strah

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:14 pm

ЗОВЕМ СЕ...

Постојала сам прије него је било што постојало у Свемиру, постојала сам прије природе, прије човјека. Била сам усамљена, хтјела сам подијелити све ово што носим са собом кроз небројене вјекове и створила сам свијет који сам хтјела да се мојим именом зове.

Увукла сам се у море и језера, у ријеке и потоке, у планине и бескрајна поља, у шуме и пропланке. Ја сам она у којој се умивате, ја сам она у којој лице своје огледате, ја сам она коју удишете.

Волим доћи изненада, када се не надате, волим вам одузети дах, волим вам одузети моћ говора. Волим кад вам срце брзо закуца, кад вам кољена клецају, када често изговарате несувисле реченице. Волим кад због мене радите непромишљене ствари, када се смијете као дјеца, волим када шетате ливадама и берете ријетко цвијеће. Волим када сте радосни због мене, волим када због мене пјевате, волим када због мене пјесме пишете, када због мене приче измишљате којима ниједна бајка равна није. Али сам тужна када ме се бојите.

Тукли сте ме, мучили, затварали у тамне клијети, избацивали из храмова, остављали ме гладну и жедну, заклањали сте сунце од мене, слали вјечне кише и тмурне облаке, крали сте дуге од мене. Везивали сте ме ланцима, нисте ми дали да се сирим и развијам, говорили сте чак и да не постојим. Нисте вјеровали у мене, измишљали сте страшне ствари само да прикријете моје име, палили сте, пљачкали сте, убијали сте. Али све сам због вас издржала.

Нисам се бунила, плакала сам у тајности да ме не видите несретну, да вас не растужим. Све ланце сам покидала, све сам облаке растјерала, непримјетно, тихо и тајно, да се не препаднете. Шуљала сам се као мио лопов око ваших срца, омекшавала ограде које сте постављали и мислили да се неће моћи никада више уклонити. Брисала сам сузе с ваших лица када сте мислили да вам их нема тко обрисати, тјерала на смијех када сте мислили да чете вјерно плакати, тјерала вас на говор и тада када бисте се зарекли на вјечну шутњу.
Не бојте се…

Примите ме у своје дворове, отворите ми ваше храмове. Припремите посуде душе своје да вам их испуним радошћу и весељем. Ја ћу бити ваша молитва, ја ћу бити ваш вид када не видите, ја ћу бити вас слух када не чујете, ја ћу вас нахранити када огладните, ја ћу вас напојити када ожедните. Ја ћу бити ваша свјетлост у мраку, ја ћу бити пут по којим ћете ходити када будете мислили да пролазите непознатим предјелима.

Не бојте се. Отворите срце и примите ме у себе. Јер сам ту. Јер постојим. Зовем се Љ У Б А В, само ме позовите и бићу ту.

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:16 pm

Ljubav na daljinu
Bilo je ljeto, sparno vece, dva svijeta, koja su se na samom pocetku cinili sasvim razlicita, su se upoznali. On se zvaoo Dejan, a ona Ivana. Taj susret je bio sudbonosan i svasta se poslije desilo sto nije trebalo. On je bio sa njenom najboljom prijateljicom Darijom, al se zaljubio u nju, i odma se predpostavljalo da od te veze nebi moglo biti nista, al ipak desilo puno stvari koje niko od njih nije ocekivao. Dejan je bio Bosanac, koji je bio na ljetovanju u Dubrovniku, a Ivana Hrvatica koja je rodjena u Dubrovniku i tamo je zivjela, i velika daljina je bila prepreka za tu vezu. Dejan se sa tog ljetovanja vratio i jos je bio sa Darijom, i bio je zaboravio na Ivanu. nakon 10-ak dana Darija je prekinula vezu koja je bila dobra al daljina je smetala Dariji. Dejanov zivot je tekao normalno sve dok nije dobio pruku od jedne djevojke. Ta djevojka je bila Ivana. U drugoj ga je poruci pitala da budu zajedno, zeljela je ispitati da li se ono vece desila sudbina ili je to bio lazan znak. Dejan je pristao, iako sa blagom sumnjom da ce veza uspjeti zbog daljine, jer je vec jedna zbog istog razloga prekinuta. Tako su to vece pocela nova polavlja u njihovim zivotima.
Od te veceri stalno su si slali poruke, zvali jedno drugo, i u tome im je prosao 1 mjesec veze i oni sami nisu mogli vjerovati da ce to toliko potrajati, ali su shvatili da je to sudbina i isli su dalje. Dejana je napala bivsa cura i Ivanina prijateljica, Darija. Dejanu je Darija slala poruke “kako je mogao”, ”najbolja mi je frendica” itd. Ivana je posumnjala Dejanu da joj muti iza ledja sa Darijom, on ju je uvjeravao u suprotno, i stvarno joj je govorio istinu. Dolazio je u pitanje prekid, ali su nastavili dalje, ali ti dogadjaji su uvijek ostali kao mrlja u vezi, i Ivana je to stalno nabacivala Dejanu kad bi joj nesto prigovorio. Isli su dalje i tako dan za danom, mjesec za mjesecom, do negdje kraj drugog i pocetka treceg mjeseca, kad se opet javila Darija. Pocela je opet sa istom temom, Vezom Dejana i Ivane. Stalno je nesto prigovarala, i Dejan je u jednom trenutku poludio i rekao da je Darija ljubomorna, na sta mu je ona rekla da joj se vise nejavlja. To je uradio, ali je u sebi rekao “kad me opet vidi nece izdrzati da mi se ne izprica”. Dejan je sa Ivanom bio i dalje sve do cetvrtog mjeseca kada mu je Ivana rekla da joj se svidja drugi, i da prekida vezu, na sta je Dejan poludio ali je na kraju prihvatio i nastavio dalje. poslije petnaest dana mu je Ivana poslala poruku “gdje si prijatelju, sta radis, pa nikako da se javis prijateljici. saljem ti prijateljsku pusu, al bi mogla biti ona prava ako hoces?”Dejan je u tom trenutku vec bio upoznao drugu curu, ali je ipak dao malu nadu Ivani i rakao da bi mogla biti prava pusa. pitao ju je sta je bilo sa onim momkom?Ona mu je odgovorila da su samo “brijali” na sta je on burno odreagovao. Tako su se dopisivali 20-tak dana nakon cega je Dejan odlucio jos jednom krenuti u pustolovinu sa Ivanom. Za manje od mjesec dana trebali su se vidjeti u Dubrovniku. Dejan je isao na ljetovanje. Dan prije nego sto je Dejan trebao doci ni jedno ni drugo nisu mogli spavati, nisu vjerovali da ce se nakon toliko vidjeti. Bili su zajedno oko 8 mjeseci i to je bilo dugo vremena, on ju je volio svim srcem iako nije bio 100% siguran koliko ga ona voli. Ipak uvijek je mislio pozitivno i nadao se da ga voli bar pola kao on nju. Dosao je dan kada su se trebali naci on nije vjerovao sta se sve dogadja oko njega, nije mogao vjerovati nakon koliko ju je vremena vidio. Kada su se nasli zagrlio ju je tako jako i zeljeo je da tako ostanu sto duze ako je moguce vjecno. Razisli su se i rekli da ce se opet sutra vidjeti. Kada je isao kuci sreo je Dariju, gledao ju je ljutito, nisu se ni pozdravili. Tek sto je usao u kucu primio je poruku od Darije kako joj je zao zbog svega zao i da se bezveze ljutila na njega, bas kako je on predpostavio. On je prihvatio ispriku i oprostio joj je, i ona je poslala jos par poruka isprike, i on joj je sve oprostio. Sve je bilo dobro do sedam dana kasnije kad mu je Ivana poslala poruku da raskida, da ga voli al ipak raskida. On je trazio objasnjenje al ga nije odma dobio. Rekao joj je da se nadju navece da popricaju malo, da mu objasni zbog cega, ona je na to pristala. Kada su se nasli on ju je pitao zbog cega, a ona mu je rekla zbog svega. On je sa malim osmijehom na licu rekao postoji svasta, trebam konkretan odgovor. Ona mu je samo odgovorila volim te al mi se neda biti sa tobom. On taj odgovor nije prihvaio ali ipak je nastavio dalje, i tu je napraviokobnu gresku koja ga je mogla mnogo toga kostati. Poceo se nabacivati svojoj staroj ljubavi Dariji. Odma joj je rekao da je na Ivanu zaboravio i da je nevoli, iako su obadvoje znali da nije tako. Darija
je bila tvrd orah cak i za Dejana, led koji nepuca tako lako. Sutradan kada se vracao sa plaze primio je poruke od Darije i Ivane, kako je dvolican gad, kako ga nezele vidjeti vise i da je on proslost za obadveOn se pravdao Dariji da nije nista lose htjeo i kad joj se nabacivao da je vec bio prekinuo sa Ivanom, ona mu nije puno vjerovala. On ju je uvjeravao da nema razloga da mu nevjeruje. Na Ivanine poruke se nije pokusavao pravdati, jer ga je dvaput povrijedila, ali negdje u njegovom srcu znao je da je jos voli, i pokusao je naci pravi razlog. Pravi odgovor zbog cega su prekinuli dobio je brzo. Odgovor koji je dobio promjenio je mnogo stvari. Taj odgovor je bio kako su je prijateljice nagovorile da prekine, na sta joj je on rekao da buduce slusa svoje srce kada je u pitanju ljubav. Posto Dejan nikad nije prestao da vjeruje da bi on i Ivana mogli da budu opet zajedno, tako joj je predlozio da se nadju kod nje. Ona je pristala i na tom susretu se rijesilo mnogo stvari. Kao prvo, pomirili su se, opet su zajedno od tog susreta, ali ga je ona zamolila da negovori Dariji da su zajedno. On je nju poslusao i napravio malu gresku. Par dana poslije se vracao u Bosnu, jos par puta su se vidjeli i Darija je vjerovala da su oni posvadjani. Kada je dosao u Bosnu Dejan se dopisivao sa Darijom i ona ga je bezveze pitala da li je u svadji sa Ivanom, on je odgovorio da nisu na sta se ona razocarala i nije vjerovala vise Dejanu. dejan i Ivana su bili zajedno jos 7 dana i Dejanu je bilo svega dosta zato sto su mu se svi mjesali u vezu, prekinuo je al odma poslije 10 min je naazvao Ivanu i zamolio je da im niko od njenih prijateljica ne mjesa u vezuTo je uradio zato sto je Darija rekla da Ivana zasluzuje boljeg od Dejana. Dejan i Ivana su nastavili dalje vole se i vjerovatno ce potrajati njihova veza. To je ljubav na daljinu koju svaka svadja i svaka greska i ljepa stvar ocvrsne.

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:26 pm

Sta je to ljubav?!

Kad ti se dlanovi znoje ... srce ubrzano kuca ... a
glas ti zastaje u grlu?
- To nije Ljubav... to je Dopadanje .

Ne mozes skinuti pogled ili ruke sa njega/nje?
- To nije Ljubav ... to je Pozuda .

Zelis ga/je ... jer znas da je on/ona tamo?
- To nije Ljubav ... to je Usamljenost .

-Privlace te drugi ... ali ipak ostajes sa njim/njom?
- To nije Ljubav ... to je Lojalnost .

-Ostajes sa njim/njom ... jer znas da te voli i ne zelis da
ga/je povrjedis?
- To nije Ljubav ... to je Sazaljenje .

Sa njim/njom si ... jer te ljubi ... i drzi te za ruku?
- To nije Ljubav ... to je Nesigurnost .

Da li si sa njim/njom ... jer jedan pogled na njega/nju i srce
tvoje preskace ?
- To nije Ljubav ... to je Strast .

Da li mu/joj oprastas greske ... jer se brines za njega/nju ?
- To nije Ljubav ... to je Prijateljstvo .

Da li mu/joj govoris svakog dana da je jedini/jedina na kojeg/koju
mislis ?
- To nije Ljubav ...to je Laz .

Da li bi se odrekla/odrekao svojih najdrazih stvari samo za
njega/nju?
- To nije Ljubav ... to je Velikodusnost .

Da li on/ona oseca tvoje srce i dira te duboko u dusu ...
tako da te boli jako ?

- Da ... to je Ljubav ! ! !

Da li si sa njim/njom zbog te slepe ... neshvatljive
mesavine bola ... srece i uzivanja ... koja te
privlaci njemu/njoj i cvrsto te drzi ?

- Da ... to je Ljubav ! ! !

Da li bi mu/joj dala svoje srce ... svoj zivot ... svoju
smrt ?
- Da ... to je Ljubav ! ! !

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:30 pm

Bio jednom jedan otok na kojem su živjeli svi osjećaji i ljudske vrijednosti : Dobra Volja , Tuga , Znanje ...i medju ostalima i Ljubav....
Jednog su dana shvatili da će njihov otok potonuti , te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili .Jedino je Ljubav željela ostati do posljednjeg trenutka .Kada je otok bio tren do potonuća , Ljubav je odlučila tražiti pomoć .Bogastvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala : "Bogastvo , možeš li me povesti sa sobom ? " - "Ne mogu , mnogo je zlata i srebra na mom brodu , nemam mjesta . "
Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu ." Ponose , preklinjem te , možeš li me povesti sa sobom " , "- Ne mogu ti pomoći Ljubavi " , odgovori Ponos , " Ovdje je sve savršeno , mogla bi mi uništiti brod ! "
Tada je Ljubav zamolila Tugu , koja je prolazila kraj otoka : " Tugo , molim te povedi me sa sobom " ," Oh , Ljubavi " odgovori Tuga , "tako sam tužna da ne mogu . "
Kada je dobra volja prolazila kraj otoka , toliko je bila zadovoljna da nije niti čula Ljubav kako je doziva .
Tada Ljubav začuje neki glas : "Dođi Ljubavi , ja ću te povesti sa sobom . " Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna , Ljubav se iskrca , a starac ode . Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime .Ljubav shvati koliko mu tuguje , te upita Znanje : " Znanje , ti sigurno znaš tko me spasio ? " , " To je bilo Vrijeme " , odgovori Znanje . " Vrijeme " , upitala je Ljubav , " pa zašto bi me vrijeme spasilo ? " Znanje odgovori : " Zato što je samo Vrijeme sposobno procijeniti koliko je Ljubav važna u životu ...

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:36 pm

Sustina nije pronaci savrsenu osobu, vec voleti nesavrsenu osobu savrseno.

Prava ljubav nema srecan zavrsetak, ONA JEDNOSTAVNO NIKADA NE PRESTAJE!

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:44 pm

Skrenem katkad slucajno il' ne
u onaj sokak kojim svadbe prolaze
do tog ugla brojim korake
a od tog ugla dalje brojim poraze

Obicno s jeseni i kad je oblacno
odbjegla sjenka mi se vrati konacno
uzalud mijenjam adrese
sam crni vrag mi je donese tu

I vjesto smislim nesto utjesno
u tom sam dobar, kazu, to najbolje znam
trudim se, ne uvijek uspjesno
tragove svoje da sam sebi zavaram

Obicno nocu kad je vjetrovito
samoca napusti svoje korito
ta mutna rijeka poplavi poljane sjecanja u glavi svud

Ref.
I naprosto se tuga desi
jer naprosto si tu gdje jesi
i naprosto je trista cuda
predrasuda sad izmedju nas

Kad ljubav umre jedan zali
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako
kad naidje sokakom kojim svadbe prolaze

Ponekad jos osjetim tvoj dah
kao nekad kad se okrenes u snu
kao lahor dirne me na mah
kad smo i casa i ja prilicno pri dnu

Obicno uvijek i slicnim danima
proslost se navali kao planina
na tom cu vrhu da sazrem
jer samo s njega nekad nazrem nas...

I naprosto...

od Musketar, bivši :) Pon Okt 05, 2009 5:53 pm

Pakao il raj
pocetak il kraj
sreca il tuga
bol il ljubav
dan ili noc
sunce sto me greje
ili snegovi
sto me hlade
zora koja me budi
ili tama koja me
sakriva
Slatki nemir
ili gorak pelin
Slatka stvarnost
ili ruzni snovi...
Ko si ti moj mali decace?
Moja sreca
ili moja tuga...
Moja ljubav il....

od Sponsored content

Kaži mi...

Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...

Re: Kaži mi...