Kaži mi...

First topic message reminder :

Sećate li se :
"Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi kakvo
ime da ti dam..."
Neverovatne jednostavnosti ali duboko mudro izrečeni, napisani stihovi Zmaja i danas vas mogu naučiti da mudrost življenja je u sveiskonskoj ljubavi.
Dakle, "Kažite " ovde i sada stihom svojim ljubavlju namenjenu misao i čar!

NEDOSANJAN SAN

Prostor sta je? Gde sam to ja?
Zivim za tacku u koju nemo zurim.
U njoj vidim tvoje oci sanjive,
otvorenih ociju tvoju senku jurim.

Bezvoljno setam ulicama ovim,
ne zelim da sretnem nikoga,
nema vise smisla cekati da te vidim,
odavno si nestao iz zivota moga.

Pomirena sa sudbinom svojom
i nemoci da te ikad vratim,
pokusavam da zivim novi zivot
a da ne placem i da ne patim.

Ipak se zatvaram kao skoljka,
povlacim se iz dana u dan,
uranjam u sebe gde te grlim vecno
i sanjam svoj nedosanjani san.

Monika Zivkov U sazvezdju bola

Ne gasne čovek

Ne gasne covek u bolnicama
u bolnom grcu nestajanja,
na mestima obelezenim
nevidljivim crnim tackama.
Ne gasne se
samo u poslednjem izdisaju,
gasne se u rastegnutim
trulim kopcama vremena.


Gasne se
na temelju,
pragu,
zaba
i zabole me
tanana dusina opna
i zadrhta nemocna u grudima.


Gasne se
i pre doktorovog pecata.
Ne radja se covek
samo u porodilistima,
ne pronalaze ih samo zecevi u kupusu
niti ih samo rode donose.
Ne radja se covek
kao u davninama
izmedju dva reda
okopanja kukuruza
bez doktora.


I ne zivi se
samo na odredjenim mestima.


Radja se covek
u ocima,
u mislima,
u venama,
u hlorofilu,
u obavijenosti blagim vetrom,
u pahuljama,
u zraku sunca,
u kapi kise,
u mirisu tople kafe,
u odsjajima.


Radja se i zivi
i bez pogleda
i bez dodira
u ljudima.
Radja se covek
pod magijom nota.


Radja se covek
u par neznih reci nekoga.
I ko ce znati
koliko smo se puta
rodili i umrli.
I ko ce znati
koliko smo puta
druge
cistim srcem
rodili
ziveli.
Ne gasne se,
ne zivi se,
ne radja se,
ne osmehuje se
samo na utvrdjenim
normama mestima.
Velika je to obmana.


Gasnuh…
Zabole me tanana dusina opna
i zadrhta nemocno u grudima,
al’ stade boleti,
al’ stade drhtati,
setih se Sunca radjanja,
osmeha,
zivljenja,
u grudima,
u bicima…
na nedodirljivim,
nepojmljivim,
nevidljivim
mestima.


autor:jelenaartpoezija

Kao što nisi ni ti......

Posula sam stazu kojom si hodio,
Najlepšim cvećem koje postoji,
Digla te na pijedestal sreće,
Jer si bio moj!

Posula sam za tebe,
Bacila pod noge,
Svu tišinu koju sam imala,
Šum mora na obali,
Skinula vetar s planine,
Stavila ga tebi da ga zauzdaš,
Zvezde sam nagovorila da sjaje,
Samo za tebe,
Sve jezike sam govorila,
Željama tvojim dvorila,
Obnažena sam pred tobom stajala,
Razodjenuta se do kraja!

Naučila sam svirati sve instrumente,
Reči svih pesama sam znala,
Našala sam žutu dunju,
I ružu plavu u pupoljku,
Da ukrasim tvoju glavu,
Dok te ljubim na mesečini,
Prstima prolazim kroz kosu,
Nežno milujem lice!

Sada namršteno lutam,
Peščanom obalom mora,
Promatram igru talasa,
Galebova koji lete,
Vetar razgrće borove,
S maslinama se igra,
Uzbunjeni galebovi nadleću me,
Kao da sam im uzela mesto,
Krikovi se obalom šire,
S mojom prisutnošću se ne mire,
Kao što nisi ni ti…

J.J.Braddock

stojan simic krpica
LJEPOTICE

Ljepotice,
svi
zude
za
tvojim
tijelom,
niko
ne
cezne
da
se uskladi
sa
tvojim
umom,
akamoli
da
usreci
tvoje
srce,
svako
iskoristen
od
svojih
utisaka,
a
samo
ja
besmrtnom
ljubavlju
volim
tvoju
dusu
sa
kojom
se,
u
ushitu,
sjedinjuje
moja
dusa
bivajuci
jedno
s
Bogom.

Sutra ću ili…


Sutra ću, večeras ne mogu,
Sutra ću misliti
Na prekosutra,
Na neka nova jutra,
Večeras ja to ne mogu,
Nemojte me na to terati,
Možda ću preterati,
Pa ni sutra neću,
Ni prekosutra,
Možda nikada!?

Takav život sada vodim,
Koji me nikuda ne vodi,
Ovog trenutka mi pogoduje,
Ništa me ne raduje,
Osim sna koji mi dođe i prođe,
Kao neki fragment umetnuti,
Osećaj nametnuti,
Pa istrgnuti,
Koji me iscrpljuje,
Beskrajno nadahnjuje,
Moju dušu ispumpava,
Ja se ne pretvaram,
Ako kažem; sutra ću,
Večeras zaista ne mogu!

Ili hoćete da lažem,
Da nešto drugo kažem,
Recimo da sam istegnula nogu,
Ne, neću to reći,
Večeras ne mogu,
Ne uživam, jednostavno
Preživljavam,
Nevešto se pripremam
Za vreme koje će doći,
Ono što se sutra zove!

Nemojte me gnjaviti večeras,
Niti sutra to činite,
Bolje počinite,
Negde u zavetrini,
Ja ću ostati na vetrometini,
Da svoj plan provedem,
Ne želim biti zavedena,
Dok sve provodim,
Ne, nemojte misliti da izvodim!?

Želim biti u miru,
Sve je sadržano u mome hiru,
Takva ću i ostati,
Možda ču i postati
Ono što nikako ne želim!

Nemojte me terati na plač,
Da iz kože iskačem,
Sve reči u psovke pretačem,
Pa ću se onda ispričavati,
Do poda klanjati,
Kako bih sve ispravila,
Ali se ne bih podvinula,
Nakani koju želim sutra,
Jer večeras to ne mogu!

Neću više ponavljati,
Stalno iznova obnavljati,
Kao da sam obično derište,
Koje stalno nešto ište,
Večeras me ništa ne raduje,
Možda će mi sutra biti lakše,
Ili prekosutra,
Kada ću biti drugačija!?

Nikada nisam bila svačiji,
Uvek sam svoja bila,
Radila što sam htela,
Iako to nije pametno,
Ali meni je svejedno,
Jer sam tako odlučila!

Pustite me večeras,
Ležim u miru,
Hoću sada odmarati,
Možda ču i spavati,
Nemojte me siliti,
Ništa se neće promieniti,
Osim moga gnjeva,
Već mi se zeva!

Nećete me razumeti,
Ne znam hoće li vam uspeti,
Ali sutra ću,
Večeras zaista ne mogu,
Nikako ne mogu,
Sutra ću vam reći,
Ili će to prekosutra biti!?

Nemojte Boga huliti,
Uzaludno me tešiti,
Govoriti što i kako,
Bolje je ovako,
Verujte mi nekako,
Znam to po sebi,
Bolje bilo ne bi,
Da još jedan dan prođe,
Nekada mi tako dođe,
Možda i više puta,
Sutra ču vam reći,
A možda i neću,
Nemojte mi kvariti nesreću,
Reći ću što ne želim,
Večeras sigurno neću,
Sutra, sutra, sutra ću,
Možda prekosutra....

J.J.Braddock

SAKRIVENI BOL

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen.
More ga prima Dnom,
da ga nikad ne izbaci plima.

Dobrica Cesaric

Skidam kaput ogorčenosti
sandale prošlosti su tako lagane
i kada bi htela mogla bih opet osetiti tugu
osetiti lance gorčine
omču svojih emocija
ali razgolićujem se
oslobađam od grča
znam da nećeš slediti moje stope u pesku
možda bi to još potajno poželela
a možda dubinski se pomirila
barem tako ćutim da jesam
sa krilima tišine
poletna su
nezameram ti više ništa,
znaš
poneki dan te pronađem često u pozadini svega
kako misao koja čuči i čeka da poskoči u srcu
ponekada sam smešna sama sebi sa svim izlivima
koji izašli su iz mene koje sam ti uputila
pa pobogu zar bi to bila ja
ali nema te više u svakom mom jutru
niti u svakoj mojoj večeri
puštam te
mirim se sa svime
znam da je moglo bilo bi drugačije
ma stare vetrometine
mogla sam te voleti drugačije
mogao si pokazati posebnije
moglo..
haha ne neću "delete" sada
izazvao si u meni emocije
kad-tad
i kako-tako
i tim zaslužuješ ostati uvek draga osoba mom srcu
nevažno sve drugo
bilo kako bilo
ipak u ljubavi i ratu sve dozvoljeno
pa što tebi zamerati stvari
kada ih ima toliko kojih mogu zameriti sebi vezano uz tebe....

J.J.Braddock

Moja velika želja

Kad te snenim očima vidim
U mislima ja poletim
Zamislim da u tvoj topli zagrljaj sletim
I da ti kažem koliko te volim

To su samo moje puste želje
Koje svakog dana nestaju
I uskoro prestaju

Prestaju i moji snovi
Tu dolazi život novi
Život bez tebe
Bez moje bivše male bebe

Meni sad srce jako lupa
I moje lice u suzama se kupa
Plačem jer te jako trebam
A tebe kraj sebe nemam

KAD SE MENI PLAKALO


Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
Ni glasa vaseg ni pisane reci
Koja za nuzdu tesi.
Danas,kad vi placete,
Meni se bolno smeje...
Ukoliko mi nije otuzno i dosadno,
kao pred glupom scenom.
Eto,to vam je sve
Sto ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom zivotu da daju:
Potpuno nerazumevanje.

Ivo Andric

Razmisljanje

Ponekad nas zavede rec.
Ponekad rec zavedemo mi.
Ponekad.
Ponekad se u nas uvuce slutnja i ceznja,
pa se trazimo u nepreglednim mogucnostima stvarnosti.
Ponekad, samo ponekad,
koracamo sa oblakom u oku,
sa likom necijim bisernim ...
I tada nas uzmu nemiri i nadanja i strahovi ...
Ponekad, mislimo da je to bas ono pravo,
pa ga cinimo, ziveci ga nesebicno,
i tela i srca nam se rastacu u izmaglici
novog jutra ...


Ima li nas tada ko zaista?
I koga mi to imamo zaista?
Ponekad, samo ponekad, gubeci sebe,
gubimo i ono Sunce sto na nebu
cini nam se, blista samo za nas ...
I pitamo se tada ima li koga tamo
u toj pesmi od krvi i mesa,
sto misliti zna da misli.
I ne znajuci, umiremo uvek sami ...
I necije ruke, nezne, lake,
milovace nase odsustvo, nase nemanje ...
Ponekad nas zavede rec,
ponekad u trenucima ocaja i bola
zagledani u nebo posuto zvezdama
placemo, znajuci da nismo ipak sami ...

(Nepoznat autor)

Ni bogova ni molitava....

Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitveni šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek uzalud trazio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.

I.Andrić

Kada na skup tihih misli prizovem sećanje na prošle stvari,
uzdišem zbog mnogih stvari koje sam tražio
i sa starim bolovima opet tugujem za dragocenim vremenom
koje sam uzalud trošio.
Onda mogu da ovlažim oko, nenaviklo suzi,
za dragim prijateljem skrivenim u večitoj noći smrti,
i ponovo oplakujem davno prigušen ljubavni jad.
Onda mogu da patim zbog prošlih patnji,
i da setno od jada do jada zbrajam tužni način već ožaljenih žalosti,
koji ponovo plaćam kao da ga nisam ranije platio.
Ali ako za trenutak pomislim na tebe, dragi prijatelju,
svo gubici se nadoknađuju, a sve tuge prestaju.


William Shakespeare XXX sonnet

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati
I ostati.

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.



Miroslav Antic

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
ostani kraj njegovog uzglavlja i
budi blaga njegovom
snu koji je ostao
bezazlen.
V.Parun

*********
Oni zbog kojih srce osećate kao ranu
al ranu zbog koje se jedino živi
u sećanje vam banu kad zavolite druge
i osetite se nesrećni i krivi
D MAKSIMOVIĆ

KAZEM TI

Voleo bih da sve prestane
Da to vreme zaboravim
Naprosto da nestane
Da od tebe odmorim

Nista me ne zanima
Sa kim sad delis noci
Glupa mi je i ova rima
Koju pisem u samoci.

Potrebno mi je...

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo neznosti,
i to svakog dana, i mnogo od miloste reci,
potrebno mi je primirje
izmedu srca i secanja
izmedu neba
i bola koji pred njim kleci.

Potrebna su mi dobrodoslicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to sto veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mrznje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

D. Maksimovic

NAZOVI ME

Ako

Ti gorko zaplace oko

Ako

Te neko povredi duboko

Ako

Ti nekad zadrtih dusa

Ako

Nema ko da te slusa

Ako

Nekad vrisnes u snu

Nazovi me

I Ja

Bicu tu.

Opet su boje
U sliku sklopljene

Kroz mutne dane
Slepilo me vuklo

Daleko si ostajala

Sreca je nad zeljama
Sipala konfete

U jednoj zarkoj zelji
Stadoh pored tebe.

POTEZ

I svako svoj potez na uzici drži
Zarobljen u uglu podsvesti svoje
I pogledom se traži izlaz ko glad
Vreme od mramora ko kula od zaborava

Nesvetan pokret poguban bi bio
Staze su ovde od mulja i peska
Pogrešan korak vodi u agoniju
Nek’ mutno nebo sakrije reč tiho izrečenu

Na potez čekaju i Dama i Kralj
Nesigurna ruka grči se u strahu
Mahovina plete po njihovim licima mrežu
Dok vreme curi ko peščani sat

I pravi potez svako bi hteo
Za mesečare noćas staze ne postoje
Al’ ruka ćuti…..ćuti i noć
Mnogo je toga u igri
I strah i strast i očaj i moć

LJUBAV

Sjaj u ocima
Tuge nema

Bol mine

Zelja davanja
Sunce posle kise

Duga

Zivim ljubav
U plimi osecaja.

Sve sto mi ostaje to je moje srce

Veliko kao nebo
i duboko kao more

Zamisli...

To je sve što ostaje
a ja sam mislila da ce
mnogo toga više biti
Cak ni svoju zvezdu nemam
reka mi je davno protekla
Ali ipak imam jedno veliko srce
i u njemu beskrajno mnogo tuge
belu zoru predivnu na dlanu

Imam zaista mnogo
i zato ne žali
za mnom sjaj i beda
nikada ne bledi...

Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...

Mika Antic

Sve je do mene…


Osećam, u dnu svoga bića,
Drhtaje, sećanja, dodire,
Kao u nekom tesnacu,
Iz kojeg bi izašla na cestu,
Prohodnu i dugu,
Samo da se oslobodim te teskobe,
Misleći da ih više neću sobom nositi!

Ali sva ta sećanja, drhtaji, dodiri,
Uvek će uz mene biti,
Moju nutrinu će uvek ispunjavati,
Sa svakom novom nevoljom ću ista biti!

Možda će tesnaca nestati,
Možda će i teskoba prestati,
Ako most do druge obale pređem!?

Ali ipak, pre toga moram naći,
Moram u samu sebe zaći,
Sebe pronaći, put i most
Do same sebe,
Svega se osloboditi,
Kako bih dalje mogla slobodno hoditi...

N.N

Pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao

sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete

i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom

godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo

pa ako ti dodjem ranom zorom
i miris jabuka ti stavim na usne

znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali

znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali


Zeljko Krznaric

Стојим...

Шамарам себе сопственом хладноћом.
Промрзао нос још се бори,
и прострујала крв у образима.

Ушушкани осећај сигурности у капуту
полако се губи.

Тежак је то капут.
Саткан од снова.
Прекривен дистанцом.

Осећам га - притиска крхка рамена.
Отежава кретање.
А пут - дугачак.

Јер...

Предалеко је... Живот.
Коначна дестинација.

Кидам и задње дугме.
Тромим, уморним покретима
скидам га са себе.

Гледам у Небо... Празно је.

Дрхтим...

Али корачам...

H.H