Najlepši ljubavni stihovi

First topic message reminder :

OVE NOĆI


Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
Trepere modre zvijezde u daljini".
Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.
U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.
Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.
Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.
Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.



Pablo Neruda

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.

Branko V. Radičević

Imaš samo jedan život. Voli ga takvog kakav jeste.
Mnogi ne žive rado. Kao da im je žao što žive.
Nikada ne gledaju gore, u svjetlo. Slepi su, ne vide
Mnoge radosti svakog dana.
Zadovoljan covek ne ocekuje od života više nego što
Mu on može dati. Ima tmurnih, a ima i svetlih dana.
Zadovoljan covjek uživa dane kako ih dobije.
Tko previše ocekuje, navlaci tmurne oblake.
Sam sebi otežava dane.
Obesi svoje kišne oblake
Na sunce da se osuše.
Phil Bosmans

ЈЕДНОЈ ПРОЛАЗНИЦИ - Шарл Бодлер

Град ме окружавао својим моћним хуком.
Витка, танка, висока, носећи црнину,
Лик боли узвишене, једна жена мину,
Држећи извезени скут раскошном руком,
Хитра, љупка, с ногама као извајаним.
У оку јој олујном, где се сав утопих,
Ја се, као некакав страсни чудак, опих
Ужитком смртоносним, сластима незнаним.
Сев муње ... па тмина! - Лепото краткотрајна,
Чије очи поновни живот ми открише,
Зар ћеш тек у вечности да ме сретнеш, сјајна?
Предалеко, прекасно, можда НИКАД ВИШЕ!
Заувек нас растави живот попут вала,

Na Liparu

Jeste li mi rod?... siročići mali
Il' su i vas, možda, jadi otrovali,
ili vas je slabe progonio svet?
Pa dodjoste samo - da kad ljude znamo,
Da se i mi malo bolje upoznamo,
U dvopevu tužnom pevajući set...

Mi smo male,
Al' smo znale
Da nas neće
Niko hteti,
Niko smeti
Tako voleti
Kao ti;
- Ćiju ći

Moje tice lepe, jedini drugari,
U novome stanu, poznanici stari,
Srce vam je dobro, pesma vam je med;
Ali moje srce, ali moje grudi,
Ledenom su zlobom razbijali ljudi,
Pa se mesto srca uhvatio led.

S belom bulom,
Sa zumbulom,
Šaren - rajem,
Rajskim majem,
Cvećem, mirom,
Sa leptirom,
Letimo ti mi
Srca topiti -
- Ćiju ći

Moje tice male, jadni sirotani
Prošli su me davno moji lepi dani,
Uvelo je cveće, odbego me maj,
A na duši osta, ko skrhana biljka,
Il' ko tužan miris uvelog bosiljka,
Jedna teška rana, težak uzdisaj.

DA LI BESKRAJ IMA KRAJ

Dušo moja, volela bih da si tu.
Uzdahnula sam upravo duboko,
i u trenu shvatila da te želim kraj sebe,
da imam strahovitu želju da ustanem,
da ti pridjem i da te zagrlim, snažno,
da mi zagrljajem daš snagu za budući dan.
Želim da spustim glavu u tvoje krilo,
zagnjurim lice u tvoj stomak,
u tvoje grudi i ćutim samo tren,
mali, majušni tren,
dovoljan da mi da snage za još stotinu dana.
Isuviše dugo sam bez tebe,
bez tvog pogleda koji bi se zaustavio na meni
makar samo u prolazu,
da me pomiluje ili opomene,
svejedno, ali samo da je tu.
Da li ću imati snage da te čekam do beskraja?
Da li beskraj ima kraj?
Kako je strašno čekati nekoga
a da ne znaš kada će on doći.
I da li će uopšte doći.

Za svakoga od nas na svetu postoje mesta,
Kuda dolazimo na tren da se sjedinimo,
Gde će sećanje, kao red poštanskog listića
Nama srce isceliti, kada ono tamuje.
Čista jezerca, skromne vrbe,
Kao devojčice, zamukle u vodi.
Čista jezerca - vekova zeleni san -
Moja daleka obala detinjstva,
gde se čuje harmonika...
I ja žurim tuda, tamo se sliva dobro svetlo
I čamčići na vodi, kao sunčane mrlje.
Odavde smo sa tobom otišli u vrtlog godina..
I evo ja sam ponovo tu i ti ćeš se vratiti.
Čista jezerca, skromne vrbe,
Kao devojčice, zamukle u vodi.
Čista jezerca - vekova zeleni san -
Moja daleka obala detinjstva,
gde se čuje harmonika...
Jednom ti ćeš proći Bulevarnim koljcom,
I u sećanju mome, srešćemo se, ja verujem.
I vode će odraziti poznato lice,
I srce će isceliti i uspokojiće nerve.
Čista jezerca, skromne vrbe,
Kao devojčice, zamukle u vodi.
Čista jezerca - vekova zeleni san -
Moja daleka obala detinjstva,
gde se čuje harmonika...
Za svakoga od nas na svetu postoje mesta,
Što su nam kroz daljinu godina i bliža i draža.
Tamo se diše lako, tamo je mira čistoćaIgor TaljkovIgor Taljkov
Nas čini na tren srećnijima i mlađima.
Čista jezerca, skromne vrbe,
Kao devojčice, zamukle u vodi.
Čista jezerca - vekova zeleni san -
Moja daleka obala detinjstva, gde se čuje harmonika...

U vedroj noći podigni pogled ponekad ka mesecu i vidićeš trag jedne ljubavi; u kišnom danu zadrži jednu kap kiše na dlanu i osetićeš kako suze peku;koračajući ulicama grada trudi se da ne zgaziš na senku, jer ponekad su u senkama nadragocenije duše.
Otvori oči i gledaj; naćuli uši i slušaj; pusti srce da voli; jer sutra....sutra već ne postoji
lebdi negde u vazduhu nevidljiva,
tek jedna kap od bezbroj sličnih;
zašto misliti baš na nju kad se spušta veliki pljusak?
Ta majušna i ništavna kapljuca je
upravo ona legendarna kap
koja prevrši meru, koja prelije čašu.
Sve prethodne kapi postaju u trenu beznačajne
Niko ih ne pamti više i ne primećuje
Sećaju se samo nje.
Kapi koja je prevršila meru

Čekam sunce na klupi u parku
Preko puta od moga stana
Pratim hod oblaka na nebu
I zagrljenih parova
Na stazi između borova
Čitač novina s drugog kraja klupe
Prati hod mojih pogleda
Ljubav nije oduvek postojala
Nju je znate izmislila sirotinja
Da bez dukata dođe
Do slatke ženske brave
I pravog muškog ključa
Vasko Popa

Čini se tako lako izdahnuti
nekoliko lepih reči,
dati im ritam,
povezati ih rimama.
Da sa hartije ne odlete
ostaće zajedno u igri.
Teže je umeti reči uplesti
prstima u svileni gajtan,
svezati u omču, pa baciti.
Tako se hvata ljubav
kad isklizne iz drhtavih ruku
i beži, jer je tako mlada.
Pa nežno je vezati
za svoj dah.
Znao sam pesnika koji, premda star,
umeo je to.
Nije to lako,
dođu trenuci koji nisu slatki.
Ponekad bismo sedeli
za ovim stolom.
Obično predveče,
grad ispod nas bi se stišao
i polako uspavljivao
sjajem uličnih svetiljaka
dok bi ljubavnici zastajali, tu i tamo,
gde počinje tama,
jer imaju svoje tajne,
poznate svima.
Uzalud, ljubavi, kriješ svoje lice.
Danas već znam
zašto bi on tada tako često umuknuo,
pa triput palio lulu
koja je bila prazna.
Jaroslav Seifert

SLUCAJNO

Slucajno sam te video veceri neke,
slucajno te zavoleo sledeceg dana,
i slucajno si otisla iz mog zivota,
mada razlog za to nisi znala.

Sve je proteklo tako brzo,
slucajno si me ljubila devojko lazna,
zasto sam morao da te zavolim,
kad slucajno si mi bila toliko vazna.

I mrzim,i volim,i tebe nemam,
slucajno mrznja i ljubav se bore,
slucajno ne mogu vise da zivim,
dok gledam druge kako se vole.

I niceg nema,i zvona zvone,
novo je jutro,novi je dan,
hteo bih da sam sve sanjao samo,
al' suvise boli da bio bi san.
Saleal

NESTO O ZIMI

Na osmehe i poraze,
na susrete i rastanke,
na dodire u svitanje,
zima me podseca.

Na vece i jutra,
ne juce i sutra,
na tebe i mene,
uvek na nas,
zima me podseca.

Na snove u dvoje,
na moje i tvoje,
na secerne jabuke,
i lazne zaruke,
zima me podseca.

Na kestenje vruce,
na put do kuce,
na promrzle ruke,
sve ljubavne muke,
zima me podseca.
Saleal

TEBI JE LAKO

Tako si lepa,svi ti se dive,
pogledi muski svakoga dana,
i uvek imas pratnju kraj sebe,
kada te sretnem ti nisi sama.

A ja sam,eto,jos jedna prica,
obican mladic s'prvoga sprata,
o tebi pevam,pesme ti pisem,
i sanjam da mi otvaras vrata.

Samo ponekad pogled ti skrene,
mnogo je proslo,deca smo bili,
i u tom trenu setis se mene,
i snova sto smo zajedno snili.

Tebi je lako i dobro zivis,
ti vise nisi klinka koju znam,
i sta bih ja kraj tvoje lepote,
kad samo ljubav mogu da ti dam.


Saleal

AKO

Ako jednom ostarim,
ako svemu dodje kraj,
i na nebo odletim,
opet volecu te znaj.

Ako jednom odes s'njim,
ako odes bilo gde,
ja cu da te pronadjem,
jer jos uvek volim te.

Znam da mozda nisam princ,
i da nemam neki dar,
imam srce veliko,
srce isto nam je bar.

Pa neka i nisam kralj,
moje kraljevstvo si ti,
eto,u tome je stvar,
jos te volim ljubavi.

Sve sam igre igrao,
razne karte delio,
ali se uvek vracao,
kao ptica selio.

I na kraju puta ti,
moje zrno ljubavi,
vece i od svemira,
u beskraju nemira.


Saleal

CEZNJA I STREPNJA

Opasno je ovih dana,
nisam tu a ti si sama,
zrno sumnje,neces odoleti,
ja bih samo put da podjem,
da poletim,da ti dodjem,
odes li mi,necu preboleti.

U grudima srce steze,
u pameti sve jos teze,
daleko sam,ko ce da te ljubi,
kao vatra krv ti vrela,
ko' jabuka,slatka,zrela,
ova muka ko' metak me ubi.

Mozda se uzalud brinem,
hteo bih da zvezde skinem,
nek ti svaka zvezda nosi pismo,
i u pismu moje reci,
ljubav nek samocu leci,
ko' da nikad rastali se nismo.

Ti mi trebas,to ne krijem,
sa brigama bitku bijem,
ja sam covek sto voli i sanja,
a snivas li i ti mene,
sve najlepse uspomene,
i beskrajno duga milovanja.

Saleal

GDE PLOVE BRODOVI

Nocas je nebo prepuno oblaka,
nocas je nesto tuzan ovaj grad,
mozda je draga drugog poljubila,
mozda su svi ovi ljudi izgubili san.

I sve je tiho,niko ne dolazi,
umorna soba zeli da zna,
zasto se cuju samo moji koraci,
i zasto nikoga ne cekam ja.

Nikad ne pitaj gde plove brodovi,
nikad ne zeli da bas sve znas,
i nemoj nikad nebo da pozelis,
pre no sto budes spreman da prezivis raj.

Nebo ne gledaj,zvezde su daleko,
ja nisam znao jer nisam pitao,
mozda je zivot ustvari pakao,
mozda je istina i lazljiva pomalo.

Sta ce mi ljudi,oni su dosadni,
sta ce mi draga kad je lazljiva,
ja samo zelim da zaboravim,
da vreme prolazi,da dolazi mrak.

Saleal

Ljubavna pesma

Jovan Ducic

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

MIR

Miran sam
U lotosovoj skoljci

Nemam drhtaj
Ka dalekoj pucini

Razapinjem senku
Ne prkoseci.

POTPIS

Potpisujem se
Stihom ovog vremena

I nije mi lako
Kad
Zatraze inicijale

Kao dva stuba
Da pridrze nebo.

HOD


Dok živim u zabludi,
hoćeš li i ti?
Dok nadam se i čekam,
hoćeš li i ti?
Nešto da kažeš,
Hoćeš li?

Nestašno...
vrlo retko,
mirno al" čudno.
Samo u tišini,
u mraku,
jedan pokret
napravi sve.

Svetlost...
svi su tamo,
zovu me,
nebo glasove šalje.
Ja nisam tu,
prođe pogled.

(C) Darko Kolar
18.04.08. godine

U POGLEDE


Veče šiba vetar,
vetar njiše zvezde kao granje,
mesec nesta, prekrio ga oblak,
bude se želje prošlosti rane.

Reči neke davno rečene,
a opet osta smrznuti pogled
u mestu dva sa dva,
i njiše me vetar,
čujem zveckanje
starih arnjeva.

Zaoštren, bled,
ponovo niče jedan pogled
što se probi kroz staklo.

Napravih još jedan krug
i popih poslednje
sakupljene suze,
natopljene kapi
u čaši prošlosti.

(C) Darko Kolar
18.04.08. godine

SLIKA


Sećam se da sam poželeo
tu šaku jada, ispucale ruke
politi toplinom,
zalečiti procurile stare rane.

Dve će ruke
da se spoje
a pogledi biće večni
jer ja stojim bosonogo
u mestu
ispod grane trešnje
s ogromnim kamenim kipom.

Mrak, a slika
prelivena voskom
pod staklenom kockom,
dok pčela plače,
i šuma plače.

Iscrtane zvezde
kao beli cvetovi,
zovu nove dane
simboli prošlosti.
Sat i po.

Prosuti ljudi
na sve strane,
kao granje,
a ćutanje u mračnoj sobi,
dok sledi veselje
pod slikom
večnog života
i ramom od krošnje
sasečenog stabla.

Nema više senke,
osta samo dvoje.

darko kolar

RODJEN


Na današnji dan
kad sam se rodio
i nebo zvezdom osvetlio
kad sam prvi korak pokrenuo
i srećno se osmehnuo

Na današnji dan
kad sam majku pozivao
i srećan Boga časno prepoznao
tad sam se svete
osmehnuo
i počasnim životom radovao

(C) Darko Kolar
22.01.2008.g.

MOGU

Da te pojedem
Iz dosade
Dok kisa lize
Oluke

Nema se kud
I nema reci novih
Da razbiju stud

Ti neznost trebas
A u meni smeh i blud
Dosadno mi je
A ti cuvas herbarije

Bila si bila
I zelis da budes

Dan minute ima
Srce otkucaje
Tvoj hrono-takt
Gusi me.

PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.

Kerolin Ris